Ako mogu gospodine potpredsedniče Bečiću, ako mogu.
Poštovani gospodine potpredsedniče Bečiću, poštovani ministre Tasovac sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja još uvek, samo da vam se predstavim, igram fudbal. Igram do kraja, a mojih političkih protivnika ne vidim nego četvoricu.
Gospodine ministre i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, ima svoje uporište, kako znate, ali i građani Srbije i moji politički protivnici, u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo nama, narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, u ovom visokom domu, na zadovoljstvo najvećeg broja građana Republike Srbije i nas, najvećeg broja narodnih poslanika u ovom visokom domu.
U ekspozeu, kojega nosim svakoga dana ovde, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je problemima kulture i rekonstrukciji Narodnog muzeja posvetio tri strane, od 38. do 41. i pozivam političke protivnike da kažu da li je ovo tačno ili ne? To je skoro polovina od ukupnih pojedinih ekspozea bivših predsednika Vlade, bivšeg režima, jednog imam ovde, ima 10 strana, čitam, nigde taksativno ništa ne nabraja. A ostavljam istoričarima, mojim kolegama, da ovo provere da li je ovo tačno ili ne.
Na stranici 38 ekspozea, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, pored ostalog je rekao, citiram, proverite: „Donošenje seta medijskih zakona sa ciljem da se država povuče iz medija i svoj uticaj usredsredi na projektno sufinansiranje medijskih sadržaja koji promovišu javni interes.“.
Poštovana gospodo, politički protivnici moji, kolege, da li je ovo tačno ili ne u ekspozeu? Ako mogu nastaviti, gospodo poslanici.
Set zakona je gospodine potpredsedniče donesen, kako znate, i evo i ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona čijom primenom će se realizovati postavljeni zadatak iz ekspozea. Da li ja tačno nemam političkih protivnika, hvala vam vas troje što ste ostali, četvoro, ovi prvoborci su u prepodnevnog delu napustili jer utakmica se igra do kraja i kada budemo fudbal igrali kao narodni poslanici, molim vas, nemojte me izostaviti.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, tako to radi predsednik Vlade Republike Srbije i SNS i čitava Vlada Republike Srbije, po sistemu – napisano – ostvareno. Proverite.
Poštovani narodni poslanici, da ne zaboravim, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, je najsveobuhvatniji, najveći, najprecizniji, najkonkretniji, najtransparentniji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije, od vremena prvog predsednika Vlade Srbije, Prote Mateje Nenadovića do danas. Ili, ako hoćete, gospodo profesori sa univerziteta, ili u modernoj istoriji Srbije.
Gospodine potpredsedniče Bečiću, gospodine ministre sa saradnicima i vi, naravno i vaše Ministarstvo kulture koje vodite i građani Beograda, možete ipak biti zadovoljni, što na strani 38 ekspozea, pored ostalog stoji: „Otvaranje rekonstruisanog Narodnog muzeja.“. Proverite to u ekspozeu.
Poštovani Beograđani, poštovani građani Srbije i kako vidite na trgu sat otkucava, na Narodnom muzeju i biće tačno kako je obećan. Voleo bih da se vrate predstavnici političkih stranaka, predsednici, pa da ovo negiraju, da li je tačno ili ne.
Dozvolite da vas podsetim, za vreme bivšeg režima, stanje u kulturi bilo je krajnje alarmantno. Bivši režim je zatvorio jednu od najvećih kulturnih ustanova, ne samo u Beogradu i Srbiji, nego i šire, kao što je Narodni muzej. I, ne samo njega, verovali ili ne, da vas podsetim, nego i Narodnu biblioteku Srbije, umesto da su je otvorili, a mi naučnici smo čamili četiri godine ispred tih ustanova. Da li je tačno, gospodo iz Ministarstva, potvrdite ovo.
Kako ćete gospodo iz bivšeg režima objasniti činjenicu da je za vreme vaše vlasti, Narodna biblioteka Srbije renovirana pune četiri godine, a ono što je urađeno, o kulturi je tema ako niste znali, na njoj moglo se uraditi za samo šest meseci. Šta je najgore? Nije radila za korisnike, nas naučne radnike, četiri godine. Ova informacija je krajnje tragična i nikada vam to neće naučni radnici oprostiti.
Poštovani gospodine potpredsedniče Bečiću, poštovani ministre Tasovac, i skele sa Narodnog muzeja će ubrzo se skinuti, a neće stajati kao za vreme bivšeg režima. Sat otkucava, poštovani Beograđani.
Evo vam jedne informacije, pošto nema mojih političkih protivnika, iz jednog štampanog lista od 1. marta 2012. godine, citiram Izveštaj evropskih institucija da se vidi ko ima uticaja na medije: „Savet za borbu protiv korupcije je prikupio podatke na osnovu kojih se može zaključiti da se nad medijima u Srbiji vrši snažan politički pritisak i da je nad njima uspostavljena potpuna kontrola.“. Završen citat, 1. marta 2012. godine.
