Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, vrlo mi je drago da me je prozvao uvaženi docent na Fakultetu političkih nauka. Ja bih ga najpre uputio da uzme Rečnik srpskohrvatskog jezika Matice srpske iz 1971. godine, pa pogleda šta znači reč docent. Da sam se opasao knjigama, jesam, danima i noćima.
Kada govori o čestitosti, ja o sebi neću govoriti, ali pozivam poštovane građane Republike Srbije da uđu u otvoreni parlament, da pogledaju koliko sam prisutan ovde, koliko sam govorio i da pitaju moje studente na fakultetu i profesore da li sam ikada zakasnio u životu na posao, a platu ne primam u ovoj Skupštini, za razliku od gospodina koji prima platu, a nikada nije glasao za svoje amandmane.
Ako dođe sledeći put, pa bude glasao za svoje amandmane, onda ću i ja glasati za taj amandman.
Kada se radi o čestitosti, dozvolite mi da citiram Rečnik Matice srpske, od devet knjiga kojih ovde imam, šta znači čestit – koji nije okaljan ničim nedoličnim, moralno je ispravan, čestit, pošten i moralan.
Poštovani građani, kako je ko moralan, prosudite vi. A, bilo bi mi drago da uvaženog docenta vidim poslepodne bar jednom u ovoj Skupštini. Otvorite otvoreni parlament, pa vidite ko je kada glasao. Toliko o čestitosti.
Isto tako, dozvolite da kažem, nije moralno čestito biti u stranci sa onim koji je digao iz budžeta Republike Srbije za stimulaciju 563 hiljade evra…

Da završim misao… samo zato što je kalemio vinovu lozu na travu. Hvala.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, ne mogu reći čitavo predsedništvo jer ste samo, i gospodine Arsenoviću, nema vas nego dvojica potpredsednika, gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, jeste da se ne mogu mnogima obratiti malo nas je, pogotovo nasuprot mene iz opozicije.
Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, obraćam se vama gospodine ministre Vulin, drago mi je gospodine ministre Vulin, što vas vrlo često vidim u ovom visokom domu, svetilištu demokratije, kako neki rekoše. To govori o vašem radu, vas i vašeg ministarstva i čitave Vlade. Verujem da će građani Republike Srbije to prepoznati i adekvatno nagraditi.
Ja neću zbog vremena da govorim o zakonima, samo nekoliko rečenica o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti. Ovaj zakon, držim ga u rukama ima svoje uporište u ovom ekspozeu, pokazujem ga, predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji je podneo nama narodnim poslanicima, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila gospodnje 2014. godine. Navršava se godinu dana za pet dana.
Ovaj ekspoze dame i gospodo, koji treba svi da nosite u torbama, oni koji nose torbu, predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, govorim sada kao profesor istorije, je najtemeljitiji, najprecizniji, najveći i najsveobuhvatniji od svih 72 prethodna od 1805. godine, od vremena prvog predsednika Vlade Srbije Prote Mateje Nenadovića, do danas.
Pisan je na 52 gusto kucane strane ili 84 na proredu. Verujem da oni koji se iz opozicije osmehuju da ga nisu pročitali, ne znam sa kojim ciljem. Dozvolite mi da kažem da u ovom ekspozeu na strani 7 stav 5 između ostalog stoji, citiram – i treći najveći zadatak Vlade Republike Srbije u ekonomiji biće da konsoliduje naš budžet smanjenjem troškova i povećanjem naših prihoda. Tako bismo imali više novca da ulažemo u stvaranje novih radnih mesta. Završen citat. Dame i gospodo, da li smo to učinili procenite sami, poštovani građani Srbije. Dabome da je jesmo, jer vreme je da sumiramo u nekoliko rečenica i rezultate za ovih dana.
Dozvolite da ipak kažem na jednoj, ako ne prvoj onda drugoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, nije zgodno da citiram sebe, ali sam rekao na početku. Ako ova Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem spasi državi od grčkog scenarija, treba joj dati nobelovu nagradu, završen citat. I naravno da je spasila. Poštovani građani Srbije nema tog scenarija, idemo u dobrom smeru.
Gospodine ministre Vulin, dobro je što ste vi gospodine zajedno sa svojim ministarstvom formirali radnu grupu koja se bavi analizom i efektima primene Zakona o radu i njegovim usklađivanjem sa evropskim propisima. Voleo bih da vidim gospodu iz opozicije da li je ovo tačno ili ne.
Dobro je gospodine Vuline što planirate doneti zakon o socijalnom preduzetništvu, zakon o radnicima na privremenom radu u inostranstvu i zakon o Agenciji za privremeno zapošljavanje.
Gospodine ministre Vulin, lagano ću ovu rečenicu da izgovorim, vaše Ministarstvo je jedino u Evropi koje je u godini teške ekonomske krize sačuvalo dostignuti nivo socijalnih prava i redovnost isplata. To je socijalno odgovorna Vlada.
Ponoviću radi onih što se smeškaju iz opozicije, a neka provere – vaše Ministarstvo, gospodine ministre Vuline, je jedino u Evropi koje je u godini teške ekonomske krize sačuvalo dostignuti nivo socijalnih prava i redovnost u isplati. To je socijalno odgovorna Vlada. Ja sam čovek koji se bavi i naukom, a gospoda neka provere i neka me demantuju ako to nije istina.
Dobro je, gospodine ministre Vulin, što ste ovim izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju, što reorganizujete Nacionalnu službu za zapošljavanje. Odlično je, gospodine ministre, što ste ovim izmenama i dopunama zakona, što dajete mogućnosti za uvođenje novih mera i programa zapošljavanja za sve u zavisnosti od potreba lokalnih tržišta rada ili ako hoćete lokalnih zajednica i to upozoravam naše lokalne zajednice. Odlično je, gospodine Vuline, što ćete podići mere štednje racionalizacijom, odnosno stabilizacijom ekonomskom, jer ćete ovim predlogom smanjiti broj članova Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje za sadašnjih devet na sedam članova.
Nemam vremena da govorim o upravnim odborima uopšte, šta bi trebalo o njima činiti, a šta nije činjeno u poslednjih 10, 12, pa ako hoćete i 15 godina. Dobro što ovim predlogom želite unaprediti rad Nacionalne službe za zapošljavanje, a s tim u vezi povećanje rezultata rada savetnika koji tamo rade.
Odlično je što ćete uskladiti Akcioni plan za zapošljavanje koji Vlada Republike Srbije donosi na godišnjem nivou sa potrebama lokalnim tržištima rada, odnosno sa lokalnim zajednicama i to je jedna od obaveza, ne samo Ministarstva nego i Vlade prema Evropskoj uniji.
Poštovani građani Srbije, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, 27. aprila 2015. godine, za pet dana je godina dana od izbora naše Vlade. Nije zgodno sebe citirati, ali ja sam već jednom citirao, ali dozvolite ipak da kažem da je prošlo godinu dana i da smo na neki način trebali da malo možda više danas da sumiramo neke rezultate.
Ova Vlada Republike Srbije na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem provodi teške i bolne reforme, koje su trebale biti provedene pre deset godina, a nisu. Zašto - neka građani Srbije procene.
