Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o Predlogu zakona o udžbenicima i između ostalog diskutujemo o Predlogu zakona o izmenama, konkretno o izmenama Zakona o visokom obrazovanju i izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Konkretno kada su u pitanju izmene ovih zakona, izmene jesu malobrojne, ali su itekako značajne, a kada se radi o izmenama Zakona o visokom obrazovanju radi se o tome da se daje mnogo veća autonomija visokoškolskim ustanovama, što smatram da je u redu. Ovim Predlogom zakona visokoškolskim ustanovama se omogućava da same svojim statutom određuju broj ispitnih rokova, kao i njihove termine.
Naravno da je i na samom odboru bilo reči i naravno izneseni su različiti stavovi kada su u pitanju broj ispitnih rokova, kao i o tome da li bi država trebalo da daje okvir ili ne bi trebalo da daje okvir.
Konkretno, kada je u pitanju broj ispitnih rokova, bilo je iznešenih različitih stavova, od krajnje rigidnih do krajnje fleksibilnih, u kojima bi studenti maltene imali pravo da izlaze kad oni požele na ispit. Naravno da je istina, kao i uvek, uvek negde na sredini.
Smatram da će i te kako visokoškolske ustanove biti u stanju da same donesu odluku, shodno svojim specifičnostima, koji je to za njih optimalni broj ispitnih rokova. Znači, ne sumnjam u njihovu mogućnost da donesu pravilnu odluku u vezi sa tim.
Kada su u pitanju izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tu se pre svega radi o ostvarivanju prava na penziju nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima. Po ovim izmenama, ubuduće će biti u mogućnosti da ostvare pravo na penziju ako ispune jedan od dva uslova. Prvi uslov je ili da imaju 40 godina radnog staža, ili, da ispune drugi uslov, da imaju navršenih 65 godina života, a minimum 15 godina radnog staža.
Kada je u pitanju Predlog zakona o udžbenicima, o kome je danas svakako najviše bilo reči, jednostavno, teško je i gotovo nemoguće ne ponavljati se posle celodnevne diskusije. Ja ću probati da u svom izlaganju budem kratka. Ovim Predlogom zakona insistira se, pre svega, na kvalitetu i na dostupnosti udžbenika, ali, isto tako, i na suzbijanju korupcije i na transparentnosti.
Ono što je posebno privuklo konkretno moju pažnju i na šta bih ja želela da skrenem pažnju, i to iz krajnje praktičnih razloga, jeste što se ovim Predlogom zakona maksimalno vodilo računa o kućnom budžetu, što smatram da je zaista nešto što treba istaći i što svakako treba pohvaliti. Ono što ide u prilog tome jeste što se ograničava, kako cena tako i obim udžbenika. Isto tako, ono što je najbolje od svega, jeste to što će se udžbenici sada birati svake četiri godine, a ne svake godine, kao što je to do sada bio slučaj, i to će svakako za naše roditelje biti nešto što je više nego dragoceno.
Nastavnicima više neće biti dopušteno da insistiraju na dodatnom nastavnom materijalu, s tim što bih tu dodala da nastava u tom slučaju ni najmanje ne mora da trpi. Znači, kvalitet nastave ni najmanje ne mora da trpi. Tu postoje, naravno, različita druga sredstva na osnovu kojih se može poboljšati kvalitet nastave, tu su biblioteke, u krajnjoj liniji to je kreativnost samih nastavnika. Znači, postoje načini, postoje sredstva, a da roditelji pri tom ne moraju da plaćaju.
Ono što bih takođe istakla, a što je dobro, jeste da se ne ograničava broj izdavača, a krajnji cilj ovog Predloga zakona i nešto na čemu se najviše insistira, jeste kvalitet udžbenika i njihova dostupnost. Konkretno, to je pokriveno članovima 15. i članom 9.
Kada je u pitanju član 9, u njemu veoma jasno stoji da Vlada može da donese odluku da finansira ili da sufinansira udžbenike učenicima koji dolaze iz materijalno ugroženih porodica, takođe za učenike sa invaliditetom ili sa određenim smetnjama u razvoju. Smatram da ovo na najbolji mogući način dokazuje, pa ako ništa drugo, jednu humanost, jedan dobar početak za nešto što smatram da je, sigurna sam, san svakog prosvetnog radnika, a to su besplatni udžbenici ta naše učenike koje, naravno, sada to nije moguće obezbediti zbog ekonomske situacije koja je takva kakva jeste, ali ostaje nam da se nadamo da će ekonomska situacija barem jednom u budućnosti dozvoliti da se i to ostvari.
Definitivno, ono što jeste najbitnije u celoj ovoj stvari u ovom Predlogu zakona jeste kvalitet udžbenika. To je zaista jedina stvar u kojoj moramo biti krajnje rigidni i kvalitet kada je u pitanju, tu nema mesta kompromisima. Na taj način mi praktično uzimamo i preuzimamo jednu ogromnu odgovornost, jer od nas bukvalno zavisi iz kakvih udžbenika će učiti naša deca, iz kakvih udžbenika će se obrazovati naši učenici.
Naravno da kvalitet udžbenika nije presudan kada je kvalitet nastave u pitanju, barem ne presuđujući, ali, i te kako ne možemo reći da je nevažan. Ono što bih posebno istakla kada je kvalitet nastave u pitanju, a što je jedna moja cenjena koleginica pre mene istakla u svom izlaganju, to je jedan veliki problem odnosno pojava sa kojom se danas suočavamo, a to je problem davanja sve većeg broja privatnih časova.
Možda to pitanje sa sobom povlači jedno ozbiljnije pitanje, a to je problem kvaliteta nastave u našim školama. Objektivno se postavlja pitanje kakav je to kvalitet nastave u našim školama, kada postoji tolika potreba za privatnim časovima? Kada sam ja išla u školu, privatni časovi su bili neke usamljene pojave, a danas je to nešto što je postalo praksa i što se mora i treba iskoreniti.
Smatram da obaveza svih nas prosvetnih radnika jeste da pre svega naučimo decu kako se uči. To je naš osnovni zadatak i kada to ostvarimo, onda će zaista samim tim doći i do smanjene potrebe za privatnim časovima. Ja iskreno verujem i nadam se da će ovaj Predlog zakona u tome pomoći, a isto sam sigurna da nešto drugo u tome i te kako može da pomogne i praktično koristim ovu priliku da apelujem na vas, poštovani ministre, jer sigurna sam da se to da promeniti, tačnije, ubeđena sam da se sve može promeniti ukoliko se uloži određeni trud.
Naime, smatram da postoji jedna pojava, jedan konkretan problem u našim školama, a to je da su, nažalost, naši prosvetni radnici preopterećeni papirologijom. Preopterećeni su nečim na šta oni praktično nisu navikli da rade. Oni sada, praktično, imaju dva posla – posao učitelja, nastavnika, profesora, ali istovremeno obavljaju poslove nekog administrativnog službenika, na šta definitivno nisu navikli, jer prosvetni radnici su pre svega kreativci i ne odgovara im obavljanje takvih poslova.
Naime, ja smatram, tačnije, ubeđena sam, da obavljanje svih tih poslova u značajnoj meri umanjuje njihovu efektivnost i efikasnost na času. Ubeđena sam da ukoliko dođe do promena u tom pogledu, da će svakako to dovesti do krajnje pozitivnih posledica naravno po sve, tako što će konačno prosvetni radnici moći da rade ono što je stvarno njihov posao, odnosno da će u učinioci moći da daju svoj maksimum, da će moći da budu mnogo kreativniji samim tim što su rasterećeni, da će moći mnogo više pažnje da posvete svojim učenicima i samim tim, kao što je sve uzročno posledično, biće smanjena potreba za privatnim časovima. Smatram da ćete ovo uvažiti kao jednu krajnje konstruktivnu želju da se zaista na najbolji mogući način unapredi naše obrazovanje.
Na samom kraju svog izlaganja želela bih da istaknem da smatram da se radi o veoma kvalitetnom zakonu. Ono što mi je najviše privuklo pažnju i što bih posebno želela da istaknem, a što je novina, jeste da je interes učenika stavljen, za promenu, na prvo mesto. Smatram da je to zaista jedan dobar početak i zato će i ovaj predlog zakona, kao i druga dva predloga zakona o izmenama, naravno dobiti punu podršku SNS-a. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, tri su predloga zakona o potvrđivanju ugovora o kojima danas diskutujemo i to sva tri između Republike Srbije i Republike Turske.
Smatram da je zaista bilo neophodno sačiniti nove bilateralne sporazume između naših država, naročito ako se uzme u obzir i kada je u pitanju izručenje, isto tako i kada je u pitanju međusobna pravna pomoć u krivičnim stvarima, ako se uzme u obzir da su konvencije koje pokrivaju te oblasti bile potpisane između naših država davne 1973. godine. Naravno, država potpisnica tada je bila SFRJ i Republika Turska i naravno da je svima više nego jasno da su se od tada mnoge okolnosti promenile, da je sve drugačije, da su bezbednosni izazovi, da se tako izrazim, značajno drugačiji sada nego što su bili tada, tako da je svakako bilo više nego neophodno sačiniti nove bilateralne ugovore.
Konkretno, kada je ugovor između Republike Srbije i Republike Turske o izručenju u pitanju, najjednostavnijim rečima, on stvara jedan pravni okvir na osnovu kojeg će našim državama, znači Republika Srbija, Republika Turska, biti omogućena međusobna saradnja u sprečavanju kriminala. To praktično znači da lica koja su krivično gonjena i lica koja izbegavaju da izdrže kaznu više neće moći da koriste eventualne pravne praznine, da praktično pobegnu u drugu državu i da na taj način izbegnu krivično gonjenje ili izdržavanje kazne. Naravno, radi jedne opšte pravne sigurnosti, jednog mira, jedne bezbednosti, naravno da je jedan ovakav sporazum i te kako koristan.
