Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, u celini sam protiv ovog amandmana, reći ću iz kog razloga, ujedno i da kažem da je i Odbor za prosvetu i nauku odbio ovaj amandman jutros na svojoj sednici, iz razloga zato što osnivanjem ove visokoškolske ustanove za potrebe, kako kolege rekoše, policijskog, odnosno vojnog obrazovanja ili nacionalne bezbednosti, osiguravamo neke stvari koje su vrlo bitne po meni najmanje tri, a ima ih mnogo više.
Prvo, jedinstvo sistema visokoškolskog obrazovanja u celini, dovodimo u sistem ovu akademiju. Drugo, što su u ovoj zemlji potrebni kadrovi visokoobrazovani takvog tipa o kojem je Momir Stojanović vrlo lepo govorio iz obrazovnog razloga i drugo iz bezbednosnog razloga.
Treće, što u drugim najrazvijenijim zemljama sveta postoje ovakve akademije. Neko reče 850 časova, a vi koji radite na fakultetima, izvinite, znate li šta je 850 časova, ako jedan kolegij, odnosno predmet ima sedamdeset godišnje. Vidite, to je prava akademija. Ne možete podvaljivati nama koji radimo na univerzitetu. Mi to vrlo dobro znamo. Za to sam da vrlo stručno razgovaramo. Ovde ima kompetentnih kolega.
Da ne bih išao u širinu, podržavam sve ono što je u stručnom smislu rekla gospođa Joksimović koja vodi Odbor za bezbednost, i to izuzetno dobro po mišljenju opozicionih poslanika. Moram da naglasim da je to jedan od retkih odbora koji je godišnji izveštaj nama poslanicima dostavio i o kojem smo čak i raspravljali.
Dakle, prigovori, danas smo čuli, odnosno pre podne, o diktaturi. Kao profesor univerziteta kome je ta struka bliska, neću o tome govoriti. Zadržaću to za katedru, ali bih, uvažavajući profesora Mićunovića, pošto je iz DS, zamolio kolege da on kaže šta je to diktatura. Kolegama preporučujem knjigu našeg uvaženog sociologa profesora Molnara, najnoviju, pa da vidite koga je u svojoj knjizi prozvao diktatorom, čiji predsednik stranke, ko je uredbama vladao itd.
Nauka će svoje reći, ostavimo to nauci, nego vratimo se mi ovome delu. Vrlo je tužno slušati trojicu narodnih poslanika koji su rekli da smo mi za godinu dana uništili državu. Gospodo, samo na nivou grada Beograda, za četiri godine, javna preduzeća, četiri milijarde, izveštaj DRI.
Dakle, da završim, podržavam ovaj predlog Vlade i za to sam da se ovaj amandman odbije. Kolegama iz DS, još jednom poručujem, malo im je što su uništili našu sadašnjost sa tolikim dugom, budućnost naše dece, gospodo, da ste ostali još godinu dana i naše korene bi uništili. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, naravno da ću glasati protiv ovog amandmana i obrazložiću zbog čega.
Vama je poznato, ja sam i u ovoj narodnoj skupštini bio zagovornik, i danas sam, velikog broja rokova našim studentima, ali nisam za to da to određuju naučno nastavna veća ili naučna veća fakulteta sa svojim statutima, jer bi dobili haos u visokom obrazovanju, svako bi prilagođavao svojim uslovima, pogotovo kada se radi o privatnim fakultetima. Tu već sad imamo po deset, mi znamo koji je proces, neki imaju i po deset rokova. Ja se zalažem, u celini, da im damo, ali da to zakonodavac odredi – što više rokova. Zašto? Zato što Bolonja podrazumeva stručno, pedagoško i naučno usavršavanje nastavnika. Ukoliko je nastavni, profesor stručno pedagoški osposobljen, onda će i kvalitet obrazovanja biti jači.
Moram vam napomenuti ovde da ne postoji visokoškolska pedagogija u praksi. Ona kao teorija postoji. U praksi mi imamo preko 80% univerzitetskih profesora koji nikada nisu slušali ni jedan predmet iz pedagogije. Zamislite ocenjivanje tih kolega. Zato imamo bauk profesore. Samo jedan primer da navedem. Na jednom beogradskom fakultetu, 400 stalnih studenata zbog jednog profesora. To je ono o čemu moramo voditi računa. Na drugom imamo 1.000, „čuvenom“, zbog jednog čoveka. To su strašne stvari, gde su pojedini profesori gospodari „života i smrti“, da tako kažemo, studenata, a da ne govorim o rukovodiocima, dekanima fakulteta.
