Poštovana predsedavajuća, dozvolite da kažem da je ovaj amandman kolege Kostreša, koleginice Papuge i kolege Čape izuzetno interesantan i da je ekonomska situacija u zemlji malo bolja, imalo bi rezona da o njemu zaista tada pozitivno govorimo.
Pošto u eri ekonomske krize svi slojevi stanovništva trebaju na neki način da doprinesu stabilizaciji naše privrede, smatram da zaista amandman treba odbiti. Kad već govorimo o tome, onda smatram iz tri razloga.
Prvi razlog je što bi se ugrozio jedan veoma bitan državni organ, koji je jako bitan za funkcionisanje u procesu privatizacije, a to je Agencija za privatizaciju, jer bi se smanjio proces njenog finansiranja.
Isto tako, ugrozio bi se, posebno u uslovima sprovođenja novog Zakona o privatizaciji i restrukturiranju, i status 502 preduzeća, što ide u prilog modernizaciji Srbije, za koju se ova Vlada opredelila još prilikom donošenja programa Vlade i prilikom njenog izbora.
Isto tako, dodatno smanjivanje finansijskih sredstava kojima se finansira redovno poslovanje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza ugrozilo bi poslovanje javne agencije, a ona do kraja, kako znate, dame i gospodo, pored svojih redovnih aktivnosti, treba učiniti i dodatni napor za pronalaženje strateških investitora za preduzeća koja su u postupku privatizacije, a sve to u skladu sa modernizacijom Srbije i sa novim Zakonom o privatizaciji.
Iz tih razloga predlažem zaista, a žao mi je, da se amandman odbije. Hvala.

Poštovana predsednice, pre nego što predložim da se ovaj amandman odbije, dozvolite dve rečenice da kažem. Od jutrošnjeg jutra pa do sada gospodin Pavićević je nekoliko puta prekršio pravilnik naš, odnosno Poslovnik i to čl. 107. i 108. Nekoliko puta sam intervenisao. Nisu mi dozvolili da kažem o čemu je reč. Nekoliko puta od jutros je uvredio Vladu Republike Srbije, ovu Skupštinu i građane Republike Srbije, jer je nazvao Vladu Republike Srbije vladom u ostavci. Pozivam ga javno u ime akademske čestitosti da se izvini Vladi Republike Srbije, nama poslanicima i većini građana Srbije.
Dozvolite sada da pređem na amandman koji treba da se odbije. Zakon predstavlja jednu od osnovnih mera započete fiskalne konsolidacije, a u cilju stabilnosti javnih finansija čijoj nestabilnosti ova Vlada nije pridonela, nego Vlada bivšeg režima.
Drugo, ekonomsku politiku koju ova Vlada vodi, ta politika biće pored ostalog usmerena na fiskalnu konsolidaciju, u prvom redu na konsolidaciju budžetskih sredstava. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi danas ne bi smanjivali plate u javnom sektoru da predstavnici prethodnog režima nisu duboko zavlačili ruke u budžet Republike Srbije.
Dozvolite samo jedan primer. Jedan ministar odbrane iz bivšeg režima je prilikom nabavke mobilnog sistema radio-relejnih veza preko „Jugohemije“ na kursnim razlikama oštetio budžet Srbije ni manje ni više nego za 270 miliona dinara, završavam citat, izveštaj državnog revizora, objavile „Večernje novosti“ 18.07.2012. godine, strana 17.
Drugi primer, isti ministar odbrane iz bivšeg režima, gle čuda, platio je nadogradnju softvera za VMA 850.000 evra. To je čak četiri puta više nego što je taj kompjuterski program koštao kada je kupljen. Gle čuda, milionsko plaćanje softvera proglašeno je vojnom tajnom, a posao je završen bez javnog poziva direktnom pogodbom. Ovaj softver, koliko znam, ni danas nije u upotrebi. Govorim podatke državnog revizora.
Da su vodili računa o budžetu u prethodnim godinama, poštovani građani Srbije, danas ne bi govorili o smanjenju plata.
Na kraju, uništili su našu prošlost. Uništili su budućnost dece naše. Uništili su našu sadašnjost, a da su ostali samo još godinu dana na vlasti, poštovani građani Srbije uništili bi naše korene. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.
Šta reći na ovo. Podatke koje ja inače iznosim, vi znate vrlo dobro i gospodin koji je pre mene govorio, da nikada ne uzimam podatke sa ulice, nego iz državnih organa. Ovo da sam ratni huškaš, da gospodine, i sada ste potvrdili, ponosim se što sam branio svoju državu. To ću učiniti i sutra. Dok sam je ja branio, drugi su bili lokatori u to vreme. Branio sam je kako sam je odbranio, a i vi ste trebali da je branite.
Bilo bi mi drago da ste tih godina se pojavili kao branilac države Srbije u Hagu. Dok sam je ja tamo branio neki su pljačkali građane Srbije i da je nisu opljačkali ne bi danas govorili ovde o snižavanju plata. Možete mi reći da nisam profesor, možete mi reći da nisam čovek, ali nikada mi nećete zabraniti da branim svoju otadžbinu. To je za mene najveća uvreda. Ako imate malo časti, izvinite se.

Poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da govorim o sva tri zakona, ali odustaću. Ipak bih voleo da kažem nekoliko rečenica o ovom zakonu koji govori o transbalkanskom koridoru, prvoj fazi, iz razloga što će strategijsku budućnost svake zemlje određivati energija, hrana i voda. Pošto ne želim da govorim o ovom zakonu, bolje bi o tome koliko hrana utiče na strategiju budućnosti govorio moj prijatelj Marijan Rističević, jer je on stručniji od mene i njegov kolega po struci, kalemar, poljoprivrednik, koji je poznat po tome što je kalemio lozu na travu i uzeo iz budžeta Srbije 503.000 evra.
Prema tome, odustaću od toga, ali dozvolite da citiram našeg srpskog, ali svetskog Nikolu Teslu koji je jednom prilikom rekao, citiram – razvoj i bogatstvo jednog grada, uspeh jedne nacije, progres celokupnog ljudskog roda su strogo definisane energijom dostupnom za korišćenje. Prema tome, ne želim dalje govoriti o ovom zakonu.
Nešto bih rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju. Kako znate, proces privatizacije započet je u Srbiji 1989. godine, tačno pre 25 godina, gospodine ministre, i to donošenjem zakona o društvenom kapitalu SFRJ. Osnovni modeli privatizacije po tada važećem zakonu bili su dokapitalizacija i prodaja, a kasnije isplata zarada u akcijama.
Republika Srbija 1990. godine počinje primenu republičkog Zakona o uslovima i postupku transformacije društvene u druge oblike svojine. Osnovni modeli tog zakona ostali su isti. Dakle, dokapitalizacija i prodaja, ali uvodi se i prodaja preduzeća u celini i davanje preduzeća u zakup.
U vremenu od 1991. do 1993. godine dolazi do društvenog usporavanja privatizacije, pre svega 134 preduzeća, a paralelno sa tim dolazi do pretvaranja društvene u državnu svojinu na osnovu Zakona o javnim preduzećima u obliku krupne infrastrukture. Tu u prvom redu mislim na EPS, JAT, ŽTP, PTT i druge.
Godine 1994. usvaja se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uslovima i postupku pretvaranja u druge oblike svojine. Kako znate, rezultat tog zakona je bio zaustavljanje privatizacije i obnavljanje strukture kapitala u privredi sa dominantnim društvenim vlasništvom.
Između 1994. i 1997. godine u osnovi se privatizacija nije sprovodila. Tek 1997. godine Srbija donosi Zakon o svojinskoj transformaciji, a u vremenu od 2001. do 2012. godine bivši režim sprovodi privatizaciju bez ekonomske strategije razvoja Republike Srbije. Naravno, to nije bilo slučajno. Bivši režim 10 do 12 godina nije u centar svog delovanja stavljao srpski interes, dame i gospodo.
Dozvolite da kažem par rečenica povodom toga. Privatizacijom bankarskog sektora i predajom bankarskog sektora strancima suštinski je bilo prepuštanje raznih ekonomskih poluga države strancima. Koncept privatizacije primenjen 2001. godine doveo je do toga da su prodata sva preduzeća koja su svoju profitabilnost crpela iz tržišta Republike Srbije ili su imali od ranije plasman na strano tržište. Tu mislim na preduzeća duvanske industrije, cementare, Telekom, banke, farmaceutsku industriju, trgovinu i industriju piva.
Bivši režim prodao je sve čime su sami mogli upravljati i što bi ostavilo višak akumulacije. Na taj način bivši režim je uništio našu ekonomsku prošlost, uništio je našu sadašnjost, uništio je budućnost naše dece, a da su ostali na vlasti još godinu dana, uništili bi i naše korene. Bivši režim sproveo je kriminalnu, pljačkašku privatizaciju sa katastrofalnim posledicama po privredu Republike Srbije i čitavo naše društvo. Najveći deo privatizacije sveo se na rasturanje društvene imovine i grabež građevinskim zemljištem od strane onih iza kojih je stajao sumnjivi kapital. Novi vlasnici uzimali su velike kredite od banaka, umesto da novac ulažu u razvoj preduzeća i rast osnovne delatnosti izvlačili su ga preko of-šor firmi i doveli firme i radnike Republike Srbije do propasti.
Odsustvo državne kontrole u prethodnom periodu bivšeg režima stvorilo je okruženje za bujanje kriminalnih radnji, uključujući nezakonito izvlačenje kapitala i pranje novca. Razmeni korupcije i zloupotrebe bile su takve da je Srbija morala poništiti 622 od ukupno 2.081 izvršene privatizacije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je u svom obimnom ekspozeu od 20. aprila ove godine, gospodnje 2014. godine, na strani 19 rekao da će Vlada Republike Srbije doneti novi zakon o privatizaciji kojim će se oročiti privatizacija, učiniti je transparentnijom i okončati korupcionu praksu privatizacije. Kako znate, zakon je donesen u rekordnom roku i privatizacija je oročena do kraja ove godine.