Takođe, definisano je i koji su to uslovi kada izručenje nije moguće i nadam se, naravno, da će i nadležno ministarstvo učiniti sve da, ono o čemu su moji prethodnici govorili, poštovani kolega Neđo Jovanović, kada je ta oblast u pitanju, da ne dođe ni do kakvih eventualnih zloupotreba. Sigurna sam da će nadležno ministarstvo to učiniti.
Zatim, tu je ugovor između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Mislim da je ovaj sporazum izuzetno koristan za našu državu, naročito ako se uzme u obzir da su i Republika Srbija i Republika Turska izuzetno, da kažem, privržene evropskom putu, izuzetno predane, privržene tom putu, orijentisane. Tako da, mislim da je ovo jedan najbolji način da one pokažu, na praktičan način i dokažu, da su i te kako spremne da sarađuju i da pokažu kako to treba da izgleda saradnja između evropskih država.
U ovom sporazumu sve je vrlo detaljno, vrlo precizno definisano, koje su to sve obaveze koje potpisnice moraju da ispunjavaju. Između ostalog, tu su organi saradnje definisani, precizirani, jezik komunikacije, zatim koje su to situacije kada zamoljena strana može da odbije da pruži pravnu pomoć, zatim razmena pravosudnih podataka, zaštita podataka, što ništa manje nije značajno.
Na kraju, tu je ugovor između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima. Mislim da je tu naročita zanimljivost, da tako kažem, da je konvencija koja je potpisana između naših država, znači koja pokriva ovu tematiku, potpisana davne 1934. godine između tadašnje Kraljevine Jugoslavije i Republike Turske. Tako da, naravno da je bilo potrebno sačiniti nešto novije, nešto modernije, nešto što će svakako unaprediti jedan opšti osećaj pravne sigurnosti.
Zašto inače ovakvi ugovori, sporazumi postoje? Zato što svaki od njih otvara jedna nova vrata, otvara jednu novu mogućnost, novi potencijal da se saradnja između dve države potpisnice, u ovom slučaju Republike Srbije i Republike Turske, poboljša, da se poradi na njenom kvalitetu, da se ona na svaki mogući način unapredi. Upravo zato smatram da su svi pomenuti ugovori, naravno da nisu izuzetak ni oni, da su svi pomenuti ugovori izuzetno kvalitetni, izuzetno korisni za našu zemlju i, mislim, ono što je najbolji dokaz, da potpisivanjem ovih ugovora naša država dokazuje da ne samo da priča o tome, nego i te kako preuzima jednu aktivnu ulogu kada je u pitanju unapređenje mira, bezbednosti, stabilnosti, jedne pravne sigurnosti u našem regionu i da se zaista nadam da će takvim jednim radom naš region zapadnog Balkana zaista i postati mesto koje će biti u pravom smislu mesto na koje će drugi regioni moći da se ugledaju.
Zbog toga, SNS naravno da će dati svoju podršku pomenutim ugovorima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Naime, radi se o tome da je Evropska investiciona banka ovim finansijskim ugovorom, koji je potpisan još 2010. godine, odobrila Republici Srbiji kredit u iznosu od 50 miliona evra kako bi se ostvario i realizovao projekat koji ima za cilj modernizaciju škola i uopšte unapređenje preduniverzitetskog obrazovanja u Republici Srbiji.
Sam projekat mislim da je veoma kvalitetan i jako dobro osmišljen i ima tri komponente. Međutim, ono što je poenta današnje rasprave jeste praktično da se taj vremenski period implementacije mora izmeniti, koji je predviđen za ovaj projekat. Njega je neophodno izmeniti iz jednog prostog i jednostavnog razloga kako bi svi segmenti koji su predviđeni da se realizuju ovim projektom zaista bili i realizovani, tako da je krajnji rok realizacije sada pomeren na 31. decembar 2016. godine. To je u stvari poenta i taj pravni, da kažem, tehnički deo.
Ja ću se sada malo više osvrnuti na sam projekat za koji kao što sam već rekla smatram da je jako dobar i jako kvalitetan i ono što bih naročito pohvalila jeste što je usresređen i što se odnosi na unapređivanje preduniverzitetskog obrazovanja u Republici Srbiji. Rekla bih da je taj segment obrazovanja do sada sasvim neopravdano i neosnovano bio zanemaren.
Ono što je poenta i na šta bi se posebno osvrnula, ono što je meni posebno privuklo pažnju jeste treća komponenta ovog projekta koja se tiče, odnosno koja se odnosi na modernizaciju škola širom Srbije. To je i te kako dobro i to će svakako obradovati mnoge učenike, mnoge nastavnike koji rade u tim školama i ono što je najbitnije, nadam se da će se postići uz pomoć ovog projekta, jeste da se barem delimično smanji, pošto nikako ne maže potpuno da se ukloni, jedna ogromna gotovo neverovatna razlika koja veoma često postoji u nekim razvijenim osnovnim školama, hajde njih da uzmemo za primer, u Beogradu ili u nekom drugom većem gradu u kvalitetu koje one nude svom nastavnom kadru da pomognu i pokažu učenicima, koje nude svojim učenicima, u tom stepenu kvaliteta i koji kvalitet, odnosno nedostatak isto možete naći u nekim osnovnim i srednjim školama, naročito kada su osnovne škole u pitanju u nekim udaljenim destinacijama, slabo razvijenim oblastima, a da ne pričam o seoskim sredinama.
To su uslovi koje praktično možemo nazvati neuslovi i to je nešto što datira. To nije problem od juče. On datira odavno tako da svakako da smatram da na tome treba raditi, da je to neprihvatljivo i naravno da ne mislim da se to može promeniti sve odjednom. Naravno da ne može i volela bih da istaknem to da primećujem da ova Vlada i naravno resorno ministarstvo čine i ulažu veliki napor da se to promeni.
Međutim, ono čega moramo biti svesni, kao što sam već rekla, problem ne datira od juče i kao takav ne može se odjednom ni rešiti. Problem se rešava postepeno, tako da mi je drago da će barem neki učenici i neke kolege konkretno osetiti benefite od ovog projekta tako što će početi da rade u potpuno različitim uslovima, odnosno u boljim uslovima.
Naravno, ništa manje bitne nisu ni prva ni druga komponenta ovog projekta. Konkretno, prva komponenta koja se odnosi na izgradnju ili dogradnju određenih škola, konkretno – deset osnovnih i dve srednje škole. Zašto? Cilj je da se nastava u tim školama više ne bi odvijala u više od dve smene. To je jedan krajnje plemenit cilj, da tako kažem, zato što kao neko ko je radio u školi i ko zna kako je raditi u više od dve smene zaista je jako komplikovano, jako je teško raditi i nastavnom kadru i pomoćnom osoblju, naravno učenicima, jako je teško i raditi i učiti u takvim uslovima.
U takvim uslovima kada postoje dve ili više smene gotovo je nemoguće napraviti jedan kvalitetan i valjan plan rada. Radna atmosfera gotovo da nije radna. Više je konfuzna kako za profesore, tako i za učenike. Svi gledaju kakav je raspored. Stvarno je jako teško i veliki je izazov raditi u takvim uslovima, tako da još jednom ponavljam, drago mi je da će barem neke škole to promeniti i da će početi da rade u mnogo kvalitetnijim uslovima.
Na samom kraju svog izlaganja iskoristila bih priliku da ponovo podsetim na jednu činjenicu koje smo svi mi ovde jako dobro svesni, a to je da obrazovanje nije nadgradnja jednog društva, nego obrazovanje jeste i uvek će biti baza jednog društva. U tu bazu uvek treba ulagati. Tu bazu uvek treba unapređivati zato što je to praktično jedini i najsigurniji vid ulaganja u našu budućnost. Zbog toga smatram da je ovaj Predlog zakona dobar i zato će SNS uvek podržati ovakav predlog zakona i njemu slične, što će naravno učiniti i ovog puta u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas na dnevnom redu pored dva predloga sporazuma, jedan sa Belorusijom, jedan sa Rusijom, imamo dva predloga odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama tokom 2015. godine i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2015. godini.
Mislim da su ovakve rasprave uvek veoma korisne, i to iz više razloga. Ja ću se osvrnuti na jedan aspekt koji se tiče naših građana, a to da im uvek treba ponovo objasniti koji je to razlog što šaljemo našu vojsku, naše vojnike na neke daleke destinacije, udaljene zemlje, u krizna područja, koja su sama po sebi riskantna. Na početku, kada se otpočelo sa ovom praksom, je bilo određenih skeptičnosti u tom pitanju i nametalo se pitanje zašto je to nama potrebno. To je nama i te kako potrebno, pre svega, zato što Republika Srbija na taj način ispunjava svoje međunarodne obaveze, a isto tako, ništa manje značajno, kada je u pitanju očuvanje mira, bezbednosti u čitavom svetu. Na taj način Republika Srbija pokazuje i dokazuje da preuzima jednu aktivnu ulogu, postaje jedan aktivni činilac kada je očuvanje istog u pitanju, što samo po sebi rezultira time da se povećava njen međunarodni ugled.
Kako raste broj kriznih situacija, kriznih žarišta u svetu, naravno, povećava se i potreba za mirovnim operacijama u svetu, povećava se i broj vojnika koji u isti mah i učestvuju.