Postoji jedan dekan jednog fakulteta koji je dekan u ovoj Republici i stalno radno mesto ima u drugoj državi, druga penzija. Takvih, gospodine ministre, imamo jako mnogo i na fakultetima i na institutima i upravo ćemo tu dobiti uštede. Prekinimo to. Znam da je zakonodavac rekao da možemo samo jedno radno mesto imao u trećinski odnos na drugo, ali imamo profesora na tri, četiri, pet, šest, sedam i deset radnih mesta. Otvorimo proces mlađim generacijama, asistentima. Zato se otvaraju novi kolegiji, izmišljaju pa kažu – kolega, dođite kod mene, izvršite predavanje itd. „Namiče se“, jedni drugima nastavne predmete, a ima kolega koji na deset, petnaest fakulteta izvode nastavu. Naravno da inspekcija nije delovala tu. Kao što imamo stotinu područnih odeljenja fakulteta mimo zakona i to nas gospodin načelnik Ministarstva informiše preko štampe, a on treba to da zabrani.
Dakle, problem je uvek u nama, ne u studentima, u državnim institucijama, u politici, u profesorima, njihovoj osposobljenosti. Mi imamo krasne studente, verujte, ja čitav život radim sa tom decom, ne sve, ali u većini slučajeva.
Uslovi su vrlo bitni. Kada je Bolonja u pitanju, govorimo o bodovima, nemamo mi evropske uslove, ali imamo evropske bodove i tu smo u raskoraku. Ja sam za to da mi to uskladimo itd.
Zalažem se da ovu problematiku, o kojoj sad ja govorim, da to radi Ministarstvo sa svojim savetnicima i stručne osobe, a mi ovde samo zakonodavnu stvar da vodimo. Moram ovde da ispravim, gospoda iz DS su danas dve neistine izneli. Nije tačno, gospodo, da su jučerašnjim merama zakinuti profesori osnovnih i srednjih škola. Onda izvinite, ne poznajete kolika im je plata, ona je mizerna, ispod 60.000. Da li su obuhvaćeni profesori univerziteta, instituta? Dabome da jesu, ali nisu ni tu svi. Zavisi od zvanja.
Molim vas, nemojmo plašiti populaciju u kojoj ja radim. Logički je da profesori univerziteta „biće zakinuti“, ali profesori osnovnih i srednjih škola ne, njihova je plata 45.000 do 50.000. Nemojmo neistine pričati, nemojmo plašiti te profesore. Oni to vrlo dobro znaju, pa se smeju na naše izjave itd. Moramo tačne podatke iznositi, ovo je zakonodavno telo. Ja se uvek zalažem da argumentima ovde „ratujemo“, a ne pričama – rekla, kazala sa ulice. Zaista, moramo argumentima.
Izvinjavam se i zaista podržavam ovaj zakon. Mislim da treba studentima izaći u susret. Studenti nisu problemi. Najveći problemi su profesori. Ponoviću, 400 na jednom fakultetu u Beogradu, 1.000 na drugom, na mom fakultetu ima i 80 studenata kod jednog profesora po starom programu. Veliki je problem „stari program“. Imamo jako veliki broj studenata, a godina izlazi, 2014. godina dolazi, moramo razmišljati unapred. Službe Ministarstva moraju da razmišljaju – šta sa armijom tih studenata dogodine. To su naša deca. Nisu ona kriva zato što mi donesemo zakone, počesto ne vodeći računa o njima. Hvala.

Mislim da mi koleginica stavlja u usta ono što nisam rekao. Ja sam za tačno određeni broj, a ne između, i za najveći broj. Ako se sećate izmena zakona prošle godine, zalagao sam se za najveći broj ispitnih rokova.
Čim vi ostavite - od do, tu strašan haos nastaje. To znaju kolege koji rade na fakultetu. Dakle, zalažemo se za taj deo. Ako mene lično pitate, kao i prošle godine što sam rekao, za maksimum, profesori su dužni biti na fakultetu, a učenik može polagati kako hoće. Ne znam zašto im to ograničavamo uopšte.
