Želim samo po Poslovniku, na osnovu člana 100. st. 2. i 3, pošto je gospodin Vučić rekao, gledajući u pravcu dela Skupštine u kojem sam ja sedeo, kako se smeškamo, vezano za priču oko Prijića, i kako niko ništa nije rekao. Hoću da kažem da nije baš sve tako. Recimo, ja sam bio na TV "Politika" i rekao sam svoje mišljenje, ali ja nisam republički tužilac.
Da se ja pitam, da sam ja republički tužilac, ja bih zbog suđenja za ubistvo generala Boška Buhe smenio Prijića sa mesta specijalnog tužioca ili tužioca tog specijalnog odeljenja.
Znači, smenio bih ga, jer je to suđenje propalo ili zato što Prijić nije znao da spremi dokaze, da organizuje postupak protiv optuženih ili zato što je optužio pogrešne ljude. Znači, jedan od ta dva slučaja je. Nema treće mogućnosti. Znači, ili nije znao da radi svoj posao ili je optužio pogrešne ljude.
Prema tome, po mom mišljenju on treba da bude smenjen, ali ministar kome ste se obraćali sa tim nema ništa. To je tužilac. Evo, pomažemo tužiocu sa govornice, kažemo šta možemo, pa neka sada on radi svoj posao kako zna i ume. To je to.

Ja ću uvažiti ovo što ste vi rekli gospodine predsedniče, mada je veoma jasno da je svakom rečju koju je progovorio ovde gospodin Ristić, u stvari, izvršio povredu člana 100.
I ja razumem da je bilo emocija u nastupima prethodnih poslanika DSS-a, posebno razumem, ako je bio emotivan nastup gospodina Karaičića, apsolutno ga razumem, i nije mi jasno kako gospodin Ristić ima obraza da izlazi i dalje ovde i da govori. To je stvar njegove stranke i poslaničke grupe...

Dakle, što se tiče onoga što mu je rekao gospodin Karaičić, ja potpuno razumem, jer njemu je oduzet mandat od strane Administrativnog odbora koji je vodio gospodin Ristić. Ustavni sud je vratio taj mandat, a gospodin Ristić mu nije vratio mandat. Ako neko ne vrati ono što je sudskim rešenjem dato kao pravo, zna se koji je izraz za takvog čoveka u našem narodu.
Prema tome, ja potpuno razumem emotivan nastup gospodina Karaičića i mislim da je bio apsolutno opravdan i da mora da bude, odnosno da ga razumete zbog toga.
Inače, izvinjavam se gospođi koju vidim, dakle, jedna iz sindikata, zbog toga što se ne vodi rasprava o onome o čemu treba, o Zakonu o radu, zato što je gospoda iz DS-a nervozna. Znaju da ova država ide u dobrom pravcu i pokušavaju na svaki mogući način da destabilizuju ovu državu i ovaj parlament – da prave od njega ono što je bio u njihovo vreme, a to je bio jedan najobičniji cirkus.

