Narodni poslanici Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije glasaće za Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Kao što smo do sada čuli u izlaganjima poslanika, tačno je da su nam potrebni novi zakoni o svakoj od ove tri službe posebno, ali za početak su potrebne osnove.
Ovim predloženim zakonom se, u stvari, uređuju osnove bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti u Republici Srbiji i nadzor nad njihovim radom, što je takođe i te kako potrebno za budući rad sve te tri službe, a kasnije će, naravno, ovim zakonima (nadam se da će biti vrlo brzo u skupštinskoj proceduri) svaka od tih službi biti pojedinačno obrađena i da će svaka od njih imati jasne nadležnosti i jasnu kontrolu kroz te zakone.
Ovaj zakon nam, ako hoćemo da pričamo realno i iskreno, kao Narodnoj skupštini, čak nudi mnogo veće nadležnosti nego što smo imali do sada po pitanju kontrole službi bezbednosti.
Sam zakon ima četiri dela. Čuli smo da je kratak, ali ne znači da je zbog toga loš. Mislim da je dobar zakon.
Zakon u svom prvom delu u članu 3, bezbednosno-obaveštajni sistem, kaže da službe bezbednosti jesu deo jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije. Ono što je najvažnije, za razmatranje pitanja od značaja za nacionalnu bezbednost on predviđa osnivanje saveta za nacionalnu bezbednost. Do sada smo slušali u javnosti kritike zbog osnivanja tog saveta, zato što je on osnovan uredbom. Na ovaj način i taj deo neće biti više sporan, jer samo osnivanje saveta za nacionalnu bezbednost će, donošenjem ovog zakona, biti zakonski regulisano i sam njegov rad je zakonski regulisan, a ne uredbom, kako je to do sada bio slučaj.
Takođe se precizira koje su to službe bezbednosti. To su, već je to rečeno, BIA, kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave unutar sastava Ministarstva odbrane. Što se tiče usmeravanja i usklađivanja rada službi bezbednosti (a zašto je ovo bitno, niko to ne spomenu do sada), u našoj istoriji i istoriji rada službi bezbednosti, svi vrlo dobro to znamo, do sada je bilo više nesaradnje između službi bezbednosti, pre svega vojnih i nekada DB-a ili sada BIA, nego što je bilo saradnje. Bilo je veoma teško uskladiti njihov rad za određene stvari koje su za državu bile i te kako važne i potrebne, da oni zajednički rade i da zajednički koriste svoj pun kapacitet u interesu države i građana Srbije.
Na ovaj način, ovim zakonom počinjemo da i taj deo problema rešavamo. Svi znaju, naročito poslanici koji su godinama unazad članovi Odbora za odbranu i bezbednost, da je upravo saradnja između tih službi bila često korak spoticanja i često je usporavala državu u nekim veoma važnim trenucima. Usmeravanje i usklađivanje tog rada se prenosi na savet za nacionalnu bezbednost i ovde se sad jasno, kroz deset članova, govori o tome kakav je način rada saveta, koje su mu nadležnosti, sastav.
Zatim, još jedno veoma važno telo je biro za koordinaciju. Biro za koordinaciju čine direktori svih službi bezbednosti i sekretar saveta, a ono što je bitno jeste da će taj biro u suštini popraviti ono o čemu sam malopre govorio, a to je da će on doprineti boljoj saradnji službi bezbednosti nego što je to bio slučaj do sada.
Za nas narodne poslanike je naročito važan ovaj četvrti deo. U ovom delu, koji se tiče nadzora nad radom službi bezbednosti, sada se mnogo više i mnogo bolje definiše taj nadzor nad njihovim radom, nego što je bio do sada slučaj. Skupštinski nadzor je u članu 16. Tu jasno piše šta je to što Narodna skupština nadzire u službama bezbednosti.
Takođe, zakonom je regulisana i sednica Odbora. Veoma je važan drugi stav u članu 17. ovog zakona koji kaže da sednice Odbora mogu biti zatvorene za javnost.
U tom slučaju predsednik Odbora obaveštava javnost o radu Odbora, saglasno odlukama donetim na sednici Odbora. Do sada smo imali, poslednjih nekoliko godina, jednu neprijatnu situaciju, blago rečeno, na sednicama Odbora za odbranu i bezbednost kada se podnosi izveštaj Bezbednosno-informativne agencije - poslanici koji su članovi Odbora na dan održavanja sednice mogu da pročitaju taj izveštaj, ali zbog prisustva medija ne mogu da komentarišu na sednici Odbora važne delove tog izveštaja. Na poslednjoj sednici Odbora za bezbednost, kada smo imali izveštaj Bezbednosno-informativne agencije, to znaju članovi Odbora, čak je jedan poslanik pred medijima izneo jedan podatak koji nije smeo da iznese a koji stoji u samom izveštaju.
