Gospodine potpredsedniče, stranka bivšeg režima nije vodila računa o moralnom vaspitanju naših akademaca. Ona ga je nažalost izbacila iz nastavnog plana i programa naših akademaca.

Hvala vama, gospodine ministre vojni, Vuline i vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću, što ste ovaj nastavni predmet vratili u nastavni plan i program, kako bi srpska vojska ponovo stekla moralne vrednote kojima su se divili mnogi naši prijatelji a Bogami i neprijatelji.

Koliko je srpska vojska posedovala moralnih vrednota u velikom ratu i koliko je doprinela pobedi tog rata, o tome je pored mnogih govorio i ministar inostranih dela SAD 1915. godine, gospodin Robert Lesing, koji je pored ostalog rekao, citiram – kada se bude pisala istorija velikog rata njezin najsvetliji odeljak zvaće se Srbija. Završen citat.

Zato je moralno vaspitanje, a posebno zadaci moralnog vaspitanja, kao što su vaspitanje u duhu srpskog patriotizma i srpskog rodoljublja, kao okosnica tradicije srpske vojske i dalje biti zahvaljujući vojnom obrazovanju izuzetno važna.

Srpska napredna stranka i vrhovni komandant oružanih snaga Aleksandar Vučić i vi, gospodine ministre Vuline, učinićete sve da se vrati čast, ugled i ponos srpske vojske, kako bi ona se modernizovala, jer bez takve modernizacije nema ni modernizacije Srbije za koju se zdušno zalaže predsednik države, Vlada Republike Srbije, najveći broj poslanika u visokom domu i najveći broj građana Republike Srbije. Zato je, gospodo iz bivšeg režima, princip moralnog vaspitanja i delovanja jedan od najvažnijih principa vojnog obrazovanja, zapamtite to. Hvala.

Uvažena predsednice, uloga nastavnika vojnih škola i akademija je presudan faktor uspeha naših pitomaca i akademaca. Nastavnik vojnih škola mora da voli svoj posao, jer ljubav prema svom pozivu osnovni je faktor uspeha naših pitomaca i akademika.

To je najbolje uvideo i najveći švajcarski pedagog i jedan od najvećih svetskih pedagoga Pestaloci, koji je rekao: „Oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da se mogu popeti na najviše Alpe, samo da mogu započeti“, misli vaspitavati svoje đake.

Isto tako, to je uvideo i veliki ruski pedagog i jedan od najvećih svetskih pedagoga Belinski, koji je izgarao od ljubavi prema svom zanimanju vaspitača, koji je rekao, citiram: „Da se 10 puta ponovo rodim, 10 puta bih bio ponovo vaspitač, jer nema boljeg ni plemenitijeg poziva nego što je vaspitački“. Jer, pitomci dobro znaju da li vaspitač koji ih vaspitava i obrazuje govori ono što je naučio, da li govori ono što zna, ili govori ono što jeste.

Jedan francuski veliki pedagog levo orijentisan, ovako je rekao, citiram: „Nastavnik ne predaje ono što je naučio. Nastavnik ne predaje ono što zna. Nastavnik predaje ono što jeste“. Završen citat.

Da li možete zamisliti, gospodo narodni poslanici, da je bivši predsednik države Boris Tadić, zvani lipicaner, koji je 2006. godine rekao, citiram: „Šta će nam vojska“, da on može da predaje na Vojnoj akademiji? Ja ne mogu. Gospodo iz bivšeg režima, možete li vi? Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre vojni gospodine Vulin, poštovani oficiri i predstavnici bezbednosnih službi, vojno obrazovanje direktno utiče ne samo na modernizaciju Vojske Srbije, nego i na modernizaciju Republike Srbije u celini, za koju se zalaže Vlada Republike Srbije, predsednik države Aleksandar Vučić, većina uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom domu Narodne skupštine i najveći broj građana Republike Srbije.

Poštovani ministre sa saradnicima, naše vojno obrazovanje treba da posebno planira moralno vaspitanje, a posebno da istakne njegov glavni zadatak – patriotizam i rodoljublje, koje je jedno od glavnih tradicijskih nasleđa srpske Vojske vekovima.

Stranka bivšeg režima je izbacila iz programa srednjih škola i Vojne akademije moralno vaspitanje pod pritiskom NATO pakta i domaćih NATO prašinara.

Da je Nenad Čanak, u narodu poznat pod nazivom gicoje, imao patriotskog osećanja, ne bi 5.3. gospodnje 2017. godine izjavio, citiram „spreman sam da priznam nezavisnost Kosova i Metohije“.