Poštovani građani Republike Srbije, tako to radi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, po sistemu – rečeno, urađeno.
Na javni poziv o privatizaciji stiglo je 1.732 ponude za 403 preduzeća. Najveći broj ponuda za posrnula preduzeća u periodu bivšeg režima dali su privrednici iz Srbije, ali su stigle 72 ponude iz Nemačke, 32 iz SAD, 34 iz Bugarske i 26 iz majke Rusije i 21 iz Velike Britanije. Broj prispelih ponuda je jako iznenađujući za nas u ugodnom smislu, jer to govori da je Republika Srbija privlačna investitorima. Tu imamo preduzeća koja su podnela zahtev za kupovinu dela imovine, kompanije koje su zainteresovane za strateško partnerstvo, ali ima i onih koji su zainteresovani za rad i ulaganje.
Pošto je rok, 15. septembar 2014. godine, prošao, Agencija za privatizaciju će u roku od 45 dana predložiti resornom ministarstvu koja preduzeća će ići u stečaj. Ova Vlada, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, donela je novi Zakon o privatizaciji, jer je bilo nemoguće, dame i gospodo, efikasno okončati postupak privatizacije za 584 subjekta u zakonskom roku i po modelima bivšeg zakona bivšeg režima.
Upravo novi zakon omogućiće veći interes potencijalnih investitora i strateških partnera koji bi bili spremni da učestvuju u privatizaciji preostalog društvenog i javnog kapitala u imovinu subjekata privatizacije. Nadalje, ovaj zakon omogućava da se postupak privatizacije učini efikasnijim, transparentnijim, primerenijim jedinstvenim modelima i metodama privatizacije.
Na kraju, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, Vlada Republike Srbije potpomognuta od strane predsednika države Srbije Tomislava Nikolića je smogla političke snage i napravila reformski program modernizacije Srbije, a to znači korenite reforme sistema gde će ekonomija biti gospodar, a politika sluga. Da bi to postigli, uništiće se mafijaška podloga takvih odnosa. To vam garantuje ova Vlada. Unatoč svakodnevnim ličnim i porodičnim provokacijama gospodina Aleksandra Vučića, mi poslanici SNS i većina građana Srbije dajemo mu punu podršku da istraje u modernizaciji Srbije, a znamo da hoće, jer znamo koliko voli svoju zemlju, jer je to u interesu, kako naše dece, tako i svih građana Srbije. Hvala.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, ovaj amandman koji je kolega Pavićević podneo u najmanju ruku mislim da on nije smislen. Reći ću zbog čega i njegovo obrazloženje još više.
Prigovor predlagača amandmana da je u zakonu nedovoljno jasno formulisan princip otvorenosti, čak prvi deo, to ne stoji. Naprotiv, on je jasno naveden. Obrazložiću ovde da vidite o čemu se radi.
Naime, univerziteti, odnosno fakulteti će svojim najvažnijim aktom, odnosno statutom nabrojati sva područja rada fakulteta na koji se odnosi princip otvorenosti. To radimo i do sada.
Što se tiče drugog dela amandmana u kojem se navodi, citiram: „Otvorenost univerziteta treba biti uz poštovanje pravila akademske čestitosti.“ Isto tako smatram da ne treba da stoji da je zakonodavac dobro stavio, jer akademska čestitost je samo jedna od moralnih osobina nastavnika. Zašto to kažem? Koje su još osobine? Dostojanstvo, poštenje, tolerancija, odgovornost, etička čestitost. Imamo 10 principa, a otvorenost univerziteta, mislim da je ovde došlo do zabune, je veoma složen proces. To je jedan od principa na kojem se ostvaruje delatnost visokog obrazovanja u celini.
Navešću nekoliko principa – akademske slobode, autonomija univerziteta, jedinstvo nastavnog i naučnog rada, otvorenost prema građanima i javnosti o čemu je reč, da ne navodim dalje. Čak i Strategija obrazovanja do 2020. godine, na strani 144, definisala je međunarodnu, pored ostalog, otvorenost. Izvinjavam se, dve, tri rečenice da kažem. Između ostalog, šta to znači? Učestvovanje inostranih nastavnika u nastavi putem mentorstva na doktorskim studijama, to je to što treba statut da definiše. Dalje, studiranje stranih studenata na našim univerzitetima, to statut treba da reši, on je i sada rešio to. Treće, mobilnost nastavnika i studenata kroz učestvovanje u međunarodnim istraživačkim projektima, molim vas, to znači otvorenost itd, zajednički studentski programi, iako ih sa inostranstvom danas nemamo ni 10% u celini, publikovanje, publikacija koje izdaje fakultet i njihov uticaj na svet, u zavisnosti od indeksa citiranosti, na to se misli pored ostalog, dalje, javnost ispita, to je i sada definisano statutima, otvorenost izvođenja nastave, dalje da ne nabrajam.
