Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7397">Dragan Šormaz</a>

Dragan Šormaz

Srpska napredna stranka

Govori

Po Poslovniku, naravno, gospodine predsedavajući. Morao sam da se javim vezano za govor gospodina Vučića. Znam da je on uvek dobro informisan i obavešten, pa mi nije donekle bilo jasno pitanje upućeno poslanicima DSS, ali evo odgovor se nalazi, objavila ga je Agencija Beta: "Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica poručio je EU da Srbija ne prihvata nikakvu nadoknadu u zamenu za jednostavnu nezavisnost Kosova. Ko ima nameru i želi da mu Srbija bude partner mora znati da Srbija prihvata partnerstvo samo kao cela, a ne prepolovljena država.
Takođe je ukazao da od EU očekuje da poštuje stav Srbije da na njenu teritoriju na Kosovo i Metohiju ne može doći Misija EU bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN, koja bi utvrdila kompromisno rešenje za status Pokrajine. Dolazak Misije EU značio bi početak sprovođenja odbačenog Ahtisarijevog plana i početak sprovođenja jednostrane nezavisnosti. Zato Srbija najenergičnije, unapred odbacuje ovakvu protivpravnu odluku o dolasku Misije EU".
Mislim da je ovo jasno. Nisam do sada čuo nikoga od koalicionih partnera da je rekao nešto suprotno. Ako bismo čuli, naravno da bi o tome moralo da se raspravlja, ali ovo je stav koji je izneo predsednik Vlade Republike Srbije, izabran u ovoj Skupštini za predsednika Vlade.
Politika uslovljavanja od strane EU je nešto što je prihvatila Srbija.
Ali, zna se koja politika uslovljavanja i šta se pod tim podrazumeva. To je prihvatanje određenih standarda, Srbija na tome radi godinama unazad i to nije sporno.
Ali, u tu politiku uslovljavanja, i to je jasan stav DSS, ne može da spada otimanje KiM od Srbije, jer nijedna zemlja koja je postala članica EU nije kroz politiku uslovljavanja morala da se odrekne dela svoje teritorije, tako da i Srbija to ne prihvata. Drugim rečima, ako EU hoće Srbiju u članstvu EU, takvu vrstu partnerstva i dogovora može da postigne samo sa celom i celovitom Srbijom, onakvom kakva jeste i kakva je poznata u međunarodnom pravu, znači i u sastavu sa srpskom AP KiM. Toliko što se tiče stava poslanika i DSS. Zahvaljujem.
Više puta sam za ovom skupštinskom govornicom rekao, ali i na drugim mestima, da je za očuvanje KiM neophodno državno, političko i nacionalno jedinstvo i zbog toga neću reagovati na način na koji je gospodin Nemanja Šarović zaslužio da reagujem. Njegova izjava je bila krajnje nekorektna i ne verujem da bi se gospodin Aleksandar Vučić složio sa ovom reakcijom gospodina Šarovića. Gospodin Vučić je ovde iznosio svoje stavove i postavio je pitanje poslanicima DSS.
Odgovorio sam na to pitanje, bez imalo ostrašćenosti prema bilo kojoj političkoj stranci, pa ni SRS. Da li će biti raspisani predsednički izbori, ko će protiv koga u toj trci učestvovati, ko će pobediti, nama nije primarno, nama iz DSS u ovom trenutku.
Sve što nas interesuje je da se borimo i spasimo KiM, svi zajedno, jer to je jedini način na koji možemo da uradimo. Kada bude sednica o KiM, što se nas tiče iz DSS, trebalo je da bude juče, danas. To što je budžet na dnevnom redu, znate i sami, 15. decembar je rok, treba poštovati i zakone, biće sasvim sigurno prvi naredni dan posle toga radni i sednica o KiM, tu ćete moći da postavite pitanja i predsedniku Vlade, i Vladi i svima ostalima za sve ono što vam nije jasno.
Mislim da ne treba biti političkih ostrašćenosti u ovom trenutku, da se ne treba raspravljati o tome, da se ne treba svađati, iznose se stavovi razni u medijima, ali jedino pravo mesto za donošenje takvih odluka je naravno Narodna skupština Republike Srbije. Kada je god Narodna skupština Republike Srbije donela odluku, bilo kakav dokument vezan za KiM, Vojislav Koštunica kao predsednik Vlade je poštovao svako slovo iz tog dokumenta i nikada nijednog trenutka nije od njega odstupio, to i vi dobro znate.
Prema tome, sigurno da će se i u novonastaloj situaciji o tome izjašnjavati Skupština i sigurno da će posle toga, barem se nadam, Srbija jedinstveno i nastupati u narednom periodu.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti.
Vi dobro znate stav DSS-a što se tiče priključenja bilo kom vojnom savezu, pa i NATO-u, tako da neke stvari koje smo čuli teško da mogu da prođu, barem u ovom sazivu Narodne skupštine. Ne treba imati taj strah.
Treba reći sledeće u vezi s ovim amandmanom. Tačno je definisana Ustavom upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije. Svaka pojedinačna upotreba Vojske mora da prođe kroz Narodnu skupštinu. Piše u Ustavu, pročitajte.
Što se tiče zakona, radi se o zakonima opšteg karaktera, jer svaki potpisani sporazum, kada se koristi Vojska van, mora da prođe kroz Skupštinu, da se ratifikuje. To je procedura i zato mora da piše na ovaj način, a neće se donositi opšti zakon o upotrebi Vojske vani, jer je to definisano Ustavom. Samo Narodna skupština može doneti odluku o upotrebi naše vojske u Somaliji, ili nekoj drugoj afričkoj zemlji.
Neću da spominjem zemlje za koje sigurno nećemo doneti odluku da pošaljemo naše vojnike, tamo gde je interes neke svetske sile u pitanju ili što nema veze sa pravom upotrebom Vojske u mirovnim misijama.
Ne radi se o opštem zakonu, nego se uvek potpisuje sporazum. On mora da prođe ratifikaciju kroz Skupštinu i zbog toga, po našem mišljenju, mišljenju DSS-a, ovako treba da stoje formulacije u zakonu, a upotreba uopšte nije sporna. Svaka pojedinačna upotreba mora da prođe Skupštinu.
Narodni poslanici Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije glasaće za Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Kao što smo do sada čuli u izlaganjima poslanika, tačno je da su nam potrebni novi zakoni o svakoj od ove tri službe posebno, ali za početak su potrebne osnove.