Kada su naši vojnici u pitanju, ono što možemo da primetimo jeste da iz godinu u godinu njihov broj raste, raste broj prijavljenih, sve veći broj vojnika se odlučuje da učestvuje u mirovnim operacijama. Ono na šta bih skrenula pažnju, što je jako bitno i što verujem da naše građane interesuje, a to je bezbednost naših vojnika, odnosno da li dovoljno vodimo računa o našim vojnicima kada se nalaze negde daleko od svoje zemlje? Odgovor je da vodimo računa o njima, što najbolje govori činjenica, ono što bih istakla i pohvalila jeste da u slučaju povrede, ranjavanja ili nečeg drugog naši vojnici ili njihova porodica dobijaju naknadu, što svakako govori o tome da se o njima vodi računa, podiže se nivo njihove zaštićenosti, da tako kažem, u slučaju nemilih događaja, kako njih, tako i njihove porodice, što svakako deluje podsticajno da se ovaj broj vojnika koji se prijavljuju za mirovne operacije poveća.
Takođe, tu je i zarada, koja nije za potcenjivanje, koja je prilična, koja mora da bude takva, s obzirom na rizik koje ovakve situacije nose sa sobom, ali ono što je meni najbitnije, što bih posebno istakla ovom prilikom jeste da su se naši vojnici dokazali i pokazali do sada odlično, u svakom pogledu, da su pokazali da su hrabri, odani, da su čestiti, tako što su dobijanjem nagrada, odlikovanja, ali ono što je možda najbitnije jeste da su naši vojnici jednim dobrim i korektnim odnosom sa lokalnim stanovništvom, pošto su poznati po tome da jako brzo stupaju u kontakt sa lokalnim stanovništvom, da imaju obzira prema njima, da se krajnje korektno odnose prema njima, što im naravno služi na čast i čime oni potvrđuju reputaciju srpskog vojnika kao hrabrog i čestitog vojnika, a time na najbolji mogući način reprezentuje našu zemlju.
Ono što bih pohvalila jeste da raste broj žena vojnika koje idu u mirovne operacije. Mislim da je to za svaku pohvalu, i to iz više razloga. Možda prvi i najbitniji razlog jeste taj što je to najbolji način da se svi stereotipi, sve predrasude, koje postoje o ženama da ne mogu da budu dobri vojnici, na taj način ruše.
Ono što bih posebno istakla jeste iskustvo, praktično iskustvo koje ovakve operacije nude, a koje ni jedan vojni poligon, vojna vežba ne može da nadomesti, ne može da nadomesti praksu, teren. Bitno je da se naši vojnici sa svim tim stečenim veštinama, iskustvom vraćaju u našu zemlju, da dele to iskustvo sa svojim kolegama i na taj način, ono što je najbitnije, podiže jedan opšti stepen bezbednosti u Srbiji.
Pored predloga odluka danas diskutujemo i o dva predloga sporazuma, jedan sa Rusijom o vojno-tehničkoj saradnji, a jedan sa Belorusijom kada je u pitanju odbrana. Mislim da su i jedan i drugi sporazum od izuzetnog značaj za Republiku Srbiju. Ono što je zajedničko i jednom i drugom sporazumu jeste što se stvara jedan pravi okvir, da tako kažem, koji omogućava našim državama jednu nesmetanu saradnju kada su ove oblasti u pitanju.
Smatram da su oni benefiti koji se nude od ovakvih sporazuma od neprocenjivog značaja. Sve informacije koje će naše strane međusobno razmenjivati, sva iskustva koja će naše strane međusobno razmenjivati, takođe obuka kadrova, da je sve to od neprocenjivog značaja, naročito ako se uzmu u obzir sa kojim državama ćemo potpisati sporazum, znači sa Belorusijom, sa Rusijom, koje su i te kako moćne države kada je u pitanju odbrana, kada je u pitanju vojska.
Takođe, ono što bih istakla, jeste i tajnost podataka, što mislim da je jako dobro da, znači naše države, potpisnice ovih sporazuma ne smeju ni jednu informaciju, ni jedan podatak da odaju nekoj drugoj sili, nekoj drugoj državi, ukoliko ne postoji saglasnost druge države.
Na samom kraju, želela bih da pohvalim sve napore koje je ova Vlada, naravno i resorno ministarstvo ulažu u stalno unapređivanje naše odbrane i naše vojske, jer smatram da su to oblasti u koje stalno treba ulagati, koje stalno treba unapređivati, jer jednostavno su takvi svetski tokovi. Mi moramo ići u korak sa njima i ono što je najbitnije da naša vojska bude ponovo naš ponos, naša zaštita. Zaista mislim da naša Vlada zaslužuje pohvale sve kada je to u pitanju.
Tako da, naravno SNS će podržati, kako predloge odluka, tako predloge sporazuma u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju.
Osnovni cilj donošenja i predlaganja izmena i dopuna jeste da se nivo bezbednosti u vazdušnom saobraćaju podigne na najviši mogući nivo. Posle svega, teško je reći nešto novo što kolege već nisu pomenule. Znači, da su osnovni razlozi za donošenje, odnosno za predlaganje izmena i dopuna važećeg zakona pre svega usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Ali, isto tako da je u praktičnoj primeni važećeg zakona da jesu primećene određene manjkavosti koje se svakako predloženim izmenama i dopunama poboljšavaju, odnosno otklanjaju.
Ono na šta ću se ja, definitivno osvrnuti tokom svog izlaganja jeste upravo bezbednost, odnosno deo u kome se uporno insistira na tome da se stalno i neprekidno radi na unapređivanju bezbednosti kada je vazdušni saobraćaj u pitanju.
S tim u vezi uvodi se potpuno novi član, između ostalog, to je član 15a. koji predviđa obrazovanje Nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu. Pre svega, ovaj komitet ima za zadatak, za cilj da koordinira, ono što je najbitnije, definitivno, da koordinira svim subjektima koji su direktnoj i indirektnoj vezi odgovorni za bezbednost kada je vazduhoplovstvo u pitanju i isto tako na osnovu različitih procena da daje preporuke kako bezbednost dalje unapredi, odnosno da se poboljša.
Isto tako, tu je novi član 17a. koji ima za cilj da obezbedi zaštitu podataka koje Direktorat prikupi. Pre svega, ovde je cilj da se preventivno deluje i to na koji način? Na taj način što će Direktorat stalno dobijati različite informacije o nekim događajima i, to je ono što je posebno bitno, iz različitih izvora. Da bi se uopšte omogućilo preventivno delovanje, naravno neophodno je obezbediti zaštitu podataka o licima koja određeni događaj prijavljuju. Zašto? Zato da bi se ta lica osećala zaštićeno, sigurno, samim tim imala smelosti prijave određeni događaj. U suprotnom, ukoliko ne bi postojao ovaj član ne bi se osećala zaštićeno. Znači, ukoliko neko na bilo koji način strahuje za svoju bezbednost, naravno da neće reagovati, naravno da neće prijaviti događaj i samim tim neće moći da se radi na unapređivanju bezbednosti, te stoga smatram da je ovaj član i te kako značajan.
Zatim, predloženim izmenama i dopunama preciznije, detaljnije definišu se određeni pojmovi koji u važećem zakonu nisu dovoljno precizno definisani. Jedan od tih pojmova jeste pojam nekomercijalnog leta, zatim tu su i bespilotne letelice, što je jako bitno, ako uzmemo u obzir da se njihov broj povećava. Sada se vodi računa, naravno o tome da se te letelice i evidentiraju, njihova opremljenost, vodi se računa i o tome, a naravno ono što je najbitnije od svega jeste da se vodi računa o tome koja su prava, odnosno koje obaveze korisnici, lica moraju da ispune uopšte da bi postali korisnici ovakvih letelica, što je naravno, ako uzmemo u obzir određene okolnosti u kojima živimo i slično, jako, jako bitno.
Zatim, ono što ovaj zakon, odnosno izmene i dopune donose jeste da su mnogo precizniji dati uslovi u odnosu na važeći zakon , koji su to opšti uslovi da bi se dobila operativna dozvola.
Članovi od 78, 79. i 80. se menjaju, tako da konkretno sada u novom članu 78. veoma detaljno, veoma precizno dato je, odnosno regulisano koje sve to obaveze, znači, koje sve to finansijske obaveze postoje i koje se moraju ispuniti kako bi se dobila operativna dozvola.
Tu su kriterijumi veoma visoki, izuzetno strogi, što smatram da je jako dobro iz jednog prostog razloga, kao što je naravno svima poznato, jeste da se jedna finansijska sposobnost avio-prevoznika stoji kao ekvivalent bezbednosti koji taj avio-prevoznik, naravno može da ponudi, te stoga tu zaista nema mesta kompromisima, a kada su kompromisi u pitanju naglasila bih da je tu ipak učinjen jedan mali kompromis u smislu onoga što nema u važećem zakonu, a to je da postoji sada privremena operativna dozvola, koja važi do 12 meseci, naravno u koliko se izvrši procena, realna procena da do tih 12 meseci avio-prevoznik može da se konsoliduje u finansijskom smislu. Tako da mislim da je i to nešto što je svakako dobro i što treba podržati.
Premda su moje kolege, naročito moj kolega iz Kraljeva, sve rekli o aerodromu u Kraljevu, ja kao Kraljevčanka moram da naglasim koliko je to stvarno značajno, iako kažem da neću dužiti o tome definitivno zato što je već sve rečeno.
Koliko je to zaista značajno još jednom bih naglasila ne samo za moje sugrađane nego za građane Vrnjačke Banje, Kruševca, Kraljeva, naravno Čačka, Novog Pazara, Tutina, koliko će to stvarno unaprediti i pokrenuti stvari na bolje na svim poljima, koliko će to značiti i koliko to daje nadu našim građanima i za nova radna mesta i za pokretanje privrede i za privlačenje investitora. Tako da je to stvarno nešto čime se ponosimo i što zaista jedva čekamo da proradi i tako da je to nešto što svakako treba istaći i svakako treba pohvaliti.