Ovo što je kolega predložio, radi se o moralnim osobinama nastavnika, a otvorenost univerziteta jeste jedan od principa na kojima se zasniva čitava delatnost visokoškolskih ustanova, odnosno visokog obrazovanja. Nabrojao sam četiri. Moj statut fakulteta na kom radim ima 10 takvih definisanih. Prosto me čudi da kolega nije pogledao možda statut svog fakulteta, pa video da je to definisano. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, reći ću ponovo tri-četiri rečenice, ovo je čista pedagogija, meni je žao ako ima pedagoga po struci, što ne kažu o čemu se radi.
Akademska čestitost, ponavljam, je jedna od moralnih osobina nastavnika. Koje su to još moralne osobine? Dostojanstvo, poštenje, tolerancija, odgovornost, itd. Ako stavite jednu, staviti treba i sve ove druge.
Drugo, otvorenost univerziteta, vi koji radite na univerzitetu, mi vrlo dobro znamo, je jedan od principa, njih ima desetak-petnaest, na kojima stoji čitava visokoškolska delatnost. Koji su to još principi? Akademske slobode, autonomija univerziteta, jedinstvo nastavnog i naučnog rada, itd, da ih dalje ne nabrajam.
Prema tome, zaista pozivam poslanike da podržimo Predlog Vlade, jer ovo zaista, ovaj drugi deo rečenice nema smisla, koji je narodni poslanik predložio amandmanom. Hvala.

Držim već pet minuta ovaj Poslovnik, mislim da je član 107. povređen, dostojanstvo Narodne skupštine kada je narodni poslanik, gospodin Živković, izrekao vrlo optužujuću ocenu na ministra unutrašnjih poslova.
Ja njemu toliko ne zameram, jer zaista ne zna visoko obrazovanje, ali sam šokiran izjavama gospodina profesora Pavićevića. On bar zna da takvim poslovima ima pravo da se bavi samo univerzitet na kojem se doktorat brani.
Gospodo, gledaju nas profesori univerziteta. Gospodine Pavićeviću, i vašu diskusiju posmatraju, šokirani su. Pokazaću vam 50 SMS poruka, vi ste profesor univerziteta. Samo taj univerzitet može da dokazuje zadnji etički odbor, drugo je, u radnom pravu postoji. Ko nam daje pravo kao narodni poslanicima da o tome govorimo? Da li vi mislite što smo narodni poslanici ….

… da budemo gospodari života i smrti profesora i studenata? Ne možemo, dabome. Ja sam šokiran, zaista. Mislim da ste trebali upozoriti. Hvala.

Ne.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, mislim da treba odbiti ovaj predlog kolege i da je Vlada dobro formulisala. Zaista ne mislim da ne možemo obezbediti jednog profesora iste nastavne grupe iz inostranstva. Ako prihvatimo ovaj predlog, onda postoji mogućnost kod srodnih disciplina ili srodnog predmeta da se tu kriju mnoge druge stvari, kao što se krilo do danas.
Znamo kakvu praksu imamo na univerzitetima. Tražimo iste grupe. Ako ih nema, onda tražimo najbliže. Ne bi dali zakonsku mogućnost. Ovo što je predloženo, dobijam dojam da bi otvorili mogućnost korupcije. To je jedan od najvećih problema na fakultetima. Pod formulacijom koju je kolega predložio izuzetno se krila korupcija. Treba imati decidiran zakon. Vi ste to lepo predložili. Možemo obezbediti stručnjake, nema nikakvih problema, iz svake naučne discipline. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, ja podržavam ovaj predlog Vlade. Mi koji radimo u visokoobrazovnim ustanovama znamo kako je složen proces akreditacije i ustanova visokoškolskih i nastavnih programa.

To je jako obiman posao i upravo je zato Vlada i dala period od godinu dana da se donese rešenje, jer je prosto fizički nemoguće učiniti taj posao.

Dakle, radi se o akreditovanju visokoškolskih ustanova i plus posebno svakog programa. Jedan fakultet ima više programa. To je ogroman materijal. Ja to nisam radio, radio sam na nivou fakulteta, a oni koji su radili u komisijama vrlo dobro znaju. Prosto, fizički je nemoguće i podržavam ovaj stave Vlade. Mislim da je potpuno razuman. Hvala.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dozvolite mi da kažem dve rečenice, pošto me je, hajde da kažem prozvala predsednica Odbora, mislim da je problem oko ovoga zaista težak. Mi smo se dogovorili, da ne kažem dogovorili, ali hajde da kažem konstatovali da je to problem koji je gospodin ministar Verbić nasledio i on nije unazad dve godine, on je dugogodišnji.
Mi smo čak i apelovali na predsednike susednih država. To znači Republike Srpske, kažem srpskih da tako kažemo, i drugih, da nam pomognu u tom smislu da profesori ne mogu u isto vreme vršiti predavanje u Republici Srpskoj i ovde u Srbiji i imati puni radni staž, punu platu i penzioni osnov. To nije teško utvrditi, znate.