Gospodine ministre, uspećemo, neću reći vladajuća garnitura, nego čitava Skupština Republike Srbije, pogotovo Vlada Republike Srbije. Neću reći naš zakon, nego Zakon o radu svih narodnih poslanika i onih koji su danas čitavo vreme govorili od početka da nije njihov. Dabome da jeste. Čiji je ako nije ove Skupštine, jer naša je opozicija, ona treba da sudeluje u radu, a ne evo tri poslanika iz opozicije, čast Čomićki, čast Bradiću i gospođi, izvinjavam se prezime nisam upamtio.

Zašto ćemo uspeti? Zato što to traže naši građani. Zato što je to dobro za budućnost naše dece. Zato što je to dobro za sve građane Republike Srbije i našu otadžbinu. Zašto što imamo dobru Vladu. Zato što znam, gospodine ministre, koliko Vlada čitava voli svoju državu i posebno znam, to zaista znam, koliko predsednik Vlade voli svoju otadžbinu i koliko žrtvuje sebe, a mi, i predsednik države, a mi drugi potpomažemo koliko možemo.
Zasluga za ovo nije samo Vlade, već i čitave Skupštine Republike Srbije, nas narodnih poslanika, više nas iz pozicije, a ne mogu reći iz opozicije, osim pojedinih članova. Njima svaka čast, njima pojedincima. Zasluga toga jeste i našeg poslaničkog kluba Srpske napredne stranke na čelu sa gospodinom Zoranom Babićem koji sa ponosom možemo reći da nas predvodi, sa ponosom mogu reći da nas predvodi, da je prisutan ne samo ovde, nego na svim odborima i tamo gde treba.
To je zasluga, dame i gospodo, i naše malenkosti, neću reći svih narodnih poslanika, jedne većine. Nije časno, ni čestito prozivati one poslanike koji ne primaju platu u ovoj Skupštini, a oni koji primaju nema ih danas vidite, nikada do kraja. Ako pojedini akademski čestiti građani i građanski poslanici i građanski odgovorni budu glasali za svoje amandmane, moja malenkost će pritisnuti taster na sledećoj glasačkoj Skupštini i glasati u tom smislu.
Dozvolite na kraju da kažem da neću o drugim zakonima govoriti, izvinite što sam uzeo malo više vremena, jer godinu dana ipak …
Gospođa Čomić dobacuje iz klupa opozicionih. Morao sam na neki način da kažem ovih nekoliko rečenica.
Žao mi je što nema više narodnih poslanika iz opozicije jer sam pripremio jako mnogo podataka konkretnih da ukrstimo podatke, ne da pričamo priče nego da ukrstimo da li je ili nije i da pitamo jedni druge nešto da li je napravljeno.
Završiću sa ovim. Jedan narodni poslanik iz opozicije, a bio je predsednik Vlade, a bio je i ministar unutrašnjih dela, je pre neki dan na N televiziji rekao da „Železaru“ treba zatvoriti i radnike kući poslati, završen citat. Tako je on radio sa radnicima prethodnih godina. Nažalost, danas ga nema, samo na početku uđe i eventualno izađe.
Naravno da će poslanici SNS i koalicioni partneri, odmah da kažem da je zasluga i koalicionih partnera za ovo, glasati u Danu za glasanje. Hvala vam lepo.

Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Arsiću, poštovana ministarko gospođo Mihajlović sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moja malenkost će nekoliko rečenica reći samo o zakonu o žičarama za transport lica.
Pre nego što kažem nešto o tome, dozvolite da vas podsetim na jedan veoma značajan datum. Ovih dana, tačnije 27. aprila se navršava godinu dana ove Vlade i red je da bar u dve rečenice kažem nešto o toj Vladi.
Poštovani građani Srbije, za ovih godinu dana Vlada Republike Srbije je napravila istorijski iskorak na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem, spasila je državu od grčkog scenarija. Nije zgodno da sebe citiram, ali citiraću sebe prilikom izbora Vlade u jednoj rečenici. Glasila je – ukoliko Vlada Republike Srbije spasi državu od grčkog scenarija, predložiću je za Nobelovu nagradu.
Vlada ide u dobrom smeru, u pravom smeru. Sprovodi bolne i teške reforme i naravno, uspeće ih sprovesti. Od njih neće odustati zbog budućnosti naše dece, zbog budućnost naše otadžbine. Ono što je vrlo interesantno za ovih godinu dana, sve predložene reformske zakone koji su predviđeni ekspozeom predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića je realizovala u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije. Čak i više. To je zasluga Vlade Republike Srbije, to je zasluga predsednika Vlade Republike Srbije, to je zasluga vas gospodo, nas narodnih poslanika iz pozicije i opozicije, malo više iz opozicije, to je zasluga moram reći i predsedništva naše Skupštine, ali i predsednika naše poslaničke grupe, gospodina Zorana Babića.
Još jedna rečenica, na vanjsko političkom polju država Srbija, kao čovek od struke vam govorim, je više učinila za tri godine, nego prethodnih 20 godina. Dozvolite da pređem na zakon.
Srbija kako rekoh, korača ka evropskim i svetskim civilizacijskim vrednostima. U tom smislu se donosi ovaj zakon o žičarama za transport lica. Hvala vam gospođo ministarko, vama i vašem ministarstvu što ste prepoznali, i Vladi u celini ovaj iskorak. Zato Vlada Republike Srbije nalazi za potrebu jedinstvenog uređenja ove veoma važne materije. Cilj je obezbeđenje većeg nivoa zaštite života, ne samo života, nego i zdravlja i bezbednosti osoba koje koriste ove žičare, a posebno naglašavam i naše dece, naših učenika i naših studenata.
Ovaj zakon je novi zakon o to je tačno, koji uređuje sistem žičara. Ova oblast do danas nije jedinstveno uređena zato me čudi narodni poslanik iz opozicionih kluba, a bio premijer Vlade, bio ministar savezni, unutrašnjih poslova, zašto se donosi ovaj zakon. To govori o njemu i o njima kako su donosili zakone, s tim više što je njegova deviza bila „propast daj“, a ovo je upravo usaglašavanje ovog zakona sa evropskim vrednostima.
Danas se u Republici Srbiji dame i gospodo, žičare za transport lica isključivo koriste u ski centrima i na skijalištima, a pretežno u ski centrima Kopaonik, Stara Planina, Tornik, u kojima su ski staze dobro povezane sa sistemom žičara.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što ova Vlada i ova vlast planira da se u najskorije vreme izgrade nove žičare na Kopaoniku, a na Zlatiboru se planira izgradnja tri nove staze sa sistemom žičara i ono što je vrlo važno, a danas nije primećeno, razvoj planinskih centara Republike Srbije sa povećanim kapacitetom žičara je veoma važan državni projekat ove zemlje i ove Vlade. Ako hoćete, to ću još jednom ponoviti, ali videćete za koju godinu da će doći do realizacije.
Ono što je najvažnije, pet rečenica ću reći, pet stvari koje su bitne za ovaj zakon. Prvo, prilikom projektovanja žičara, obavezno se izrađuju i sigurnosne analize i to je izuzetno bitno. Drugo, ta analiza treba da obuhvati sve bezbedonosne uslove za postrojenja žičare i okolinu, a koja se odnose na projektovanje, izgradnje i rad, što je ovim zakonom i obezbeđeno, to daje sigurnost. Treće, rešenje kojim se odobrava rad žičare predstavlja uslov za otpočinjanje njegovog rada, a rad, održavanje i kontrola obavezno se prilagođavaju tehničkim uslovima, kao i rizicima lokacije na kojoj se nalazi, što do sada nažalost nije bilo u dovoljnoj meri. Četvrto, odobrenje za rad, što je vrlo bitno, jedno od najvažnijih tačaka, donosi se nakon isteka roka od godinu dana, a upravljač je dužan da obezbedi pravovremeno i stručno održavanje žičare. Peto, ovaj predmet obavljaju ovlašćeni stručni subjekti.