Ili, da je Čedomir Jovanović, u narodu zvani Čeda kalkulator, imao bar malo patriotskog vaspitanja, ne bi 29.9. gospodnje 2015. godine izjavio „država Kosovo je nepovratan proces koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari“.

Ili, da je propali predsednički NATO kandidat Saša Janković, u narodu poznat pod nazivom Sale prangija, imao bar minimum patriotskog vaspitanja ne bi izjavio „zalažem se za nezavisnost Kosova i stolicu UN“.

Zato je, gospodo oficiri i gospodine ministre, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Srbije, i predstavnici BIA, veoma važno moralno vaspitanje kako ne bi više u srpskom narodu se pojavljivale ovakve moralne nakaze ili spodobe i radile na razbijanju naše otadžbine.

Hvala vam, gospodine ministre vojni Vuline i gospodinu bivšem ministru Bratislav Gašiću i vrhovnom komandantu, Aleksandru Vučiću, što vraćate ponos i čast srpskoj Vojsci, koju je imala vekovima. Zato je ovaj amandman veoma važan, koji je bitan u ovom vojnom vaspitanju, jer bez vojnog vaspitanja nema ni Vojske Srbije. Hvala lepo.

Evo, po amandmanu, iako sam mogao drugačije. Ja podržavam ovaj amandman gospodina Rističevića, jer smatram da je vojno obrazovanje jako bitno za sveukupni razvoj našeg ekonomskog, pa ako hoćete i političkog razvitka, jer bez vojnog obrazovanja nema uopšte obrazovanja u celini.

E, sad što je kolega Rističević spomenuo, pa i Josip Broz Tito je ulagao jako mnogo u Vojsku. I za vreme njegovog, naša vojska je bila jedna od najbolje tri vojske u Evropi kako znate.

Na kraju, gospodine potpredsedniče, samo jednu rečenicu na opasku o nazivima. Nisam ja izmislio nazive, gospodine potpredsedniče, nego novinari i narod. Evo samo jednu rečenicu, 31. maja 2006. godine jedan ugledni list - kralj stečaja dolijao, Saša Prangija 21. januara 2011. godine - Saša Prangija dao izjavu o navodnom ubistvu Predraga Gojkovića. Mogao bih mu sada 88 puta za Sašu Prangiju citirati tri ugledna lista, ako hoće, nemam problem, pošto me vrlo dobro znate, sve po datumima, a za kralja stečaja i druge - 16 puta samo za godinu dana.

Nisam ja dao te nazive, oni su u narodu poznati i u štampi i kod urednika glavnih ovih listova i kod gospode novinara. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, ne osećam se prozvanim na ovaj amandman, ali dozvolite da ipak nekoliko rečenica kažem.

Prvo, kada je u pitanju vojno obrazovanje, vrlo je interesantno i za gospodina ministra vojnog i za Ministarstvo, pitanje naših pitomaca, odnosno kandidata za vojne pitomce učenika iz bivših jugoslovenskih republika, da se možda posebno povede računa onih koji se sada nalaze u susednim našim državama, kao oni koji su poreklom, a danas se nalaze u Republici Srbiji.

Kada sam se javljao za reč, dvoumio sam se da li ću govoriti kao istoričar ili kao političar. Vidim da je mnogima stalo kao političar, da pokušavaju zloupotrebljavati izbeglice u političke svrhe i to je sramota, jer nas danas gledaju izbegla i raseljena lica.

Kada je u pitanju rat, koji su pokrenuli ovde devedesetih, neću da govorim kao čovek struke, nego upućujem kolege na literaturu i izvore, i rešiće sami bar delimično taj problem.

Kada su u pitanju izbegla i raseljena lica i pitanje amandmana ovog, poštovane dame i gospodo, dozvolite da se zahvalim u uvodnom delu, kada sam uzeo već nekoliko rečenica da kažem, zahvalim srpskom narodu u otadžbini što je pomogao izbeglim Srbima iz Hrvatske i susednih država u momentu kada im je bilo najteže u njihovoj istoriji, i što su delili zadnji, poslednji zalogaj sa izbeglicama. To smo dužni da kažemo danas ovde, da nas čuje matični narod u Republici Srbiji, kao i oni u Crnoj Gori, i u BiH tamo je jedan deo iselio.

Činjenica je da pre dolaska SNS na vlast i Aleksandra Vučića, problem izbeglih i raseljenih nije bio rešavan na adekvatnom nivou, jako minimalno. Nemam vremena, trebala bi jedna čitava sednica da se posveti ovde da kažem šta je učinjeno pre dolaska Aleksandra Vučića na vlast i SNS, i dolaskom za izbegla i raseljena lica u matici, kao i one povratnike u Republici Hrvatskoj, u Republici BiH.

