Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsiću, gospodo ministri sa saradnicima, gospodo predstavnici tužilaštva i sudstva, drago mi je da vas sve češće viđam u ovom visokom domu. To govori u prvom redu o vašem odnosu prema radu, a i o odnosu prema građanima Republike Srbije.
Mi danas raspravljamo, pored ostalog, u ovom visokom domu, i o setu zakona iz oblasti vaspitanja i obrazovanja.
Vaspitanje i obrazovanje u Republici Srbiji ubraja se u one sektore koji su u tranziciji doživeli najveće promene. Republika Srbija je od jednog prestižnog nivoa obrazovanja zapala za vreme režima Tadića, Đilasa, Jeremića i drugih u najveći ponor u istoriji školstva u Republici Srbiji. Voleo bih da me kolege pedagozi, koji izučavaju istoriju školstva i pedagoški ideja, demantuju.
Prilikom dolaska na čelo Vlade Republike Srbije, danas aktuelni predsednik države gospodin Aleksandar Vučić je 27. aprila gospodnje 2014. godine zatekao Srbiju koja je bila ekonomski, industrijski i infrastrukturno totalno devastirana, Srbiju bez sigurnosti i bezbednosti njenih građana, Srbiju koja je bila ponižena i unižena, Srbiju bez vizije budućnosti, Srbiju bez nade i vere u budućnost, Srbiju sa ogromnom prezaduženošću, Srbiju sa prevelikom nezaposlenošću 26,5%, tačno milion i 753 hiljade je bilo u radnom odnosu, a danas, poštovani građani Srbije, dva miliona i 900 hiljada, Srbiju bez međunarodnog ugleda. Kakav je danas ugled, poštovani građani Republike Srbije, procenite sami. Srbiju opljačkanu pljačkaškom privatizacijom od strane bivšeg režima Đilasa, Tadića i Jeremića i Srbiju sa uništenim zaostalim sistemom vaspitanja i obrazovanja.
Predsednik Vučić je pošao od spoznaje da je znanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije osnovna pretpostavka modernizacije Republike Srbije koju sprovodi ova Vlada Republike Srbije, na čelu sa Anom Brnabić, najveći broj uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana Republike Srbije, motor ubrzane modernizacije Srbije je predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić. Zato je on, zajedno sa Vladom, otvorio više stotina škola i domova zdravlja, dečijih vrtića i čak neke fakultete.
Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, mnoge vlade ozbiljnih zemalja u svetu u svojim su programima rada dale vaspitanju i obrazovanju istaknuto mesto. I predsednik Vučić je u tom programu to učinio. Predsednik Vučić je u svom programu, na stranici 71, dok je bio predsednik Vlade, rekao, citiram, ovo je vrlo važno za vaspitanje i obrazovanje, citiram – ono što je najvažnije, o čemu sam mnogo stranica napisao, jeste reforma obrazovanja, jer je to za nas najvažnije, jer to je ljudski kapital za budućnost i mi moramo da učimo i učimo. Završen citat.
Evo, reforma obrazovanja i modernizacije, vaspitanja, gospodine ministre Šarčeviću, i obrazovnog sistema, je u najvećem svom zamahu u Republici Srbiji, jer jedino savremenim obrazovanjem možemo menjati Srbiji. Zato ste vi, gospodine ministre Šarčeviću, potpuno u pravu kada se svim snagama borite za uspostavu dualnog obrazovanja kao najvećeg pedagoškog dostignuća obrazovanja uz rad i za rad. Ono je danas kod nas uspešna stvarnost.
Poštovani građani, poštovani prosvetni radnici, poštovani narodni poslanici, ja ne razumem naše političke protivnike Đilasa, Jeremića, Pajtića, Obradovića, i drugih saveza za drugu pljačku Srbije, koji su se u ovom visokom domu suprotstavili uvođenju dualnog obrazovanja. Setite se samo. Nisu izneli koncept tog dualnog obrazovanja, nego protiv uvođenja dualnog obrazovanja.
Dualno obrazovanje podstiče bolje povezivanje prirode sveta rada i teorijskog obrazovanja sveta učenja. Samo tako mi uvodimo realni, sadašnji, budući svet rada u teoriju obrazovanja. Na taj način će naši učenici i studenti biti prestižni u svetu i pomalo se to ovih godina sve više oseća.
Dualno obrazovanje je danas postalo realnost u Republici Srbiji zahvaljujući Ministarstvu prosvete, Vladi Republike Srbije i moram vas podsetiti, predsedniku Vučiću, koji je prvi put spomenuo u Republici Srbiji, kada je došao na čelo Vlade. Mogu vam reći dan, čas i vreme.