Po meni ima tu jako mnogo, ali je žalosno da to rade rukovodioci visoko školskih ustanova. Zamislite na jednom beogradskom institutu da direktor to radi već šest godina. Em, je direktor instituta i drugo radno mesto u Republici Srpskoj i drugi penzioni osnov i to nema nigde na kugli zemaljskoj, da tako kažem. Koliko radnih mesta mogu naši studenti dobiti i načni radnici. Zbog toga nema unapređivanja u zvanja, jer postaju gospodari, ono što ja često kažem, života i smrti redovnih profesora.
Dakle, to je zaista jedan težak problem, ali ohrabruje ministar što je najavio da će inspekcija raditi svoj posao. To je ono što je bitno. Akreditacijom ćemo mi postići uspeh, nije to problem, ali inspektori nisu radili svoj posao, to moram ovde javno da kažem, da oni kontrolišu svakodnevno visoko školske ustanove itd. žalosno je da mi imamo 700 profesora na nivou države Srbije sa visoko školskim ustanova ili instituta da izvode nastavu, hajde da kažem i sa drugim penzionim osnovom, ne samo u jednoj državi susednoj, nego u dve i tri, a imamo profesora koji izvode nastavu na tri, četiri, pet, a jedan na 22 fakulteta, u Bijeljini. Zamislite, a zakonodavac je rekao – može da izvodi na svom matičnom fakultetu u punom radnom odnosu i plus u trećinskom odnosu eventualno na jednom drugom fakultetu.
Šta rade ti dekani? Problem je u dekanima. Ko im daje saglasnost? Zašto? Da li i oni to rade? I zato se ja zalažem da država kontroliše rukovodioce dekana i kod izbora da ona daje jedan, da kažem, skoro trećinu država bi trebala da da u savet i da kontroliše šta oni rade. Šta rade inspektori? Dakle, tu je taj problem u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori i ovde kod nas. To je zaista sramota. I još kažu da su patriote – jeste, kad treba podrivati ekonomski sistem susedne bratske zemlje i obrnuto. Naši mladi naučnici…
(Goran Bogdanović, s mesta: Sa Kosova svi to rade.)
Da kolega, jeste, svi to rade. Izvinite, kad ste me povukli baš, vaša vlast je to uvela znate, i sad ispravljamo ovo. Bolje da me ne potežete za jezik. Teško je ispraviti. Trebaće još 20 godina da ispravimo ono što ste vi za tri godine upropastili. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, mislim da je suvišno da govorim. Za doktorske studije ste izuzetno dobro postavili pitanje rešenjem ovog zakona i decidiran je zakon u tom delu i nema nikakve logike da se produžava jer data je mogućnost.
Ono što želim da vas se zahvalim i vama i Odboru i narodni poslanicima što smo produžili po starom nastavnom programu još dve godine na osnovnim akademskim studijama studentima po starom nastavnom programu. U ime 22 hiljade studenata, razgovarao sam sa velikim brojem, ali sa nekim potpisima 4.200 sa jedinstvenim brojem dolazili kod nas, zaista vam se zahvaljujem što ste imali sluha, i Vladi da produžimo studentima po starom programu jer se radi u najvećem delu o izuzetno vrednim studentima, ali zbog svojih ekonomskih prilika, tragičnih ratnih, porodičnih, nisu bili u mogućnosti u vremenu da završe studije.
Još jedanput vam se zahvaljujem i pozivam studente da na neki način u ove dve godine, verujem da će završiti osnovne studije i zaista mislim da nikada u životu nije kasno. Pred njima je budućnost. Najveći stvaraoci, i prošli put sam rekao, su u poznim godinama svoja najbolja dela stvarali i ne možemo unapred potpisivati bilo kog jer nisu oni večiti studenti, i ovo moram podvući. To su studenti po starom planu i programu i oni su se jako vređali kada smo izgovarali te reči. Gledao sam indekse mnogima. Zaista se radi o dobrim studentima.
Moram da naglasim, fakulteti su to zloupotrebljavali pa su čak neki gledali samo uverenja i uslovljavali da pređu na novi nastavni plan i program uz ogromna materijalna sredstva. Radilo se od 100, 200 do 300 hiljada, verovali ili ne. Sve se vrtelo oko finansijskog efekta. Nakon dve godine mi smo postigli uspeh sa vama svima i Narodnom skupštinom, 1.10. njima ističe rok, a zakon će stupiti na snagu za osam dana. Hvala još jedanput.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, dozvolite da kažem deset tvrdnji zašto je dobro da je došlo do izmene i promene Zakona o visokom obrazovanju.
Prvo je što je došlo do izmene Zakona o visokom obrazovanju za vrlo kratko vreme od kada ste vi ministar prosvete, u roku od tri meseca, što je za svaku pohvalu.
