Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nema prethodno najavljenog govornika, jer ja nemam crni pojas trećeg stepena kao on i nemam nameru da pretim mladom Aleksandru Šešelju, niti da blatim sina predsednika Republike Aleksandra Vučića, gospodina Danila kao on. Ali, on inače vrlo retko navraća u ovaj visoki dom.
No, pođimo redom. Ja ću da kažem, gospodine potpredsedniče, nekoliko rečenica o Zakonu o ratnim memorijalima. Cilj ovog Zakona o ratnim memorijalima, pored ostalog je da sačuva od zaborava svetle događaje i spomenike iz istorije srpskog naroda i istorije nacionalnih manjina kako bi se mlade generacije upoznale sa velikom borbom svojih predaka za slobodu, za njihovim stradanjem, njihovim junaštvom i njihovom bezgraničnom odanošću svojoj otadžbini Republici Srbiji.
Poštovane dame i gospodo, osnovni zadatak moralnog vaspitanja pored ostaloga jeste i vaspitanje u duhu patriotizma, kao najvećeg dometa čovekove moralnosti. Zato je prvorazredni zadatak vaspitno-obrazovnih ustanova pred ostalog i negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Republike Srbije. Samo poseta spomenicima, a i briga za takve spomenike i njihovo postavljanje i čuvanje je prvorazredni zadatak programa obdaništa, škola i fakulteta.
Dame i gospodo narodni poslanici, to će pridoneti negovanju srpskog patriotizma koji je poseban u odnosu na druge patriotizme jer ljubav prema svom srpskom narodu podrazumeva da volimo i poštujemo i druge narode i to je specifičnost srpskog patriotizma.
U tom smislu, srpski patriotizam je priznat u svetu od mnogih državnika, od mnogih političara, od mnogih naučnika, od mnogih maršala, generala, književnika i vojnika. Primer, nemački car Viljem Drugi rekao je kada je slao svoju vojsku u rat protiv Srbije svojim vojnicima, citiram: „Srbi su dali svetu dokaze visokih ratničkih vrlina i najvećih vojničkih sposobnosti, na zastavama poprskanom krvlju napisali su najveće i najsvetlije pobede“. Ili August Fon Makenzen, nemački feldmaršal je rekao svojim vojnicima, citiram: „Vi ne polazite na italijanski ili na ruski front ili francuski front, već u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog“. Ili primer, posle svojih pobeda srpskih vojnika u Kolubarskoj bici iz Beča je poručeno generalu Počereku da bi bilo najbolje da izvrši samoubistvo. Počerek je uzvratio da hoće, citiram: „kada bude video da koji drugi general pobedi srpsku vojsku“.
Dame i gospodo narodni poslanici, posebnost srpskog patriotizma, što ga čini specifičnim, jeste patriotizam znanja, ono što nemaju mnoge nacije u svetu. Zapitajmo se koliko stanovništva naše zemlje zna da je radio prijemnik, to moćno medijsko oružje danas u svetu, pronašao Srbin iz Like Nikola Tesla ili koliko zna stanovništva da se velika tehnološka moć SAD umnogome zasniva i na pronalascima, između ostalih, i srpskih naučnika Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Ilije Dvorskog ili da danas veliki kosmički projekti se temelje, dame i gospodo, na Teslinim idejama i projektima.