Dozvolite samo da nekoliko rečenica kažem. Od 2012. godine, od dolaska na vlast SNS, da vidimo koliko je bilo povratnika u zavičaj pre, a koliko kasnije. Pitanje rešavanja stambenih problema, ne samo u matici…

Molim gospodu narodne poslanike da imaju obzir prema izbeglim licima, zaista.

(Vjerica Radeta: Toliko, Marko, o tome koliko im je interesantna tema.)

Ako ih zaista ova teme ne interesuje, onda je nismo trebali ni započinjati.

Rešavanje stambenih problema onih naših izbeglih lica koji su se vratili u zavičaj, dakle da vidimo koliko. Devedeset posto je više rešeno od dolaska SNS u matici porekla. Da vidimo koliko stambenih problema je rešeno ovde u matici Srbiji. To isto gospodin ministar vojni verovatno dobro zna, naš Komesarijat za izbeglice koji je rešavao te probleme jako dobro zna.

Pitanje imovine, pitanje radnog staža, pitanje penzija i pitanje stare devizne štednje. Ja ovde javno, otvoreno, gospodo narodni poslanici, gledam vama u lice i građanima Srbije i dobio sam zaduženje da na jednoj sednici to kažem, a evo koristim sad priliku, jer je ovaj amandman, da se zahvalim Vladi Republike Srbije i gospodinu Aleksandru Vučiću koji je nakon 20 godina rešio pitanje stare devizne štednje „Jugobanke“ Split u Hrvatskoj, za građane srpske nacionalnosti, a i one hrvatske i druge koji su izbegli. Kako znate, mi smo doneli taj zakon ako se sećate prošle godine, pa smo ga produžili izmenama sada za novu godinu. Prvi put nakon 20 i nešto godina, ja to javno i otvoreno kažem, zahvaljujem se jer sam dobio zaduženje od štediša iz te banke.

Rešeni su mnogi problemi, nisu svi. Da li je dovoljno? Nije, ali je jako mnogo u odnosu pre 2012. godine, jer ja sam o tome govorio u prvom i drugom mandatu i kritikovao. i sad možda mogu određene primedbe dati, ali sada su nam migranti došli iz drugih zemalja gde smo pokazali pravo lice Srbije i gospodin Vulin kao ministar u to vreme i sada, a mnogi su ovde kritikovali one migrante iz drugih zemalja, nisu se saosećali sa svojim migrantima unutra kada nam je najteže bilo. Srpski narod u otadžbini je pokazao pravo lice za naše izbegle Srbe iz bivših republika.

Poštovane dame i gospodo, ja vas molim, nemojmo se prepucavati preko izbeglih i raseljenih lica. Da li je dobro da udruženja koja vodi gospodin Linta, koja vodi Savo Štrbac i Budimir i još mnogi koji vode, dobro je da potiču svi problemi, da li će oni to moći rešiti? Neće. Ko će to rešiti? Država Srbija i Komesarijat za izbeglice, ali je dobro da potiču svakodnevno i ovde i preko štampe, odnosno sredstava javnog informisanja. Da li su rešeni neki problemi? Jesu mnogi. To mi znamo, imamo podatke praktične. Da li su svi? Nisu. Do 2017. godine i međunarodna zajednica je postavila neki rok da reši neke probleme, pa evo i u 2018. godini se rešavaju. Da nam nije bilo izbeglih i raseljenih iz drugih zemalja, mi bi to rešili do 2017. godine. Ova država bi to rešila.. Zaista, čak i kada dajemo određene političke izjave moramo voditi računa o Srbima u tim bivšim jugoslovenskim republikama i sa određenom dozom poštovanja moramo govoriti prema tim ljudima.

Moram reći da su i zemlje porekla pokazale interes kada su u pitanju stambeni problemi, uzmimo, koji su rešeni, individualnih kuća, ali nisu stanovi. Evo, problem sa Hrvatskom, imamo 35.000 stambenih jedinica i to moramo poticati i ovde i na ulici i u štampi itd.

Dakle, da ne bih dalje uzimao vreme, dobro je da je ovaj problem potakao gospodin Linta i gospodin Delić što je potakao, nije sporno. Dabome, što više – to bolje. Dakle, što više udruženja – to bolje da potiču, a onda će i Vlada Republike Srbije konkretnije rešiti određene probleme. Moram reći da je bivša vlast vrlo loše to radila. Sedeo je ovde jedan poslanik koji je vodio Udrugu za obrtaj, koji je rešio samo svoj problem što je ušao u stan Milice Badže u Obrovcu, pa evo nakon naše kritike dve godine iselio ga, hvala mu, izbeglice iz Obrovca itd.