Poštovani politički protivnici, ko je bio tada na vlasti? Da li je tad bio politički pritisak ili ne? Čija je ova ocena da vama prepustim da vi lepo procenite i predstavnicima Evropske zajednice. Vaš jedan bivši ministar, a sada je pod istragom je, jednom dnevnom listu dodelio 500.000 eura. Izveštaj Državne revizorske komisije. Pogodite koji, građani vrlo dobro znaju.
Gospodo novinari, niti jedan predsednik Vlade u istoriji Srbije nije medijski napadan kao gospodin Aleksandar Vučić, a legalno došao na vlast. Nikada u istoriji Srbije, niti jedan vladar, od Strojimira do danas nije teže došao na vlast, a pobedio kao predsednik Tomislav Nikolić.
Pitam vas, gospodo novinari, kakva je uloga pojedinih novinara bila u tom prljavom poslu? Jedan broj medija i danas odrađuje takve prljave poslove, ali da se razumemo Srbija je demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti ne samo moguća, nego čak i poželjna. Ali, između kritike vlasti i medijskih napada postoji veoma ogromna razlika. Da li je tačno, gospodo, novinari ovo što sam izrekao? Medijska kritika se zasniva na istinitim i iznetim činjenicama, a upravo je zato društveno korisna za srpsko društvo i srpsku državu.
Međutim, određene osobe zaposlene, ako mogu nastaviti, gospodo iz poslaničke stranke, međutim određene osobe zaposlene u određenim tabloidima i nekih dežurnih stručno-naučnih šarlatana koji sebe sami nazivaju ekspertima, totalnim neistinama o predsedniku Vlade, pojedinim ministrima, tema je, govorim o medijima i predsedniku države, predsedniku poslaničke grupe gospodinu Babiću, poštovanoj predsednici Skupštine Republike Srbije i potpredsedniku.
Te neistine su vrlo opasne i žele naneti zlo građanima Republike Srbije. Tu su se upleli i pojedini političari, tajkuni, čak i stranci kojima ne odgovara stabilna Srbija. Žele uniziti ugled naše zemlje i naneti joj štetu u svetu. Ja vas, poštovani građani Republike Srbije, pozivam sve na jedinstvo. Kada je otadžbini najteže, moramo dati svoj doprinos.
Ugled Srbije u svetu više je porastao za vreme trajanja mandata ove Vlade na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem i predsednikom države, Tomislavom Nikolićem, više nego za prethodnih 20 godina. Jel tačno, gospodo politički protivnici?
I vi to gospodo iz opozicije vrlo dobro znate i vi to meni priznate kada u direktnom razgovoru razgovaramo, a vi tzv. neki novinari, ljudske gromade i novinarske gromade, ćutali ste kada je jedan predstavnik bivšeg režima i njegov sin, preprodavali su Srbiju.
Što tada niste progovorili? Što niste progovorili o mafijaškim podvizima ortopeda zalutalog na mesto ministra građevine. Do danas se niste ogradili od toga. Naplatili ste to milionima evra tadašnje ćutanje. Gospodo novinari pojedini i danas to radite. Građani Srbije dobro znaju i nikada vam neće zaboraviti. Jer ste ih doveli na prosjački štap.
O privatizaciji mogli bi mnogo govoriti. Pozvao bih svoje političke protivnike. Ovo je, gospodine ministre Tasovac, trebalo biti završeno 2000-te godine.
Šta su radili politički protivnici? Neka pogledaju susedne zemlje. Neka pogledaju susedne zemlje. Znate zašto su protiv privatizacije? Jer su crpeli sredstva u svoje džepove i pojedinaca. Srbiju u reformama niko više zaustaviti ne može. Niko, jer su se građani opredelili, završavam gospodine potpredsedniče, opredelili.

Evo, govorim o medijima, o privatizaciji u medijima. I dozvolite na kraju, pozivam vas gospodo iz opozicije, na žalost prvoboraca nema, ali bar vas troje, četvoro izvinite, da i vi glasate za ovaj predlog zakona jer ćete bar malo u ovom visokom domu sprati, hajde da kažemo, one neaktivnosti koje ste radili zadnjih deset godina.

U to ime pozivamo vas na saradnju da zajedničkim snagama podržimo reforme, jer građani, većina, da ne kažem 80% stoji za reforme i zaustaviti ih niko ne može.
Poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovani ministre sa saradnicima, ali moram ovo na koncu da kažem, strpljivo sam čekao čitav dan.
O medijima je govorio danas jedan bivši predsednik Vlade. Ne mogu da verujem da je govorio o medijima. Aprila 2015. godine je nazvao poslanike SNS, samo da kažem ovu završnu reč – znate da smo manje pametni mi koji smo u Skupštini, a oni koji su kod kuće da su više pametni.
To je bivši premijer ovde izrekao. Nazvao je Vladu Srbije streljački stroj u ovoj Skupštini. Beležim to vrlo pomno. Nazvao je Vladu Srbije kaubojština. Nazvao je poslanike SNS primatima.

Evo, završavam rečenicu ako mi dozvolite. Neću reći kako je vas nazvao, poštovani građani Republike Srbije, čuli, a neka mu služi na čast i ne mogu, šokiran sam, da to bivši premijer kaže i bilo ko u ovoj Narodnoj skupštini, a pogotovo ono od juče da smo bitange ovde u ovoj Skupštini. Verovatno je tako kući vaspitan. Hvala vam.

  Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije..
(Marijan Rističević, s mesta: Šta je ovo, ljudi moji?)
… poštovani potpredsedniče, jel mogu nastaviti?
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ovaj amandman neću podržati zato što on ne ide u smislu konsolidacije naših finansija i ukupnog budžeta, a to je bio jedan od glavnih zadataka ove Vlade još prilikom podnošenja ekspozea prilikom izbora ove Vlade. Kako vidimo javne finansije se pomalo sređuju i ukoliko bi usvojili ovaj amandman ne bi to išlo u prilog.
Pošto sam danas i prethodne diskutante saslušao, prosto sam šokiran kad čujem od nekih poslanika koji su bili akteri pražnjenja budžeta u prethodnom periodu, a sada se zalažu da se ne uvedu akcize. Mi ne bi sigurno uvodili akcize da se prethodna četiri ministra u bivšoj Vladi nisu našli na optuženičkoj klupi, a to su Oliver Dulić, Jasna Matić, gospodin Bubalo i Saša Dragin. To su četiri ministra iz bivšeg režima našli su se na optuženičkoj klupi. Ja se nadam da će u budućnosti lista biti proširena, svakog dana, po mojoj proceni, na osnovu podataka koje sam vodio, na osnovu državnog revizora, trebalo bi se još naći tri, četiri bivša ministra na ovoj optuženičkoj klupi.
Naravno da ne bi akcize, gospodine ministre uvodili, da se nije prazni budžet, a ne samo budžet, na nelegalan način od strane bivšeg režima, nego i džepovi građana.
Dozvolite da citiram da je samo tzv. „đubretarska mafija“ u Beogradu, dok je na vlasti bio prethodni režim proneverila 310 miliona dinara, a osuđeni su za to 73 godine zatvora“, završen citat. Dakle, evo, poštovani građani Srbije, gde je otišao novac iz budžeta Republike Srbije od privatizacije i inače od poreza.
Mi ne bi, gospodine ministre, danas uvodili ove akcize, da nije jedan od bivšim ministara u bivšoj Vladi, a tako kaže državni revizor za 2011. godinu, platio bilborde sa porukama „Očistimo Srbiju“, ni više ni manje nego pola miliona eura, koliko je platio i za oglašavanje u jednom dnevnom listu“, završen citat, neću da kažem kojem.
Zbog toga, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici uvodimo dana, pored ostaloga, akcize. Isti taj ministar, platio je izradu sajta 25 hiljada eura itd.
Mi danas, gospodine ministre, ne bi uvodili akcize da jedan od bivših ministara u bivšoj Vladi nije platio nadogradnju softvera za VMA 850 hiljada eura, a to je čak četiri puta više nego što je kompjuterski program koštao kada je kupljen, završen citat, izveštaj revizora.

  Dabome da se vraćam.

Dakle, poštovani potpredsendiče, govorim o uvođenju akciza, a ne bi akcize uvodili, je li, a ovaj amandman o kome govorim, da nije ispražnjen budžet.
Dakle, danas na kraju ovde sam čuo i nekoliko, poštovani potpredsedniče, izraza koji ne dolikuju ovoj Narodnoj skupštini, išli su od čoveka koji je rekao ovde i vama direktno da ste stoka. Nazvao je poslanike SNS, aprila 2015. godine, da su manje pametni, završen citat, od onih koji se kod kuće nalaze. Nazvao je Vladu Srbije „streljački stroj“, tačno ću i datum reći ako treba.

  Evo, završiću s tim, poštovani potpredsedniče, s tim da isti poslanik i danas rekao ovde jednom delu poslanika da smo bitange. Hvala lepo. Mislim da to ne dolikuje, to treba sprečavati. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, DS vlada u Vojvodini nažalost, evo, već 15 godina. Za vreme mandata DS Vojvodina je od lokomotive razvoja Srbije postala poslednji vagon u siromašnoj kompoziciji.
Poljoprivredni giganti su na severu Srbije zahvaljujući DS i Bojanu Pajtiću, a i Borisu Tadiću uništeni i ruinirani. Poljoprivreda je na izdisaju, a vojvođanska sela se gase, seljaci su prepušteni sami sebi.
Poštovani Vojvođani, takvo stanje je više neodrživo. Putevi novca iz raskošnih pokrajinskih fondova Bojana Pajtića su veoma sumnjivi ali sa poznatom destinacijom. Sve to govori o Bojanu Pajtiću. Govori o tome, poštovani građani Vojvodine, da on zaista mora da ode. On je toga veoma svestan, ali je zato veoma opasan, poštovani građani Vojvodine, upravo za vas.
Optužbe Pajtića zadnjih dana na račun Vlade Srbije su u funkciji očuvanja tragova nepočinstva iz krađa iz džepova, poštovani građani Vojvodine, vaših.
Pajtić još nije odgovorio na pitanje vas, poštovani građani Vojvodine, vezano za sve zloupotrebe u poslovanju Razvojne banke Vojvodine, Fonda za kapitalne investicije, Fonda za razvoj AP Vojvodine.