Ovaj zakon dame i gospodo narodni poslanici je jedan u nizu koje je ova Vlada za godinu dana predložila nama narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, a ova Skupština usvojila u cilju modernizacije naše zemlje, za koje se opredelila na čelu sa predsednikom Vlade još u ekspozeu koji je nama prezentovan 27. aprila, navršiće se godinu dana, ovde u Narodnoj skupštini, pred nama narodnim poslanicima. U tom smislu dame i gospodo, podržavam ovaj zakon kao i sve druge zakone, kao i Vladu Republike Srbije i neka istraje u reformskim zahvatima, jer to traže naša deca, budućnost naše dece, to traži većina građana Republike Srbije. Kako sam rekao na početku Vlada ide u dobrom smeru. U tom smislu, ovaj zakon jeste na neku ruku i jedan kamenčić u nizu modernizacije Republike Srbije, za koju smo se opredelili, ima godinu dana, za koje se opredelila i Vlada Republike Srbije, potpomognuta od predsednika države Tomislava Nikolića.
U tom smislu dame i gospodo, pozivam vas, posebno vas iz opozicije, da i vi date glas i drago mi je što su kolege i koleginice izrazile se povoljno o ovim zakonima, jer ćete bar na taj način, bar malo pridoneti modernizaciji Srbije, bez koje nam nema opstanka. U tom smislu hvala.

Poštovana predsednice, naravno da neću prihvatiti ovaj amandman iz razloga što je neprihvatljiv, nesmislen, neprimeren, jer rok od 15 dana je primeren i u prvom redu razuman za svakog pravnika, ali i onoga ko nije pravnik, usklađen, kako je i Vlada navela, sa ostalim rokovima i opšte poznat u pravu. Dakle, 15 dana je opšte poznato u pravu, da kažemo, od rimskog prava do danas.
Svako sužavanje roka nije primereno i nije razumno. Jedan od govornika reče – vaš zakon, nije ovo naš zakon, ovo je zakon svih poslanika u ovoj Skupštini. Valjda smo raskrstili da to nije više vaš, naš, bez obzira da li ćete, gospodo, glasati za njega ili nećete. On je naš, Skupštine Srbije i svih poslanika.
U tom smislu sam zaista protiv ovog amandmana. Mislim da je Vlada izuzetno korektno dala obrazloženje, pogotovo u odnosu na privatni sektor i gospođa ministarka dodatnim obrazloženjem. Valjda nema niko u ovoj sali, ne samo u ovoj sali nego i od građana Srbije a da mu nije bilo jasno. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dosta mi smisleno izgleda predlog Vlade, ali mi ovaj amandman izgleda neprimereno i ne deluje mi smisleno.
Zbog čega? Rok od 15 dana, po meni, nije adekvatan, premisa nije adekvatna, jer reč „blagovremeno“ daje mogućnost inspektoru da odredi primeren rok, jer reč „blagovremeno“ znači, po meni, primeren, odnosno koristan. Znači, daće koristan rok i primeren rok da dostavi tražene podatke od strane drugih organa, ali u prvom redu imajući u vidu tri kategorije: 1) složenost postupanja, 2) hitnost postupanja i 3) raznovrsnost postupanja. Dakle, ne možemo to upoređivati sa članovima na početku. Ovde je reč „blagovremeno“ izuzetno, da ne kažem, decidirana, a ona znači primeren, odnosno koristan. Mislim da obrazloženje Vlade, a pogotovo posle obrazloženja gospođe ministar i gospodina Jovanovića… Nema smisla da ovaj amandman primenimo, već da podržimo Predlog zakona. Hvala lepo.

Uvažena gospođo predsednice, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću, uvaženi i mnogo poštovani gospodine ministre Selakoviću, gospodine Udovičiću, gospodo narodni poslanici, mislim da je red da se vratimo amandmanima na ovaj veoma važan i bitan zakon.
Pre nego što se osvrnem na ovo „briše se“, oko javnog interesa, ali i čitav amandman, a to znači „briše se“ i na onaj drugi član, jedan deo poslanika koji su tražili čitav zakon da se briše, dozvolite, radi istine i radi pravde u ovom parlamentu nas narodnih poslanika, jutros ovde kad smo bili, jedan uvaženi narodni poslanik, docent, spomenuo je moju malenkost time da sam dobacivao koleginicama iz opozicije. Nije istinu govorio, lagao je. To mogu potvrditi i poslanici iz opozicije, da se nisam ni ustajao ni progovarao ni jednu jedinu reč. To nije akademski čestito, niti građanski odgovorno. To govori o njemu, a ne o meni. U ime građanske čestitosti, u ime akademske odgovornosti, javno ga pozivam pred licem građana Republike Srbije i vas, gospodo narodni poslanici, da se izvine meni ovde.
Jedan drugi narodni poslanik je uvredio sve danas prisutne time što je rekao, citiram – Danas iz poslaničke većine došli su pametniji, a oni koji nisu i koji ne znaju zakon došli su danas u ovu Skupštinu. Preporučujem mu da ovu pametnu rečenicu uokviri u radnu kancelariju i u dnevnu sobu kako bi se podsetio na nivo civilizacijske i demokratske kulture.
Ovaj amandman, gospođo predsednice, naravno da neću podržati jer govori o javnom interesu da se briše. Šokiran sam kada to predlaže profesor univerziteta, i to pravnih nauka. Prosto me je sramota da ne zna ko utvrđuje javni interes i kako ga utvrđuje. Znate zašto, gospođo predsednice, oni predlažu „briše se“ ovo, ne samo javni interes, nego i čitav član ovog zakona? Ovaj amandman glasi – briše se javni interes, ali isti potpisnici su potpisali mnogo amandmana „briše se“. Evo zašto. Poštovani narodni poslanici, pokušaću to da objasnim. Znate zašto? Zato što će nakon usvajanja ovog zakona, za dan-dva u Narodnoj skupštini Republike Srbije početi proces eksproprijacije koja će trajati tri-četiri meseca, a nakon toga stvoriće se uslovi za izdavanje građevinske dozvole i pokretanje izgradnje planiranih objekata. To je jedan razlog.
Drugi razlog, zato što će do kraja ovog leta realno početi pokretanje izgradnje. Važno je da to što pre krene sa realizacijom, što je od vitalnog interesa za građane, ne samo Beograda nego čitave Srbije, zaposlili čitavu našu građevinsku industriju i ne samo građevinsku industriju, nego i povezane delatnosti.
Treće, finansijska sredstva o kojima je danas ovde bilo rečeno, iako to stoji u zakonu, obezbediće investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a Srbija treba da očisti jedino parcelu i obezbedi građevinsku dozvolu. Malo li je? Zaposliće se, kako tamo stoji, oko 13.000 radnika. Projekat „Beograd na vodi“ predstavlja, dame i gospodo, poštovani građani Beograda i Srbije, jedan od najvažnijih investicionih poduhvata Republike Srbije, a realizacijom ovog projekta podići će se vrednost grada Beograda u celini. To je važno. To je nekima trn u oku zato što je gradonačelnik Siniša Mali, a nije Dragan Đilas. Angažovanjem celokupne građevinske industrije, angažovaćemo i druge povezane delatnosti, a to znači ukupnu privrednu aktivnost Republike Srbije. To će on učiniti kada počne da se realizuje.