Gospodine ministre, predstavnik Nacionalnog saveta na zadnjem odboru kaže – nek se spremaju. Čekajte, Nacionalni savet je strategiju uradio. Student se sprema u toku školske godine prisustvom nastave, pisanjem seminarskih radova i aktivnim učešćem u izvođenju nastave. Mi imamo veliki problem sa Nacionalnim savetom. To moram da kažem ovde. Na prvoj sednici odbora sam tražio, ima godinu dana, plate pojedinačno članova Nacionalnog saveta, a do danas nisam dobio. To moram na ovoj skupštini da kažem. To i danas zahtevam da vidim.
O strategiji neću govoriti jer sam o njoj rekao jako mnogo i na pripremnom delu i u ovoj skupštini. Ona se ne zove strategija vaspitanja i obrazovanja, dobro je kolega primetio, nego obrazovanja. Prekjuče smo imali raspravu, na jednoj televiziji vrti se svaki dan nasilje iz škola, verovali ili ne, 40 učesnika je bilo, a ni jednom rečju nisu pomenuli vaspitanje. Posledicama se bavimo, a ne uzrocima. Zašto? To je duga priča, mogli bi seminar o tome organizovati.
Ja se zalažem da vratimo vaspitanje, kao kolega što kaže, i u školu i obdanište i u nastavne programe, pa nećemo imati nasilje u porodici, nego govorite o humanim odnosima među polovima, o humanim odnosima u porodici i nećemo imati posledice. Te nastavne jedinice smo isterali, ima 10 godina. Hoćete da vam govorim iz kojeg nastavnog predmeta, od bukvara do najnovije? Ne, dabome da ne. Hvala.

Zaista nemam nameru, jer ovo je po meni stručna stvar, ali kad koleginica govori da ne zna šta su humani odnosi među polovima, neka pita pedagoga u osnovnoj školi, pa će reći nastavnu jedinicu koja se obrađuje, pa nećemo imati onda nasilje nad ženama u porodici ako ovakve teme budemo obrađivali. Zaista je suvišno, ovo su stručne stvari, nego idemo na zakonske.
Ako o uštedama govorite, čudno niste, koleginice, spomenuli da nastavnici u osnovnoj školi imaju dva bukvara. Jedan drže kod kuće, a jedan u školi. Da li je to zakidanje od roditelja? To je sramota nas, što to postoji u ovom obrazovnom sistemu. Znate li zašto dva bukvara? Neko je postotak uzeo u džep. To sam govorio na ovoj skupštini.
Da ne idem u širinu, podržavam ovaj zakon. Protiv sam vašeg amandmana, a vi budite za, ništa nemam protiv. Mislim da je u celini ova izmena zakona genijalna stvar sada. Bolonja je fleksibilan proces. To je ono što je bitno. Valjda neću i to objašnjavati šta znači. Fleksibilan znači da možemo dogodine doći u situaciju da ćemo ponovo menjati neke stvari. To je proces koji treba da zaživi. Mi preslikavamo neke stvari od drugih itd. Kada vidimo da se ne pokaže dobro, onda odstupamo od toga. Kao normalni ljudi, valjda tako treba da radimo.
Izvinite na ovim malim upadicama. Hvala.

Izvinjavam se, zaista je ovo degutantno više da govorim, ali bauk profesori nisu problem ove skupštine. Brkamo pojmove. To je problem ministarstva i inspekcija. Ljudi, mi smo ovde zakonodavno telo. Zakonodavac je rekao da jedan profesor može vršiti nastavu na jednom fakultetu, ali ima na deset. Nije to stvar ove skupštine, već ministarstva i inspekcije. Brkate, koleginice, babe i žabe. Za godinu dana vas nisam čuo da ste vaspitanje ikad spomenuli, a čini mi se da ste po vokaciji prosvetni radnik.
Izvinite i hvala. Ne želim se više javljati.

Meni je zaista čudno što je gospodin Dereta uopšte ustao, jer nisam njega spomenuo, niti sam spomenuo koja je to rasprava bila, a u zadnja dva meseca bilo je dve, dve rasprave na TV-u različite i po istoj temi.
Kad već mene pitate šta sam preduzeo. Jesam, javno pred TV kamerama kažem da smo na mom fakultetu izmenili statut fakulteta i tamo gde student tri puta padne kod bilo kog profesora dali mogućnost studentima da traže izuzeće profesora i da komisijski odgovaraju bez da taj profesor bude član komisije.