Dakle, završavam s ovim, hajmo malo napora svi i poštovanja prema tim ljudima, zauzeti se da rešimo te probleme i još pitanje penzija, pitanje radnog staža, ali on nije rešen ni u matici. Evo vam primer lično mene, tri i po godine finansijski nepriznatog u Hrvatskoj, tri i po godine i na Kosovu, pa to je moja država. Finansijski nije priznato jer je bombardovana zgrada u kojoj su se nalazili papiri itd. Ne ide to lako ni brzo, ali ide, gospodo. Ide, pomalo se rešava, veliki deo problema tih izbeglih smo rešili.

Gospodin s desne strane mene…

(Milorad Mirčić: Koji?)

Sad ćete čuti koji. Kad sam predsedniku stranke, bivše moje stranke, a njihove danas, posvetio jednu knjigu, dobio sam otkaz na fakultetu, gospodo, gledam vam u lice. Pojedince sam zvao na telefon, niste se hteli javiti. Niste se hteli javiti. Toliko ćete držati do svakog svog čoveka.

(Milorad Mirčić: Što izmišljaš?)

Sram vas bilo da izmišljam. Sram vas bilo da izmišljam.

(Milorad Mirčić: Izmišljate, lažete.)

Sram vas bilo. Mene narod vrlo dobro zna i radikali me znaju, znaju da u životu slagao nisam.

Dobio sam otkaz, mogli ste zaštititi mene u to vreme. Niste hteli.
(Milorad Mirčić: Lažeš. Kako te nije sramota godina?)
Vi ste jedan običan lažov i hohštapler.

Evo, neću govoriti o moralu. Ja sam svoj moral zaista dokazao tamo gde je trebalo i neću da navodim. Ali, da i sad kaže prethodni govornik da lažem, neka mu to ide na njegov moralni integritet, ličnost i kao čoveka.

Dozvolite da dve rečenice kažem. Kada sam posvetio knjigu jednom čoveku, predsedniku stranke, dobio sam u trećinskom odnosu otkaz na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zvao sam tri osobe, neću ovde javno da ih kažem, jer nije to ipak nivo, ali ako treba i reći ću, nisu mi se javile. Jedini čovek koji mi se javio kasnije danas ne sedi ovde među nama je Dragan Todorović. Ovo radi istine i pravde, gledam vam u lice svima. Meni nije žao, tad sam izjavio to veče u Nišu, TV kamere su prenosile, tog radnog mesta, čak ni onog drugog koji sam imao, a išao sam dalje i posvetio knjigu i drugu. Kako sam prolazio, to samo ja znam, gospodine Mirčiću, to samo ja znam.

(Aleksandar Martinović: Bio si svedok odbrane u Hagu.)

Pustimo sad Hag i svedočenje, to je druga stvar. Nije to bitno, istorija će to sve staviti na svoje mesto.

(Aleksandar Martinović: Bitno je. Kako nije bitno?)

Nema potrebe, građani znaju čiji sam svedok bio. Odmah da kažem da sam bio svedok odbrane ne samo Slobodana Miloševića, nego i Vojislava Šešelja u istorijskom delu, gledam vam sad u lice. Branko Nadoveza, istorijski deo, Nikola Žutić i ja smo pisali, pitajte njih dvojicu, i nisam išao dva leta na godišnji odmor zbog toga. Pitajte predsednika stranke je li to dobio tamo. Toliko o istini i poštenju. A vas, gospodo, koji mi sad dobacujete, ne mislim sad na gospodina Mirčića, ću vući za džigericu širom sveta. Toliko o poštenju.

Neću odgovoriti na ovakve uvrede, ali pošto građani Srbije, i građani bivše Jugoslavije znaju, ja ću opet od ja, jer sam napadnut ovde. Neopravdano.

Pa, bar sam ja 1990. godine, i po tome ću ostati poznat, jer istorija ne prašta ni meni, ni vama, ni nikome, u Hrvatskom saboru imao diskusije takve kakve sam imao i ponosan sam s tim. Neću ja ostati po Hagu kao svedok u istoriji, po tome gospodine Mirčić, ako ću ostati zapisan po nečemu, onda po moralu, a onda valjda i po naučnim radovima, osam knjiga i 250 radova koji citiraju naučnici širom sveta. Čojstvo je bitno. Istina je bitna u ovome svemu, a vi u ovom slučaju mnogo ne znate o kojem ja govorim, vidim da niste informisani. Zato nije bitno braniti istinu kada je i ne poznate šta je istina, po svaku cenu bez obzira iz koje stranke, kao i pitanje ratova. Nisam ja kompetentan kao političar, ni vi da dajemo sud, kompetentna je struka i istorija i ona je svoje rekla iz ratova 1990. godine, gospodo. Mi smo, ja sam svoj stav dao juče o tome. Ovde ga izrekao koji je stav i nauke, a ne moj lični, koji je stav istoričara sa zapada i istoka, ali treba gospodo da se radi i dela ono što znamo, da se čita i prati izvori.