Kada su u pitanju ovi zakoni, odnosno predlozi zakona koji su na dnevnom redu našeg današnjeg zasedanja, mislim da ih treba usvojiti, jer su izmene i dopune vezane za modernizaciju pedagoške dokumentacije u skladu sa svetskim prosvetnim kretanjima, o čemu ću kasnije drugom prilikom govoriti. Promene se uglavnom odnose na osavremenjavanje pedagoške dokumentacije, na jednu vrlo važnu oblast vaspitanja i obrazovanja naših učenika i studenata, a to je ocenjivanje naših učenika, problem upisa dece u prvi razred osnovne škole, kao i dece koja mogu biti upisana u razvojnu grupu, u predškolsku ustanovu.
Pitanje obrazovanja nastavnika, što je jako važno, vaspitača i stručnih saradnika u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. To posebno akcentujem. Redefinisanje odredaba koje se odnose na zasnivanje radnog odnosa na mestu direktora škole, tu smo imali, ministar je odlično to primetio, male nedoumice i to isto u smislu modernizacije je precizirano.
Modernizacija digitalnog sistema obrazovanja i formiranje organizacione jedinice u zavodu. Da li ste, poštovana gospodo, vi kojih danas nema u ovom visokom domu, mogli zamisliti da će se ovo o čemu sam govorio dešavati u našoj Republici? Svi ste negirali, zato vas danas nema ovde da se argumentima suočite s nama. Mi to tražimo. Iznesite svoje argumente, mi ćemo svoje argumente, jedino to vodi boljitku Republike Srbije.
Redefinisanje odredbi koje se odnose na ocenjivanje učenika, kako u osnovnoj, tako i u srednjoj školi. Redefinisanje i preciziranje učenika koji se odnose na uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete.
Poštovani građani Republike Srbije, dok naš predsednik Republike Srbije gospodin Vučić otvara pogone i udara kamene temeljce u isto vreme, obratite pažnju sada na ovaj podatak, kada predsednik Republike Aleksandar Vučić traži, dakle dan govorim, trajno sveukupno i sveobuhvatno rešenje i kompromisno za našu južnu srpsku pokrajinu, u istu večer ministar Dačić u UN na Savetu bezbednosti brani stavove Srbije o Kosovu i Metohiji. Međutim, poštovani građani, u isti sat Đilas i Jeremić optužuju Srbiju, predsednika Srbije na sastancima sa predstavnicima evropskih zemalja van naše zemlje. Šta vam to govori, poštovani građani Republike Srbije, vi koji pamtite 2000. godinu? To su radili isti ti ljudi sa imenom i prezimenom i 5. oktobra 2000. godine.
Poštovani građani Republike Srbije, poštovani profesori istorije koji izučavate savremenu istoriju, 5. oktobar je bio druga, najveći udarac parlamentarnoj demokratiji u novijoj istoriji Srbije. Prvi je bio diktatura, a drugi 5. oktobar, jer Milošević tada nije pobedio na izborima, izgubio na izborima, a Koštunica nije pobedio na izborima. Drugog kruga izbora, kako znate, nije bilo, već su nama politički protivnici upali u ovaj visoki dom i zapalili ovaj visoki dom i tako ulicom došli na vlast. Zato je to, poštovani građani, drugi najveći udarac parlamentarnoj demokratiji.
Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici vi ste čuli ovaj podatak dok se naši predstavnici bore u UN i drugim telima za položaj Kosova i Metohije, dotle su Vuk Jeremić i Dragan Đilas u nekim evropskim institucijama optuživali predsednika države i državu Srbiju.
Ko je taj Vuk Jeremić? On neka objasni građanima Srbije otkud mu iz Mongolije 200.000 dolara, na ime čega je to primio? Neće nikako da objasni na ime čega je dobio silan novac iz inostranstva za vreme dok je palio ovom Skupštinom, od 2007. do 2017. dobio je čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora na svoj Centar za demokratiju. Četiri i po miliona uplatila mu je jedna fantomska energetska kompanija koja posluje u Šangaju i Hong Kongu, gde su operirali njegovi bliski prijatelji i saradnici uhapšeni zbog korupcije u Americi i suđeni Patrik Ho i Šeik Tidijan Gardio. On je prekjuče u jednoj emisiji, na jednoj televiziji, brutalno lično uvredio predsednika Republike Srbije, što meni nije poznato u novijoj istoriji Srbije takva lična uvreda.
Poštovani građani Republike Srbije, mi ovih dana i vi ste svedoci podrške tobože demokratskim procesima u Republici Srbiji. To je jedan deo i potpisnika univerzitetskih profesora. Ja kolege profesore Univerziteta zovem, ako će se baviti politikom, nek se uključe u političke stranke, a naukom imamo međunarodne simpozije, imamo časopise i da se tu takmičimo.