Dakle, to je jedna od metoda, jer ovo su već stručne stvari, ali možemo mi o stručnim stvarima, duboko stručnim stvarima da govorimo.
Mene zaista čudi da ovde neki ulaze koji ne znaju suštinu Bolonje. Ljudi moji, malo pre je neko rekao kako studenti uče i u toku nastave sada, a ne spremaju ispit samo kod kuće, u toku seminarskih radova, u toku vežbi su aktivni, a mi smo dužni i imamo liste da to sve beležimo tamo.
Kada on izađe na ispit mi već imamo po 30 ili 40 bodova, a treba 55. Izvinite, ovo su duboko stručne stvari, teško je govoriti kada neki ovde uopšte ne poznaju, a to gospodin ministar vrlo dobro zna.
Dakle, nije klasičan način učenik, student studira, pa dva meseca priprema ispit. Ne, svaka aktivnost, prisustvo na času, njegova aktivnost u toku svake nastavne jedinice, seminarske radnje, sve se to beleži sa određenim brojem bodova, i ovo je tačno, mislim da je to rekao gospodin Čikiriz, neko prođe sa 5%, a neko sa 90%. Znate zbog čega? Zato što ove elemente, seminarske radove, aktivnosti na nastavi, jedan profesor u svom predmetu postavi 40 poena, a drugi 10. Tu je data sloboda po predmetu. Izvinjavam se, ovo su duboko stručne stvari.

Kratko radi zakonskog razrešenja, ovo što pred komisijom nakon trećeg ispitnog roka, to je tačno, ali tu je prisutan i nastavnik kod koga to jeste. Mi smo njima sada dali mogućnost da eshumiciramo tog profesora, potpuno nova tri čoveka, on može biti prisutan pred stotinu studenata itd.
Time otvaramo mogućnost da studenti koji zaista možda znaju, da dajemo tu prohodnost. U tom smislu, a neko je rekao da se literatura koristi 30 godina.
Evo, pred TV kamerama govorim, u istoriji ne postoji osim dva udžbenika na prvoj godini ni jedan udžbenik da ima 50 godina. To je naša zbilja. Moramo govoriti sa činjenicama. Imamo iz pomoćnih istorijskih nauka, imamo istorijske geografije, a sve je drugo literatura, neka stara i od sto godina, a imamo i najnovije.
Dakle, govorim o udžbenicima, kada govorim univerzitetski. Kolege profesori mene sada verovatno slušaju sa katedre na istoriji. To je tačno, to znaju naši studenti. Dakle, ja se zalažem da vi precizno, kad govorimo ovde, ne poluistine i istine, itd. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, gospodine pomoćniče ministra, dame i gospodo narodni poslanici, ova izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju ide u red reformskih procesa, iako sam prošle godine na ovom mestu upozoravao da ne treba smanjivati ispitne rokove, jer to ne ide u pravcu uspešnog studiranja naših studenata. Što više ispitnih rokova, to bolji rezultati studenata.
U poslednjih pola veka, mnoge reforme su dolazile i prolazile, svaka od njih ostavljala je pozitivnog traga, unosila promene, ali malo je metodološkiH i strateški valjano, projektovanih i realizovanih. Ni jedna od njih nije uspela da bude pedagoška reforma. Ako ova to bude, to će biti pravi pogodak na dobrobit naših učenika i studenata, roditelja, a i društva u celini.
Dame i gospodo narodni poslanici danas više nego ikada potrebno nam je suočavanje sa društvenom i pedagoškom zbiljom, kritičko preispitivanje naših iskustava u visokom obrazovanju, pre svega, potrebna nam je potpuna istina o stanju našeg vaspitno-obrazovnog sistema, jer mladu generaciju ne smemo više prepustiti stihiji i stranputici. Zato, moralna obnova, odnosno modernizacija Srbije, pa i obrazovanja, bitna je obaveza svih činilaca društva, pogotovo naših univerziteta, pa i Srpske Akademije nauka.
Poremećaj u sistemu vrednosti, bitno su otežali o ostvarivanje ciljeva i vaspitanja i obrazovanja, negovanje i zaštita pedagoške etike od izuzetnog je značaja za ukupan uspeh naših studenata.