Ovim predloženim zakonom se, u stvari, uređuju osnove bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti u Republici Srbiji i nadzor nad njihovim radom, što je takođe i te kako potrebno za budući rad sve te tri službe, a kasnije će, naravno, ovim zakonima (nadam se da će biti vrlo brzo u skupštinskoj proceduri) svaka od tih službi biti pojedinačno obrađena i da će svaka od njih imati jasne nadležnosti i jasnu kontrolu kroz te zakone.
Ovaj zakon nam, ako hoćemo da pričamo realno i iskreno, kao Narodnoj skupštini, čak nudi mnogo veće nadležnosti nego što smo imali do sada po pitanju kontrole službi bezbednosti.
Sam zakon ima četiri dela. Čuli smo da je kratak, ali ne znači da je zbog toga loš. Mislim da je dobar zakon.
Zakon u svom prvom delu u članu 3, bezbednosno-obaveštajni sistem, kaže da službe bezbednosti jesu deo jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije. Ono što je najvažnije, za razmatranje pitanja od značaja za nacionalnu bezbednost on predviđa osnivanje saveta za nacionalnu bezbednost. Do sada smo slušali u javnosti kritike zbog osnivanja tog saveta, zato što je on osnovan uredbom. Na ovaj način i taj deo neće biti više sporan, jer samo osnivanje saveta za nacionalnu bezbednost će, donošenjem ovog zakona, biti zakonski regulisano i sam njegov rad je zakonski regulisan, a ne uredbom, kako je to do sada bio slučaj.
Takođe se precizira koje su to službe bezbednosti. To su, već je to rečeno, BIA, kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave unutar sastava Ministarstva odbrane. Što se tiče usmeravanja i usklađivanja rada službi bezbednosti (a zašto je ovo bitno, niko to ne spomenu do sada), u našoj istoriji i istoriji rada službi bezbednosti, svi vrlo dobro to znamo, do sada je bilo više nesaradnje između službi bezbednosti, pre svega vojnih i nekada DB-a ili sada BIA, nego što je bilo saradnje. Bilo je veoma teško uskladiti njihov rad za određene stvari koje su za državu bile i te kako važne i potrebne, da oni zajednički rade i da zajednički koriste svoj pun kapacitet u interesu države i građana Srbije.
Na ovaj način, ovim zakonom počinjemo da i taj deo problema rešavamo. Svi znaju, naročito poslanici koji su godinama unazad članovi Odbora za odbranu i bezbednost, da je upravo saradnja između tih službi bila često korak spoticanja i često je usporavala državu u nekim veoma važnim trenucima. Usmeravanje i usklađivanje tog rada se prenosi na savet za nacionalnu bezbednost i ovde se sad jasno, kroz deset članova, govori o tome kakav je način rada saveta, koje su mu nadležnosti, sastav.
Zatim, još jedno veoma važno telo je biro za koordinaciju. Biro za koordinaciju čine direktori svih službi bezbednosti i sekretar saveta, a ono što je bitno jeste da će taj biro u suštini popraviti ono o čemu sam malopre govorio, a to je da će on doprineti boljoj saradnji službi bezbednosti nego što je to bio slučaj do sada.
Za nas narodne poslanike je naročito važan ovaj četvrti deo. U ovom delu, koji se tiče nadzora nad radom službi bezbednosti, sada se mnogo više i mnogo bolje definiše taj nadzor nad njihovim radom, nego što je bio do sada slučaj. Skupštinski nadzor je u članu 16. Tu jasno piše šta je to što Narodna skupština nadzire u službama bezbednosti.
Takođe, zakonom je regulisana i sednica Odbora. Veoma je važan drugi stav u članu 17. ovog zakona koji kaže da sednice Odbora mogu biti zatvorene za javnost.
U tom slučaju predsednik Odbora obaveštava javnost o radu Odbora, saglasno odlukama donetim na sednici Odbora. Do sada smo imali, poslednjih nekoliko godina, jednu neprijatnu situaciju, blago rečeno, na sednicama Odbora za odbranu i bezbednost kada se podnosi izveštaj Bezbednosno-informativne agencije - poslanici koji su članovi Odbora na dan održavanja sednice mogu da pročitaju taj izveštaj, ali zbog prisustva medija ne mogu da komentarišu na sednici Odbora važne delove tog izveštaja. Na poslednjoj sednici Odbora za bezbednost, kada smo imali izveštaj Bezbednosno-informativne agencije, to znaju članovi Odbora, čak je jedan poslanik pred medijima izneo jedan podatak koji nije smeo da iznese a koji stoji u samom izveštaju.
Zbog toga je dobro što imamo i obavezu čuvanja tajne u članu 20. samog zakona, kao što imamo i jasno rečeno šta je to što Odbor vrši kao neposredni nadzor u članu 19. Siguran sam da će na taj član biti i u ovoj raspravi i u amandmanskoj raspravi određenih primedaba. Ako bude bilo, onda ćemo pokušati da objasnimo Narodnoj skupštini zašto ovako treba da stoji. Verovatno će biti sporan ovaj deo koji kaže da "članovi Odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti podatke o", pa je nabrojano nekoliko stvari među kojima, recimo, akcije koje su u toku ili o pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom. Potpuno je logično da ne može da se traži od direktora službe bezbednosti da tako nešto iznese i narodnim poslanicima.
Postoji možda samo par zemalja u svetu gde se i takve stvari čine, ali opet na zatvorenim sednicama, opet uz obavezu čuvanja tajne. Recimo, jedan od primera za tako nešto su Sjedinjene Američke Države, ali pitanje je da li oni svojim senatorima i kongresmenima... Čak znamo za slučajeve da je njihova Centralna obaveštajna agencija (CIA) obmanjivala senatore i kongresmene. Znamo za slučaj Iraka, gde su oni obmanuli... Uostalom, kao i što je u Engleskoj bio slučaj sa parlamentom, gde su poslanici obmanuti po pitanju naoružanja koje ima Irak.
Dakle, pitanje je, i kad imate određene nadležnosti, da li možete ikada do kraja da kontrolišete da li je tačno to što vam se predstavlja. Ovo rešenje je rešenje koje je u skladu sa demokratskim načelima i principima u svim zemljama, bilo da se radi o zemljama zapadne Evrope ili istočne Evrope. Ovaj zakon je nešto što je dobro i prihvatljivo za poslanički klub Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i mi ćemo, ponavljam još jednom, glasati za njega.
Sada bih zamolio predsedavajućeg da mi omogući da reagujem, nisam želeo ceo dan da se javim po Poslovniku da bi rasprava išla u željenom toku i da bismo mogli da nastavimo posle šest sati rada i na ovom zakonu, ali bih kao član Odbora za odbranu i bezbednost želeo da reagujem na ovaj napad na pripadnika policije Nebojšu Trajkovića od strane divljaka na stadionu Crvene zvezde.