Verovali ili ne, poštovani građani Srbije i Vojvodine, istina je da je Metals banka, koja se kasnije transformisala po nalogu Bojana Pajtića i Borisa Tadića tokom 2007. i 2008. godine poklonila Đorđu Balaševiću ni manje ni više nego 400 hiljada evra za snimanje filma „Kao rani mraz“.
Taj film plaćen je iz džepova građana AP Vojvodine i Srbije. Đorđe Balašević kao reditelj filma, scenarista i kompozitor zaposlio je bukvalno čitavu porodicu. Kćerki Jeleni poverena je bila glavna uloga, dok se druga kćerka Jelena oprobala kao asistent režije, a sin Aleksandar je imao zapaženu ulogu u filmu, a verovali ili ne, supruga Olivera bila je producent.
Film skoro niko nije video, ali zato je Balašević gospodina Tadića i Pajtića podržavao u kampanji za izbore. Verovali ili ne, poštovani građani Vojvodine i Srbije, čak mu je kćerka Jelena nedavno postala ministar kulture u Pajtićevoj tzv. „ Vladi u senci ili u „Vladi, debeloj ladovini“.
Balašević je priznao javnosti da je film bio porodični biznis projekat, a naš Zoran Jovanović, čovek koji važi i stoji iza nekih najvećih TV serija u Srbiji kaže da je sporni film zaista loš, niko ga nije video u bioskopima, ali je zato prikazivan u pojedinim domovima kulture i u sali Nafta gasa.
Film su finansirali Metals banka, DDOR Novi Sad, Izvršno veće Vojvodine na čelu sa Pajtićem, JP „Vojvodina vode“ i JP „Vojvodina šume“ i verovali ili ne, osnov saradnje bio je ugovor o sponzorstvu.
Poštovani građani Vojvodine, ovako su Bojan Pajtić i Boris Tadić uništavali prošlost vašu, uništavali našu sadašnjost, budućnost dece naše, ali ako ih poštovani građani ostavite na vlasti u Vojvodini još samo godinu dana, uništiće i vaše korene.
Kao narodni poslanik, pozivam Bojana Pajtića da podnese ostavku u ime vas, poštovani građani Vojvodine, a ako neće kao građanin, predlažem optužnicu protiv Bojana Pajtića i DS i predajem je najvišem sudu u Vojvodini, vama poštovani građani Vojvodine, da ga osudite na prvim izborima tako što ćete ga poslati u političku prošlost, odnosno na smetlište istorije i njega i DS iz koje se nikada više neće vratiti, na vašu sreću, poštovani Vojvođani, u politički život Vojvodine i Srbije.
Na kraju, postavljam pitanje tužilaštvu, ima li elemenata za krivično gonjenje? Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da odmah u uvodnom delu kažem da se ne slažem sa onim delom narodnih poslanika koji su vam, gospodine ministre, uputili kritike jer nisu zasnovane na činjenicama.
Moram radi javnosti otvoreno da kažem u uvodu, da nabrojim šest stvari koje su učinjene dolaskom vas za ministra prosvete u zadnjih godinu dana, što prethodnici nisu činili, prethodni ministri u zadnjih 10 ili 15 godina.
Prvo, uveli ste redovne inspekcije koje su bile oličenje, da ne kažem, korupcije od osnovnih škola do univerziteta. Školske odbore koji su bili povezani niko nije tako do vašeg dolaska, gospodine ministre. Vezano za izbor dekana, imali ste hrabrosti da pošaljete dopise i stanete iza toga da dekani i rektori univerziteta ne mogu biti imenovani preko dva mandata, unatoč pritiscima žestokim i uspeli ste gospodine ministre.
Bilo je dekana koji su bili tri, četiri, pet i šest mandata. Nema ih više. Možda je još neki još prošao, ali verujem da će i oni otići.
Četvrto, vezano za Zakon o udžbenicima koji je došao, evo, do Skupštine i, po meni, a i većini poslanika koji su sudelovali kod čitanja, jedan od najboljih zakona do sada viđenih, a verujem da će uskoro biti i ovde kod nas za klupama.
Vezano za izbor Nacionalnog prosvetnog saveta za visoko obrazovanje, ovo moram da kažem, prethodni saziv, poštovane dame i gospodo, nije bio koncipiran na zakonskoj osnovi, jer su se pojedini članovi našli unutra mimo zakona, da sad ovde ne obrazlažem.
Šesto, što ste prvi ministar od prethodnih šest koji je pokušao zaustaviti neviđeno čudo što se dešava u visokom obrazovanju, da nam profesori izvode nastavu sa punim radnim vremenom u dve države. Vi ste nedavno, zapravo, niste imenovali direktora jednog instituta koji je imao drugi radni odnos u drugoj državi, susednoj nama, to otvoreno javno ovde kažem i dajem vam podršku u tom pravcu, jer to niko nije zaista do vas dirnuo, sa punim penzionim i radnim stažom.
Ukidanje nezakonitih uvedenih područnih odeljenja u visokom obrazovanju, niko to nije dirnuo, ne samo da nije dirnuo, nego prethodni ministri, gospodine Verbiću, prosvete su čak ilegalno davali podršku takvim nastojanjima.