Nadalje, ko je protiv ovoga? Danas smo čuli ko traži povlačenje po amandmanu da se briše „javni interes“. Upravo oni, dame i gospodo, koji su godinama pljačkaškom privatizacijom od 75 milijardi izvučenih iz Srbije uništavali Savsko priobalje itd. Zamislite ko traži i kritikuje projekat „Beograd na vodi“ i traži povlačenje, bivši režim, jer ako se desi, ovo je srž problema „Beograd na vodi“, neće se desiti Luka Beograd. To je problem, dame i gospodo, Beograđani, građani Srbije. Neće zaraditi desetke miliona gospodin Mišković, ali će zaraditi građani Beograda i građani Srbije u svoje džepove itd.
Dakle, evo vidite, jedan od potpisnika ovog „briše se“, verovali ili ne, je i narodni poslanik koji je bio premijer Republike Srbije i bio savezni poslanik, a nedavno je na televiziji N1 ovako rekao, citiram – Zalažem se da se „Železara Smederevo“ ukine, a radnici kući pošalju. Tako su oni radili 12 godina. Istresli su, građani Srbije, iz naših džepova sve, i poslednji dinar.
E, ovo im neće uspeti. „Beograd na vodi“ je gotova stvar. On je žila kucavica čitave Srbije. U to ime, predlažem da ne prihvatimo ovaj amandman. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo ovo tumačenje autentično jednog člana zakona otvorila je jednu od najvažnijih pitanja u državi Srbiji, a to je pitanje vaspitanja i obrazovanja.
Nemoguće je danas o tome raspravljati. Slažem se da je ona zanemarivana kako rekoše prethodne kolege, dvadesetak, pedesetak, koliko hoćete godina i smatram da danas i sutra, kada to kažem mislim ovih dana, meseci i godina treba posvetiti posebnu pažnju vaspitanju i obrazovanju i nauci, od opštinskih, da kažemo lokalnih zajednica pa sve do ove skupštine.
Ponoviću jednu rečenicu, stanje u vaspitanju i obrazovanju i nauci je sumorno, ali kada kažem to sumorno, sada se javljaju oni traže krivca, koji su krivi. Ja kao čovek koji nikada nije političarsku platu zaradio i uzeo, koji čitav život sam proveo u vaspitanju i obrazovanju od osnovne škole do univerziteta, mogu vam reći da ima jako mnogo ministara u prošlosti vlada, kako god hoćete, krivica za to. Ali nećemo sada tražiti dlaku u jajetu nego zaista mislim da bez znanja nema budućnosti.
Citiraću jednog filozofa u jednoj rečenici – zrno znanja jače probija nego čelično. Ukoliko to bude naša maksima, da tako kažem, ali verujem da će biti, onda ćemo izaći iz stanja u kojem smo se našli. Ni sam za to da jedni druge okrivljujemo, ali sam za to da neistine iznosimo u ovoj Skupštini. Mi smo ipak narodni poslanici, pa kada čujem prethodnog govornika, koji momentalno u sali, a predstavlja jednu poslaničku grupu, sedi u prvoj klupi nasuprot mene, kada kaže – ministar Verbić je kriv. Kao da je sijalo sunce dok nije došao ministar Verbić.
Dozvolite samo dve rečenice, radi istine i pravde, gospođo predsedavajuća, za vreme ovog ministra u vrlo kratko vreme u mesec dana rešili smo donekle problem inspekcija. Smenjen je načelnik inspekcije koji je bio oličenje mita i korupcije. Preko određenih školskih uprava koje su bile po 20 godina u koje su ulazili i služeni političari, sprega inspekcije, sprega isluženih političara, direktora škola i to se zove mito i korupcija u vaspitanju i obrazovanju.
Malo bi mi bio jedan dan da govorim o tome, ali neću da vas zamaram. Zbog čega mi je danas žao? Kao prosvetaru koji je radio od osnovne škole i sada radim na univerzitetu, prošao sam sve faze koje po struci, ne samo kao istoričar nego i pedagog, koji se u nauci bavi sa tim itd. što smo pokušali danas dobru ideju da ono što se dešavalo otklonimo bar u poslednjih nekoliko godina, a to je kod pitanja Nacionalnog prosvetnog saveta i drugog saveta, Nacionalnog prosvetnog saveta za visoko obrazovanje. Vidim da su neki mešali ova dva saveta itd.
Dozvolite, koji je bio motiv Odbora? Častan i čestit motiv Odbora za vaspitanje i obrazovanje, kao i Vlade i ove Skupštine, čestit motiv da otklonimo ono što se dešavalo. Šta se dešavalo? Da su nam u Nacionalnom prosvetnom savetu za visoko obrazovanje bili dekani, a zakonom zabranjeni, da su nam u Nacionalnom prosvetnom savetu bili mahom univerzitetski profesori, a trebali su biti nastavnici iz osnovnih i srednjih škola. To je motiv, dobra ideja ove većine, ako hoćete u Odboru i manjine. Zato je svih nas 15 potpisalo da tražimo tumačenje ovog zakona.
Biću jako direktan pošto sam u toj materiji aktuelan, vidite za članove Nacionalnog prosvetnog saveta pored ostalog, kako reče gospodin Martinović, posle njega kao iskusnog pravnika i profesora na univerzitetu prava, zaista mi je teško tumačiti, ali ja ću neke praktične stvari. Nisam pravnik. Pored ostalog, predlažu i udruženja odnosno društva iz redova nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji su zaposleni u predškolskim ustanovama, osnovnoj školi i srednjoj školi. Šta se dešavalo? Kod lista tih udruženja mahom su pod firmom, da kažemo pod navodnicima nastavnika prolazili univerzitetski profesori sa titulom magistra i doktora, zapravo oni su po drugoj osnovi bili predloženi.
Šta smo dobili u praksi? Dobili smo sve doktore i magistre, a nismo neposredne proizvođače. Ko su to? Nastavnici u razredu, iz predškolskih ustanova, osnovnih škola i srednjih škola. To smo hteli poboljšati. Šta je za to bila posledica? Da smo loše nastavne planove imali, loše nastavne programe i ono što je dovelo do vaspitanja i obrazovanja dugi niz godina danas. Isto je tako situacija u visokom obrazovanju, još veća katastrofa. Tamo smo imali dekane koji su zakonom zabranjeni. Lično sam imao problem u odboru, ne ovom nego bivšem. Nismo mogli jednog dekana omeđiti na tri godine sa dva mandata, nego je bio 21 godinu. Sada smo uspeli na mom univerzitetu da ga otklonimo zahvaljujući baš ovom ministru i potpisu koji je poslao itd.
Dešavalo se da u Nacionalnom prosvetnom savetu i sada imamo, išao sam u biografije svih, sve „mašince“ sa svih tehničkih fakulteta. Sa društvenog-humanističkih nema. Molim vas, kakve će oni programe donositi sa društveno-humanističkih fakulteta? Gde su pedagozi sa odseka za fakultete? Zato sada sa ovog mesta, gospodine potpredsedniče, apelujem na Nacionalni savet za visoko obrazovanje u sadašnjem sastavu da kod akreditacionih komisija koje su jako bitne za naše visokoškolske ustanove na neki način predlažu ljude sa svih fakulteta, da budu zastupljene društveno-humanističke, tehničke i druge nauke. Jedino ćemo tako poboljšati stanje.