Biću kratak, ako mi dozvolite, a ako ne, onda ću morati da se javim po Poslovniku.
(Predsedavajući - Miloljub Albijanić: Imate li vremena, gospodine Šormaz?)
Imam vremena, ali nije tačka dnevnog reda, zato vas pitam da li dozvoljavate, da se ne bih javljao po Poslovniku.
(Predsedavajući: Izvolite.)
Zaista bih morao da reagujem na ovo što vidim da u našim medijima nazivaju te ljude koji su napali ovog časnog i poštenog policajca, koji je dobro obavljao svoj posao, huliganima. To nije srpska reč i ne treba ih tako nazivati, treba ih nazivati onim što oni jesu a to su divljaci i kriminalci, a zna se kako država treba da postupa sa divljacima i kriminalcima. Želim da podržim sve ono što je ministar rekao juče kada je posetio povređenog policajca, svaku reč koju je ministar rekao.
Mislim da mi kao Narodna skupština... I, videćemo sutra, ako budemo imali vremena, na Odboru za odbranu i bezbednost o tome takođe da razgovaramo i da se dogovorimo da i mi kao Odbor posetimo povređenog policajca, gospodina Trajkovića.
Zaista je došlo krajnje vreme i ceo taj slučaj je dokaz da smo dobro uradili što smo nedavno izmenili Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, što smo pooštrili kazne. Ovo se desilo zbog toga što oni koji su dužni da taj zakon primenjuju, znači pravosuđe, nisu do sada izricali kazne onako kako zakon predviđa, ali nadam se da ćemo jedinstvenim stavom i opštim pritiskom kroz javnost već jednom doći i do situacije kada će se takve stvari rigorozno kažnjavati. Ovo je, po mom mišljenju, bio apsolutno pokušaj ubistva, pa izlazi čak iz okvira tog zakona i treba izgrednike najstrože kazniti.
Ono što je najveći problem, a vezano je za sport, ne samo za fudbal nego i za košarku, jer se takve stvari dešavaju u košarci... Danas smo drugorazredna reprezentacija u košarci, a do pre samo nekoliko godina smo bili svetska sila. Razlozi za to leže u Košarkaškom savezu Srbije, kao i u Fudbalskom savezu Srbije. Problem su, znači Fudbalski savez Srbije, recimo konkretno za fudbal, kao i klubovi, pre svega oni koji su najjači, a to su Crvena zvezda i Partizan. Rešenje treba tražiti tu. Treba biti oštar i mi kao država treba da reagujemo. Ne treba više Fudbalski savez Srbije...
Pogrešno je za srpski fudbal da Crvena zvezda i Partizan budu, znam da ovde ima najviše navijača tih klubova, ali je pogrešno da ti klubovi budu privilegovani. U te klubove treba ući i treba proveriti njihovo poslovanje i način na koji se radi ovo što se radi sada, jer imamo dokaze.
Pogledajte samo izjave nekih ljudi iz Fudbalskog saveza Srbije gde sekretar zajednice prvoligaša, koga inače poznajem, gospodin Miodrag Janković, kaže - nismo razmišljali o tome da prekidamo prvenstvo jer time ne bismo postigli nikakav efekat, samo bismo lišili fudbala one koji dolaze da gledaju utakmice. Tim ljudima koje bismo lišili mogućnosti da gledaju fudbal uskratili bismo priliku da gledaju, prvo, jedan loš prvoligaški fudbal u našoj zemlji. S druge strane, veoma mali broj ljudi bismo lišili, jer su nam prazni stadioni zbog takvog ponašanja klubova i zbog divljaka koji dolaze na te utakmice ne zato da gledaju sport i fudbal, nego da rade neke potpuno druge stvari, koje nemaju mnogo veze sa sportom.
Pogledajte samo izjavu generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije, Zorana Lakovića, koji kaže sledeću stvar – znam da su potrebne žestoke kazne za klubove zbog ovakvih incidenata, ali takvu odluku nije lako doneti. Znate zašto takvu odluku nije lako doneti? Zato što Fudbalski savez Srbije potpuno kontrolišu Crvena zvezda i Partizan. Naravno da ih oni ne mogu kazniti, jer su zavisni od ta dva fudbalska kluba.
Najsramotniju izjavu, po meni, rekao je generalni sekretar Crvene zvezde Zoran Damjanović, koji je juče na konferenciji za štampu pokušao da negira krivicu Crvene zvezde za taj, kako neko kaže, incident, a ja pričam o divljačkom kriminalnom napadu na srpskog policajca. On je pokušao da negira krivicu kluba Crvena zvezda kao organizatora i da tu krivicu prebaci na Ministarstvo unutrašnjih poslova, tako što je rekao da su oni uradili sve što je trebalo u organizaciji, a da su za pretres navijača koji dolaze na stadion krivi policajci koji nisu dobro pretresli navijače koji su ulazili na severnu tribinu.
Osnovano sumnjam, i cela Srbija to zna, da su u stvari policajci dobro uradili svoj posao, buduća istraga treba da ide u tom pravcu, a da su oni koji su organizovali utakmicu, to je FK Crvena zvezda, preko ograde, iznutra dodali pirotehnička sredstva toj grupi navijača. To rade klubovi u Srbiji i svi mi to znamo. Znači, ne unosi se na spoljni ulaz, nego klubovi iznutra daju navijačima pirotehnička sredstva, a onda se događa to što se događa.
Ovo mora jednom javno da se kaže. Iskoristio sam večeras priliku da to kažem za skupštinskom govornicom, svidelo se to nekom ili ne.
Privilegovanih u zemlji Srbiji, onih koji se bave kriminalom, pa makar to bili i fudbalski klubovi Zvezda i Partizan, ne sme biti. Na ovaj način su, ubeđen sam, oni koji su iskoristili pirotehnička sredstva protiv srpskog policajca došli do tih pirotehničkih sredstava i na taj način su posle činili to što su činili.
Oni brukaju srpski sport. Brukaju one kojima smo se ponosili ove godine, brukaju i one koji nemaju veze sa fudbalom, poput Novaka Đokovića, Ane Ivanović, Jelene Janković, brukaju svakog od nas, svakog građanina Srbije na takav način. Svi mi moramo da se udružimo i da taj deo i taj problem u našem društvu već jednom rešimo.
Hvala, izvinite još jednom; da sam se javio po Poslovniku takođe bih o ovome govorio, ali mislim da je bilo uputno i da već jednom ovakve stvari treba reći. Hvala.