Pa, evo pitanje Jasenovca ja idem 21. i gospodin Martinović na međunarodni skup, ne vidim da ih se prijavilo mnogo iz Republike, u zadnja dva bilo nas je po dvojica, a trčite na medije svaki dan govorite, jedan deo govori politički o tome, bolje bi bilo da se nikad ne pokažu medijima nego što ono govore. Istina je sasvim druga, nego što vi mislite. Hvala.

Pa, evo ja ne bih zaista vodio repliku, jer to su lične ocene, ovo što gospodin Mirčić je sada rekao.

Moj odnos, gospodine Mirčiću prema Vojsilavu Šešelju je danas pošteniji nego …

Gospodine potpredsedniče, neka ako nije bio u na ovoj Skupštini u zadnjih 15 dana, pa neka vidi moje izjave o Hagu i o Vojislavu Šešelju. Čini mi se da nije bio prisutan u to vreme i često ga nema. One su bolje nego što on govori za određene probleme.
Već kad me prozivate tako da ste vi ljubitelj, ja nisam ljubitelj ni lika ni dela ni Titova ni Šešeljova, ali ja sam objektivan kao istoričar ne kao neki stranački pripadnik.
Ono što sam 2003. godine napisao u predgovoru jednog udžbenika, stoji i danas i studenti uče o tome. Nisam se ja odrekao ničega, odrekli su se neki drugi. Kad sam se vratio iz Haga, kad me već povlačite za jezik, a Vojislava Šešelja sam video na prozor iz zatvora iz samice kod gospodina Miloševića. Znate koliko ste me upitali za njega? Nijedan, koliko ovde sedite danas. Toliko o vašem poštenju prema gospodinu Šešelju. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Javnom tužilaštvu i Ministarstvu pravde o antidržavnoj delatnosti Vuka Jeremića u vreme dok je bio ministar inostranih poslova.

Poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić, u narodu zvani „Vuk Potomak“ je u svojoj diplomatskoj karijeri za jednostranu samoproglašenu nezavisnost Kosova više učinio nego Hašim Tači i Bedžet Pacoli. Jeremić je nešto najgore što se u vrhu srpske politike pojavilo poslednjih nekoliko decenija. Vuk Jeremić umesto da vodi bitku za Kosovo i Metohiju, vodio je bitku za ostvarivanje svojih ličnih ambicija i politiku rasprodaje nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije.

Prvo, Jeremić je nesporno pitanje suvereniteta Republike Srbije prvi put učinio spornim pred Generalnim komitetom Generalne skupštine UN Predlogom rezolucije kojom se tražilo mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrane nezavisnosti KiM i time zabio nož u leđa ne samo Srbima na KiM, nego čitavoj srpskoj naciji i srpskoj državi.

Drugo, Jeremić je srpskoj javnosti podvalio misiju EULEKS na KiM i time preneo pregovore o KiM iz nadležnosti UN u nadležnost EU i time po drugi put zabio nož u leđa Srbima na KiM, čitavoj srpskoj naciji i državi Srbiji.

Treće, Jeremić je 6. 09. 2007. godine, na zatvorenoj sednici Severnoatlanskog saveta u Briselu rekao da se zalaže za, citiram: „punopravno članstvo Srbije u NATO“, završen citat, što je svojevremeno potvrdio i „Vikiliks“.

Četvrto, Jeremić je uveo kosovske dokumente za Srbe na KiM i instalirao administrativne prelaze.

Peto, za svoje delanje protiv interesa države Srbije Jeremić je dobio nagradu od svojih zapadnih sponzora – postao je predsednik Generalne skupštine UN.

Šesto, Jeremić je autorskim tekstom u „Vašington postu“ pred predsedničku državničku posetu Aleksandra Vučića SAD i susreta sa potpredsednikom Pensom brutalno ispljuvao Republiku Srbiju i predsednika države, što je nezabeleženo u novijoj političkoj istoriji Srbije.