Da se vratim sada na ovaj deo jer znam da nas sada gledaju profesori i radnici iz osnovnih i srednjih škola. Gospodo i ovo moramo da razjasnimo. Kroz udruženja, udruženja nisu samo filozofa, nastavnici i profesori osnovnih i srednjih škola, nego i fakulteta, čak i iz proizvodnje, predsednik filozofskog društva jednog od udruženja ne radi u osnovnoj školi, srednjoj školi, univerzitetu. Kako ćemo njega tretirati? Da li on dolazi kroz jednu drugu verziju? Vidite, to su jako složeni problemi.
Gledaju nas magistri i doktori osnovnih i srednjih škola. Da li oni imaju pravo? Dabome da imaju pravo preko udruženja jer i oni su nastavnici. Dakle, posle ovog tumačenja zaista nemam šta da kažem.
Dozvolite na kraju, ne želim stranački da govorim. Dobra namera Odbora, kako reče kolega Orlić, za vaspitanje, obrazovanje i nauku i tehnološki razvoj zaista bila i tu smo svi bili jedinstveni u oceni ovog stanja i šta treba popraviti. Danas je malo zakomplikovano stranački. Molim vas, nemojmo kada je u pitanju vaspitanje i obrazovanje to raditi. Kolega, nema ga ovde, stalno štrajk taj spominje. Kada bi to analizirali, znate li gde bi nas dovelo? Verujem da bi se i on postideo jer je bio pet mandata, ako ne pet onda tri, znam sigurno, da je bio u ovoj Skupštini. Ostavimo to na to mesto, nego na neki način stavimo vaspitanje i obrazovanje kao jednu tačku, zaista nemam ništa protiv, na Skupštinu i posvetimo joj deset dana sa svih ovih aspekata.
Problemi su veliki. Tranzicija nije lak proces. Tranzicija „melje“, uništava ako se ne snađemo, ako ne pratimo, ako se konstantno ne usavršavamo mi tzv, hajde da kažemo sada, celoživotnim učenjem, nekada smo – permanentnim učenjem, doživotno, kako god ga nazovite itd. Nećemo daleko poći.
Meni je drago i hvala odboru i jednom i drugom, i koji vodi gospodin Martinović i koji vodi gospođica Jerkov, pa i vama gospodo narodni poslanici što smo uspeli bar jedan mali problem skinuti sa dnevnog reda, ono što je tištilo naše vaspitanje i obrazovanje. U to ime zaista vam hvala.

Poštovani podpredsedniče, poštovani predstavnici ministarstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije i ovaj zakon kao i mnogi prethodni ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića koji je on podneo narodnim poslanicima u Narodnoj skupštine Srbije 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Da vas podsetim, pošto su me gospoda iz DS jutros podsetila da nisu zapamtila, a sada nema ni jednog, žao mi je što nema, ali verovatno negde iz prikrajka slušaju i neka čuju ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je temeljitiji, najprecizniji, najveći i najsveobuhvatniji od svih prethodnih 72 ekspozea kod nas koja su podnesena u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 1805. godine, od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije Prote Mateje Nenadovića do danas. Ako treba ponoviću još jednom ako negde gledaju ovaj prenos, pošto nasuprot mene nema ni jednog predstavnika DS.
Gospodin predsednik Vlade Aleksandar Vučić je na strani 92. ekspozea rekao citiram – stvorićemo institucionalni i organizacioni okvir za sistemsko suzbijanje sive ekonomije, pre svega kroz primenu poreskih propisa i temeljnih reformi poreske uprave. Završen citat.
Gospodin predsednik je na strani 32. pomenutog ekspozea rekao – državna administracija mora postati podrška, a ne prepreka investitorima i privatnicima. Završen citat. Tako to radi Aleksandar Vučić, tako to radi SNS, kako vidite poštovani građani, zapisano – ostvareno.
Gospodo narodni poslanici, inspekcija i inspekcijski nadzor čine kičmu funkcionisanja državne uprave i čitavog političkog sistema naše zemlje. Zato prilikom modernizacije Srbije koju sprovodi Vlada Republike Srbije izuzetno važno pitanje je pitanje reformi inspekcija. Ako pogledamo zemlje u regionu, onda zapažamo da su one sve sprovele reforme, ne samo inspekcija nego i državnih uprava, a posebno inspekcijskog nadzora još pre deset godina, neki su i pre 15, kao što je Hrvatska, neke nakon sedam, međutim mi tek sada to sprovodimo.
Poštovani građani Srbije, bivši režim DS na čelu sa Borisom Tadićem i Goranom Pajtićem nije sproveo reforme državne uprave, ni reforme inspekcije i inspekcijskog nadzora. Umesto toga oni su pljačkaškom privatizacijom 51 milijardom evra izbacili iz zemlje, prezadužili zemlju i uništili institucije sistema. Time su uništili našu prošlost, našu sadašnjost i budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti još samo godinu dana uništili bi i naše korene. Na sreću naši građani Srbije im nisu to dozvolili i poslali ih u političku prošlost iz koje se nadam nikada više neće vratiti.
Tu njihovu grešku evo ispravlja Vlada Republike Srbije. Ovim zakonom trenutni inspekcijski sistem u Republici Srbiji je razuđen, nedovoljno koordinisan. Preko hiljadu zakona i podzakonskih akata uređuje rad, kako neki kažu, 34, ja tvrdim 35 inspekcija u 12 ministarstava.
Nedostatak saradnje, preklapanje i dupliranje delokruga rada, kao i česte i dugotrajne kontrole opterećuju rad privrednih subjekata i crpe snagu i umanjuju efikasnost inspekcijskog nadzora. Pored ostalog, dame i gospodo, cilj ovoga zakona jeste da doprinese stvaranju uređene države, da olakša poslovanje privrede, da smanji prostor za korupciju.
Do danas nije postojao nijedan sistemski zakon u našem pravnom sistemu Republike Srbije kojim se uređuje inspekcije i inspekcijski nadzor, ali postoje ozbiljni nedostaci u pogledu koordinacije inspekcijskog nadzora. Isto tako, inspekcije nemaju specijalizovani softver niti jedinstvenu bazu podataka. U Republici Srbiji veliki broj inspekcija, kako sam rekao od 33 do 36, kako smo videli danas koliko ih ima, koje u svom radu primenjuju preko hiljadu zakonskih propisa koji nisu dostupni subjektima kontrole.
Nadalje, kapaciteti inspekcijskih organa su nedovoljni, a ne postoji jedan jasan kriterijum za vrednovanje, kao ni sistem njihovog napredovanja. Isto tako nadležnost za postupanja inspekcija za preduzimanje mera nad neregistrovanim subjektima je ograničena. Ograničena je i nadležnost inspekcija za oduzimanje mera u borbi protiv sive ekonomije, a saradnja između inspekcijskih organa je nezadovoljavajuća. Zato će ovaj zakon stvoriti trajnu strukturu za koordinaciju svih inspekcija, a koordinacija protiv sive ekonomije biće njen prioritet.