Još jednom na samom kraju svog izlaganja želela bih da istaknem da će predložene izmene i dopune svakako u značajnoj meri doprineti kvalitetu važećeg zakona, da su veoma detaljne, da su veoma precizne, što je za svaku pohvalu i kao takve svakako će u Danu za glasanje dobiti podršku SNS. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o Predlogu zakona o izmena i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Naime, radi se o izmenama i dopunama važećeg zakona koji datira iz 2009. godine, a osnovni cilj predloženih izmena i dopuna jeste da se stvori, da se obezbedi jedna što efikasniji sistem zaštite industrijskog dizajna u našoj zemlji.
Kada je postojeći zakon, važeći zakon u pitanju, primećeno je da postoje određene manjkavosti, naročito kada je njegova praktična primena u pitanju. Zatim, primećeno je da postoje određene manjkavosti kada je terminologija u pitanju.
Naime, neke definicije su nedovoljno precizne, nedorečene, tako da samim tim kao takve ostavljaju prostora za različito tumačenje što jednostavno kada je zakon u pitanju ne sme da bude i to je prosto nedopustivo, tako da se predloženim izmenama i dopunama to menja. Znači, brišu se te neke terminološke nejasnoće, a samim tim naravno da će to rezultirati jednom efikasnijom primenom ovog zakona u praksi što naravno i jeste krajnji cilj.
Takođe, jedan od razloga za donošenje odnosno predlaganje izmena i dopuna važećeg zakona jeste to kako bi se naša zakonska regulativa uskladila sa zakonskom regulativom EU. Naime, postojeći zakon i jeste u dobroj meri usklađen sa zakonodavstvom EU, međutim, u toku pregovora pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, primećena je neophodnost da se ipak promene neke stvari kada je ovaj zakon u pitanju, što se ovim izmenama i dopunama naravno i čini i to uz puno uvažavanje svih preporuka koje je Evropska komisija imala da da.
Međutim, ono što je meni naročito privuklo pažnju i što mislim da je jako dobro u ovom zakonu jeste što se insistira na efikasnosti i to pre svega na efikasnosti sudske zaštite, što mislim da je od krucijalnog značaja.
Sada, ovim izmenama i dopunama, maksimalno se radi na tome da se na sve moguće načine zaštiti nosilac prava i to kako u postupku same tužbe, isto tako i u vremenskom periodu pre podnošenja tužbe, što je ništa manje značajno.
Takođe, ono što je novina i što bih naročito pohvalila, jeste što se dopunjuje postojeći član 66. važećeg zakona, dopunjuje se na taj način što se sada sudu omogućava da reaguje na vreme, odnosno sudu se omogućava da odredi privremenu meru i bez toga da je prethodno saslušao protivnu stranu ukoliko postoji jedna realna opasnost, jedna realna procena da će se naneti nenadoknadiva šteta nosiocu prava.
Mislim da je to sjajna stvar što se tako radi, što se preventivno deluje. Mislim da se na taj način sudu daju praktično određene ruke da reaguje efikasno, da reaguje brzo, jer bilo kakva sporost jednostavno je nedopustiva u ovim situacijama, tako da mislim da i rok koji je predložen za to, znači, da se to uradi deset dana, da sve to ide u korist da se stvori jedan zaista efikasan sistem zaštite, što će naravno podići jedan nivo pravne sigurnosti u našoj zemlji.
Takođe, ono što mislim da je dobro jeste to što će Zavod za intelektualnu svojinu preko svog Centra za edukaciju i informisanje održavati niz aktivnosti edukativnog karaktera sa jednim jedinim ciljem, znači, da pokaže kako pravilno primeniti ovaj zakon, kako bi on zaista i zaživeo u praksi, što u krajnjoj liniji i jeste cilj.
Zatim, danas su na dnevnom redu i dva predloga sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, između Vlade Republike Srbije i Vlade Makedonije u oblasti obrazovanja. I jedan i drugi sporazum smatram da su jako dobri, da su jako kvalitetni, da će svakako doprineti podizanju saradnje naših država kada je obrazovanje u pitanju na jedan viši nivo.
Kada je u pitanju saradnja sa Ruskom Federacijom u oblasti obrazovanja, ta saradnja je već sada na zavidnom nivou, a ovim predlogom sporazuma stvara se praktično jedan pravni okvir da se ta saradnja dodatno unapredi, dodatno razvije.
Inače, smatram da su sporazumi uvek dobra ideja, naročito kada je obrazovanje u pitanju, zato što uvek ima nešto novo da se nauči, uvek može razmenom iskustava, razmenom informacija, svega, znači, to je jedna stvar koja je živa i gde svakako, kada je obrazovanju, a naravno i druge oblasti, ali naročito kad je obrazovanje u pitanju, smatram da bi trebalo da postoji što veći broj sporazuma koji su dobri, koji su kvalitetni kao i ovi. Oni će, svakako, uvek dobiti našu podršku.
Inače, na samom kraju želela bih da istaknem da ni predlog zakona o kojem danas diskutujemo, kao ni predlozi sporazuma ne iziskuju dodatna sredstva ni za naše građane, ni za našu privredu, što nije tako nebitno, ni najmanje. Znači, dobijamo nešto što je dobro, dobijamo nešto što je kvalitetno, a da pri tom ne moramo da ulažemo dodatna sredstva, tako da smatram da tako nešto uvek treba podržati. Srpska napredna stranka će to naravno i učiniti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o dva predloga zakona od kojih je jedan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti.
Osnovni cilj ovog predloga zakona jeste da se određena pitanja do tančina urede, da se preciziraju i ono što je još bitnije da se efikasno primenjuju u praksi. To je zaista bilo neophodno uraditi pošto su se do sada u praksi javljali brojni problemi, javljale su se brojne zloupotrebe, a isto tako nije retka pojava ni sudskih procesa, a sve to zajedno naravno jako se negativno odražava na budžet Republike Srbije što mi jednostavno sebi ne možemo i ne smemo da dozvolimo.
Ovim predlogom zakona to se menja, to se precizira, između ostalog precizira se šta se to tačno smatra osnovicom za utvrđivanje visine novčane naknade u slučaju nezaposlenosti, a isto tako i način obračuna novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. Takođe precizno su definisane i one odredbe koje se tiču zaštite naših građana koji idu na radu u inostranstvo što u koliko uzmemo u obzir sve probleme sa kojima se naši građani do sada suočavaju prilikom odlaska na rad u inostranstvo naravno bilo više nego poželjno, tako da je to nešto što bih naročito pohvalila.
Takođe predloženo je da se smanji broj Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje sa postojećih devet na sedam, sve to u cilju održavanja mera štednje i u cilju racionalizacije što je takođe jako dobro. Međutim, ono što je mene posebno privuklo pažnju i što smatram da je naročito dobro jeste član 5. ovog predloga zakona gde Nacionalna služba za zapošljavanje osim udžbenika i osim prevoza takođe nudi novčanu pomoć onim licima koja su nezaposlena, a koja se trenutno nalaze u procesu osposobljavanja odnosno obučavanja. Mislim da je to zaista u krajnjoj liniji humano jako dobro zato što dodatno motiviše ta lica u tom jednom vremenskom periodu. Njima je u tom vremenskom periodu zaista i te kako potrebna dodatna motivacija kako ne bi odustali sa tog puta, odnosno kako bi i dalje imali neku aktivnu ulogu u tome da prestane da bude nezaposlena lica.
Pošto je dovoljno rečeno o ovom zakonu, prešla bih na drugi zakon, predlog zakona o upotrebi znakovnog jezika. Ukoliko uzmemo u obzir da je relativno skoro u ovom domu usvojen i drugi zakona, a to je Predlog zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča, mislim da to sasvim dovoljno govori samo po sebi o radu nadležnog ministarstva. Mislim da govori o tome koliko ovo ministarstvo kvalitetno, valjano obavlja svoj posao i koliko ulaže napora da zaista suštinskih i pravih da se položaj lica sa invaliditetom unapredi, da se stalno radi na tome i da polaže ljude sa invaliditetom, odnosno njihov život postane kvalitetniji i bolji.
Ono što je meni privuklo pažnju u ovom predlogu zakona jeste član 17. koji se tiče prisustva znakovnog jezika na elektronskim medijima. Mislim da je to krucijalno, da je to od suštinskog značaja iz prostog razloga što 21 vek, vek informacije i gde informacija znači moć. Upravo onemogućiti nekom informaciju, onemogućiti nekome da bude obavešten, a to je osnovno ljudsko pravo da bude obavešten znači zaista ga onesposobiti u pravom smislu te reči. Mislim da je to zaista nedopustivo i jako mi je drago da ovaj zakon reguliše to pitanje.
Materija koja se meni učinila naročito interesantnom i na koju bih želela da se osvrnem jeste ona koja je obrađena u članu 8. ovog predloga zakona gde jasno stoji da lica koja su gluva koja se bave politikom ili na bilo koji način učestvuju u političkom životu tokom trajanja sastanaka bilo kakvih političkih organizacija ili aktivnosti imaju pravo na upotrebu usluge tumača znakovnog jezika, što mislim da je možda jedna od najboljih novi koju ovaj zakon nudi iz jednog prostog i jednostavnog razloga zato što se upravo na taj način omogućava licima sa invaliditetom da se direktno bore za svoja prava. Niko bolje od njih samih ne zna koji su to njihovi problemi, koje su to njihove potrebe i u krajnjoj liniji niko se za njihova prava neće boriti bolje od njih samih.