Dozvolite sada da kažem nekoliko reči o osnovnom i srednjem obrazovanju. Ova tema danas, izgradnje škola, poštovane dame i gospodo, ima, pa, mogli bi reći, i vaspitanje i obrazovanje u celini u Srbiji spada u red sektora koje su u tranziciji, a pod bivšim režimom DS doživela je najveće poremećaje, tako da smo od jednog evropski prestižnog nivoa potonuli pod bivšim režimom u najveću krizu u čitavoj istoriji vaspitanja i obrazovanja. I to ste vi nasledili, gospodine Verbiću, to prethodnici su trebali reći, oni koji su vas kritikovali.
Znanje i vaspitanje svih građana Srbije su pretpostavka demokratije, oni je jačaju, a neznanje pogoduje diktaturi, to mora biti osnova našeg rada. Zato su mnoge vlade u Evropi u svojim programima davale vaspitanju i obrazovanju značajno mesto. I naš predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, je dao značajno mesto vaspitanju i obrazovanju u ekspozeu koji je podneo nama, narodnim poslanicima, 27. aprila Gospodnje 2014. godine. Posvetio je vaspitanju i obrazovanju četiri stranice teksta, što je više nego što su prethodni predsednici vlada davali prostora čitavim ekspozeima.
Mičite glavom gospodine čestitosti, a pogledajte ekspoze. I da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, gospodine čestitosti, najveći, najprecizniji, najkonkretniji i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea, od vremena prvog predsednika Vlade Prote Mateje Nenadovića, 1805. godine do danas, ili ti u modernoj istoriji Srbije.
Ovo Ministarstvo prosvete i Vlada Republike Srbije nasledili su sistem vaspitanja i obrazovanja koje karakteriše, voleo bih raspravu opozicionih poslanika o ovome, prvo, etatizacija, politizacija, birokratizacija, antipedagogizacija, komercijalizacija, sorušizacija, testomanija, neefikasnost, loši i skupi udžbenici, široko polje korupcije i da dalje ne nabrajam. U ovo je ministar Verbić prilikom dolaska za ministra došao u ove probleme. Dubina porora vaspitanja i obrazovanja sistema u kojeg nas je doveo bivši režim traži mobilne i stručne timove u Ministarstvu prosvete, posebno u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, u koji nema uticaj gospodin Verbić, ali ni sadašnji direktor, jer su to nasledili iz ranijih vremena, kao i na katedrama za pedagogiju filozofskih fakulteta, jer oni su zaduženi za temeljnu viziju vaspitanja i obrazovanja, a tu upravo nastaje jedan nesklad između jednih i drugih zadnjih 20 godina.
Pomalo se, gospodine ministre, krećemo ovim putem, zahvaljujući vašem ministarstvu i vama, jer da nismo, čekala bi nas nova lutanja i posrtanja, gubljenje vremena i šansi, novi porazi na ispitu, ali, verujem, ovog puta bez popravnog. Zato ovaj Predlog zakona o potvrđivanju ugovora i izmenama i dopunama finansijskih ugovora ili program modernizacije škola između Republike Srbije i Evropske investicione banke izuzetno je važan, jer je sastavni deo modernizacije Srbije koja je postavljena ekspozeom predsednika Vlade Republike Srbije, ako ste videli prilikom predstavljanja ekspozea ovde. Tim programom će u Srbiji 134 škola i 65 gradova biti renoviran. Zašto ovo napominjem iako su kolege pre napominjali? Jer je cilj upravo čitavog projekta poboljšanje kvaliteta, ono o čemu je gospodin Pavićević govorio, zapravo izrekao jednu misao, kvaliteta i uslova života i rada naših učenika u osnovnim i srednjim školama. Ali, to nisu svi elementi, to je jedan od elemenata.
Dobro je što će se radovi izvoditi u više faza. Time ćemo unaprediti vaspitnu funkciju škole i društva, što će dovesti do veće efikasnosti vaspitanja i obrazovanja. Moram ovde jasno i otvoreno da kažem, zadnjih 20 godina vaspitna funkcija društva je svedena na nulu. Verovali ili ne, nasledili ste, gospodine ministre, projekat nasilja u školama, a moja malenkost pročita, valjda imam neku naviku, svaku rečenicu i knjigu koja nam je prezentovana. Nasilje u školama Srbije, ovo posebno ističem, reći ću vam zbog čega, dakle u školama u koja nam je prezentovana kao projekat radili su psiholozi. Verovali ili ne, na 300 strana nijedna reč nema o vaspitanju, i to je problem, to je problem za čitav vaspitno–obrazovni sistem, jer su nam se u vaspitno-obrazovni sistem mahom uvukli psiholozi, nisam protiv njih, koji se bave posledicama, a ne uzrocima da ne dođe do nasilja. Zato bi bilo dobro da posvetimo niz ili seriju simpozija vezano za vaspitnu funkciju škole i društva koja je zapuštena za 20 godina, da analiziramo sve faktore i propuste.