Primenom ovog zakona anuliraće se brojne anomalije koje će otkloniti i uspostaviće se jedinstveni informacioni sistem kao ključna pretpostavka za praćenje efikasnosti rada inspekcijskog nadzora. Primenom ovog zakona, dame i gospodo narodni poslanici suštinski će se promeniti rad svih inspekcija i rad državne uprave. Menja se odnos između inspekcija i privrede. Smanjiće se korupcija. Podsticaće se privredna investicija i otvaranje novih radnih mesta. Moderniziraće se i standardizovati inspekcijski nadzor. Nestaće korupcione snage između inspektora, političara i privrednih subjekata koja je danas poprimila u prethodnom režimu neviđene razmene.
Zato se gospodo iz bivšeg režima i bore da se ovaj zakon nije primenjivao, zapravo nije donesen ima 15 godina.
Sve u svemu Republika Srbija će usvajanjem ovog zakona dobiti jedan od najboljih zakona o inspekcijskom nadzoru. Kako kažu nevladine organizacije, jedan od najboljih u Evropi. Ovo je još jedan dokaz da Vlada RS korača krupnim koracima u realizaciji, modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže i sprovodi naš premijer Aleksandar Vučić i čitava Vlada RS potpomognuta od strane predsednika države Tomislava Nikolića i većine građana Republike Srbije.
U to ime, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da glasate za ovaj zakon. Posebno pozivam vas gospodo iz opozicionih klupa, doduše nema nijedan iz DS, a iz ove Tadićeve ima jedna gospođa, na čemu joj čestitam, da i vi date svoj glas za ovaj zakon kako bi bar malo, pa makar i na taj način demonstrirali vašu volju za modernizaciju naše otadžbine.
Dozvolite na kraju da demantujem gospodina Veselinovića koji je na početku današnje Skupštine izneo neistine da prosvetna inspekcija ima svega desetak inspektora. Prosvetna inspekcija u Ministarstvu prosvete i tehnološkog razvoja ima 126 inspektora u osnovnim i srednjim školama i četiri inspektora za visoko obrazovanje. Isto tako izneo je neistinu za SNS kada je govorio da ih vrlo malo ima u sali. Možete proveriti, bilo je 40 iz vladajuće, iz njegove stranke dva poslanika, iz Tadićeve šest poslanika. Znači, iz SNS zajedno sa socijalistima 41.
Znam da je on profesor Univerziteta i profesor prava. Mi bi rekli našim studentima ako se tačni podaci ne iznose da se lupeta. Molim ga u budućnosti da iznosi tačne podatke u Narodnoj skupštini poštujući ovaj visoki dom.
Kako vidite, nema ni akademske čestitosti danas poslepodne. Nema ga nijedan dan poslepodne. Da bar jedan dan ostane do kraja, možda bih ja za njegov amandman glasao.
U to ime, hvala vam lepo.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, za svaki narod, za svaku državu ili pokrajinu pa i grad, grb, zastava i himna predstavljaju znamenja od najvećeg i najdubljeg posebnog poštovanja. Zato, prilikom koncipiranja grbova i zastava, država i pokrajina treba tom problemu da posvete ogromnu pažnju jer to predstavlja jedno od prvorazrednih nacionalnih, istorijskih i političkih pitanja jer zadiru u pitanje identiteta države, naroda i pokrajine.
Osnovno heraldičko pravilo koncipiranja grbova ili zastava država, pokrajina ili gradova jeste da oni treba da odražavaju istorijsku, heraldičku, kada su zastave u pitanju onda i leksikološku tradiciju. Kada to heraldičko pravilo primenimo na Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, onda ona ima, u najmanju ruku, heraldičku tradiciju od 1848. godine, i ranije, jer od tada ona ima svoj grb, krst sa četiri ocila i trobojku zastavu.
Taj grb, krst sa četiri ocila će ostati kao njezin simbol sve do 2002. godine, dok ga nisu Pajtićeva DS i Čankova LSV izbacili iz upotrebe i time učinili neviđeni heraldički, istorijski, nacionalni i politički skandal, neviđen na ovim prostorima.
Da ne bude, dame i gospodo, zabune, heraldička tradicija u Vojvodini jeste i tradicija simbola Bačke, Banata i Srema, pa kod koncipiranja grba Vojvodine treba posebno voditi računa i o tom problemu, kako bi on zaista odražavao heraldičku tradiciju i istorijsku pokrajine.
Prema važećem Statutu Vojvodine, od maja 2014. godine, Vojvodina ima dva grba – oficijelni i tradicionalni. Skupština AP Vojvodine ovih dana nije donela odluku o upotrebi simbola i tradicionalnih simbola pokrajine jer je Pajtićeva DS odbila da glasa za tu odluku, iako je obećala da će to učiniti.
Time su gospodin Pajtić i DS učinili drugi politički, heraldički, nacionalni skandal, neviđeni u istoriji, na ovim prostorima, te se svrstali na čelu onih političkih snaga koje već duži niz godina urušavaju politički, kulturni i ekonomski napredak Vojvodine. Verujem i siguran sam da će građani Vojvodine vrlo brzo Pajtića i njegovu Demokratsku stranku baciti u političku prošlost, kako bi AP Vojvodina i njeni građani koračali bolje u bržu budućnost.
Postavljam dva pitanja Ministarstvu za lokalnu samoupravu – šta će učiniti da privoli gospodina Pajtića i Demokratsku stranku da donesu odluku o upotrebi simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodini i time bar delimično ublaži neviđeni skandal?
Drugo, da li će Skupština AP Vojvodine ići na izradu novog grba koji će odražavati heraldičku, nacionalnu i istorijsku tradiciju AP Vojvodine? Hvala.

  Poštovani potpredsedniče, gospodine Arsiću, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću u nekoliko rečenica da kažem o Predlogu zakona o ograničavanju, raspolaganju imovine u cilju sprečavanja terorizma i drugo, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke Razvojne banke i Republike Srbije.
Na osnovu odredbe glave sedam. Povelje UN, Republika Srbija je u obavezi da preduzima obaveze kao ravnopravna članica UN za sprovođenje rezolucija koje donese Savet bezbednosti.
Poštovani poslanici rezolucije UN se tako reći donose svakodnevno. Savet bezbednosti UN je doneo veliki broj rezolucija kojima se propisuje primena represivnih mera protiv terorizma i njegovih finansijera. Koje su to represivne mere protiv terorizma? Ima ih jako mnogo, ja ću spomenuti samo tri grupe. To su, prvo, mere sprečavanja korišćenja teritorija država od strane terorista i njihovih finansijera. Drugo, efikasna kontrola granica sa ciljem sprečavanja prelaska terorista i njihovih finansijera na teritorije država članica UN i treće, grupa mera sprečavanja, korišćenja imovine i finansijskih sredstava terorista i njihovih finansijera.
Sve članice UN, pa i Republika Srbija kao punopravna članica UN su obavezne da donesu propise kojima se regulišu ograničavanje i raspolaganje imovinom i finansijskim sredstvima koje se nalaze na teritoriji članice UN.
Republiku Srbiju obavezuje i članstvo u Savetu Evrope da ocenjuje sprovođenje zakona iz oblasti krivične i finansijske regulative u okviru određenih tela Saveta bezbednosti, a koje se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.