Dame i gospodo, Srbija će okrenuti leđa dostignućima nauke i obrazovanja, tehnološkom napretku budućnosti mladih generacija, stvaranjem velike armije nepismenih, polupismenih, prekinutog školovanja i studiranja, držanjem pedagoških pravnika u siromaštvu i depresiji, bez uslova za pravo pedagoško i stručno usavršavanje.
Dame i gospodo, školu ponavljača i studenata ponavljače proizvode ponavljači u politici za katedrom, pa tek onda roditelji.
Došlo je vreme da se postavi razmatranje realnih ideja, da se boljim radom profesora i reformom ukine ponavljanje godine studija na fakultetima. Verujem da će novi ministar prosvete, gospodin Tomislav Jovanović, sa svojim pedagoški osposobljenim saradnicima, i projektom koji predlažem, fakultet uspeha svih studenata učiniti krupne korake na izgradnji moderno sistema vaspitanja i obrazovanja po meri mladih generacija i ekonomskog prosperiteta Srbije, hoću reći modernizacije Srbije u celini.
Gospodine ministre, vi ste došli na čelo ovog ministarstva u vremenu kada naše obrazovanje kao najrentabilniji resurs progresivnog razvoja i humanizacije društva karakterišu etatizacija, politizacija, birokratizacija, antipedagodizacija, komercijalizacija, psihologizacija, sorošizacija, centralizacija, medaljomanija, testanomanija, standardomanija, kvazireformatorstvo, široko polje korupcije, imitacija borbe za kvalitet nastave i neefikasnost obrazovanja.
Kadrovski profil i nužni potencijal za Ministarstvo obrazovanja i nauke mora biti strateško pitanje i obaveza svih političkih činilaca u Republici Srbiji.
Međutim, jednostrana politika i praksa da se stranačka podobnost prihvati kao glavni kvalitet kandidata za određene funkcije u vaspitno obrazovnim ustanovama, direktno štete za državu i za same stranke koje vode kadrovsku politiku u celini. Razum i ozbiljnost pretnje ekonomske krize, zatim, sudbina mladih generacija nalaže da se kadrovskom pitanju ovog ministarstva posveti najveća pažnja, počev od širokog kruga saradnika i savetnika u ministarstvu.
Savremena treća industrijska revolucija, kako znate, počiva na znanju, a bez kvalitetnog ministarstva obrazovanja i nauke, ne može se postići željeni cilj, to jeste društvo znanja. Univerziteti predstavljaju duh i intelekt nacije i neophodni su za njihov opstanak. Hoće li Srbija nastaviti da kasni sa pedagoškom revolucijom, koja će zahvaljujući internetu ekonomsku vrednost obrazovanja višestruko povećati.
Izazovi reforme obrazovanja su ogromni, pa je najdublji interes države da Ministarstvo obrazovanja i nauke dobije ekonomsku podršku i svojim rezultatima olakša premošćavanje siromaštva u ovoj delatnosti i srpskog društva u celini.
Dubina krize, dubina ponora obrazovnog sistema traži kompetentne i mobilne timove u Ministarstvu obrazovanja i nauke, koje je zaduženo za viziju i temelj države.
Ako ovim putem ne krenemo, čekaju nas nova lutanja, nova posrtanja, novo gubljenje vremena i Srbija će na neki način stagnirati. Čekaće nas novi porazi na ispitu bez popravnog.
Zato čvrsto verujem da će nova rekonstruisana Vlada i Ministarstvo prosvete i nauke gde ste vi gospodine ministre, zbog nivoa i karaktera krize, čitava Vlada se nalazi pred šansom decenije za koju čvrsto verujem da ćete realizovati, i nećete propustiti šansu.
Poštovani narodni poslanici, obrazovanje kao primarni resurs društva u uslovima tranzicije može doprineti progresu ukoliko se stvore uslovi za njegovo optimalno i moderno funkcionisanje. Zato su reforme koje na neki način u celini, naša Vlada forsira, pa i reforma obrazovanja i zato su ključni preduslovi modernizacije Srbije za koju se zalaže SNS i njen predsednik.
Reforma obrazovanja mora biti demokratska, pedagoška i naučno utemeljena. Odlaganje početka reforme celokupnog sistema vaspitanja i obrazovanja, otežava skoro sve druge reforme društva.