Sedmo, Jeremić je za pet godina ministrovanja potrošio tri miliona i 600 hiljada evra iz budžeta Republike Srbije. Putni troškovi ovog ministra inostranih poslova pokrivali su sve što je Jeremić mogao da poželi, od noćenja od nekoliko hiljada evra do 220 prosečnih plata u Srbiji za samo jedan let privatnim avionom. Poštovani građani, let do Etiopije za Jeremića građani Republike Srbije platili su ni manje ni više nego 70 hiljada evra. Jeremić je odsedao u hotelima koji su skuplji pet puta nego u kojima je odsedala Angela Merkel.

Osmo, Jeremić je lagao i o svom obrazovanju „Harvard“, jer taj na kojem je Jeremić studirao nije baš onaj „Harvard“ na koji prvo pomislimo, to je odsek koji vodi profesor DŽozef Naj, savetnik zlikovca Bila Klintona za sigurnost koji školuje diplomate koji će vršiti prevrate u zemljama izvan zapada.

Eto, Jeremić je sprovodio u delo savete svoga profesora i tako urušavao državu Srbiju na Kosovu i Metohiji.

Deveto, Vuk Jeremić zvani - Vuk potomak, Saša Janković zvani - Sale prangija, Saša Radulović zvani - kralj stečaja, Boško Obradović zvani - Boško lupetin, Boris Tadić zvani - lipicaner, Zoran Živković zvani - poljoprivrednik u pokušaju, Dragan Šutanovac zvani - zgrabi novac, Đorđe Vukadinović zvani - Vlah, Čedo Jovanović zvani - Čedo kalkulator, Dragan Đilas zvani - Điki mafija su za brutalno prebijanje i nezapamćeno poniženje Marka Đurića i kosovsko-mitrovačkih Srba od strane šiptarskih siledžija otpužili Marka Đurića, Aleksandra Vučića i kosovsko-mitrovačke Srbe, iako je Rahim Pacoli, generalni sekretar za Alijansu za budućnost Kosova izjavio da je Hašim Tači sam pripremao i izveo akciju prebijanja Marka Đurića i njegove saradnike.

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu kulture – zašto je Istorijski arhiv 2004. godine uništio svu dokumentaciju o navodnom ubistvu Predraga Gojkovića u stanu Saše Jankovića, ko je bio direktor Arhiva i ko su bili članovi komisije koja je uništila ovu dokumentaciju? Hvala.

Uvaženi gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani predstavniče BIA, govoriću o vojnom školstvu što je i normalno, pošto radim u školstvu čitavog života.

Dozvolite da kažem da srpsko vojno školstvo ima dugu i bogatu tradiciju i da je pred njim bogata perspektiva i sigurna budućnost. Srbija je kao retka država u regionu, a ne samo u regionu, nego čak i u Evropi ta koja se može pohvaliti bogatom i dugom tradicionalnom vojnim školstvom. Razvoj srpskog vojnog školstva tesno je povezan sa razvoje srpske vojske koja na svojim plećima iznela teret oslobodilačkih ratova, kako znate 19. i 20. veka.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, tokom 168 godina Vojne akademije, upisano je u nju preko 70.000 studenata. Danas se na školovanju nalaze učenici, kadeti i oficiri i inozemstva, kao npr. iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Turske i Alžira.

Vojna akademija se kroz istoriju menjala i prilagođavala složenim procesima vojnog obrazovanja, prvi korak u stvaranju oficirskog kadra načinjen je daleke 1833. godine, kada je Knjaz Miloš Obrenović, poslao na školovanje, a gde bi drugde nego u Rusiju 30 mladića, citiram, da izuče za oficire, završen citat. Međutim, već 1837. godine odlučeno je da se u Srbiji otvori trogodišnja vojna škola u koju je primljeno 32 učenika.

Poštovani građani Srbije, stranka bivšeg režima nije poklanjala pažnju vojnom obrazovanju. Ministar vojni, Dragan Šutanovac, u narodu zvani – zgrabi novac, ostavio je iza sebe smerove koji nisu bili akreditovani. Je li tako gospodo iz bivšeg režima? Ostavio je iza sebe neakreditovane diplome. Je li tako gospodo iz bivšeg režima? Ostavio je iza sebe netransparentne finansije i nedefinisani status generalštabnog usavršavanja. Je li tako gospodo oficiri? Dolaskom SNS na vlast, trebalo je vratiti ugled i ponos vojnom školstvu. Posebna pažnja posvećena je srednje vojnom školstvu, jer podoficiri zapravo čime kičmu vojske.

Vojska Srbije je najvažniji stub Srbije, zato je vrhovni komandant oružanih snaga Aleksandar Vučić u svom inauguracionom govoru za predsednika Republike Srbije 31. maja gospodnje 2017. godine rekao, citiram, da bismo uspeli da sačuvamo sebe, moramo razgovarati sa svima, ali i da jačamo svoje odbrambene potencijale, jer samo tamo možemo da sačuvamo zemlju od onih koji nam svakodnevno prete javno i otvoreno, ali i tiho i prikriveno, završen citat.