Drugo, dobro je što će ove izmene zakona omogućiti studentima koji studiraju po starom studentskom nastavnom planu i programu da nastave studije još dve godine, odnosno tri sa medicinske struke. Moram da kažem da oko ove izmene vodimo bitku dve godine i da smo nakon dve godine uspeli današnjim danom, zahvaljujući pored ostalog i vama i ministarstvu, da je ovo došlo na dnevni red i što će naši studenti moći da po starom programu nastave dalje studije.
Treće, dobro je što je ovim izmenama i dopunama zakona naglašena otvorenost univerziteta i fakulteta, iako je to do sada bilo, ali odlično je da se to naglasi.
Četvrto, dobro je što je došlo poboljšanje odredbi oko akreditacije visokoškolskih ustanova i oko akreditacije programa, iako moram da kažem da je tu bilo problema, ali kažem da je zaista dobro da neke stvari u hodu izmenimo.
Peto, dobro je što se jasnije određuje status emeritusa.
Šesto, dobro je što se uvode u visokoškolskim ustanovama saradnici van radnog odnosa, tzv. demonstratori. To je izuzetno dobro i to su profesori na visokoškolskim ustanovama zaista pozdravili.
Sedmo, dobro je što se uvodi baza podataka i informacioni sistem.
Osmo, dobro je što se jasnije određuje priznavanje strane visokoškolske isprave radi nastavka obrazovanja i radi zapošljavanja. Mislim da se svi u tome slažemo u ovom parlamentu da su to elementi koji su zaista dobri.
Deveto, dobro je što ste vi već rekli u uvodnom delu da će u 2015. godini doći do donošenja novog zakona. Podvlačim to radi profesora koji rade na visokoškolskim ustanovama, pošto prate ovaj prenos i njih to jako zanima. Dobro je što niste odmah doneli, jer bi to bilo brzopleto. Kako ste i sami rekli, problema ima mnogo i njih treba postepeno rešavati.
Deseto, dobro je što je ispoštovana zakonska procedura kod donošenja ovog zakona, što smo dva puta Odbor za prosvetu imali i što je slušanje bilo šest na ove izmene i predloge zakona.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ako je vaspitanje i obrazovanje primarni resurs našeg društva u uslovima tranzicije, a jeste, onda ono može uvelike doprineti progresu i modernizaciji Srbije samo ako se stvore uslovi za njegovo optimalno funkcionisanje. Zato su reforme vaspitanja i obrazovanja i njegova ekonomska osnova ključni moment i imperativ projekta modernizacije, Srbije kojeg je promovisao naš premijer, gospodin Vučić, u svom ekspozeu prilikom izbora Vlade Republike Srbije, u aprilu mesecu gospodnje 2014. godine, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na očigled svih poslanika i građana Republike Srbije.
Premijer dobro zna da obrazovanje drži ključeve razvoja i da razvoj kao izuzetno složen proces uključuje i promene, kako običaja i navika, tako i načina delovanja, a to iziskuje herojski napor.
Zato je gospodin premijer naše Vlade u svom ekspozeu na stranici 32 rekao, ja ću citirati i kolege, ali ne u onom smislu o kojem su oni govorili. Citiram – ova Vlada će reformisati obrazovni sistem. Nama će obrazovanje biti na prvom mestu. Završen je citat.
To je tačno gospodine ministre. Potpuno ste upravu da će se u vašem mandatu reformisati sistem vaspitanja i obrazovanja jer on nije počeo dolaskom vas na čelo ministra. Mislim, da poslanici koji su govorili, ili su tendenciono, ili nisu informisani da je sistem počeo se reformisati daleko ranije, ima desetak godina, kako u osnovnom vaspitanju i obrazovanju tako i u srednjem i usmerenom vaspitanju i visokoškolskom vaspitanju.
Upravo ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju će pridoneti efikasnijem procesu provođenja reforme jer otklanjaju na neke nedoumice i slabosti koje su se pojavile u svakodnevnoj praksi zadnjih desetak godina u visokom obrazovanju. To ste i vi naglasili. Mislim da je to bit, da se podvuče.
Sistem vaspitanja i obrazovanja moramo reformisati u skladu sa realnošću Srbije, njenoj težnji ka evropskim integracijama, ali i vodeći računa i o očuvanju nacionalnog identiteta, humanističkog razvoja i jedinstvenosti sistema vaspitanja i obrazovanja u celini.
Reforme sistema vaspitanja i obrazovanja mora slediti tokove i trendove naučno-tehnološkog i kulturnog progresa, ali i sve raznovrsnije potrebe društvenog razvoja i života. Ono u stvari treba da postane stalna dužnost i potreba i proces za sve naše nosioce usavršavanja ove delatnosti, a to pretpostavlja da se nastavnicima osiguraju optimalni uslovi za profesionalno usavršavanje i samo obrazovanje u kojem ste vi često puta kada ste nastupali govorili.