Briga o studentima je najuži prioritet svake vlasti, pa je veoma opasno prepustiti mlade pogubnim tranzicionim procesima, razvoja i promena. Zato je neophodno povratiti materijalni položaj obrazovanja, zatim, podršku društva porodici i uspostaviti Ministarstvo za porodicu i funkcionisanje porodice kao vaspitnog činioca, podsticati mlade da zasnivaju porodice, rađaju decu i obezbediti da svi roditelji pomoću medija steknu neophodno osnovno obrazovanje iz porodične pedagogije i društva.
Nadalje zaštititi studente naše i učenike od loše škole i fakulteta, patološko amoralnog većina medija iz sveta kriminala i zabave, problematičkih uzora, idola iz sveta kriminala i zabave, političkih i verskih manipulacija, nasilja, neodgovornih roditelja, raznih bolesti i navika, ovisnosti strahova i stresova, beznađa i samoće, lažnih humanitaraca, nerada, zanemarivanje dece sa posebnim potrebama.
Potrebno je formirati škole i fakultete bez ponavljača, reč je o imperativu profesionalne kompetentnosti i odgovornosti za katedrom. Pedagogija i njene discipline utvrdile su zakonitost koja glasi, u dobro organizovanom pedagoškom radu, svi studenti normalno napreduju u svom školovanju, a pedagoška reforma zahteva od profesora da usavrše svoje metodičke sposobnosti i sve studente osposobe za najmanji minimum uspeha.
Veliki broj naših univerzitetskih profesora ne poznaje tehnike objektivnog ocenjivanja znanja, kao i metode, oblike i kvalitete nastave, jer to nisu učili kada su se školovali.
Škole i fakulteti sa ponavljanjem godine ili napuštanjem školovanja, ne mogu izdržati argumentovanu kritiku ovog anahronizma i nestručnosti.
Gospodine ministre, veći je po meni nerad za katedrom nego u fakultetskim klupama i smatram da ovaj omer moramo dovesti u jedan određeni nivo. Udžbenici, priručnici u novoj školi i fakultetu je oblast sa više otvorenih problema pedagoško stručnih, ekonomskih, političkih i dr.
Ova problematika nije naučno dovoljno proučena, posebno u prethodnoj deceniji društvenih i političkih promena, pa su se umnožili razni problemi i deformacije. Značajnu ulogu prevazilaženju ovog problema ima Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. Zavod bi trebao ostati glavni i jedini proizvođač ovakve literature jer forsirana konkurencija nije garantovala kvalitet, već otvorila prostor za problematično ponašanje i neracionalno trošenje sredstava.
Krupni problemi u ovom izdavaštvu jeste ekspanzija prateće literature i didaktičkog materijala gde je prisutan komercionalizam, nedopustivo bogaćenje, metodičko stvaralaštvo često sumnjivih vrednosti i ugrožavanje materijalnog položaja naših studenata.
I na kraju ja verujem gospodine ministre poznavajući vas lično, poznavajući vašu želju, vaše znanje i vašu volju da krenete u sveobuhvatnu reformu obrazovanja, da ćete ići u tom pravcu. Zato i ovo vraćanje studentima ispitnog roka pa i „snižavanje“ bodova ide u tom pravcu.
U ime velikog broja studenata, u ime mnogih časnih predavalaca za katedrom, pozivam sve opozicione stranke da u danu za glasanje, da damo svi glas kako bi pridoneli uspehu naših studenata, građana Republike Srbije i države u celini. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, pozivam se na član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da ste prekršili ovaj član kada je gospodin Milivojević govorio, jer je nekoliko puta povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Istini za volju, vi ste ga na kraju drugog, trećeg dela upozorili.
Izrekao je da smo mi trutovi. Ovo nije jedini put da nas vređa kao narodne poslanike, što je nedostatak demokratske kulture narodnog poslanika. Dakle, tu je reč zaista izrekao.
Na kraju, malo mu je što su njegove kolege za ove četiri, pet godine uništile sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali još samo godinu dana na vlasti, uništili bi naše korene. Hvala.

Gospodine predsedavajući, pozivam se na član 106. Pročitaću prvi pasus. „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.“
Dakle, moram da kažem da ste morali upozoriti prethodnog govornika zato što se nije državo dnevnog reda. Obrazložiću zašto.