Ja sam izneo svoj lični utisak i imam pravo na to da se osećam neprijatno na Odboru na kome ne mogu da postavim pitanje koje želim direktoru BIA-e. Nisam rekao da se Odbor oseća neprijatno. Možda neko voli samo da sedi, da se slika i da ništa konkretno ne radi. Ja nisam takav čovek.
Sa druge strane, takođe ne želim da ulazim u to da li je nešto što piše u izveštaju laž ili ne, to je opet lični utisak onoga ko čita. Želim samo da kažem, vezano za ono što je gospodin Nikolić ovde izgovorio, to je klasična demagoška zamena teze, ja nijednog trenutka nisam kritikovao niti narodne poslanike, niti Narodnu skupštinu, niti sam pomenuo bilo koju poslaničku grupu, ni one koji su glasali za ovaj zakon, ni one koji su glasali protiv ovog zakona. Možda je nastupio strah da se ne kaže ko je glasao protiv ovog zakona, koji je daleko oštriji nego što je bio prethodni, koji je potreban i pokazuje se da je potreban.
Ja pohvaljujem Narodnu skupštinu koja je donela taj zakon. Jasno sam rekao ko je krivac – klubovi, kao organizatori tih događaja, i pravosuđe, koje ne reaguje na adekvatan način. Bilo je oko 40 presuda do sada, nešto više, i sve su bile blage, po ovom zakonu o kome govorim. Nisu bile adekvatne.
U Engleskoj je naročito mirno i naravno da je mirno, zato što se zakon doslovce primenjuje godinama unazad, zato što je čak onima koji čine takve izgrede po 10 godina zabranjivano da izađu iz stana u vreme održavanja utakmica Premijer lige ili Prve lige u Engleskoj; ne smeju da izađu iz stana, a znate da se tamo utakmice igraju petkom, subotom, nedeljom i ponedeljkom, u vreme odigravanja tih utakmica.
Znači, primena zakona je problem, a policija radi svoj posao u skladu sa zakonom. Ona je dužna da obezbedi objekat spolja, iznutra je dužan klub, i tako je u svim zemljama, bilo da se nalaze u istočnoj, bilo u zapadnoj Evropi, osim kada su u pitanju utakmice visokog rizika, onda se primenjuju posebne mere i policija je, naravno, više prisutna.
Ova utakmica nije bila utakmica visokog rizika. To je bila utakmica, podsećam vas, Crvena Zvezda – Hajduk; Hajduk iz Kule, da neko ne pomisli da je Hajduk iz Splita, jer to bi bila utakmica visokog rizika.
Zato iznutra nije ni bilo potrebe za većim brojem policajaca, što je dokaz da nije sport bio uzrok, nije utakmica bila uzrok incidenta, nego najobičnije divljaštvo i određeni broj kriminalaca... Što je najgore, a to sam zaboravio malopre da pomenem, jedan od onih izgrednika koji su napali policajca je bio redar koji je radio za fudbalski klub Crvena zvezda.
Po istim onim članovima po kojima se javio i gospodin Žarko Obradović.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, želeo bih da podsetim na ono po čemu mislim da je dobro počelo današnje zasedanje i apelovao bih na predsednika Skupštine, koji je malopre pokazao ovu takođe dobru volju, prihvatam njegovu ponudu i zato neću govoriti o onome o čemu je malopre govorio prethodnik.
Evo, samo da se smire samo malo poslanici, predsedniče.
Mislim da je veoma važno u ovom trenutku naglasiti i dati podršku, po ko zna koji put, bez obzira na demarš navedenih ambasadora koji je upućen našoj državi ili Ministarstvu unutrašnjih poslova, da mi moramo kao Narodna skupština, kao što su to učinili i predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština, ali ponovo i još jednom, ako treba i konferencijom za štampu koju bi održao predsednik Skupštine, dati podršku Republici Srpskoj, Narodnoj skupštini Republike Srpske, Vladi Republike Srpske.
Nas u Demokratskoj stranci Srbije uopšte ne čudi ova vrsta pritiska. Naravno da se pritisak vrši i na Srbiju, i na Republiku Srpsku, naravno da se vrši zbog toga što žele da nam oduzmu 15% teritorije, naravno da se vrši zbog toga što je potrebno napraviti što veću političku pometnju, pre svega u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj, da bi se naša pažnja i fokus skrenuli sa onoga što je najvažnije za naš narod, gde god on živeo, a to je odbrana Kosova i Metohije.
Zbog toga, još jednom apelujem, i sa ove govornice kao narodni poslanik, na sve političke činioce u zemlji da zaborave na priče o bilo kakvim kampanjama i izborima do 10. decembra u Srbiji, jer je nama potrebno državno, nacionalno i političko jedinstvo kao narodu, gde god da se nalazili i u kojoj god zemlji živeli, da bismo odbranili Kosovo i Metohiju. Hvala vam.
Samo želim zbog svega što je gospodin Halimi ovde govorio da, takođe, pošto on postavlja pitanje ministru Republike Srbije, njemu bih postavio neka pitanja. Vezano je za nešto što mene brine, a što mi se čini da se dešava konstantno u tri opštine na jugu Srbije, Bujanovac, Medveđe i Preševo, a to je da je jedna stalna tendencija da se pitanje te tri opštine veže za pitanje Kosova i Metohije.
Gospodine Halimi, neće biti ni Kosovo nezavisno, ostaće u sastavu Republike Srbije, što kaže Ustav prema kome vi kao narodni poslanik morate da radite, morate da se za taj ustav zalažete i da ga poštujete. Za to sam vas već nekoliko puta upozorio sa ove govornice. Čini mi se da još uvek dole ima glasnogovornika za otcepljenje ne samo Kosova, nego i te tri opštine od Republike Srbije.
Pitao bih vas - da li znate gde je selo Vrapčište kod Tetova, da li ste nekada bili tamo ili ste čuli za to selo? Niste bili. Da li znate šta se tamo nalazi? Jeste li čuli za Ljirmija Jakupija, nadimak mu je nacista? Pitaću vas jeste li čuli za Šefćeta Muslijua, koji se nalazi u zatvoru Dubrava? Jeste li sa njim nekada razgovarali? Da li ste pre 45 dana bili na Kosovu i Metohiji, s kim ste bili i šta ste razgovarali tamo?
Reći ću vam šta ta dva čoveka rade. Oni organizuju skupljanje novca za tzv. vojsku ili oslobodilačku vojsku, ovi što se zovu, kako kaže gospodin Halimi, Preševska dolina, koja ne postoji, nego opštine, za onu njihovu vojsku za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Da li znate da se skuplja novac za takvu terorističku organizaciju?
Ne želim da ga pitam da li je dao, on je poslanik Republike Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, treba da da informaciju sa te teritorije, da li zna, pitam; to vas pitam, da li znate da se skuplja novac za ponovno formiranje takve terorističke organizacije?