Zbog toga je dobro što imamo i obavezu čuvanja tajne u članu 20. samog zakona, kao što imamo i jasno rečeno šta je to što Odbor vrši kao neposredni nadzor u članu 19. Siguran sam da će na taj član biti i u ovoj raspravi i u amandmanskoj raspravi određenih primedaba. Ako bude bilo, onda ćemo pokušati da objasnimo Narodnoj skupštini zašto ovako treba da stoji. Verovatno će biti sporan ovaj deo koji kaže da "članovi Odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti podatke o", pa je nabrojano nekoliko stvari među kojima, recimo, akcije koje su u toku ili o pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom. Potpuno je logično da ne može da se traži od direktora službe bezbednosti da tako nešto iznese i narodnim poslanicima.
Postoji možda samo par zemalja u svetu gde se i takve stvari čine, ali opet na zatvorenim sednicama, opet uz obavezu čuvanja tajne. Recimo, jedan od primera za tako nešto su Sjedinjene Američke Države, ali pitanje je da li oni svojim senatorima i kongresmenima... Čak znamo za slučajeve da je njihova Centralna obaveštajna agencija (CIA) obmanjivala senatore i kongresmene. Znamo za slučaj Iraka, gde su oni obmanuli... Uostalom, kao i što je u Engleskoj bio slučaj sa parlamentom, gde su poslanici obmanuti po pitanju naoružanja koje ima Irak.
Dakle, pitanje je, i kad imate određene nadležnosti, da li možete ikada do kraja da kontrolišete da li je tačno to što vam se predstavlja. Ovo rešenje je rešenje koje je u skladu sa demokratskim načelima i principima u svim zemljama, bilo da se radi o zemljama zapadne Evrope ili istočne Evrope. Ovaj zakon je nešto što je dobro i prihvatljivo za poslanički klub Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i mi ćemo, ponavljam još jednom, glasati za njega.
Sada bih zamolio predsedavajućeg da mi omogući da reagujem, nisam želeo ceo dan da se javim po Poslovniku da bi rasprava išla u željenom toku i da bismo mogli da nastavimo posle šest sati rada i na ovom zakonu, ali bih kao član Odbora za odbranu i bezbednost želeo da reagujem na ovaj napad na pripadnika policije Nebojšu Trajkovića od strane divljaka na stadionu Crvene zvezde.
Biću kratak, ako mi dozvolite, a ako ne, onda ću morati da se javim po Poslovniku.
(Predsedavajući - Miloljub Albijanić: Imate li vremena, gospodine Šormaz?)
Imam vremena, ali nije tačka dnevnog reda, zato vas pitam da li dozvoljavate, da se ne bih javljao po Poslovniku.
(Predsedavajući: Izvolite.)
Zaista bih morao da reagujem na ovo što vidim da u našim medijima nazivaju te ljude koji su napali ovog časnog i poštenog policajca, koji je dobro obavljao svoj posao, huliganima. To nije srpska reč i ne treba ih tako nazivati, treba ih nazivati onim što oni jesu a to su divljaci i kriminalci, a zna se kako država treba da postupa sa divljacima i kriminalcima. Želim da podržim sve ono što je ministar rekao juče kada je posetio povređenog policajca, svaku reč koju je ministar rekao.
Mislim da mi kao Narodna skupština... I, videćemo sutra, ako budemo imali vremena, na Odboru za odbranu i bezbednost o tome takođe da razgovaramo i da se dogovorimo da i mi kao Odbor posetimo povređenog policajca, gospodina Trajkovića.
Zaista je došlo krajnje vreme i ceo taj slučaj je dokaz da smo dobro uradili što smo nedavno izmenili Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, što smo pooštrili kazne. Ovo se desilo zbog toga što oni koji su dužni da taj zakon primenjuju, znači pravosuđe, nisu do sada izricali kazne onako kako zakon predviđa, ali nadam se da ćemo jedinstvenim stavom i opštim pritiskom kroz javnost već jednom doći i do situacije kada će se takve stvari rigorozno kažnjavati. Ovo je, po mom mišljenju, bio apsolutno pokušaj ubistva, pa izlazi čak iz okvira tog zakona i treba izgrednike najstrože kazniti.