Tako da smatram, da je ovo možda jedna od najboljih odluka, da je ovo prava odluka, u krajnjem smislu reči, da je ovo jedna humana odluka. Tu bih se nadovezala na reči našeg ministra, zaista bih i ja želela da u budućnosti, i to u skorijoj budućnosti u ovom uzvišenom domu, vidimo što više lica sa invaliditetom, koja se bore za svoja prava. Znači, koja aktivno učestvuju u politici, što mislim da i jeste krajnji cilj i tada će im sigurna sam koristiti ovaj predlog zakona.
Takođe, predviđene su i kaznene odredbe ukoliko ne budu poštovane određene odredbe ovog zakona, nadzor nad vršenjem ovog zakona, koje će vršiti Ministarstvo. Međutim, ono što bih ja posebno naglasila, jeste da se sa usvajanjem ovog Predloga zakona ne završava sve. Naprotiv, tada će biti održane brojne tribine, što mislim da je najbolje od svega, gde će lica sa invaliditetom, ali ne samo ona, nego i šira javnost, kao i lica koja su zaposlena u javnim službama, biti upoznata, da će im biti objašnjeno koja su to prava i sa svim tim pravima svi mi trebalo bi da budemo upoznati. Mislim da je to naročito pohvalno, da Ministarstvo vrši jedan napor, jedan trud, da ovaj inače jako kvalitetan zakon, ne ostane samo mrtvo slovo na papiru, već da zaista zaživi u pravom smislu te reči u praksi, što mislim da je jako dobro, i što je krajnji cilj svakog zakona. Sve su to razlozi zbog kojih mislim da su oba predloga zakona jako kvalitetni, dobri, i definitivno će dobiti podršku SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o četiri sporazuma, od kojih je svaki veoma značajan u svojoj oblasti.
Konkretno, dva sporazuma tiču se turizma između Vlade Republike Srbije i Ukrajine, i Gruzije. Naravno, ne treba posebno napominjati koliko je turizam jedna jako moćna industrija i koliko dobit koju on donosi koliko se brzo vraća, znači, sva sredstva koja se ulažu, tako da definitivno, kao takav, turizam i te kako zavređuje da se na njegovom unapređivanju stalno radi.
Postojeća saradnja u oblasti turizma između pomenutih država je krajnje skromna, da se tako izrazim, tako da ovi sporazumi upravo će tome poslužiti da se to promeni i smatram da je to pravi način da se stvari menjaju na bolje.
Ovim sporazumima uspostaviće se jedan institucionalni okvir, koga do sada nije bilo, koji će praktično omogućiti da se razvija saradnja u oblasti turizma između naših država, između ostalog, tako što će biti omogućena jedna direktna komunikacija, kontakti između svih relevantnih subjekata koji se tiču turizma, počevši od turističkih agencija pa na dalje. Na taj način će svi potencijalni turisti moći da vide kakva je to ponuda koja se nudi u Gruziji, kakva je to turistička ponuda u Ukrajini, ali isto tako svi će moći da vide kakva je to turistička ponuda koju nudi naša zemlja, koja je zaista, kada govorimo o turističkoj ponudi naše zemlje, jedna krajnje bogata ponuda, i kada je planinski turizam u pitanju i kada je banjski turizam u pitanju, seoski turizam. Različite potencijale ima naša zemlja kada je turizam u pitanju, tako da će ljudi moći konačno da vide kakva je to turistička ponuda u Srbiji, što do sada nisu mogli.
Inače, kada je turizam u pitanju, Republika Srbija još uvek najveći broj turista ima iz bivših jugoslovenskih republika, što je, naravno, jako dobro. Razvijanje regionalnog turizma je za svaku pohvalu, ali isto tako, ne trebamo se zadovoljiti time. Znači, ne treba na tome stati, već naprotiv, trebamo privući turiste iz nekih udaljenijih zemalja da i oni žele da dođu ovde, da ostave svoj novac u našoj zemlji, tako da smatram da su ovi sporazumi jako značajni i idu baš u tom pravcu.
Zatim, tu je i Predlog sporazuma između Republike Srbije i Kanade o podsticaju i zaštiti ulaganja. Pre svega ima za cilj da se stvori atmosfera jedne pravne sigurnosti koja će, naravno, podsticajno delovati na potencijalne investitore.
Konkretno, kada je Kanada u pitanju, to je zemlja koja nas i te kako podržava, i to na različitim poljima, i i te kako je raspoložena da ulaže u našu zemlju. Ono što sa naše strane mi moramo da uradimo jeste da stvorimo takve uslove i da neprestano radimo na tome da stvaramo takve uslove da će se svaki potencijalni investitor osećati maksimalno sigurno da ulaže u našu zemlju, da ima jednu besprekornu pravnu podršku. Ovaj sporazum definitivno ide u tom pravcu.
Neću ponavljati zašto je to sve Kanada raspoložena da ulaže, kada je naša zemlja u pitanju, da investira, moje kolege su već više puta pomenule da su to brojne oblasti, pre svega energetika i rudarstvo, tako da smatram da će se ovaj sporazum definitivno pokazati više nego korisnim.
Zatim, na kraju, tu je i Predlog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji. Čitav cilj ovog sporazuma jeste da se unapredi ekonomska saradnja između dve države, koja do sada definitivno nije bila na zavidnom nivou, pre svega, opet, moje kolege su to pomenule, svodi se na robnu razmenu, što zaista potencijali ove dve države zaslužuju više, tako da ovaj sporazum ima za cilj da se to promeni, da se stvori jedna kvalitetnija, bolja saradnja, kada je ekonomija u pitanju, između ove dve države, što će, naravno, približiti naše narode jer ništa bolje ne zbližava ljude, kulturu i sve ostalo od ekonomije. Sa ekonomijom mora i treba da se počne.
Na samom kraju svog izlaganja želela bih da napomenem da svi ovi sporazumi o kojima sam pričala rukovode se jednim prilično jednostavnim principom, a to je principom ravnopravnosti i principom uzajamne koristi između zemalja potpisnica. To znači, da svi imaju koristi, da niko nema štete, i ono što je jako bitno što nikako ne treba da se izostavi da se pomene, jeste da Republika Srbija za sprovođenje ovih sporazuma neće morati da izdvoji dodatna sredstva iz budžeta.
Znači, definitivno nikakvih troškova nemamo, već samo nešto jako dobro, jako korisno za našu zemlju. Naravno, uvek, tako nešto što je kvalitetno, što je dobro i korisno uvek će naići na podršku SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Kada je ovaj amandman u pitanju, ja bih se posebno osvrnula na stav 7. Tačnije, nadovezala bih se na izlaganje svog cenjenog kolege Neđe Jovanovića.
Naime, ukoliko bi se prihvatila formulacija koju nudi predlagač amandmana, smatram da bi se znatno ugrozilo preventivno delovanje, a zapravo ceo ovaj zakon, odnosno Predlog zakona je koncipiran tako da se insistira na preventivnom delovanju. Tako da, smatram da je mnogo bolje da ostane ovakva formulacija kakva stoji u Predlogu zakona. Znači, ukoliko inspektor očekuje da postoji opasnost da nadzirani subjekat pruži otpor ili da bude bilo kakvih problema, da ima pravo da zatraži pomoć od policije i komunalne policije. Mislim da je to mnogo bolje nego da se čeka da šteta bude učinjena, pa da se tek onda deluje. Smatram da bi se upravo prihvatanjem ovog amandmana išlo na štetu preventivnog delovanja, te stoga smatram da ga ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru o kojem danas diskutujemo jeste jedan potpuno nov sistemski zakon koji veoma detaljno, veoma precizno određuje koja su sva to prava ali isto tako koje su to obaveze koje se moraju poštovati prilikom vršenja inspekcijskog nadzora.
Ovu oblast zaista je bilo neophodno urediti i to jednim sveobuhvatnim zakonom iz jedno prostog razloga zato što je bilo brojnih problema koji su se do sada u ovoj oblasti javljali u praksi. Upravo jedan od tih problema jeste što se nedovoljno pažnje obraćalo na prevenciju. Nisu postojali mehanizmi da bi se delovalo preventivno, znači, da bi se nešto predupredilo, da bi se nešto sprečilo na vreme nego kako se delovalo. Čekalo se da se prvo nešto desi, znači, da šteta bude prvo učinjena, pa se onda delovalo što je naravno pogrešno i što predstavlja jedan začarani krug.
Inače, mi kao društvo imamo takvu jednu tendenciju da slabiju pažnju obraćamo na prevenciju, znači, da ne ulažemo dovoljno napora kada je preventivni rad i kada su preventivni mehanizmi upitanju. Meni je jako drago da primetim da se to postepeno menja zato što ne postoji drugi način da se to menja već postepeno, a možda najbolji primer za to jeste upravo predlog ovog zakona. Ono što bih ja naročito pohvalila jeste što se ovaj predlog zakona sa posebnom pažnjom odnosi na prevenciju i na preventivne mehanizme.
Takođe, ovo što je u praksi do sada predstavljalo jedan značajan problem jeste to što je bilo prisutno odsustvo procene rizika ili nedovoljna procena rizika. Kao posledicu toga imali smo jednu situaciju, znači, da sa jedne strane imamo subjekte koji potencijalno mogu da predstavljaju veliku opasnost za zdravlje ljudi, životinja, biljaka, uopšte za životnu sredinu, ovo navodim jedan primer. Sa druge strane imamo potpuno bezopasne subjekte, a kao posledica ovoga mi smo imali to da i jedni i drugi subjekti se tretiraju na potpuno isti način. To je naravno pogrešno i kao posledica jedne takve politike imali smo to da se narodski rečeno ti subjekti koji su bili potencijalno opasni izvuku, a da se za njih sazna i da na njima počne da se radi tek onda kada bude previše kasno, onda kada je šteta već učinjena.