Ako budemo negovali patriotizam znanja, onda ćemo još jače afirmisati našu naciju i nacionalne manjine koje žive u ovoj državi. Onda nam se neće dogoditi u budućnosti, kao što imamo danas narodne poslanike u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije ili neke lidere političkih stranaka kod kojih postoji manjak patriotizma, kako bi to naučnici rekli – manjak patriotskih osećaja, kao npr. Čedomir Jovanović, zvani šmrkač, koji je 26.10.2012. godine izjavio, citiram: „republičke vlasti su tretirale i još uvek tretiraju Vojvodinu na pokvaren način, te zbog toga Vojvodini treba dati puni suverenitet i priznati je kao nezavisnu zemlju“. Je li to, dame i gospodo, patriotizam? Čedo Jovanović je dokazao da nema patriotsko osećanje kada je 23.6. gospodnje 2012. godine izjavio, citiram: „Republika Srpska je nastala na srebreničkom genocidu, najvećim zločinima nezabeleženim u Evropi posle Drugog svetskog rata“. NJegov opozicioni kolega Saša Janković, zvani Saša prangija, odrekao se KiM, što znači da nema patriotsko osećanja. On je 3.8.2017. godine izjavio, citiram: „Kosovo i Metohija treba da budu primljene u Interpol, a time i priznati, nezavisnost“. Da njihov kolega Nenad Čanak, zvani gicoje, ima manjak patriotskih osećaja, govori podatak da je 5.3.2017. godine rekao, citiram: „spreman sam da priznam nezavisnost Kosova i Metohije“.
Ukoliko budemo kod učenika i studenata razvijali osećaj za negovanje i čuvanje spomenika iz oslobodilačkih ratova Srbije, onda nam se neće desiti jedan Veselinov, bivši ministar poljoprivrede bivšeg DOS, koji je 10.6. gospodnje 2018. godine rekao, citiram: „mi moramo raditi na tome da republika Vojvodina ne ugrozi bezbednost dođoša“, podvlačim, poštovani građani Srbije. Još jedanput ponavljam zbog vas, poštovani građani Srbije, citat njegov: „mi moramo raditi na tome da republika Vojvodina neće ugroziti bezbednost dođoša“. Pa kakav je to profesor univerziteta? Čiji on patriotizam zastupa? U kojoj to, dame i gospodo, zemlji u svetu može profesor univerziteta predavati studentima, raditi na razvijanju svoje zemlje? Je li to patriotizam? Je li to negovanje tradicija i memorijala? Od velikog značaja je i planirati u okviru školskih ekskurzija obilazak memorijala i oslobodilačkih ratova Srbije, jer tako ćemo lakše pridoneti čvršćem patriotizmu i patriotskih osećanja naših učenika i studenata, budućih političara, pa nam se neće desiti jedan Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, koji je u nedostatku tih osećaja patriotskih, mimo Narodne skupštine Republike Srbije i mimo Vlade Republike Srbije, doveo misiju Euleks na KiM i postavio pitanje Međunarodnom sudu o tzv. jednostranoj nezavisnosti KiM i time zabio nož u leđa ne samo Srbima na KiM, nego i vlastitoj otadžbini.
Zato smo, dame i gospodo narodni poslanici, danas i čuli jednog predstavnika opozicionog režima koji je rekao da je Ratko Mladić zločinac, a za njega Zoran Đinđić heroj. Ja samo kažem da će se u udžbenicima vrlo brzo naći ono što je Ratko Mladić rekao, citiram: „Granice se krvlju crtaju i prekrajaju, a otadžbina brani svim sredstvima. Nije mrtav onaj vojnik koji da život za svoju otadžbinu, mrtav je onaj čovek koji izgubi vekovno ognjište“. Ovaj drugi je rekao u maju 1999. godine, citiram: „Bombardujte Srbiju jače i snažnije, pašće Milošević“. Ili, tri dana kasnije: „Nastavite bombardovanje Srbije snažnije i jače, porušili ste bolnice i škole, trafo stanice, za sedam dana pašće Milošević“. Dame i gospodo, to su zaista različite vrednosti. Ja verujem ako dođe na vlast govornik koji je uporedio ova dva predstavnika, verovatno će u udžbenike staviti izdajnike države za heroje, a heroje proglasiti za neprijatelje.
Zato je ovaj zakon, dame i gospodo, o memorijalima veoma važan. Hvala Vladi Republike Srbije, a u prvom redu predsedniku Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću koji je povratio ponos i dostojanstvo srpskom narodu i nacionalnim manjinama jer je prvi put počeo obeležavati slavne datume iz oslobodilačkih ratova Srbije nakon perioda mračnog doba dosovske bivše vlasti. Hvala lepo.