Država može da ima visoki nivo kulture, visoki nivo umetnosti, može da ima svoju filozofiju, ali sve to može lako da se pretvori u prah i pepeo, ukoliko Republika Srbija nema sposobnu vojsku koja može da zaštiti državu.

Poštovani oficiri, poštovani ministre, sami programi vojnog školstva moraju biti prožeti rodoljubivim i patriotskim temama. To je uočio i naš, a svetski Nikola Tesla, koji je u razgovoru sa polaznicima Velike škole rekao, citiram, ja sam kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto trebate da bude i vi i da svojim znanjem i svojim radom podižete slavu srpstva u svetu, završen citat.

Zato je glavno oružje naših pitomaca znanje, a krilatica odnosno, deviza našeg vojnog školstva glasi, citiram, čast je naša imovina, znanje naše oružje, završen citat. To se dame i gospodo narodni poslanici postiže radom i velikom predanošću i ogromnom ljubavi prema svojoj otadžbini. To je najbolje prikazao Petar Kočić koji je rekao, citiram, budi radan i veran član otadžbine, jednom rečju, budi ono što treba da budeš, častan čovek, završen citat.

Naše kadete treba vaspitavati na mislima i delima naših slavnih ratnih generala i vojskovođa, junaka, kao što su Stepa Stepanović, Stevan Sinđelić, Radomir Putnik, Petar Bojović, Milan Tepić i Ratko Mladić, koji je rekao, citiram, granice se krvlju crtaju i prekrajaju, a otadžbina brani svim snagama. Nije mrtav čovek ako život da braneći otadžbinu, mrtav je ako izgubi vekovno ognjište, završen citat. U mom slučaju, dame i gospodo, govori vam mrtav čovek.

Hvala vam gospodine ministre vojni, gospodine Vuline, što ste za predavače Vojne akademije angažovali naše iskusne i dokazane ratne generale, poput generala Lazarevića i time pored ostalog, vraćate čast i ponos vojske Srbije.

Bivši ministar odbrane i predsednik države Boris Tadić, u narodu poznat pod nazivom – lipicaner, je 2006. godine izjavio jednom našem dnevnom listu, citiram, šta će nam vojska, završen citat. Taj čovek je zajedno sa Draganom Šutanovcem, u narodu zvani - zgrabi novcem, penzionisani ni manje, ni više, nego 30 generala u najboljim godinama, na nagovor NATO pakta i to ratne komandante i načelnike sektora i time Vojsku Srbije sveo na najniži rang, na niži rang od vatrogasnog društva. Juče je bilo kritika na vas gospodine ministre i na bivše ministre iz SNS, pogotovo gospodina Gašića.

Gospodine ministre, niste vi, ni gospodin Gašić, nego Dragan Šutanovac prilikom nabavke mobilnog sistema radio-relejnih veza preko „Jugohemije“ na kursnim razlikama oštetio budžet Republike Srbije za 270 miliona dinara – Izveštaj Državnog revizora, a objavio jedan ugledni list u našoj državi 18. 07. 2017. godine, na strani 17.

Niste vi, ministre vojni, Vulin, ni ministar bivši Bratislav Gašić, nego Dragan Šutanovac, platio 2010. godine nadogradnju softvera na VMA 850 hiljada evra. To je čak četiri puta skuplje nego što je taj kompjuterski program koštao.

Niste vi, gospodine ministre Vulin, nego gospodin Šutanovac, naređivali, a prigovaraju juče gospoda iz opozicije za helikoptere, da se helikopterom prevozi seno za konje – Izveštaj Državnog revizora i jednog dnevnog lista, 7. 11. 2015. godine, strana 3.

Poštovane dame i gospodo, ministar Aleksandar Vulin, ministar vojni, je 10. 03. 2018. godine rekao: „Hoću da svaki roditelj zna da kada nam pošalju dete u srednju vojnu školu ili vojnu akademiju, ono će se školovati živeći i radeći u skladu sa najvećim mogućim standardima, imaće najbolji smeštaj, najbolju hranu i najbolje profesore“.

I na kraju, gospodo narodni poslanici, dragi naprednjaci, poštovani građani Srbije, mi smo dva dana u ovom visokom domu bili izloženi sramnim verbalnim napadima od strane uvaženih narodnih poslanika iz bivšeg režima, samo zato što smo branili svoj narod i svoju otadžbinu kada im je bilo najteže, kada su nas progonili, kada su nam razbijali i bombardovali otadžbinu, ubijali našu decu, naše žene i starce, rušili bolnice i RTS, škole, mostove itd. I ne samo to, nego optužuju našu zemlju za rat u vreme kada više niko to ne radi osim onih koji su je razbijali i naših NATO prašinara domaćih.