Jedna upravo od najboljih stvari koje se tiču ovog zakona jeste što će se to promeniti. Isto tako promeniće se nedovoljno dobra koordinacija kada je inspekcijski nadzor upitanju koje je do sada postojala kao jedna prilično razuđena organizacija, a znamo da bez dovoljno dobre koordinacije nema kvalitetnog rada i nema dobrog rezultata i nema naravno efikasnosti, a ovo je prosto jedna oblast koja ne trpi neefikasnost.
Međutim, ono što je najveći definitivno problem do sada to je pojava sive ekonomije koji je i te kako prisutan, nažalost, u našoj ekonomiji. Naravno, svi znamo koje su to posledice sive ekonomije, to je jedna ne fer tržišna utakmica, jedan ne fer odnos. Naravno da su u prednosti nažalost oni privredni subjekti koji su neprijavljeni u odnosu na one privredne subjekte koji sve svoje obaveze prema svojoj državi usklađuju redovno, na vreme, u skladu sa zakonom. To čak nije ni sve, dolazilo se vrlo često do jedne apsurdne situacije.
Pošto naravno privredni subjekti koji nisu prijavljeni, samim tim su zakonom nevidljivi i oni nisu bili ni podložni uopšte inspekcijskom nadzoru, a sa druge strane privredni subjekti koji su prijavljeni veoma često bili su predmet ili previše čestog inspekcijskog nadzora ili neprimereno dugog inspekcijskog nadzora, što je njima naravno stvaralo probleme različitog tipa. Tako da su praktično ti ljudi koji su poslovali u skladu sa zakonom, radili u skladu sa zakonom, došli u tu situaciju da nažalost zbog toga ispaštaju, da zbog toga trpe, što je naravno apsolutno neprihvatljivo. To je jedna situacija kojoj se ne može prilaziti parcijalno, ne može se ona delimično rešavati. Tu je zaista bila neophodna intervencija i to u pravom smislu reči intervencija države, reakcija države.
Smatram da je ovaj predlog zakona jedna najbolja moguća reakcija koju naša država je mogla da pokaže. Radi se zaista o jednom sistemskom, pre svega reformskom zakonu. Ono što je najbitnije jeste da do tančina je utvrđen inspekcijski nadzor i to u svim svojim aspektima počevši od vrste inspekcijskog nadzora, međusobne koordinacije, pa do svih ovih elemenata o kojima sam do sada pričala.
Ono što se očekuje kao posledica efikasne primene ovog zakona jeste kao što je većina mojih kolega već do sada spomenula, jeste da će se definitivno stvoriti jedna atmosfera pravne sigurnosti što će naravno podsticajno delovati na potencijalne investitore. Opet, uzročno-posledično sve vodi ka svome, a to će značiti nova radna mesta.
Efikasna primena ovog zakona znači će jednu fer, unapređenu tržišnu utakmicu, zaštitu konkurencije i definitivno ono što je najbitnije od svega što bih ja posebno istakla ovom prilikom, svi oblici koji su se do sada javljali u obliku bilo kakve proizvoljnosti, u obliku bilo kakve neujednačenosti, bilo kakve zloupotrebe uključujući tu i korupciju kada je inspekcijski rad upitanju, efikasnom primenom ovog zakona biće onemogućene ili će mogućnost da se to desi biti svedene na minimum što je složićete se na sadašnju situaciju zaista jedan veliki napredak.
Sve su ovo razlozi zbog kojih smatram da se ovde radi o jednom definitivno kvalitetnom zakonu, o jednom zakonu koji će biti jako dobar kako za našu državu tako i za naše građane, tako da se nadam da će sve kolege u danu za glasanje podržati ovaj zakon, a sigurna sam da će SNS definitivno to i učiniti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, kada je u pitanju Predlog zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča, pre svega želela bih da istaknem da se radi o jednom izuzetno humanom zakonu koji za cilj ima da se pomogne i da se poboljša kvalitet života sa invaliditetom.
Još nešto što bih napomenula kada je ovaj zakon u pitanju jeste da na nivou EU ne postoji nikakvi obavezujući propisi koji nalažu da se mora uvesti ovaj zakon. Naprotiv, državama članica samima je ostavljeno da one same procene koje su to najbolji načini, najbolji mehanizmi da se pomogne ovim osobama, odnosno da se unapredi njihov položaj u društvu. Smatram da to svakako veoma pohvalno govori o našoj Vladi, odnosno o nadležnom Ministarstvu koje je samo, znači, bez bilo kakvih pritisaka uvidelo tu potrebu da je veoma korisno, da je veoma humano i da je svakako neophodno uvesti jedan ovakav zakon.
Kada je u pitanju kretanje uz pomoć psa vodiča, naravno da se pre svega odnosi na slepe i na slabovide osobe ali isto tako odnosi se na druga lica sa invaliditetom. Napomenula bih da zaista postoje brojne studije u vezi sa tim, znači, što su mnogi već iskustveno doživeli, koja su to isceljiteljska i zaista terapeutska dejstva koja proizilaze iz neposrednog kontakta sa psima i da se na taj način definitivno smanjuje osećaj anksioznosti, osećaj depresije, bilo kakvog straha, da se povećavaju prijatni osećaji, kao što su osećaj prijateljstva, topline, vezanosti za tog psa. Ono što je najbitnije na taj način jako pozitivno se deluje na podizanje nivoa samopouzdanja kod osoba sa invaliditetom. Znači, deluje se na njihovu želju za socijalizacijom i na njihovu mogućnost za socijalizacijom, a samim tim i za njihovu interakciju sa društvom, što je svakako i krajnji cilj i ono što je najpoželjnije od svega.
Ovo je nešto što su prepoznale već odavno brojne države u SAD i Velikoj Britaniji i to se sprovodi već nekoliko decenija. Zatim, u brojnim državama Evrope takođe to je praksa koja uveliko postoji. Odnedavno sa tom praksom otpočele su i države u regionu, prvo Hrvatska a nešto kasnije Crna Gora. Meni je drago da će uskoro i Srbija postati jedna od tih država.
Inače, ovaj predlog zakona veoma precizno određuje, definiše da sva lica koja se kreću uz pomoć psa vodiča imaju pravo da koriste sva sredstva javnog prevoza kao i sve objekte u javnoj upotrebi, a da pritom ne dolaze u situaciju u koju su do sada dolazili, znači, neprijatne situacije, da neko određuje da li njihov pas vodič ima pravo ili nema pravo da uđe u sredstvo javnog prevoza ili u bilo kakav drugi objekat. Znači, da praktično budu prepušteni na milost i nemilost nekome, što mislim da je jako pogrešno i baš zato mislim da ovaj zakon je jako dobar.
Ono što mislim da je takođe jako dobro i pozitivno jeste da postoje kaznene odredbe. Radi se naravno o novčanim kaznama. Znači, koje su takve da će neko podobro razmisliti da li sme da se ogluši o nove zakonske odredbe.
Na samom kraju svog izlaganja želela bih da istaknem da je ovaj proces rada na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom u društvu i na njihovom osnaživanju, da bi trebalo da bude jedan stalan i kontinuirani proces i da tu pre svega treba raditi na podizanju naše svesti. U tom pravcu treba da shvatimo da se ne radi o osobama koje imaju neke posebne potrebe već naprotiv, da se radi o osobama koje imaju sasvim iste potrebe kao i svi mi. Znači, potrebe da rade, da se školuju, da zarađuju za sebe, potrebe da se leče, samo što im je u tom postupku neke stvari mnogo teže, znači, potrebno im je da ulože jedan dodatni napor da bi učinili stvari koje mi shvatamo zdravo za gotovo.
Tako da baš zbog toga mislim da je ovaj zakon jako dobar i da mi stalno sami sebi treba da govorimo, da se ovi ljudi stalno susreću sa raznim preprekama, pa da jedna od prepreka ne budu i neke naše predrasude. Mislim da na tome treba stalno raditi, da tu definitivno treba uključiti i obrazovanje, mislim da deca što pre i što ranije treba da počnu da uče koja je to važnost da se poštuju sva ljudska prava, da se poštuje značaj zabrane bilo kakvog oblika diskriminacije.
Još jednom, veoma mi je drago da vidim da naše resorno Ministarstvo ima jedan dobar i aktivan princip kada je ta osetljiva materija u pitanju. Naravno, da će SNS u danu za glasanje podržati kako ovaj predlog zakona tako i Predlog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Francuske vezano za socijalnu sigurnost.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, jedan od zakona o kojem danas diskutujemo jeste i Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Radi se naime o izuzetno značajnom zakonu čijim donošenjem RS ispunjava svoje međunarodne obaveze i isto tako usklađuje svoje propise sa propisima EU i sa rezolucijama Saveta Evrope.
Ovaj predlog zakona veoma detaljno i veoma precizno utvrđuje koji su to i kakvi su to zakonski mehanizmi koji se koriste radi zamrzavanja imovina osoba koje se nađu na listama terorista, njihovih finansijera i pomagača.
Ono čega smo definitivno svi svedoci, jeste da je terorizam postao jedan globalni problem i da ne postoji država koja je sigurna i bezbedna kada je terorizam u pitanju. Ono što je najgore i najopasnije praktično od svega, jeste što se terorizam neprekidno razvija, što je tokom proteklih godina terorizam evoluirao, a shodno tome i borba protiv terorizma mora biti isto takva. Znači, nikako ne sme da bude statična i mora se stalno raditi na unapređivanju borbe protiv terorizma. Ona mora biti efikasna i, ono što je najbitnije od svega, ona mora biti jako dobro koordinirana i to koordinirana na međunarodnom nivou. Jer, jasno je da je veoma teško boriti se na nacionalnom nivou protiv jednog ovakvog fenomena, gotovo nemoguće. Ovde je neophodna međunarodna saradnja. Tako će Republika Srbija donošenjem ovog zakona, čiji je upravo cilj ovo o čemu sam pričala, a to je unapređenje borbe protiv terorizma, biti samo na dobitku, zato što će bezbednost i sigurnost naše države biti podignuta na jedan viši nivo.