Možemo mi svaki dan govoriti o ubistvima, ali mi ćemo u našem radu, govoriće zapravo u budućnosti ljudi za 20 godina šta smo učinili vezano za sistem vaspitanja i obrazovanja, jer vaspitavamo one koji će se osetiti za 20 godina.
Postavljam ovde jedno pitanje suštinsko – od 1990. godine, pa sve do, hajde da kažemo, do danas, tako reći, do zadnjih pet godina smo imali razrušen sistem države u celini posle bombardovanja, uništenje svih sektora života, naši roditelji, ovo je problem, gospodine ministre, oni koji su bili učenici 90-tih godina, a oni su vaspitani u nevaspitanom društvu gde nisu faktori funkcionisali. Postavlja se pitanje – kako ti roditelji mogu vaspitavati svoju decu? Znači, sledi nam jedan širi angažman u tom pravcu.
Da ne bih mnogo dužio, jer ima jako mnogo problema u vaspitanju i obrazovanju koji su nasleđeni, ali mislim u celini da ste pošli dobrim putem, da ste dirnuli u neke stvari u koje niko nije dirnuo, što su osetili i vaši pomoćnici fizički na sebi, jer je jedan od vaših saradnika fizički napadnut, što smo ovde snažno i otvoreno u ovoj Skupštini osudili, i to i sada osuđujemo, ne samo on, nego i neki dekani, odnosno i profesori fakulteta, kao što je od gospodina Pavićevića dekan ili profesor u Kosovskoj Mitrovici gospodin Kićević.
Nema te sile koja će nas zaustaviti u transformaciji vaspitanja i obrazovanja na novim osnovama. To je naš zadatak, to je zadatak građana Srbije i to je alfa i omega opstanka države. Tačno je da je vaspitanje i obrazovanje osnova čitave modernizacije. Zato je i premijer unazad dva dana, ako ste čuli u intervju, rekao da će 2016. godina biti posebno posvećena vaspitanju i obrazovanju.
Ja pozivam gospodu narodne poslanike, posebno iz opozicionih klupa, da i oni glasaju za ovaj program, jer će na taj način, iako ih nema ovde, osim nekoliko njih, petoro koliko vidim, bar malo pridoneti modernizaciji Srbije za koju su, hajde da kažem, u ranijem periodu zaista krivi. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo, evo, ovaj proces privatizacije, kako sam rekao pre dva dana, on je počeo u istočnoevropskim zemljama na vreme i proces je uspešno završen. Jedino proces privatizacije nije na vreme završen u našoj državi Republici Srbiji. Zbog čega? Zbog toga što su bivše vlade, bivšeg režima crpele upravo iz tih firmi sredstva za svoje lično bogaćenje.
Neću da naširoko govorim zbog čega se upravo ovim amandmanom podnosioci amandmana i bivša vlast suprotstavljaju procesu privatizacije, ali dozvolite ipak da kažem da privatizacijom, da kažem, pljačkaškom, su uništene sve tvornice i privredni subjekti od Stefana Nemanje do 1990. godine, koje su vekovima građene. Nije tačno da je 400 hiljada radnika otišlo na ulicu, nego 700 hiljada od 1995. do 2012. godine.
Ono što je najbolnije, bivši režim uništio je banke privatizacijom, kao okosnicu stubova ekonomskog razvoja i privrednog razvoja naše zemlje. Četiri banke koje su najbolje stajale u našoj zemlji su uništene, a realizator toga je bio upravo član narodne stranke, koji je bio poslanik do juče pa je pobegao, Božidar Đelić. Zašto se niko od gospode iz DS ne ogradi od Božidara Đelića? Evo, ja ih pozivam danas. Ogradite se, gospodo, od njega. Ogradite se od 11 miliona onih evra koje je sam priznao da ima za tri-četiri godine. Zašto se ne ogradite od toga?
Isto tako, privatizacijom ste predali, da ne kažem uništili, šećerane. Pa vaš je direktor stranke to učinio. Zašto se od njega ne ogradite danas? Evo, pozivam vas, nek neko bar ustane, nek kaže – ograđujemo se od toga itd.
Nadalje, izvinite, ali uništili ste školstvo. Vaš je ministar reformu takozvanu školstva uveo, nakaradnu reformu školstva. Privatizacijom univerziteta, uništili ste univerzitete.

Da, govorim o privatizaciji.
Dozvolite sad, na kraju, evo, amandman ovaj ide u prilog da se ostave privredni subjekti da ostanu još u društvenom vlasništvu, jer kako razumeti kada čovek koji je na listi DS, a sedi danas ovde među nama, prekjuče, hajde da kažem, ima 15 dana, na N televiziji kaže da Železaru, verovali ili ne, nije trebalo oporaviti, nego radnike poslati kući i zatvoriti Železaru. E, tako ste, gospodo, radili deset godina, privatizaciju tako dovodili.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zaprepašćen sam u prvom redu činjenicom da oni gospodine ministre koji su danas pokušali, neobjektivno da vas kritikuju, nema nijedan ovde u sali. Kako vidite, ama baš nijedan iz Demokratske stranke. Hvala vama, gospodine ministre, što vas sve češće viđamo u ovom visokom domu Narodne skupštine. To govori o vama kao ministru,o vašem predanom radu i o Ministarstvu i Vladi u celini.