Nikada teror i nasilje neće pobediti pravo i pravdu. Nikada neće pobediti Ustav i ko god se za to uhvati, taj će izgubiti. Ovo je demokratska država, koja ima demokratski izabrani parlament, demokratski izabranu Vladu, demokratski izabranog predsednika. Ne možete je pobediti terorom i nasiljem, ko god da stoji iza tih ljudi.
Država Srbija, uveravam vas, budno prati sve što se dešava u tim opštinama i naročito šta se dešava u opštini Medveđa.
Takođe, budno pratimo sve one koji paktiraju sa separatistima zarad održavanja u lokalnoj vlasti. To što neko traži demilitarizaciju, morate da shvatite da demilitarizacija znači manje vojske na određenoj teritoriji.
I ne možete da napadate policiju, koja štiti sve građane, bez obzira na pripadnost.
Ne možete da štitite one, ajde da ih ne nazovemo kriminalcima ali neka bude da su pod istragom, od policije, a Žandarmerija je sastavni deo policije, i to nije demilitarizacija. Žandarmerija je sastavni deo policije. Takve jedinice imaju sve policije u svetu.
Prema tome, budite uvereni da će država Srbija zaštititi sve građane na teritoriji cele republike, bez obzira na nacionalnu pripadnost, posebno u te tri opštine, i da nećemo dozvoliti da se formiraju terorističke jedinice, bez obzira što neko skuplja novac da ih ponovo naoruža, te tzv. veterane.
Ponavljam pitanje vama: znate li ko je Ljirmi Jakupi, znate li ko je Šefćet Musliu, da li ste sa njim imali kontakte i znate li da li se na Kosovu i u te tri opštine skuplja novac za ponovo naoružavanje i formiranje takve terorističke jedinice?
Jednostavno, još jedan argument više, gospodo - državno, nacionalno i političko jedinstvo nam je sada najpotrebnije. Moramo biti jedinstveni. Kada smo jedinstveni, oni koji nam žele loše, neće nam moći ništa. Hvala.
Gospodine Halimi, vi mene očigledno niste razumeli. Vi ste dobar čovek i mi to znamo, i vi ste narodni poslanik ovde, i kao narodni poslanik ne DSS, nego kao Srbin, sve ću da učinim da vas zaštitim. Sve. Ali sad vam kažem jednu stvar, sad vam ponavljam jednu stvar, mnogo je država Srbija ojačala od perioda, recimo 2000. godine, kada su neki koji ovde sede bili ministri.
Više nema odvođenja u podrum i pretnji, niti vama neko može više da preti. Nećemo vas samo mi, kao narodni poslanici, štititi. Štitiće vas država Srbija i štiti vas država Srbija.
Ne skuplja se novac samo za oružje, gospodine Halimi. Možda vi ne znate, vi ste dobar i pošten čovek, ali vam kažem da se skuplja novac i za potkupljivanje čuvara da Šefćet Musliju pobegne iz zatvora "Dubrava". To država Srbija zna i neće dozvoliti da se to dogodi. Vi možete biti sigurni, ne samo vi, svi možemo da udišemo slobodniji vazduh zbog toga.
I ovde, ako je to tačno, sramota je da vam predsednik Skupštine nije omogućio bolji prostor. Dok vam ne omogući, nudim vam kancelariju 82 na trećem spratu da koristite za sve što je potrebno.
Još jednu stvar, da ne bi bilo nejasnoća, u Preševu su preko 60% ukupnog policijskog sastava Albanci, u Bujanovcu 52%, u Preševu 61%, a u Medveđi preko 10%. Pozivam vas da idete da vidite zvanične podatke, sa imenima i prezimenima. Kažem vam, 61%, 52% i preko 10% u Medveđi. Znači, multietnički sastav, gde je čak u dve opštine više Albanaca nego Srba pripadnika policijskih jedinica.
Vi imate puno pravo da radite kao narodni poslanik, da iznosite svoje stavove i mi ćemo se za to boriti.
Pustite ove koji paušalno pričaju, koji ništa nisu učinili i u vreme kada su bili vlast. Vi vrlo dobro znate ko je koga odvodio u podrum i pretio, vi to najbolje znate. Sada vam kažem, to se više nikada neće dogoditi i nemojte biti uplašeni. Šefćet Musliju će ostati tamo gde mu je mesto, u zatvoru, budite sigurni u to.
Što sada?
Evo, ovako. Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo da bi bilo jasno, s obzirom na to da je moj uvaženi kolega Ivica Dačić rekao da nisu dužni građani Srbije da trpe ono što se dešava unutar vladajuće koalicije, ili što mi radimo, a u koaliciji se nalaze tri stranke, odnosno četiri, izvinjavam se, tri liste a četiri stranke, voleo bih da se preciznije govori o temi o kojoj ste govorili.
Stav DSS-a o tom pitanju je veoma jasan. Ne treba da se održe nijedni izbori pre 10.12, i to je naš zvaničan stav, jasan stav. Za to vreme možemo da ispunimo sve ovo o čemu ste vi govorili, znači, da napišemo sve potrebne zakone, da usvojimo ono što Ustavni zakon od nas traži. Sve to možemo da spremimo, ali 60 dana, slažem se s vama, samo bih to potencirao da bude jasno, 60 dana je rok za raspisivanje izbora po usvajanju svih potrebnih zakona, ne za održavanje, već za raspisivanje, a zakon može da predvidi i potrebnu izbornu kampanju, odnosno rok trajanja izborne kampanje, znači, nije žurba.
Ceo dan sam proveo preko puta, u Saveznoj skupštini, jer se tamo održava seminar ''Rose Routh'' NATO-a. Tamo su rečene i neke stvari koje idu u korist državi Srbiji, a malopre je bio govor jednog nezavisnog analitičara koji, apsolutno, ugrožava pozicije države Srbije.
Mi moramo da imamo političko, državno i nacionalno jedinstvo po pitanju Kosova i Metohije i bilo kakvi izbori u ovom trenutku bi to narušili.
Zbog toga je potrebno da budemo jedinstveni i da do 10.12. budemo strpljivi, da radimo ono što je ova skupština odlučila, što država i narod od nas očekuju, a to je da branimo teritorijalnu celovitost države Srbije i da odbranimo status Kosova i Metohije. Svi oni koji traže drugačije, po mom mišljenju su neozbiljni.
Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajući, reklamirao bih povredu Poslovnika. Mislim da je ceo Poslovnik povređen od strane poslanice Mićić koja je dnevni red, koji je usvojila skupštinska većina, nazvala salatom, neke od poslanika je nazvala diletantima, i rekla je jednu zaista užasnu stvar za ovom govornicom − ne znam da li ste primetili, čudi me da npr. gospodin Vučić nije na to reagovao − a to je da smo mi, kao država, zaslužili sankcije koje su nam bile nametnute. Još samo da je rekla da smo zaslužili bombardovanje, koje je bilo potpuno nepravno, izvršeno ne po odluci UN ili Saveta bezbednosti, već kao jednostrana odluka NATO-a.
Mogu reći da nisam iznenađen, ali ipak nisam očekivao da čujem za ovom govornicom toliko teških reči. Zaista mislim da je žestoko povređen Poslovnik i da je gospođa Mićić zaslužila opomenu i kaznu zbog toga što je ovde govorila. Jer, da je ona sedela na tom mestu, gospodine Džudževiću, onaj ko bi za nekoga rekao da je diletant, bio bi ili izbačen napolje ili iznesen od strane obezbeđenja, možda i uhapšen među onih 12 000.
Mogu samo reći da ću podržati sve ono što je rekao gospodin Mićunović o nehumanosti sankcija. Ovde se radi o sankcijama jedne države prema drugoj, a ne o sankcijama Ujedinjenih nacija.
S druge strane, što se tiče ideologije, ja sam ideološki protivnik svakog komuniste ili levičara, ali to nema veze sa unutrašnjim uređenjem bilo koje zemlje. To je stvar naroda koji živi u toj zemlji. Vi ste ideološki mnogo bliži Fidelu Kastru nego ja, ali ću sa zadovoljstvom glasati za ovu Deklaraciju, kao i svi poslanici DSS-a.
I mogu reći još jednu stvar: licemerje velikih sila i imperija se u ovom trenutku ogleda pre svega u SAD, koje su te sankcije nametnule i koje imaju takav odnos kakav imaju prema nama.
Mi imamo pravo da kažemo, i to nije lažni patriotizam, da srpski narod ima slobodarski duh. Imao ga je kroz celu svoju istoriju. Uvek je imao problema sa imperijama, bilo da je u pitanju Vizantija, Otomansko carstvo, Austrougarska, fašističke osovine - Nemačka, Italija... Ima problem i sa imperijom koja se zove Sjedinjene Američke Države.
Predsednik Albanije je pred nama petoricom iz ove skupštine (evo ga gospodin Delić, žao mi je što Marko Đurišić nije ovde), u Rejkjaviku, na direktno pitanje poslanika iz Nemačke da li će Albanija priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane kosovske skupštine, odbio direktno da odgovori. Znate šta je rekao? − Ja svojim sunarodnicima savetujem da slušaju prijateljske vlade i da rade ono što im one kažu, pre svega, Vlada SAD.
Drugim rečima, šta im kažu Amerikanci, to će Albanci na Kosovu uraditi.
Znači, ako posle 10. decembra bude jednostranog proglašenja, to neće uraditi kosovska skupština nego Stejt department. Mi to moramo ovde da kažemo, i svugde to moramo da govorimo.
Licemerno je maloj Kubi uvoditi sankcije, a Kinu staviti na spisak povlašćenih nacija. Ne vidim po čemu se režim razlikuje.
Znači, radi se o tome da se SAD ponašaju na licemeran način. Da pokušavaju i nama da otmu 15% teritorije. I svako ima pravo ovde to da kaže bez obzira na to koja je tačka dnevnog reda. Kosovo i Metohiju hoće da nam uzme američka vlada i to je jedina istina.
Meni je žao što narodni poslanici Srpske radikalne stranke, članovi Odbora za odbranu i bezbednost, nisu obavestili gospodina Markovića.
Tamo je jednostavno objašnjeno, i oni su to primili k znanju, da se ne radi ni o kakvom biometrijskom čipu, nego se radi o biometrijskim podacima, što su potpuno različite stvari, i pored njih još ima još podataka koji se nalaze i koji se učitavaju.
Prema tome, molim vas, nemojte da se unosi zabuna među građane Srbije, da se pravi neka nepotrebna panika zbog toga. Znači, u tom dokumentu ne postoji biometrijski čip, to apsolutno nije tačno. Prema tome, govorite termine koji su tačni. Znači, deo podataka su biometrijski podaci, ali nije biometrijski čip.
Takođe je objašnjeno, i zbog toga ovaj amandman treba odbiti, da u svakom slučaju tehnologija napreduje, za pet godina ćemo svakako morati ponovo da menjamo, a to je i standard svih zemalja u okruženju, da je na pet godina. Znači, mi moramo da poštujemo i te međunarodne standarde. Ništa to nije sporno. Kako god da piše, svakako bi moralo na pet godina da se menja. Znači, biometrijski čip ne postoji.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, kao što su već neki moji prethodnici iz poslaničke grupe DSS-NS dr Vojislav Koštunica izjavili, mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona.
Glasaćemo za ovaj predlog zakona zato što je za nešto slično glasala i Ruska Duma, zato što je i država Rusija, kao odgovorna država, globalno odgovorna država prema međunarodnom poretku i odgovorna država svima nama u svetu.
Na ovaj način pozvao bih i sve poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, a naročito one koji se još nisu odlučili da glasaju za ili protiv, odluče da glasaju za ovaj zakon, da glasamo jedinstveno, da svi budemo za i da pošaljemo međunarodnoj zajednici poruku da je država Srbija globalno odgovorna država, država koja misli na zdravlje ne samo svojih građana, na životnu sredinu države Srbije, nego i cele planete.
Mi ne želimo da se država Srbija ponaša na neodgovoran način, na koji se ponaša administracija SAD. Ne znam da li znaju svi poslanici, ali druga zamerka na politiku koju vodi administracija predsednika SAD, pričam o unutarpolitičkim zamerkama, unutar SAD, upravo je to što SAD nisu potpisale Kjoto protokol. Znači, njihov predsednik je najviše kritikovan prvo zbog situacije u Iraku, a potom zbog toga što nije potpisao Kjoto protokol.
Naravno da SAD, kao globalno neodgovornoj zemlji, za razliku od Rusije, Srbije i ostalih koji su potpisali ovaj sporazum...
Gospodine Todoroviću, ne vredi vam sada, nemate argumente, izbio sam vam sve argumente i naravno da ste nervozni i dobacujete, ali znate da vam je džabe meni da dobacujete, nisam kao neki koji se zbunjuje. Prema tome, nastaviću, bez obzira na pominjanje imena ministra odbrane gospodina Šutanovca. Nije to meni upućeno, ne bi smeo meni to da uputi, to je nekom drugom uputio.