Ono što je osobina ovog predloga zakona, jeste to da se u celom zakonu insistira na efikasnosti, ali isto tako se insistira i na zaštiti ljudskih prava, naročito u članu 21. Predloga zakona. Naime, tu se jasno vidi da je Vlada Republike Srbije u obavezi da jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o sprovođenju ovog zakona, a kada je jedna ovako osetljiva materija koju pokriva ovaj zakon u pitanju, smatram da je još jedan dodatni kontrolni mehanizam i te kako potreban i svakako je dobrodošao. Na taj način se dobija na više polja. Dobija se na polju transparentnosti, a isto tako se preventivno deluje kako bi se izbegle eventualne greške ili eventualne zloupotrebe.
Kada je u pitanju Predlog zakona o dopunama Carinskog zakona, to je još jedan primer usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Osnovni cilj ovih izmena i dopuna jeste da se sa jedne strane obezbedi jedna nesmetana međunarodna trgovina, a da se sa druge strane Republika Srbija na svaki mogući način zaštiti od nezakonite i ilegalne trgovine. To jeste ravnoteža koju nije lako postići i koja se mora zakonom regulisati. Dakle, tako nešto jeste neophodno.
Takođe, ove izmene i dopune dotiču se i carinskih prekršaja i mislim da je jako pozitivno uvođenje prekršajnog naloga i to iz više razloga. Jedan od tih razloga jeste što se značajno ubrzava i pojednostavljuje proces procesuiranja blažih carinskih prekršaja, na taj način što se osobama, odnosno licima koja su učinila carinski prekršaj sada stavlja u izbor da li hoće da plate dobrovoljno i na taj način značajno uštede, što oni, naravno, prihvataju jer je to u njihovom najboljem interesu, a pri tome se to jako pozitivno odražava i na budžet Republike Srbije.
Zatim, kada je ova oblast u pitanju, tu imamo takođe još jedan sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja. Osnovni cilj ovog sporazuma jeste da se unapredi međusobna saradnja između ove dve države u ovoj oblasti putem aktivne razmene iskustava, informacija, podataka, a sve u cilju kako bi se predupredilo i sprečilo krijumčarenje. Uopšte uzev, cilj je da se svi carinski propisi poštuju i implementiraju do kraja.
Još nešto što bih napomenula, a što je izuzetan značaj ovog sporazuma, jeste to što on jasno i nedvosmisleno pokazuje spremnost Vlade Republike Srbije da stalno radi na unapređivanju regionalne saradnje, što je i te kako važno. Ono što bih posebno podvukla, njenu spremnost da sarađuje sa apsolutno svim zemljama regiona, bez izuzetaka, što je nešto što svakako nailazi na jako pozitivnu ocenu međunarodne zajednice.
Na samom kraju svog izlaganja iskoristila bih ovu priliku da ukažem na jednu činjenicu, da se stalno radi na unapređivanju kvaliteta našeg zakonodavstva, što smatram da je više nego pohvalno, kao i da se zaista vidi jedan izuzetan naporan rad i trud koji Vlade Republike Srbije svakodnevno ulaže kako bi ostvarila svoj strateški cilj, svoje strateško opredeljenje, a to je da Srbija postane punopravna članica EU i Svetske trgovinske organizacije.
Predlozi zakona o kojima smo danas diskutovali, predlozi zakona i sporazuma su takođe jedan značajan iskorak u tom pravcu i zato će, naravno, u danu za glasanje dobiti punu podršku Srpske napredne stranke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, uvažene kolege iz ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o nekoliko različitih sporazuma. Smatram da je svaki od njih veoma značajan u svojoj oblasti.
Kada je u pitanju Protokol o održivom turizmu uz okvirnu Konvenciju o zaštiti održivom razvoju Karpata, osnovni cilj ovog protokola jeste da se ostvari jedan veoma ambiciozan zadatak, a to je sa jedne strane da se razvija turizam u pravom smislu te reči, ali uz puno poštovanje svih ekoloških principa. Znači, da ne trpe nikakve negativne posledice ni lokalno stanovništvo, ni priroda.
Kao što sam već rekla, to jeste veoma ambiciozan zadatak, ali ne i neostvariv i da bi se on ostvario potrebna je jedna regionalna saradnja. Upravo ta regionalna saradnja i koordiniran rad svih država koji pripadaju tom karpatskom sistemu, potreban je i neophodan je kako bi se sve ono što je predviđeno ovim protokolom, zaista praktično bilo ostvarivo.
Ono što je predviđeno jeste da sve strane potpisnice, međusobno razmenjuju znanja i iskustva, kako unaprediti turističku ponudu. Isto tako, nešto što je jako bitno kako obezbediti uslove za rad i van sezone, nešto što je jako bitno.
Benefiti od održivog turizma su zaista brojni i značajni. To je nešto što je Evropa već odavno prepoznala, i meni je jako drago da i naše resorno ministarstvo prepoznalo tu potrebu i prepoznalo taj ogroman potencijal i da je prepoznala da je jako isplativo i korisno ulagati u isto i to iz više razloga. Ovaj turizam pomaže, znači sa jedne strane da se uživa u nekim netaknutim lepotama prirode uz tendenciju da iste takve i ostanu i drugo, omogućava život na tim prostorima. Omogućava život na tim prostorima tako što omogućava lokalnom stanovništvu da živi i radi i da može da zaradi, upravo na različite kreativne načine, gde je opet edukacija jako potrebna, a tako što će različite svoje ponude imati kome da ponude, zato što postoje ljudi koji su, i te kako voljni da plate za organske proizvode, za organsku hranu, zato što to zaista nešto što je u budućnosti neće imati cenu.
Znači, sa jedne strane smanjuje se siromaštvo, smanjuje se migracija sa ovakvih prostora, što je jako bitno. Tako, još jednom ponavljam veoma mi je drago da resorno ministarstvo uvidelo potrebu da se neprestano ulaže i unapređuje ova oblast, a ovaj protokol je upravo jedna od tih načina.
Takođe, srodan protokol jeste Protokol o održivom upravljanju šumama, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Opet, kao što sam već rekla radi se o regionalnoj saradnji. Znači, svuda je stavljen akcenat upravo na regionalnoj saradnji zato što jedna država kada bi delovalo u tom pravcu ne znači ništa, ukoliko, upravo potreban je taj zajednički rad i to koordiniran rad. Ovde, u ovom slučaju kada su šume u pitanju na preventivnom delovanju i očuvanju šuma Karpata.
Još jednom bi naglasila, koliko je bitno preventivno delovanje. To neću govoriti, znači neću govoriti zato što su moje kolege već govorile o tome i smatram da je više nego jasno zbog čega je potrebno maksimalno zaštiti šume, ali jako je bitno preventivno delovanje, jer kada dođe do učinjene štete onda je već kasno i potrebno je uložiti mnogo više napora.
Zatim, tu su i dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja i sporazumi između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja o saradnji u oblasti veterine. Ovi sporazumi u značajnoj meri unapredi će veterinarstvo u našoj zemlji. Opet, države potpisnice moći će međusobno da razmenjuju znanja, iskustva, kao i najnovije naučna dostignuća koja su stalno sve veća i veća. Tako da, moći će da se preduprede i da se preventivno deluje na mnoge zarazne bolesti, kada su životinje u pitanju, znači stalno se radi na pronalaženju novih lekova, isto kao i za ljude, uostalom. Tako da će to mnogo unaprediti veterinarstvo u našoj zemlji, a samim tim unapredi će mogućnosti izvoza, što je jako bitno, plasman naših proizvoda na strano tržište, što je naravno više nego unosan posao.
Zatim, poslednji sporazum o kome danas diskutujemo jeste između Republike Srbije i Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja. Ovim sporazumom omogućava se jedan pravni okvir za dve države, da međusobno zarađuju u ovoj oblasti. Mislim da je jako dobro to što će i olakšati plasman naših proizvoda na ukrajinsko tržište, što je jako dobro. Samim tim, ohrabriće mnoge, znači da počnu da se bave ovim poslom, već su mnogi i otkrili, praktično da ovo može da bude i te kako unosan posao, mnoge porodice žive od proizvodnje, na primer lekovitog bilja. Tako da ovakvi i slični sporazumi svakako deluju ohrabrujuće na te ljude, jer čim postoji tržište, čim se to otvaraju neke nove mogućnosti, naravno da će biti ljudi koji će uvek biti zainteresovani da rade u toj oblasti.
Na samom kraju, ono što bih dodala jeste da su svi ovi protokoli, sporazumi veoma korisni za našu zemlju, uvek je dobro da ima što više takvih sporazuma, unapređuje se ekonomska saradnja svih zemalja potpisnica. Poznato je da ništa bolje ne zbližava ljude nego ekonomija, kao što je moga poštovana koleginica već naglasila, jako je dobro da imamo takve protokole, takve sporazume da bi smo imali pristup fondovima EU, to je takođe nešto što je jako dobro i korisno i nadam se da ćemo iskoristiti na najbolji mogući način. Sve su to razlozi zbog kojih definitivno sve ove sporazume treba podržati u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o setu zakona koji za osnovi cilj imaju zaštitu i unapređenje naše životne sredine.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, ono što je ovde najbitnije, znači, da se ne radi ni o kakvim krucijalnim promenama, više se radi o usaglašavanju sa poslednjim izmenama koje su donete u Zakonu o hemikalijama, tačnije o ukidanju Agencije za hemikalije.