Pogotovo sam zaprepašćen što nema predsednika poslaničkih grupa nijednog osim našeg, gospodina Babića koji je ovde koji je kao predsednik najveće poslaničke grupe sa najviše obaveza uvek sa nama i deli sudbinu ovde sa nama u ovoj Narodnoj skupštini. To govori o ozbiljnosti opozicije koliko drži o problemima i ovim preduzećima.
Kako vidimo, dame i gospodo, pred nama je proces privatizacije koji je započet kao svetski proces pre više od 20-ak godina. Proces je, kako rekoh, svetski, odnosno globalni i zahvatio je sve bivše socijalističke zemlje istočne Evrope i zemlje u razvoju, a čak i nerazvijene zemlje. Dame i gospodo narodni poslanici, inače, sve vlade bivših socijalističkih zemalja, žurile su da što brže izvrše proces privatizacije, a to znači pretvaranje društvenog i državnog vlasništva u privatno vlasništvo, što nazivamo privatizacijom. Taj proces privatizacije u realsocijalističkim zemljama, te zemlje završile su sve na vreme, jedino Republika Srbija do danas nije završila. Zašto, dame i gospodo narodni poslanici? Pa, upravo zato što su prethodne vlade bivšeg režima oklevale da to urade ne bi li što duže koristile te firme za sopstveno bogaćenje. Oni to, gospodine ministre, vrlo dobro znaju, zato ih večeras, nasuprot mene i nema iz DS. Punih 15 godina je prošlo, a proces privatizacije nije završen jer su bivše vlade, bivšeg režima iz tih društvenih, pa i državnih firmi crpele finansijska sredstva za svoje sopstveno bogaćenje.
Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon kao i mnogi drugi koje smo doneli ovde u ovoj Skupštini poslednjih godinu dana ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo nama, narodnim poslanicima u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije, 27. aprila gospodnje 2014. godine. I, naravno, dame i gospodo, da ne zaboravimo i zbog građana Srbije, taj ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najsistematičniji, najalitičniji i najveći od svih 72 prethodna ekspozea od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije, Prote Mateje Nenadovića, 1805. godine do današnjeg dana. Nema tog istoričara na svetu koji ovo neće potvrditi.
Na stranici 10, odnosno 11 ekspozea, predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića piše da će Vlada citiram – voditi brigu i on našim državnim preduzećima koja krvare. Neka od tih preduzeća imaju održiv poslovni modem, ali se njima loše rukovodi, neka od njih su korišćena da se pojedini moćnici obogate kroz odlivanje sredstava. Tokom 20 godina niko se nije usudio da pipne ta preduzeća. Svi su gurali stvari pod tepih, lagali ljude, a neretko i oni sebe, čekajući da država o trošku svih građana isplaćuje nešto što realno nisu zaradili. Svaka vlada je prebacivala loptu na sledeću. Završen citat.
Dame i gospodo, zato je vrlo dobro što je predlog izmena Zakona o privatizaciji došao na dnevni red ove Skupštine. Podvlačim, sve što nije završeno prethodnih 15 godina u procesu privatizacije ova Vlada premijera Aleksandra Vučića, mora to da završi. Naravno, i ona će to završiti na sreću građana Republike Srbije, a na nesreću naših političkih protivnika koji, ponovo kažem, nema večeras, bar što se DS tiče u ovoj sali, a i ostalih osim gospodina doktora Bradića.
Usvajanjem predloga izmena Zakona o privatizaciji 17 preduzeća od vitalnog su strateškog značaja za državu kao privredni subjekti i na Kosovu i Metohiji izuzeće se od privatizacije najduže za godinu dana. Time će zakon omogućiti da se stečaj i prinudna naplata odlaže u 17 preduzeća da bi omogućili da se uspešno privatizuju, zatim da se ponovo uradi procena imovine preduzeća u roku od 30 dana posle raspisivanja javnog poziva za privatizaciju.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru više da govorim o procesu privatizacije u ovom smislu jer su gospoda narodni poslanici iz SNS vrlo dobro, bolje od mene rekli, a dozvolite, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću i gospodine ministre da kažem još samo tri, četiri rečenice radi građana Republike Srbije. Bivši režim je privatizacijom bankarskog sektora i predajom banaka strancima suštinski prepustio važne ekonomske poluge države stancima.
I, to je najveći problem, gospodine Sertiću, gospodine ministre to vi vrlo dobro znate. Taj koncept privatizacije primenjen je od 2001. godine i doveo je do toga da su prodata sva preduzeća koja su svoju profitabilnost crpela iz tržišta Srbije, jer su imala od ranije plasman na strana tržišta. To je tragedija bivšeg režima. Tako su pored ostalog, nabrojaću samo četiri, radi vremena, duvanska industrija, cementare, industrija piva i banke. E, tu ću da se zadržim samo minutu.