Ono što je najveći problem, a vezano je za sport, ne samo za fudbal nego i za košarku, jer se takve stvari dešavaju u košarci... Danas smo drugorazredna reprezentacija u košarci, a do pre samo nekoliko godina smo bili svetska sila. Razlozi za to leže u Košarkaškom savezu Srbije, kao i u Fudbalskom savezu Srbije. Problem su, znači Fudbalski savez Srbije, recimo konkretno za fudbal, kao i klubovi, pre svega oni koji su najjači, a to su Crvena zvezda i Partizan. Rešenje treba tražiti tu. Treba biti oštar i mi kao država treba da reagujemo. Ne treba više Fudbalski savez Srbije...
Pogrešno je za srpski fudbal da Crvena zvezda i Partizan budu, znam da ovde ima najviše navijača tih klubova, ali je pogrešno da ti klubovi budu privilegovani. U te klubove treba ući i treba proveriti njihovo poslovanje i način na koji se radi ovo što se radi sada, jer imamo dokaze.
Pogledajte samo izjave nekih ljudi iz Fudbalskog saveza Srbije gde sekretar zajednice prvoligaša, koga inače poznajem, gospodin Miodrag Janković, kaže - nismo razmišljali o tome da prekidamo prvenstvo jer time ne bismo postigli nikakav efekat, samo bismo lišili fudbala one koji dolaze da gledaju utakmice. Tim ljudima koje bismo lišili mogućnosti da gledaju fudbal uskratili bismo priliku da gledaju, prvo, jedan loš prvoligaški fudbal u našoj zemlji. S druge strane, veoma mali broj ljudi bismo lišili, jer su nam prazni stadioni zbog takvog ponašanja klubova i zbog divljaka koji dolaze na te utakmice ne zato da gledaju sport i fudbal, nego da rade neke potpuno druge stvari, koje nemaju mnogo veze sa sportom.
Pogledajte samo izjavu generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije, Zorana Lakovića, koji kaže sledeću stvar – znam da su potrebne žestoke kazne za klubove zbog ovakvih incidenata, ali takvu odluku nije lako doneti. Znate zašto takvu odluku nije lako doneti? Zato što Fudbalski savez Srbije potpuno kontrolišu Crvena zvezda i Partizan. Naravno da ih oni ne mogu kazniti, jer su zavisni od ta dva fudbalska kluba.
Najsramotniju izjavu, po meni, rekao je generalni sekretar Crvene zvezde Zoran Damjanović, koji je juče na konferenciji za štampu pokušao da negira krivicu Crvene zvezde za taj, kako neko kaže, incident, a ja pričam o divljačkom kriminalnom napadu na srpskog policajca. On je pokušao da negira krivicu kluba Crvena zvezda kao organizatora i da tu krivicu prebaci na Ministarstvo unutrašnjih poslova, tako što je rekao da su oni uradili sve što je trebalo u organizaciji, a da su za pretres navijača koji dolaze na stadion krivi policajci koji nisu dobro pretresli navijače koji su ulazili na severnu tribinu.
Osnovano sumnjam, i cela Srbija to zna, da su u stvari policajci dobro uradili svoj posao, buduća istraga treba da ide u tom pravcu, a da su oni koji su organizovali utakmicu, to je FK Crvena zvezda, preko ograde, iznutra dodali pirotehnička sredstva toj grupi navijača. To rade klubovi u Srbiji i svi mi to znamo. Znači, ne unosi se na spoljni ulaz, nego klubovi iznutra daju navijačima pirotehnička sredstva, a onda se događa to što se događa.
Ovo mora jednom javno da se kaže. Iskoristio sam večeras priliku da to kažem za skupštinskom govornicom, svidelo se to nekom ili ne.
Privilegovanih u zemlji Srbiji, onih koji se bave kriminalom, pa makar to bili i fudbalski klubovi Zvezda i Partizan, ne sme biti. Na ovaj način su, ubeđen sam, oni koji su iskoristili pirotehnička sredstva protiv srpskog policajca došli do tih pirotehničkih sredstava i na taj način su posle činili to što su činili.
Oni brukaju srpski sport. Brukaju one kojima smo se ponosili ove godine, brukaju i one koji nemaju veze sa fudbalom, poput Novaka Đokovića, Ane Ivanović, Jelene Janković, brukaju svakog od nas, svakog građanina Srbije na takav način. Svi mi moramo da se udružimo i da taj deo i taj problem u našem društvu već jednom rešimo.
Hvala, izvinite još jednom; da sam se javio po Poslovniku takođe bih o ovome govorio, ali mislim da je bilo uputno i da već jednom ovakve stvari treba reći. Hvala.