...znači, vraćamo se na SAD, koje su globalno neodgovorna država, koja se ponaša kao svetski policajac, navikla je to devedesetih, pa joj sada teško pada to što sve manje uspeva da se ponaša na međunarodnoj sceni kao svetski policajac, pa je prešla sa pozicije svetskog policajca na poziciju svetskog siledžije. Podsetiću vas da je ta zemlja svojim avionima, uz pomoć svojih saveznika iz NATO pakta, 99. godine bombardovala Srbiju nezakonito, bez odluka Saveta bezbednosti, bombama koje su obogaćene osiromašenim uranijumom.
Država Srbija je uspela posle 2000. godine, tamo gde ima svoje ingerencije i nadležnosti, a to su tri opštine juga Srbije, da očisti našu teritoriju od ostataka tih bombi, tako da sada i gospodin Riza Halimi može slobodno da šeta Preševom, da diše vazduh i da bude siguran da neće biti ozračen.
Nažalost, ostali građani albanske nacionalnosti, a i Srbi i ostali nealbanci koji žive na Kosovu i Metohiji, nisu u toj situaciji, jer međunarodna zajednica, koja je dužna, po Rezoluciji 1244, da vodi administraciju na toj teritoriji, dok se ne vrati država Srbija sa svojom administracijom i uspostavi ponovo ustavni poredak na teritoriji Kosova i Metohije, nije ništa učinila po tom pitanju, tako da su i oni koji su došli na Kosovo kao administracija i ljudi koji su zaduženi za bezbednost u KFOR-u, a i sami naši građani dole, i dalje ugroženi.
Jer, naravno, svetski policajac koji je došao dole da kobajagi održava bezbednost ne želi da troši novac i da čisti našu teritoriju od ostataka bombi sa osiromašenim uranijumom.
Pravilo koje su uveli Amerikanci u oblasti ekologije je izuzetno dobro pravilo. Oni su prvi uveli to pravilo, a ono glasi: plaća onaj koji zagađuje.
U njihovoj zemlji je zaista tako. Oni koji zagađuju plaćaju posebne takse, posebne namete i više su poreski opterećeni nego one firme koje ne zagađuju. Nažalost, oni se tako ne ponašaju kada svoj kapital investiraju u neku drugu zemlju.
Svi znate da dolazim iz grada koji je ovde pomenut nekoliko puta, iz Smedereva, gde je 2003. godine, na jedan potpuno nezakonit način, prodata Železara, na silu je otet Sartid od strane U.S. "Steel"-a. Jer su znali da se išlo na tender, da tamo danas ne bi pisalo U.S. "Steel" ,nego bi najverovatnije pisalo Mitel. Nisu smeli da idu na tendersku kupovinu te fabrike, na kupovinu fabrike po Zakonu o privatizaciji.
Nažalost, do dana današnjeg nisu nađeni dokazi za sve one koji su učestvovali u toj malverzaciji, ali nadam se iskreno, kao Smederevac, da će jednog dana biti nađeni i da će svi oni koji su u tome učestvovali odgovarati pred zakonima naše zemlje.
Često se spominje da je fabrika prodata džabe, za 23 miliona dolara. Danas, kada idete na sajt U.S. "Steel", možete da vidite da je procena vrednosti te fabrike oko 520 miliona dolara.
Što se mene tiče, ta fabrika je mogla biti prodata i za jedan dolar, ali je onaj koji je kupio trebalo da preuzme na sebe dugove koje je imala ta fabrika, a ne da se ti dugovi prebace u javni dug i uništi nekoliko banaka u Srbiji, zbog toga što su Amerikanci hteli da kupe Sartid.
I pored toga, oni nastavljaju jedno krajnje neodgovorno ponašanje. Više pritisaka smo u prethodne tri godine vršili na njih.
Sada mogu reći, pošto je neko ovde pitao da lokalna samouprava nekim plišanim i mekim porukama poručuje U.S. "Steel"-u da će se tome stati na put, zaista nismo želeli da se ponašamo u Smederevu neodgovorno, mnogo porodica zavisi od te fabrike, mnogo porodica radi u toj fabrici, nismo želeli da vršimo opstrukciju rada te fabrike, upravo zbog naših sugrađana koji u njoj rade.
Pokušali smo da probudimo savest kod rukovodstva U.S. "Steel"-a. Nažalost, to teško ide, tako da ćemo sigurno biti primorani da u nekom narednom periodu prema njima nastupimo oštrije, jer ovo što se sada dešava je zaista neprihvatljivo. Ne samo u tri sela: Radinac, Ralja i Vranovo, nego u celom Smederevu deca sve više i više obolevaju od astme i drugih bolesti, pa ne samo deca, naravno i stariji ljudi, tako da mi moramo po tom pitanju kao država nešto da učinimo.
Dobio sam informaciju od ministra da je više od 10 ekoloških inspektora trenutno u U.S. "Steel"-u, ekoloških, koji proveravaju i pokušavaju da otkriju koji su sve emiteri zagađenja, kako bismo ih naterali da to isprave.
Dogovorio sam se sa ministrom da mi, kao poslaniku iz Smedereva, pošalje obaveštenje o tome kakvi su rezultati tih ispitivanja, a potom ćemo sasvim sigurno zahtevati da se po tom pitanju oštrije nastupi. Inače ćemo biti primorani da primenimo, kao lokalna samouprava, neke druge mere protiv U.S. "Steel"-a. Ima tu nekoliko kapija posle čijeg zatvaranja više sigurno ne može da se radi.
Kao lokalna samouprava nismo hteli da se ponašamo neodgovorno i zato se nije o tom zagađenju u Smederevu toliko čulo, kao na primer o zagađenju u Pančevu, gde je predsednik opštine palio sirene u toku predizborne kampanje svaki drugi dan, zbog ekološkog zagađenja u Pančevu, a kako prođoše izbori prestadoše te sirene da se pale po Pančevu, tako da sam sada u dilemi da li je Pančevo i dalje zagađeno na isti način ili nije.
Voleo bih da mi predsednik opštine odgovori na pitanje šta je to u vreme predizborne kampanje bilo toliko alarmantno, a šta se to nabolje promenilo da sada ne pali više sirene i ne pravi uzbunu, ili je on svoju funkciju stavio u funkciju stranke kojoj pripada i kampanje protiv, recimo, DSS u to vreme. Nadam se da će takve stvari prestati da se dešavaju u Srbiji.
Želeo bih da završim ovim, sve vas ponovo molim, dobro bi bilo da svi glasamo za ovaj zakon, još jednom ponavljam zbog čega: pokazujemo da je Srbija odgovorna država na međunarodnom planu, na globalnom planu, da koliko nam je interes da mi ne budemo zagađeni, toliko štitimo pravo svih ostalih na planeti da ne budu zagađeni.