Jednom rečju, naš vaspitno obrazovni sistem zahteva istinske reforme i rekonstrukciju. Ona je počela, ali sad počinjemo sa ovim donošenjem izmenama i dopunama zakona, ali gledajući visoko obrazovanje, osnovno školsko obrazovanje i srednjoškolsko obrazovanje, nama je sada potrebno da afirmišemo još jače vaspitno obrazovni proces u celini, rekao bih, na nivou pedagoške revolucije. To se, pre svega, odnosi na izmene i rekonstrukciju svih nastavnih planova i programa o kojima je stidljivo ovde bilo reči, a vi ste prekjuče na odboru to izuzetno dobro naglasili.
Dakle, bolonjski proces ne podrazumeva samo okvir, on u suštini menja ulogu profesora kao predavača. Dakle, ulogu studenta itd, ali promenu nastavnih, osavremenjivanje nastavnih planova i programa na fakultetima. Moram da naglasim da sada imamo problema, strahovite probleme. Hajde da karikiram, sada ima pojedinih fakulteta koji proglašavaju nastavni program jednu nastavnu jedinicu. Tu je zadatak inspekcije o kojoj ste vi govorili da malo uđe dublje na visokoškolske ustanove.
To je tzv. unutrašnja reforma koju ste nagovestili da idemo na izmenu nastavnih planova i programa sledeće godine i ona je možda, koliko je bitan i ovaj okvir, toliko je bitnija ova unutrašnja reforma škole i univerziteta u celini. Mi još nismo nažalost redefinisali cilj vaspitanja i obrazovanja iako smo prešli u novi sistem društveni, od socijalističkog na kapitalistički. To je zadatak naših pedagoških radnika, katedra za pedagogiju fakulteta, filozofskih u prvom redu. Mislim da oni moraju to da učine.
Ne samo to, nego nismo ni metodike vaspitno obrazovnog rada inovirali, nismo inovirali profil obrazovnog radnika u celini, nismo inovirali mrežu vaspitno obrazovnih ustanova, idemo stidljivo i to je dobro. Ne smemo mrežu fakulteta i osnovnih škola i srednjih na brzinu da činimo. To radimo postepeno. Naša je tradicija i tradiciju imaju naš vaspitno obrazovni sistem, jer neka iskustva zadnjih deset godina nam govore da smo zaista pogrešili kada smo brzopleto u neke stvari ušli.
Pedagogija bez granica tradicionalno je dostignuće i konstantna i civilizacijsko dostignuće što omogućava i zahteva otvorenost univerziteta, kao što ste naglasili u zakonu, prema svim progresivnim tekovinama u obrazovanju, u Evropi i svetu ali uz uslov da se poštuje imperativ kritičkog vrednovanja i stvaralačkog preuzimanja stranih ideja i modela u svoju pedagošku praksu, što zahteva da se tzv. evropska dimenzija obrazovanja u našoj reformi odgovorno i oprezno koristi bez potcenjivanja vlastitih pedagoških iskustava i dostignuća.
Nažalost nismo se držali zadnjih deset godina toga, jer smo prenaglašavali više evropske modele, da ne kažem samo modele, nego i neka rešenja bez kritičkog sagledavanja uzimali pogotovo kada se radi o srednjoškolskom obrazovanju i osnovnom školskom obrazovanju, a i o univerzitetu u celini.
U periodu krize obrazovanja desila se prava ekspanzija privatnog školstva o kojem je bilo ovde reči, sa tendencijom da i stranci masovno otvaraju svoje škole u našoj sredini i da se pojedini strani kulturni centri bave obrazovanjem naše dece, učenika i studenata. Zato je gospodine ministre neophodno brže i studioznije, vi ste nasledili ove probleme, proučiti ovu problematiku i ponuditi pedagoškoj i svoj društvenoj javnosti širu informaciju i doneti posebne mere za racionalnu organizaciju privatnog školstva u celini.
Mi danas nažalost ne znamo koliko imamo privatnih područnih odeljenja pojedinih fakulteta. To je greška bivših svih ministara pre vas. Vi pokušavate, moram ovde javno da kažem, uvesti red u ove probleme. To nažalost nije znalo ni ministarstvo pre vas. Većina tih isturenih odeljenja pojedinih privatnih fakulteta radi bez dozvole, još uvek ih ima, jer ne možete doći do broja, a inspekcija ne radi svoj posao. Počelo je raditi, to ste upravu, od kada ste vi došli i drago mi je što ste načelnika smenili, koji je jedan od glavnih krivaca. Da ste ga pomerili u tom smislu i to daje nadu i vaše obećanje zaista da će biti bolje.
Citiraću inspektora, načelnika – nastava se drži po kafanama, fabričkim i sportskim halama, u ciglanama, retko ko ima prave učionice, biblioteke, stalno zaposlene profesore. To je završen citat u „Politici“, 4. avgusta 2012. godine.

Hvala gospođo predsednice.
Citiram Zakon o visokom obrazovanju je strog i kaže da isturena odeljenja moraju da imaju svoje stalno zaposlene profesore mimo predavača iz matičnih fakulteta. Završen citat, „Politika“ 4. avgusta 2012. godine.