Naime, bilo je neophodno da dođe do ovih izmena i dopuna kako bi se izbegle određene formalno-pravni problemi koji su do sada postojali u funkcionisanju ovih zakona. Inače, kako postojeći Zakon o biocidnim proizvodima i da dalje prepoznaje Agenciju za hemikalije kao organ koji postoji iako više ne postoji, tako da je bilo neophodno usaglasiti ova dva zakona kako bi oni pravilno funkcionisali.

Nakon donesenog Zakona o ministarstvima sve poslove koje je nekada obavljala Agencija za hemikalije sada obavlja Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Predloženim izmenama i dopunama svi prihodi, odnosno sve naknade koje su nekada bile prihod agencije za hemikalije umesto tih naknada sada se plaćaju takse koje će ići u budžet Republike Srbije. Naravno, to je više nego pozitivno i isto tako kada je u pitanju budžet Republike Srbije, ono što bih istakla, što je novina i što je jako dobro, jeste da će od sada deo troškova za upravljanje biocidnim proizvodima snositi i oni subjekti koji od stavljanja istih u promet, odnosno od proizvodnje istih, ostvaruju korist, odnosno ostvaruju profit, što je naravno više nego logično da onaj ko ostvaruje korist i profit od nečega učestvuje u plaćanju istog, tako da na taj način to će se jako pozitivno odraziti na budžet Republike Srbije, tako što će se isti rasteretiti.

Takođe, ono što bih želela da naglasim jeste da primenom ovog zakona ni na koji način neće postojati dodatni troškovi ni za građane, ni za privredu, tako isto, što je jako bitno ni za mala, ni za srednja preduzeća. Naprotiv. Doći će čak do finansijskog rasterećenja subjekata koji se bave proizvodnjom, odnosno stavljanjem u promet biocidnih proizvoda na taj način što će se neke takse koje su do sada postojale, te takse određeni broj njih će se ukinuti.

Zatim, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, ono što je najbitnije vezano za ovaj zakon jeste da se sistemski uređuje izdavanje integrisane dozvole, kako za postojeća, tako i za nova preduzeća.

Ono što je ovde osnovni cilj, a jeste zapravo to da se prevaziđe taj vremenski vakum koji postoji, koji kao takav predstavlja jedan veliki problem za rad postrojenja, znači, da se prevaziđe taj vremenski period koji postoji od izdavanja upravne dozvole, znači, od trenutka, ukoliko se naravno, upotrebna dozvola od trenutka probnog rada pokazalo da je sve uredu. Dobijena upotrebna dozvola, jer po postojećem zakonu treba da se sačeka još 240 dana kako bi se dobila integrisana dozvola, a po postojećem zakonu postrojenje mogu da počnu sa radom tek i pošto dobiju integrisanu dozvolu, a taj jedan vremenski period je nepotrebno gubljenje i vremena i novca za ta postrojenja, što je slažemo se nedopustivo.

Ovim izmenama i dopunama to se menja, tako da će ubuduće ta postrojenja moći da rade i u tom vremenskom periodu, ukoliko komisija oceni u toku probnog rada da su svi uslovi bili zadovoljavajući, odnosno da je sve u skladu sa propisima.

Smatram da je ova izmena jako dobra, da ljudima omogućava da nesmetano rade. Takođe smatram da će nešto tako stvoriti uslove pravne sigurnosti, što će sigurna sam privući i strane investitore, što će opet samim tim značiti i nova radna mesta za naše građane, što jeste strateški cilj ove Vlade.

Predložene izmene i dopune sva tri zakona smatram da su jako kvalitetne, iako je više puta istaknuto da se ne radi o nekim krucijalnim promenama, smatram da će značajno doprineti efikasnoj primeni svih zakona u praksi, što na najbolji mogući način pokazuje pravo brigu i odgovornost resornog ministarstva, kako za očuvanje zdravlja ljudi, tako za unapređenje životne sredine. Tako da će sve predložene izmene i dopune u danu za glasanje naravno dobiti podršku SNS. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o tri izuzetno bitna zakona. Pre nego što nešto više kažem pojedinačno o njima, želela bih, pre svega, da istaknem da će sve predviđene izmene i dopune u značajnoj meri unaprediti kvalitet sva tri zakona i ono što je možda najbitnije od svega, da će unaprediti njihovu efikasnu primenu u praksi, što i jeste poenta svega.
Kada su u pitanju izmene i dopune Predloga zakona o pomorskoj plovidbi, ono što je možda najbitnije i što su sve moje kolege do sada istakle, to je da je vrlo detaljno i vrlo precizno objašnjen postupak izdavanja pomorskih identifikacionih kartica. Sa tom praksom već uveliko su počele mnoge države koje izlaze na more, kako one države koje su ratifikovale Konvenciju o identifikacionim karticama, a isto tako i one države koje su počele sa njenom praktičnom primenom i pre ratifikacije Konvencije, kao što su Kina, Japan, SAD, Velika Britanija i druge.
Ono što je cilj ove izmene jeste da se pomogne našim pomorcima koji rade na stranim brodovima, da im se pomogne na taj način da se više ne suočavaju sa problemima sa kojima su se do sada suočavali.
Ti problemi ogledaju se pre svega u zabrani privremenog izlaska na kopno u lukama gde se zahteva posedovanje identifikacione kartice, zatim, problemi kada postoji potreba za vanrednom promenom broda, kao i u mnogim drugim situacijama koje mogu da se jave prilikom plovidbe. Konkretno, izmenom člana 84. u značajnoj meri unapređuje se položaj pomoraca, što će, naravno, rezultirati jednim većim interesovanjem kod mladih ljudi za ovu profesiju, a nadamo se samim tim i rezultirati povećanjem broja pomoraca, koji sada iznosi negde 5.000, na nekih 7.000 pomoraca.
Ono što bih posebno pohvalila predviđenim izmenama i dopunama, jeste to što se, rekla bih, maksimalno vodilo računa da se prava i interesi pomoraca čuvaju na najbolji mogući način, možda baš imajući u vidu to da ovo nije obična profesija, već da je ovo profesija visokog rizika. Tako u buduće u cilju toga, baš čuvanja njihovih interesa, domaći poslodavac biće u obavezi da registruje ugovor o radu pomoraca kod Lučke kapetanije Beograd. Takođe, predviđeno je i obavezno socijalno osiguranje. Znači, na svaki način se vodilo računa da se pomogne vršenju kontrole da li se sve obaveze koje su zakonom propisane izmiruju kada su pomorci u pitanju.
Ono što će svakako olakšati kontrolu i oživljavanje zakona u praksi, jeste to da kada ovaj zakon bude stupio na snagu predviđeno je da se usvoji niz podzakonskih akata, koji su vrlo precizno i vrlo detaljno objašnjeni.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, naročito se predviđene izmene i dopune pozitivno odražavaju na rad luka. Ono što bih posebno naglasila, jeste da će od sada sve luke biti otvorene za međunarodni saobraćaj. Mislim da značaj toga ne treba posebno objašnjavati. Zatim, napušta se dosadašnja klasifikacija luka. Više se luke neće deliti na luke koje su otvorene za domaći saobraćaj i na luke koje su otvorene za međunarodni saobraćaj. Sada će postojati samo luke od međunarodnog značaja i od pokrajinskog značaja. Još jednom naglašavam, i jedne i druge luke biće otvorene za međunarodni saobraćaj. Jedina razlika biće u tome što će samo luke od međunarodnog značaja imati pristup fondovima EU.
Ono što je možda najbitnije i što bih ja posebno istakla kada su izmene i dopune ovog zakona u pitanju, jeste to što će se pravno regulisati jedna veoma bitna oblast, odnosno uvešće se vladavina prava u jednu jaku bitnu oblast, tj. subjekti koji su do sada nesmetano obavljali lučku delatnost bez dozvole, da pri tom ni najmanji interes nema budžet Republike Srbije, a isto i te kako nefer predstavljaju ti subjekti za druge subjekte koji i te kako redovno izmiruju sve svoje zakonske obaveze, od sada će ti subjekti morati da podnesu zahtev da regulišu svoj pravni status. Kako bi to zaista i zaživelo u praksi, predviđeno je ovlašćenje, odnosno proširenje ovlašćenja inspektora bezbednosti plovidbe. Kako je više nego poznato da ti ljudi rade zaista u otežanim uslovima, predviđeno je da se u narednih pet godina, ukoliko se ne varam, obezbedi 12 inspekcionih čamaca kako bi se tim ljudima omogućilo da nesmetano i efikasno obavljaju svoj posao.
Zatim, predloženim izmenama i dopunama smanjuje se broj putničkih naknada na dve. Sada će sva sredstva koja se skupe putem lučkih naknada biti uložena u lučku infrastrukturu, što je, ako uzmemo u obzir u kakvom stanju se nalazi većina luka u Srbiji, i te kako potrebno. Znači, sada će država Srbija, preko Agencije za upravljanje lukama, konačno biti u mogućnosti da ulaže u svoje luke, a naravno, dobijanjem nekih savremenih, dobro opremljenih, modernih luka, svi će biti na dobitku. Samim tim što će se sredstva transporta mnogo kraće zadržavati u lukama smanjiće se i brojni drugi troškovi. Konkretno, smanjiće se indirektni transportni troškovi. Sve to zajedno i te kako će pozitivno uticati na krajnju cenu robe, što i jeste cilj.
Takođe, predloženim izmenama i dopunama poboljšaće se tržišna i unaprediće se tržišna konkurencija. Sveopšte uzev, smatram da su sve predložene izmene i dopune krajnje kvalitetne i da će na najbolji mogući način unaprediti ovu oblast, koja je inače od velikog značaja za našu državu, te da će u danu za glasanje, naravno, dobiti punu podršku SNS. Zahvaljujem.