Nemojte da se ponašamo kao ovi koji se sadistički ponašaju, mislim na SAD, ne samo po pitanju Kjoto protokola, nego i po ovome što pokušavaju da nam otmu Kosovo i Metohiju, ali hvala bogu, ako mi ovde budemo jedinstveni, nikada to neće uspeti.
Oni koji njima povlađuju se na neki način, mogu da razumem da je neko sadista, da voli da nanosi bol, ali oni koji prihvataju bol i još hvale sadiste, nazivaju se drugačije, oni se nazivaju mazohisti.
Prema tome, ne znam, to nisam rekao, rekao sam da oni koji prihvataju bol, vole taj bol i hvale onoga koji nanosi bol, oni su mazohisti, to je dijagnoza.
Za Kosovo ćemo još pričati, ali o Kjoto protokolu teško posle današnjeg dana. Molim vas još jednom da svi jednoglasno podržimo ovaj zakon. Hvala.
Javljam se po Poslovniku jer sam pogrešno protumačen od strane gospodina Halimija ili me je pogrešno razumeo. Već jednom sam vas sa ove govornice upozorio da vodite računa i da ste dužni kao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije da vodite računa o Ustavu. Ne znam šta ste našli da sam rekao drugačije u svom izlaganju.
Lepo sam rekao, država Srbija je očistila tri opštine, Preševo, Bujanovac i Medveđu, je l' tako ministre, evo ministar klima glavom, potvrđuje to. Ne ova vlada. Vi ste rekli da ova vlada sve radi. U ranijem periodu država Srbija je u nekoliko godina velikih napora očistila od ostataka ili od bombi obogaćenih osiromašenim uranijumom jug Srbije. Zbog toga je sada vama dole situacija mnogo bolja za zdravlje, za sve one koji žive na toj teritoriji.
Lokalna samouprava, koju vi ovde pominjete, sastavni je deo države Srbije u našem ustavnom ustrojstvu. Ako sam rekao da je država Srbija, naravno da to podrazumeva i lokalnu samoupravu te tri opštine. Zašto ste se javljali? Šta ste vi ovde sada rekli? To se podrazumeva. Prema tome, nemojte baš da istrčavate onako da reagujete.
Vezano za to što ste rekli, a i za ono što je rekao malopre gospodin Krasić, ne slažem se da je Srbija ekološki čista zemlja, zato što na delu naše teritorije se još uvek nalazi velika količina bombi i ostataka bombi obogaćenih osiromašenim uranijumom. Taj se deo naše teritorije, gospodine Krasiću, zove Kosovo i Metohija. Dok se to ne očisti, mi nismo ekološki čista zemlja. Prema tome, moramo da se potrudimo i da to očistimo.
Ako oni koji imaju administraciju tamo, trenutno vode taj deo naše teritorije po Rezoluciji 1244, nisu sposobni to da urade, mi ih molimo da kažu da nisu sposobni, da se povuku odatle. Država Srbija će, kao što je uradila u ove tri opštine, uraditi to i u onih 20 i nešto opština na Kosovu, i sigurno je da će svi oni koji žive na Kosovu i Metohiji moći da imaju veći, lepši i bolji kvalitet života.
Još jednom pozivam sve poslanike i poslaničke grupe, ima vremena do dana za glasanje, da razmotre svoje stavove, da pokažu odgovornost države Srbije i pošalju poruku međunarodnoj zajednici da je država Srbija globalno odgovorna zemlja, ne samo prema zdravlju svojih građana, prema životnoj sredini i okruženju svojih građana, nego cele planete, i da se nećemo ponašati neodgovorno, kako se ponašaju siledžije i sadisti iz Američke administracije.
Gospodine Halimi, prvo, ko je vama uopšte zabranio da govorite? Ali, kada govorite, treba da kažete nešto, a ne da pričate bezveze. Ti vaši komunistički pelceri iz Titovog vremena na mene ne mogu da utiču. Mene su moj deda i moj stric četnik davno pelcovali protiv takvih škola i vrlo lako sa vama mogu da izađem na kraj. Ta vaša demagogija je bez veze, vi pričate a ništa ne kažete.
Znači, prvo, rekao sam da je država Srbija očistila jug Srbije, te tri opštine gde žive Albanci, a da Amerikanci, koji su to dužni na Kosovu da rade, nisu to uradili.
Ko vam je veći prijatelj? To je tema - Kjoto protokol, zagađenje, nego šta. Vi ste napravili ovu drugu temu vašom reakcijom. Vi ste rekli - a lokalna samouprava. Pa država Srbija i lokalna samouprava, što to sada niste demantovali. Znači, šta ste vi sada ovde rekli?
Drugo, kada biste vi sa tim glasovima bili poslanik da Vlada Vojislava Koštunice nije dala ovoj skupštini prvi predlog zakona, koji smo usvojili 2004. godine, sa izmenama zakona o izborima na republičkom nivou, gde se nacionalnim manjinama omogućilo da uđu u Skupštinu, za razliku od prethodnih zakona koji to nisu omogućavali.
Znači, nemojte da ste nekorektni. Prethodni saziv Skupštine je jednoglasno to uradio, promenio i usvojio.
Znači, nemojte da ste nekorektni, niko vam ne govori, niko vam ne zabranjuje da govorite. Ja ću se boriti za vaše pravo da ovde iznosite stavove uvek, kao pravi demokrata, ali kada govorite, izađite da kažete nešto konkretno, a ne da pričate neke priče koje ste učili u komunističko vreme, a da ne kažete ništa, samo reda radi.
Gospodine Halimi, nadam se da se nećete okrenuti dok ja govorim, biću oštriji od Ace Vučića. Gospodine Halimi, nije Kosovo demokratsko pitanje, kako ste vi rekli, naroda Kosova i onih koji tamo žive, građana Kosova, nego je Kosovo i Metohija demokratsko pitanje države Srbije, naroda Srbije i građana Srbije, gde inače spada i nacionalna albanska manjina koja živi na teritoriji AP Kosovo i Metohija. To vam ne kaže samo Ustav Republike Srbije, to vam kaže i Helsinška povelja, to vam kaže i Povelja UN, to vam kaže i Rezolucija 1244.
Vi ste izabrani u ovaj parlament kao poslanik Republike Srbije i dužni ste, kao poslanik, da poštujete i branite Ustav Republike Srbije, bez obzira koja je vaša nacionalna pripadnost. Prema tome, molim vas da ubuduće uvažavate ovu govornicu i da izbegavate tu temu ili da govorite onako kako vam nalaže Ustav Srbije.