Poštovani potpredsedniče Arsiću, završavam sa dva mala citata. Odgovaram gospodi iz opozicije. Prvi, 3. maja 1999. godine: „Najlogičnija stvar za NATO je da nastavi rat u vazduhu, koji je veoma efikasan. Uništili su infrastrukturu u Srbiji i za 10 dana do dve nedelje biće veoma teško živeti ovde, bez vode, bez struje, bez mostova, komunikacija. Milošević neće moći da vodi rat više od 10 dana ili dve do tri nedelje“. To je intervju uredniku vesti izraelskog lica „Herc“.

Sledeći citat, 9. maja 1999. godine: „Nemojte potpisivati nikakve sporazume o kraju bombardovanja, jer to omogućava Miloševiću da će da se održi na vlasti“. Završen citat, nemački list „Rajncajtung“, 9. maja 1999. godine.

I sledeći citat 3. maja 1999. godine: „Najlogičnija stvar za NATO je da nastavi rat u vazduhu, koji je veoma efikasan. Jugoslavija se mora bombardovati. Samo nastavite da bombardujete. Popustiće oni.“ Završen citat, nemački list „Der Spiegel“ broj 20, gospodnje 1999. godine, 17. 05. 1999. godine.

Gospodine potpredsedniče Arsiću, gospodine ministre, gospodo oficiri, gospodo narodni poslanici, ja sam sretan čovek što moj predsednik Aleksandar Vučić nije ove reči koje sam citirao izgovorio. Gospodo iz opozicionih klupa, to je vaš predsednik stranke, Zoran Đinđić, izgovorio. I logično je da nas juče optužujete, jer sledite ove misli, ove izdajničke misli. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, mislim da ste prekršili čl. 106. i 107, što niste opomenuli prethodnog govornika, jer je unizio dostojanstvo Narodne skupštine i svih 250 narodnih poslanika, pogotovo poslanika iz pozicije, tvrdeći da je resavska škola.

Šokiran sam izjavom univerzitetskog profesora uvaženog kolege Ševarlića. On vrlo dobro zna ili bi trebalo da zna ili se pravi da ne zna da u nastavi od prvog razreda osnovne škole, učitelji pa nastavnici u osnovnoj školi i univerzitetski profesor, kao što je on, imaju svoje dnevne pripreme.

Poštovani i uvaženi poslanici imaju svoje pripreme. To je odgovornost prema ovom visokom domu, odgovornost, gospodo narodni poslanici, iz pozicije prema državi našoj i odgovornost prema građanima.

Prošlo je vreme, da izvinete, pod navodnicima, laprdanja u ovoj Narodnoj skupštini, već ozbiljnog pripremanja, ozbiljnog rada, odgovornosti prema visokom domu i prema građanima Srbije.

Molim vas, mislim da ste prekršili ovaj član, što ga niste ukorili, ali ne tražim u danu za glasanje da se glasa.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, gospodo narodni poslanici, planiranje podrazumeva i planiranje u vaspitanju i obrazovanju, a u prvom redu planiranje razvoja moralnih osobina učenika je prvorazredni zadatak nastavnika.

Da je doktor Đorđe Vukadinović kao učenik imao razvijen pravilan odnos prema istini ne bi negirao ono što svi građani Republike Srbije vide, a vide da se vreme zadnjih 20 godina u našoj zemlji može meriti po SNS i njenom predsedniku. Prvi period tog razvoja je period pre dolaska SNS na vlast, a to je vreme Vlade bivšeg režima, u kome je zemlja bila ekonomski, infrastrukturno, industrijski devastirana, vreme kada je zemlja bila demonizovana, sa prevelikom zaduženošću, sa pljačkaškom privatizacijom i sa prevelikom nezaposlenošću. Drugi period, dolaskom SNS i Aleksandra Vučića 2014. godine na vlast, a to je vreme ubrzane modernizacije i izgradnje naše zemlje, vreme u kome se gradi i radi, vreme sa smanjenom nezaposlenošću, sa smanjenom zaduženošću zemlje, vreme sa izgradnjom cesta i autoputeva, škola i domova zdravlja.

Zato je ovaj amandman veoma važan za razvoj ljudskih osobina, u prvom redu ljubavi prema istini, kako ne bi razni analitički šarlatani, kao što je Đorđe Vukadinović zvani Vlah, koji nema taj osećaj, negirali ono što svi građani Republike Srbije vide.