Bivši režim uništio je bankarski sistem zemlje. Božidar Đelić je uveo stečaj u četiri najveće banke: „Beobanku“, „Investbanku“, „Jugobanku“ i „Beogradsku banku“. Te banke, poštovani građani Srbije bile su razvojne. Kreditirale su se sopstvenim sredstvima po povoljnim uslovima. Upravo ove banke trebale su biti motor razvoja domaće privrede, a nisu trebale biti zatvorene. A, on ih je zatvorio.
Đelić je tada lagao da je dug te četiri banke bio osam i po milijardi, a bio je svega milijardu sedamsto eura, a ukupna potraživanja bila su 6,7 milijardi eura, dakle četiri puta više nego njihov dug, i to je uništilo ekonomske podloge ove zemlje.
Tako je bivša vlast vršila privatizaciju. Ja verujem, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, da će gospodina Đelića, sustići ruka pravde i da će odgovarati za ova nedela.
Nadam se, da će na optuženičku klupu pored bivših ministara koji su već završili donekle u pritvoru, Jasna Matić, ministarka, Oliver Dulić, ministra, Saše Dragina, ministra, ministra Bubala, naći se i još bar tri ministra. Jedan od njih je i Božidar Đelić, a jedan od njih i poslanik u ovoj Narodnoj skupštini, ali ga nažalost nasuprot mene, nema u opozicionoj stranci, a smatram da će se i on naći na optuženičkoj klupi za pljačkašku privatizaciju.
Na taj način, bivši režim uništio je našu prošlost, poštovani građani, našu sadašnjost, uništio je budućnost naše dece. Da su ostali na vlasti još samo godinu dana na republičkom nivou uništili bi i naše korene.
E, to im vi, poštovani građani niste dozvolili. Oterali ste ih u političku prošlost, i bacili na smetlište političke istorije iz kojeg se neće, za sreću građana Srbije nikada više vratiti.
Zato vas pozivam, dame i gospodo narodni poslanici, posebno gospodine Bradiću vas iz opozicije, jer ste jedina perjanica da kažem, večeras, da glasate za ovaj zakon jer ćete bar na taj način, bar malo umanjiti probleme koje ste naneli za 10 godina građanima Srbije.
Na taj način daćete i svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže premijer, gospodin Aleksandar Vučić, a i čitava Vlada gospodine ministre, posebno gospodine Bradiću vas iz opozicije, jer ste jedina perjanica da kažem večeras, da glasate za ovaj zakon jer ćete bar na taj način, bar malo umanjiti probleme koje ste naneli za 10 godina građanima Srbije.
Na taj način daćete i svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže premijer, gospodin Aleksandar Vučić, a i čitava Vlada gospodine ministre, Republike Srbije, potpomognuta od predsednika države Tomislava Nikolića, većine narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini, i poneki iz opozicionih klupa i najvećeg broja građana Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, naravno da predlažem da se ovaj amandman gospode ne prihvati, jer kako je i u obrazloženju rečeno – jer je osnovni oblik predloga „s“ a ne „sa“. Dozvolite da tim povodom kažem samo dve rečenice.
Predlagači amandmana su predložili ovaj oblik koji koristi nama susedne država. Isti predlagači amandmana nas svakodnevno bombarduju sa predlogom „delatnik“, „delate“. To nama susedna država govori takvim rečnikom. Kod nas se lepo u rečniku kaže, na strani 327. knjiga 5 našeg rečnika, da to znači raditi.
Molim gospodina Pavićevića da to više ne koristi u ovoj Skupštini, jer Hrvati kažu prosvetni delatnik, pa će nam još uvesti i sutra reči umesto ovce travopas, a prekosutra umesto voza munjovoz, a za dan iza, treći dan će umesto kondukter „munjovoznikartorukobušć“. Eto, dame i gospodo, vidite iz kog rečnika nam on svakodnevno ovde ubacuje. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, meni je drago što moj prethodni govornik koristi to izdanje, ali ja vas moram upozoriti, vas narodne poslanike a i naučnu javnost koja ovo prati, nažalost, da gospodin Pavićević nije u pravu. Razlog broj jedan – ja koristim rečnik Matice srpske iz 1971. godine, sa šest knjiga, evo ih ovde, doneo sam ih svih šest, a on koristi samo jednu. U knjizi šest, dozvolite da ipak kažem, na strani 650, delatnik, kaže - radnik. Pitam gospodina pred našom naučnom javnošću, ne samo naučnom nego i građanima Srbije, ko u Srbiji govori delatnik? Svaki naš građanin kaže – radnik.
Drugo, u Hrvatskoj Hrvati kažu – prosvetni delatnik. To vi znate, gospodine Pavićeviću. I oni kažu – „s“ a ne ovo, „s“ i „a“ ste uzeli iz njihovog jezika. I vi nama uporno danima hoćete ovde da poturate tzv. hrvatski književni jezik, koji ne postoji. I molim vas, a ja znam da vi to pratite, iako ste docent, naša Srpska akademija izdaje rečnik koji se zove „Rečnik srpskohrvatskog jezika“ jer ne postoji hrvatski jezik, postoji samo srpski jezik koji su Hrvati posudili od nas Srba. Toliko da znate. I nećete nam uspeti poturiti te reči, jer nikada nećete građanima Srbije reći da delaju nego da rade. Hvala vam.