Na dnevnom redu je, gospodine predsedavajući, legalizacija, a prethodni govornik je govorio o pruzi Karlovac-Karlobag-Virovitica. Govorio je o Aleksandru Vučiću. Spominjao je Berlinskih kongres 1878. godine.
(Poslanici DS dobacuju s mesta.)
Hoćete li mi, molim vas, omogućiti da mogu da iznesem u čemu se sastoji povreda Poslovnika?

Štancovanje diploma je, ako ste čuli, spominjao.
Molim vas da u sledećem radu upozorite narodnog poslanika da se drži dnevnog reda.
Mi iz SNS sa ponosom izgovaramo ime našeg predsednika. Žao mi je što oni ne mogu ime svog predsednika.
Nemam nameru da branim Aleksandra Vučića, njega dela, gospodo, njegova brane.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuju s mesta.)
Ovo dobacivanje je znak nekulture civilizacijske i demokratske.

Gospodine predsedavajući, bili ste dužni da izreknete opomenu pošto dobacuje. To ne radi jednom, nego radi stalno.
Nisam protiv da se favorizuje opozicija, zaista sam za to, ali ne toliko da prelazi svaku meru. Hvala.

Ne.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Mislim da ovaj amandman kolege Karića je vrlo interesantan. Žao mi je što ga ne mogu podržati, ali gospodin Karić je u nekoliko navrata u ovoj skupštini, ispred Zelenih, zaista govorio o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline vrlo afirmativno i bolje bi bilo da smo o takvim stvarima danas govorili čitavo vreme, a ne o drugim stvarima koje se uopšte ne tiču Zakona o ministarstvima.
Vodio sam evidenciju, bio sam čitavo vreme, kako ste videli, na Skupštini. Samo da kažem, van ovog zakona je spomenut predsednik države 42 puta, 44 puta prvi potpredsednik Vlade bez ikakvog konteksta vezano za Zakon o ministarstvima. Znate šta, neću da govorim o tome. Oni sami sebe najbolje brane i njihova dela, ali mi se iz SNS ponosimo našim predsednikom SNS.
Dozvolite sad o ovom amandmanu. Zaista podržavam gospodina Karića, kada je govorio da budućnost neće nama biti baš tako laka, odnosno biće nam turobna ukoliko ne vodimo računa o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline. To znamo svi, to zna čitav svet. Zato je zaštita i unapređivanje čovekove okoline stvar ne samo jednog ministarstva, nego mnogih ministarstava. Mnogo su važniji sadržaji koje mi trebamo realizovati. Pored ostalog, nije pitanje samo jednog ministarstva. Spomenuću jedno ministarstvo koje je vrlo blisko, uzmimo da smo osnovali ministarstvo za zaštitu i unapređivanje čovekove okoline, a to je Ministarstvo prosvete i nauke. Danas je neko stidljivo to samo napomenuo. Zamislite, samo u jedan nastavni predmet, 70 časova godišnje, da samo dva časa posvetimo sadržajima čovekove okoline, u smislu vaspitanja naših budućih generacija, jer onda ne bi imali bilborde – Očistimo Srbiju, nego bi možda bilo bolje da smo imali – ne prljajmo Srbiju, ne zagađujmo Srbiju. Mi se zaista bavimo uvek posledicama, a ne uzrocima.
Mnogi poslanici iz opozicije su danas govorili o sredstvima. Zaista mislim da nije korektno trošiti sredstva koja su namenjena zaštiti i unapređivanju čovekove okoline. Znate da ja nisam čovek koji napamet priča.
Dozvolite za kraj, vezano za ovu zaštitu, da citiram dva citata. Prvi je gospodina Dinkića 21. i 22. septembra 2012. godine u ovoj Skupštini: „Dulić je Fondu za zaštitu životne sredine nenamenski koristio sredstva za predizbornu kampanju DS za subvencionisanje firmi koje uvoze akumulatore i otpadne gume da bi ih reciklirao.“
Drugi citat državnog revizora. Nemam običaj štampu da citiram, nego državna institucija, jer ne verujem ni štampi, ni sam sebi ne verujem. Verujem državnim institucijama, nemamo kom drugom.