Dakle, vidite isti taj načelnik konstatuje da je strog, ali nije primenio to, ali nije zavrnuo to, što narod kaže običnim rečnikom. Zašto? Neka građani Srbije odgovore zašto. Komisija za akreditaciju je akreditovala i ona tu ne može ništa, ali možda može inspekcija. Znam da imaju četiri inspektora i čini mi se 126 u osnovnoj i srednjoj školi, tu mora reforma da padne, da oni rade po vertikali. Njih ima dovoljno 130. Ne može biti inspektor za osnovnu školu, posebno za srednju itd.
Ovde ima zaista ogromnih problema iako moram reći da su čudne stvari kako je Komisija za akreditaciju akreditovala neke od programa i fakultete gde ima samo jedan redovni profesor. Na čitavom fakultetu, jedan profesor. Ali, moram da kažem da je ona izuzetno veliki doprinos i dala redu u visokoškolskom obrazovanju upravo ista ta komisija. Ima tamo divnih ljudi, na primer, Vera Vujčić, koja je, da ne kažem, život utkala, ali nisu svi takvi. Zato dolazi do sukoba između Nacionalnog saveta i Komisije za akreditaciju, ne zbog nadležnosti, nego moći, a moć nije kod njih. Znate gde je moć? Moć je u ovoj Skupštini, nisu oni skroz neutralni, nezavisni. Oni ovde moraju podnositi račune.
Pitam vas, gospodo poslanici opozicije i pozicije, kad su podneli ovde račune? U zadnjih deset godina koliko znam nikada, a poslali su nam izveštaje. Zašto se ne razmatraju na ovoj Skupštini? I vaše dobre namere jesu da će se one zaista ovde na Skupštini razmatrati, pa ćemo neke stvari dovesti u red.
Dozvolite pri kraju da citiram jedan citat. Zamislite, citiram, glavni inspektor iz Banjaluke nam je poslao da utvrdimo činjenice, jer su našli 50 studenata privatnog novosadskog fakulteta koji je nastavu u državi u kafani. Oni su zaplenili indekse, ali kada su od tog fakulteta dobili odgovor da su studenti tamo bili na izletu, morali su ih da vrate.
Molim vas to je izveštaj načelnika inspekcije. Nemam komentara.
Profesori osnovne škole koji ovo gledaju sad mislim da nemaju komentara u celini. Ovo je bilo ranije. Drago mi je da ste dirali inspekciju.
Dozvolite da kažem sada da je upisna politika na fakultetima na zastarelim osnovama, bez ikakvog oslanjanja na kadrovske potrebe vezane za zanimanja, tako da je u funkciji više odliva mozgova i proizvodnje socijalne slučajeva nego korenite promene.
Vaša najava na Odboru je u ovom smislu, promene su ohrabrujuća i svaka vam čast, jer vidim da imate viziju, što je najvažnije, da imate viziju razvoja, a onda ćemo lako doći do rezultata.
Strategija reforme obrazovanja u našoj zemlji, koju ste vi spominjani, ne oslanja se na pedagošku nauku. Znate, ona je dala dobre izuzetno evropske okvire. Zašto pedagošku? Pa ona i ne nosi naziv, nego strategija obrazovanja, ne vaspitanja i obrazovanja. Zanemarila je vaspitnu ulogu u funkciju škole, a to je potrebno u praksi da ispravimo.
Na koncu, pošto je o Bolonjskoj deklaraciji reč, tu su važna samo tri dokumenta. Ovde danas vidim zabune nekakve kod narodnih poslanika. Prvo - Lisabonska deklaracija 1997. godine o diplomama i sertifikatima; drugo - Sorbonska deklaracija 1998. godine o glavnoj ulozi univerziteta i treće - Bolonjska deklaracija 1999. godine o evropskoj zoni visokog obrazovanja.
Gospodine ministre, drago mi je zbog ovih studenata po starom programu. Ja sam ih primio ovde u Skupštinu nazad dve godine i bitku bijemo. Ima ih 22.000 u Republici Srbiji, a u Beogradu ih ima 12.000 do 14.000. Ja se sada u jednoj rečenici njima obraćam.
Gospodo studenti po starom nastavnom programu, nikada nije kasno. Ja sam gledao njihove indekse, ima genijalnih studenata. Zbog socijalnih slučajeva, ekonomskih, porodičnih itd, dozvolili smo, evo ih i sada, da nastave obrazovanje.
Galileo Galilej najbolje svoje delo završio je u 72. godini života - Dijalozi o novim naukama itd. Platon je napisao deo zakona u 80. godini, Kant je u 57. godini života napisao Kritiku čistog uma, a u 66. godini. verovali ili ne, Kritiku moći suđenja itd. Sofokle je u svojoj 89. godini života stavio na scenu… To znaju ovi iz književnosti. Profesor Vojin Smodlaka, čuveni naš profesor za fizičko vaspitanje, u 90. godini života stalno je usavršavao vrednosti i fizičke kulture i povezivao sa medicinom itd.
Napred, gospodo studenti. Nema loših studenata, ima loših političara i ima loših predavača za katedru. Hvala.