Ja sam gledao ovaj spisak i moram da vam kažem, prvih pet na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Marija Bogdanović je redovni profesor, molim vas, ona je meritus, ali ne u Beogradu, nego predaje u Nikšiću. Iste večeri je bila na TV dok je Dačić bio u UN, gospodin Vučić rešavao sveobuhvatno rešenje i kompromisno za Kosovo i Metohiju, a ova trojica su u Briselu. Šta vam to govori? Jesmo li tu sliku gledali, gospodo, vi koji pamtite 2000. godinu.
Međutim, ja sam se malo, a verovatno i vi, ministre, ukucate „Kobson“, da vidimo Marija Bogdanović. Znate li koliko? Nula stoji tamo radova. Sledeći, Sreten Vujević, profesor, nula stoji. Miodrag Zec, meni je žao kolege Miodraga Zeca, nula stoji tamo. Radi se o prestižnim listama, globalnim. Đokica Jovanović, profesor u penziji, koji je bio meni kolega na Fakultetu u Prištini, a kada je počelo bombardovanje pobegao je u Beograd, zna se ko mu je osigurao posao, Marija Bogdanović, danas predvodi u Nišu stanare. Ukucam njega, nula stoji. Možete svi, ucrtajte naši u „Vos“, pa pogledajte ime i prezime profesora, pa ćete videti. Dalje, Dragan Bulatović, profesor u penziji, ista situacija.
Dalje, da ne navodim, ima ih više, ali me je još nešto zainteresovalo. Međutim, na ovom spisku je i Ana Pešikan i Tinde Kovač Cerović. Ja sam mislio da ima, a ono tamo nula. Međutim, ukucam još jednom profesora koji nas kritikuje ovih dana, pogotovo Ministarstvo prosvete, Jovo Bakić, docent, nula. Taj Jovo Bakić je docent drugi put, deseta godina.
Molim vas, grešku je napravio Savet za visoko obrazovanje kada je dozvolio da se docent bira dva puta u isto zvanje. Da smo zakon, kao i u drugim zemljama, pet godina da budu, a tražili ove reference, malo bi ih bilo, gospodine ministre, danas na fakultetima. Zato oni vas kritikuju. Zato, gospodine ministre, jer su godinama imali privilegije, bili urednici naših domaćih časopisa, a nisu dozvoljavali, nego svojim uskim krugovima, i tako na neki način uništavali nauku. Nisu pratili evropske i svetske tokove. Čim smo se otvorili prema svetu, evo ih na ulici. To su i 2000. godine, i Đokica Jovanović je došao 2000. godine, i Marija Bogdanović 2000. godine rektor postala. Dalje da ne nabrajam. Jovo Bakić, da ne nabrajam.
Oliver Tošković, pa to je profesor na mom fakultetu, u trećinskom odnosu. Ljudi moji, 10 godina docent, kao i Žarko Korać koji je otišao u penziju kao docent, a ovde nas stalno kritikovao itd. Znate li šta je radio taj Tošković? Videli ste na TV ekranima. Sastavljao test onaj iz prikologije i pita ga novinar tri pitanja, a on ni jedno ne zna. Kaže profesor – ne moram da znam, a on tvorac. Mi to znamo profesori, na mom fakultetu, na svim fakultetima itd. Dakle, ja ukucam njega, nula. Dalje, da ne nabrajam, ali na neki način da privedem kraju, da ostavim mojim kolegama još vremena.
Međutim, moram nešto da kažem, ja o 5. oktobru neću da govorim, ali ću citirati Dajanu Džonston. Vama je dobro poznato, koji pamtite 2000. godinu i suđenje u Haškom tribunalu, „Suludi krstaši“, koja je rekla, citiram: „Na krilima narodnog slavlja, zbog pada Slobodana Miloševića, koje se graničilo sa pijanstvom, Srbiju je u jagmi za vlašću samleo stampedo nestručnih, gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih stranaka, samoproglašenih eksperata, polusveta svih kalibra i profila koji su sebe promovisali u revolucionarne pobednike, a državu i sve u državi za svoje taoce i plen“, završen citat.
Poštovani građani Srbije, slično nam se sprema. Ovi ne znaju nego ulica, ne znaju da dođu ovde da suočimo probleme.
Poštovani ministre, ovo su reformski zakoni. Zahvaljujem vam se što hrabro koračate u reformske tokove i oglušite se o kritike pojedinaca. Vi ste sebe ostvarili i dokazali u vaspitno-obrazovnom radu. Oni koji su vas 2000. godine terali, najbolje vi znate, a danas vas kritikuju. Hvala.