Citiram državnog revizora, koji je rekao u izveštaju za 2002. godinu za zaštitu i unapređivanje čovekove okoline „da su plakati i bilbordi sa porukama „Očistimo Srbiju“, koštali više od pola miliona eura, koliko je plaćeno i za oglašavanje u jednom dnevnom listu“, završen citat. Verovatno znate u kom listu. Naknadno je utvrđeno da je fond, odnosno to ministarstvo, plaćalo čak izdržavanje lavova na Paliću, o čemu je bilo ovde reči.
Evo, dame i gospodo, gde su pare otišle. Da smo upotrebili u ovo, što je neko rekao, u ve ce poljske, pa da izgradimo po školama, da smo u lekove upotrebili, da smo u afirmaciju vaspitnog dela po školama upotrebili u zaštitu i u unapređivanje čovekove okoline, ne bi imali ovako prljave ulice u gradu Beogradu. Znate, dosta su prljave. To mi koji peške idemo svaki dan, mi to dobro vidimo, itd.
Dakle, zalažemo se u buduće, u bliskoj budućnosti, da eventualno razmišljamo i o posebnom ministarstvu ali ona neće samo rešiti. Mene čudi da Ministarstvo prosvete nije provodilo akciju kroz sve nastavne predmete. Dovoljno je dva časa od 70, ako je dva časa sedmično, 70 u godini, da dva časa svaki nastavni predmet posveti zaštiti i unapređivanju čovekove okoline, u smislu vaspitanja naših budućih generacija. Tako ćemo dobiti čistije gradove.
Još jedanput kažem, kolega Karić zaista u ovoj Skupštini to afirmiše. To zaista podržavam. Žao mi je što ne mogu podržati posebno ministarstvo, jer ono neće rešiti to, nego sadržaj, a sadržaji se prepliću kroz mnoga ministarstva i kroz mnoge subjekte, počevši od nas samih.
Na kraju, danas smo ovde čuli, moram završiti sa ovom rečenicom, mnoge stvari, mnoge neistine. Ko je koliko kriv? Zna se tačno ko je koliko, bivša Vlada koliko i ova Vlada. Imaćete priliku to reći kod rekonstrukcije Vlade. Ali, gospodo, dozvolite da vam kažem, malo je što ste uništili našu sadašnjost i što ste mnogim generacijama oteli budućnost, a hteli ste, da ste ostali na vlasti, uništiti i srpsko nasleđe. Vidite, to vam građani Srbije nisu dozvolili, na našu sreću. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Pozivam se na član 106. i 107. Poslovnika, gde se govori u prvom stavu, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda i 107. dostojanstva Narodne skupštine.
Moram gospodine predsedniče, upozoriti da je gospodin poslanik Šutanovac, i gospodin Jovanović, su nas strašno uvredili, kada je gospodin Šutanovac rekao da smo mi fizički izgled promenili, ali da se nismo mentalno promenili. To je strašna uvreda. Ja sam šokiran, prosto sam šokiran.
Taj bivši ministar odbrane, dok je bio ministar, citiram jednu rečenicu, prilikom nabavke mobilnog sistema radio relejnih veza preko „Jugohemije“, na kursnim razlikama oštetio budžet Srbije za 200 miliona evra, završen citat, izveštaj Državnog revizora za 2011. godinu.
Isti taj gospodin Šutanovac, dok je bio ministar odbrane, za 2010. platio je nadogradnju softvera za VMA 850 hiljada evra, to je čak četiri puta više nego što je taj kompjuterski program koštao kada je kupljen, i proglasio za vojnu tajnu, on do danas nije popravljen. Izveštaj Državnog revizora za 2013. godinu, objavila sva dnevna štampa 13. februara 2013. godine, strana četiri.
Što se tiče uništavanja Srbije, uvrede i dostojanstva ove skupštine, ne želim odgovarati, sam oda kažem da ne verujem poslaniku koji je izjavio citiram „Republika Srpska je nastala na Srebreničkom genocidu na etničkom čišćenju, nezaobilaznom u Evropi, posle Drugog svetskog rata“, završen citat, 23. juna 2012. godine.
Isti gospodin, predsednik LDP izjavio na RTV Novi Sad, citiram „ da je republička vlast tretira Vojvodinu i još uvek tretirana na pokvaren način, da zbog toga treba dati Vojvodini puni suverenitet priznati je kao nezavisnu zemlju“ završen citat 26. oktobar 2012. godine, strana 39.
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine predsedniče, ako su uvrede od ovakvih ljudi, onda je zaista previše. Hvala.