Poštovane dame i gospodo, nisu u pravu narodni poslanici iz opozicionih klupa koji danas upućuju kritiku da kasnimo sa ovim zakonom. Ja ću citirati odgovor njima, citiram: „Republika Srbija po oceni zvaničnika Saveta Evrope ima potpunu neusaglašenost sistema sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja, raspolaganja imovinom terorista, pa je zatraženo što hitnije donošenje propisa“, završen citat. Pošto je ta ocena data 2009. godine, i ponovljena 2012. godine kada je Republika Srbija dobila negativnu ocenu kao potpuno neusklađena, svu odgovornost snosi bivša vlast, bivšeg režima DS, bilo jednog ili drugog krila.
Zato je dobro što je Vlada Republike Srbije predložila ovaj zakon narodnim poslanicima na razmatranje i na njegovo usvajanje. Donošenjem ovog zakona Republika Srbija ispunjava, kako svoju evropsku, tako i međunarodnu obavezu usklađivanja svojih akata sa međunarodnim aktima u sprečavanju raspolaganja imovinom teroristima i njihovim finansijerima, a ujedno i jača bezbednost svojih građana, što je i ustavna obaveza ne samo Vlade Republike Srbije nego i svih njenih građana.
Ovaj drugi zakon, odnosno Predlog zakona o sporazumu o zajmu između Nemačke Razvojne banke i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona eura za projekat Energetska efikasnost u javnom sektoru ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji je podneo nama narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, kako znate, Republike Srbije 27. aprila 2014. gospodnje godine. Da vas podsetim još jednom, taj ekspoze predsednika Vlade, gospodina Vučića je najtemeljitiji, najsveobuhvatniji, najprecizniji i najveći od svih prethodnih 72 ekspozea, od 1805. godine, od vremena prvog predsednika Prote Mateje Nenadovića, do danas.
Ovaj sporazum ima svoje uporište i u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu koji smo mi poslanici Narodne skupštine usvojili, koji u članu 3. u kojem je predviđeno da Republika Srbija se može zadužiti kod Nemačke Razvoje Banke u Frankfurtu na Majni do 15 miliona evra, za sprovođenje projekta energetske efikasnosti u javnom sektoru.
Poštovani poslanici, ovaj projekat će pomoći, prvo širenju svesti o značaju energetske efikasnosti, drugo prenošenog znanja EU na polju poboljšanja i implementacije zakonske regulative, treće povezivanju svih relevantnih učesnika na polju energetske efikasnosti, četvrto većem kvalitetu vaspitanja i obrazovanja naših učenika pošto se radi o saniranju objekata iz područja vaspitanja i obrazovanja, u prvom redu škola i peto poboljšanju uslova boravka, kako naših bolesnika u bolnicama, time i života i rada našeg medicinskog osoblja, jer se radi o popravci i rekonstrukciji određenih domova zdravlja i bolnica. Sam projekat se bavi primenom mera energetske efikasnosti u javnim objektima, kako socijalne namene, kao što su škole, bolnice itd.
Moram napomenuti dame i gospodo da je ovaj projekat započet još davne 2007. godine. Ovaj predlog zakona je nastavak kontinuiteta projekta od 2007. godine, a realizacija prvog kao i ovoga se vršila u određenim fazama.
U pravoj fazi prvog projekta realizacija projekta sanirano je u onom delu 28 škola i bolnica u preko 25 lokalnih samouprava po Srbiji. U drugoj fazi projekta sanirano je 62 objekta, škole i bolnice, ustanove socijalnog staranja u preko 50 gradova i opština Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, verovatno bi mi još više popravili i sanirali određeni broj škola i bolnica da nije bilo gospodina Božidara Đelića koji je u svojoj mudroj odluci iz 2003. godine na kursnim razlikama i izgubila, zahvaljujući njemu, država 300 miliona evra, jer je on odlučio da dve milijarde državnog duga u dolarima konvertuje u evre, a ubrzo posle toga američka valuta je izgubila 25% svoje vrednosti. To je izjava iz Fiskalnog saveta, jer Fiskalni savet zna zašto je doneta takva odluka.
Međutim, zato što nije postojala stručna analiza, a to je ponovljeno i 2011. godine i kada je Srbija krenula da se zadužuje u dolarima i pozajmila pet milijardi evra, a onda je dolar ojačao, pa nam je dug opet zbog kursnih razlika uvećan 500 miliona evra opet zahvaljujući DS, a ovog puta i gospodinu Đeliću i gospodinu Cvetkoviću.
Poštovane dame i gospodo, Republika Srbija uzima ovaj zajam po povoljnim uslovima. Kamatna stopa će biti fiksirana za čitav period od trajanja zajma, a kamatna stopa iznosi 2,1% na godišnjem nivou. Kako su i kolege i koleginice rekle, kredit će se vratiti u vremenu 2017. do 2026. godine. Ono što je bitno, a to je da će se realizacija čitavog projekta fokusirati na škole što je jako značajno zbog osiguranja adekvatnih uslova za boravak naših učenika u školama, a što će se sigurno pozitivno odraziti na uspeh i kvalitetu znanja naših učenika.
Dakle, projekat pored ostalog ima za cilj unapređivanje energetskih svojstva zgrada, škola sa ciljem da se u njima smanji i potrošak energija, a ujedno i unaprede uslovi za učenje i rad kako naših učenika tako i naših nastavnika. Projekat će obuhvatiti poboljšanje energetskih uslova u 30, odnosno 40 školskih objekata. U prvoj fazi rekonstruiraće se 20 školskih objekata koji su bili predviđeni za rehabilitaciju projektom Svetske banke, a u drugoj fazi otvoriće se rekonstrukcija negde oko 15 do 20 objekata koji će biti izabrani u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke RS.
Sve u svemu, ovaj projekat će ostvariti značajne uštede u potrošnji energije kako u školama, tako i drugim institucijama i time pozitivno uticati na budžet RS iz kog se škole finansiraju.
Za ovaj sporazum će glasati poslanici SNS, kao što je i predstavnik poslaničke grupe, naš predsednik poslaničke grupe već rekao, a pozivam i vas, gospodo narodni poslanici iz opozicionih klupa da i vi date svoj glas kako za ovaj zakon, tako i ostale zakone jer ćete tako bar malo, pa makar i na taj način demonstrirati svoju privrženost modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade Aleksandar Vučić i čitava Vlada RS potpomognuta od strane predsednika Srbije, gospodina Tomislava Nikolića. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, poštovana ministarko, poštovani poslanici, posebno iz opozicionih grupa, poštovani građani Srbije, naravno da nisam za ovaj amandman koji su kolege predložile iz više razloga.
Navešću samo tri. Prvi, nije opravdan. Drugo, nema niti jednog valjanog razloga da se ovaj amandman usvoji. Treće, nije u skladu sa Zakonom o hemikalijama, niti odlukom o prestanku važenja odluke o osnivanju Agencije za hemikalije.
Poštovani potpredsedniče, pošto je niz neistina izneto, vezano za zaštitu čovekove okoline, pogotovo oko trošenja sredstava, dozvolite da kažem da je bivši ministar u bivšoj Vladi, a član DS, a nažalost bio i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, citiram, platio i bilborde sa porukama „Očistimo Srbiju“ više od pola miliona evra, završen citat, Izveštaj Državne revizorske institucije. Taj isti bivši ministar je, citiram, za oglašavanje u jednom dnevnom listu platio pola miliona evra, završen citat, a pogodite u kojem listu, Izveštaj DRI. Taj isti ministar koji je bio ministar za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja u bivšoj Vladi, a član DS, a nažalost bio i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je, citiram, za izradu sajta „Očistimo Srbiju“ platio 25.000 evra, završen citat.
Četvrto, taj isti ministar u bivšoj Vladi, a bio je nažalost i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, citiram, plaćao izdržavanje lavića na Paliću, završen citat, „Politika“ 23.09.2012. godine, strana sedam. Na kraju, koliko se rasipnički ponosila DS i njeni ministri iz životne sredine, ministar prostornog planiranja, govori podatak, citiram, da su na pojedinim destinacijama činile 22 osobe delegacije. Citiram dalje, 2009. godine, 22 člana Dulićeve delegacije boravilo je u Kopenhagenu, u Danskoj, 11 dana, završen citat. To je, po meni, rekordan broj u istoriji Srbiji.
Poštovani građani Republike Srbije, ne smem cifru da izgovorim koliko su potrošili, jer će vas zaboleti glava. Poštovani građani Srbije, vama se obraćam, očistili su oni Srbiju, ali iz vaših džepova, toliko duboko, da će teško bilo koja Vlada moći da ih napuni. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, gospodine generale, poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, naravno da nisam za ovaj amandman iz nekoliko razloga. Ja ću reći zašto ga treba odbiti. Prvo, zbog toga što nije racionalan. Vrlo ću kratko. Drugo, što je besmislen. Treće, nije u skladu sa Predlogom zakona, u skladu sa rešenjima Zakona o hemikalijama, kao i sa Odlukom o prestanku važenja odluke o osnivanju Agencije za hemikalije.
Ono što je interesantno, a što mi je jedan od prethodnih govornika prebacio, to jeste da kada sam citirao Državnu revizorsku instituciju da nisam tačno citirao. Vi mene vrlo dobro poznajete, svi narodni poslanici opozicije i pozicije. Ja se držim zaista činjenica državnih institucija, a što gospodin Božović kaže da nije tačno da sam završio možda Treću beogradsku gimnaziju, kao što je on, i bio najgori đak u istoriji te gimnazije, možda bi znao. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, gospodine Arsiću, gospođo ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovaj zakon, zapravo set zakona imaju svoja uporišta u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji ga je podneo nama narodnim poslanicima ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, 27. aprila gospodnje 2014. godine. Samo da vas podsetim, pošto neki brzo zaboravljaju, to je najsveobuhvatniji, najdetaljniji, najprecizniji ekspoze od svih prethodnih 72, od vremena prvog predsednika prote Matije Nenadovića 1805. godine do današnjeg dana.
Poštovani narodni poslanici, pred nama je set zakona iz oblasti zaštite i unapređivanja čovekove okoline, ali ja ne mislim o svima da govorim, ja ću da kažem nešto vrlo kratko o Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Kada su na dnevnom redu zakoni sa područja životne sredine, onda oni privlače pažnju velikog broja naših građana ali i različitih stručnjaka i naučnika iz raznih oblasti našeg života. Dobro je dame i gospodo što je došlo do izmena i dopuna ovog zakona, a one se odnose, pored ostalog, i na početak rada postrojenja koje su u obavezi da pribave integrisane dozvole u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji kojeg smo mi nedavno doneli, kako bi se na taj način osigurao kontinuitet rada postrojenja.
Poštovani građani Srbije, bivša vlast bivšeg režima problemima zaštite i unapređivanja životne sredine nije prilazila sa određenom dozom ozbiljnosti kao, kako rekoše gospoda iz opozicionih poslaničkih klupa, pogotovo kada su u pitanju trošenje finansijskih sredstava koja su bila namenjena toj veoma važnoj oblasti našeg života.
Evo dokaza. Prvo, jedan bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja u bivšoj vladi, DS, a bio je i predsednik Narodna skupština Republike Srbije, citiram – platio je bilborde sa porukama „Očistimo Srbiju“ više od pola miliona eura, završen citat, DRI. Kako znate, ja kad citiram kao moji prethodnici, ne citiram napamet nego državne institucije.
Drugo, taj bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja, a bio je predsednik Narodna skupština Republike Srbije, citiram – za oglašavanje u jednom dnevnom listu platio je pola miliona eura, završen citat, DRI.
Treće, taj isti ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja u bivšoj Vladi DS, a bio je i predsednik Narodna skupština Republike Srbije je citiram – za izradu sajta „Očistimo Srbiju“, platio 25.000 eura, završen citat, izveštaj državno revizora.
Četvrto taj isti ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja plaćao je izdržavanje lavića na jezeru Palić, izveštaj DRI, a objavila i list Politika, 23. 9. 2012. godine na 12 stranici.
Peto, i bivši ministar u bivšoj Vladi, Mlađan Dinkić je u Narodna skupština Republike Srbije, nama gospodo narodnim poslanicima na sednici od 21.9. gospodnje 2012. godine rekao, citiram – Dulić je Fondu za zaštitu životne sredine nenamenski koristio sredstva za predizbornu kampanju DS iz subvencionisanje firmi koje uvoze akumulatore i otpadne gume da bi ih reciklirale, završen citat. Tako kaže Dulićev bivši kolega u bivšoj Vladi.
Dame i gospodo narodni poslanici, iza bilborda „Očistimo Srbiju“ bivši ministar DS zajedno sa svojim partnerima očistio je, poštovani građani, vaše džepove i to do tančina. Izmene ovog zakona omogućava operatorima da podnesu zahtev za pribavljanje integrisane dozvole propisane zakonom odnosno pribavljanje i kompletiranje dokumentacije uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole.
Na ovaj način obezbeđujemo nadležnim organima odgovarajući stepen dinamike rešenja po predmetnim zahtevima izdavanje integrisane dozvole, odnosno postrojenja za koje će Republika Srbija pregovarati tranzicione periode sa EU, kako rekoše moje prethodnici. Jedan od ciljeva pored ostalih izmena ovog zakona je preciziranje shodne primene Zakona o opštem upravnom postupku na pitanja pokretanja, vođenja i okončanja postupaka izdavanja integrisane dozvole koje nisu urađene ovim zakonom.
Poštovani građani Srbije, nije tačno što su poslanici iz opozicionih klupa rekli da se nisu trošila nedomaćinskim sredstvima. Koliko se rasipnički ponašala DS i njen ministar životne sredine i prostornog planiranja, govori i podatak da su njegove delegacije „na pojedinim destinacijama činile 22 osobe, 2009. godine, 22 člana Dulićeve delegacije, boravilo je u Kopenhagenu, u Danskoj, 11 dana“.
To je po meni rekord po brojnosti u istoriji ovog parlamenta.
Sve u svemu, dame i gospodo, ovo sam rekao da bih demantovao gospodu iz opozicionih klupa, a oni znaju da ja napamet nikada ne citiram, nego da citiram državne organe, a u ovom slučaju DRI.
Sve u svemu, ovaj Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kao i ostali, jako su dobri, gospođo ministar, pa će SNS, kako rekoše koleginice i kolege, dati glas u danu za glasanje.
Poštovani građani, poštovani poslanici, narodni vi iz opozicionih klupa, doduše, malo vas je, svega petoro, ali pozivam bar vas petoro da date svoj glas ovim zakonima, i šesti je ušao, evo, izvinjavam se, da date i vi svoj glas o ovim zakonima, pa ćete na taj način bar malo demonstrirati svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić sa čitavom Vladom, a potpomognut sa predsednikom Republike Srbije, Tomislavom Nikolićem i većinom građana Republike Srbije. Hvala vam lepo.