Zato što uvažavam gospodu iz Sindikata i zbog građana Srbije koji čekaju da donesemo zakon o radu, biću kraći od tri minuta.
Imam repliku na izlaganje gospodina Markovića, gde je pomenuo mene u nekoliko navrata. Hoću prvo da kažem da u ovoj skupštini pored advokata i tehničara za poslove radnih odnosa sede još i lekari, seljaci, radnici raznih vrsta i zanimanja. Pa to je tako, takva je Srbija i tako Parlament treba, naravno, da predstavlja Srbiju. To nema nikakve veze sa onim što ste vi govorili.
Žalosno je, a drago mi je što ste to rekli, što je gospodin Ristić radio protivpravno stvari kao diplomirani pravnik, vrhunski advokat i predsednik Komore advokata Jugoslavije ili čega već, mada znam da ta država više ne postoji nego Srbija i Crna Gora, a ne znam da li su promenili ime te komore.
S druge strane, gospodine Markoviću ako niste sa tim upoznati, ne nosim nikakvu frustraciju s tim što sam osnivao DS u januaru mesecu 1990. godine u Smederevu. Bio sam prvi predsednik demokratske omladine. Kada smo mi napravili DSS 1992. godine, od 21 člana Opštinskog odbora, 18 je napravilo DSS, a jedan nije nigde otišao, napustio je i jednu i drugu, a dvojica su ostali u DS.
Zna se zašto smo mi to radili, zato što smo pravili udruženu opozicionu koaliciju u borbi, u frontu protiv Slobodana Miloševića, a vi to niste želeli, nego ste pravili sa njim dogovore, vodili kampanju "pošteno", a gde ste napadali Vladu Republike Srbije, nijednom niste spomenuli Slobodana Miloševića.
Čak ste te godine 1993. bili spremni sa njim da uđete i u Vladu i da imate svog predsednika Vlade. To je ono što ste vi radili i nemate pravo da spočitavate nešto i da govorite DSS o tome.
Što se tiče Vojislava Koštunice, sada ste pokazali da ste potpuno nedostojni da spomenete njegovo ime, jer vi nikada ne biste bili poslanik da on nije bio nosilac liste. Molili ste nas, molili ste nas pred onaj Glavni odbor, u novembru mesecu 2000. da donesemo odluku da idemo zajedno sa vama na republičke izbore i da on bude nosilac liste. Kumili ste i molili, jer ste znali kako biste prošli bez toga.
Jedina pobeda 24. septembra je bila pobeda Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem. Nismo tada osvojili više odborničkih mandata od SPS-a, oni su ih više osvojili na lokalnim izborima istog dana. Nismo osvojili poslaničku većinu u saveznoj skupštini, nego je Vojislav Koštunica pregovarao sam SNP-om i napravio novu saveznu vladu u koju ste posle vi ušli i radili to što ste radili i stekli mogućnost da uđete i na republičkom nivou vlasti. Sramota je da tako nešto govorite. Trebalo bi da se zastidite zbog svega što ste rekli. Hvala.

Ja ću samo kratko, pošto me je gospodin Todorović pomenuo, naravno, u pozitivnom smislu. Ja to tako razumem i zahvaljujem za zabrinutost gospodina Todorovića za moju sudbinu zbog učešća u onom poslednjem ratu kada je NATO pakt bombardovao Srbiju. Hoću samo da kažem da ja apsolutno nisam zabrinut za sudbinu svih onih koji su bili u tom delu linije komandne odgovornosti, o čemu ste vi govorili, zato što ova Vlada Republike Srbije odlično sarađuje sa Haškim tribunalom i do toga sigurno neće doći.

Naravno da će, zahvaljujući radu ove Vlade Republike Srbije, vrlo brzo Srbija i Crna Gora biti sastavni deo Evropske unije. Ubeđen sam da ću u tom budućem evropskom parlamentu, u kome bude i Srbija i Crna Gora, i ja biti poslanik, evropski parlamentarac. Hvala vam na toj zabrinutosti.

Samo bih dopunio i gospodina Prorokovića i gospodina Vučića nečim što je zaista bilo juče na Odboru za odbranu i bezbednost, pošto držimo iste papire. To su danas dobili poslanici koji su u Odboru za odbranu i bezbednost.
Tačno je sve što ste rekli, ali je i tačno da je Odbor za bezbednost jednoglasno, pre svega na inicijativu poslanika DSS, i mogu da vam odam priznanje što izađete i takve stvari kažete, na taj način vršite reklamu, svoju ličnu i poslaničke grupe. Imate apsolutno pravo na to. Žao mi je što se ova vlada malo više takvim stvarima ne reklamira. Da se više pitam, više bi se reklamirala i bila bi u boljoj situaciji, jer mnogo više je uradila nego što se to u Srbiji predviđa.
Ono što sam još hteo da kažem, a što niste rekli ni jedan ni drugi, da je fond nezakonito otvorio i račun u "Delta banci" i mi smo, kao Odbor za odbranu i bezbednost, tražili da saznamo po kom pravnom osnovu, tražimo da nam se hitno da odgovor po kom pravnom osnovu je račun u "Delta banci". Nadamo se da ćemo taj odgovor dobiti veoma brzo.

Član 100. Želim da vas zamolim da zaista pokušamo da se svi uvažavamo onako kako treba da čine narodni poslanici i da se obraćamo jedni drugima onako kako upravo član 100. Poslovnika predviđa.
Imali smo čitavu halabuku oko zakona o Narodnoj skupštini i sada je, po meni, potpuno neargumentovano gospođica Jovanović rekla sa skupštinske govornice, bez ijednog jedinog dokaza o tome, kako Karić kupuje narodne poslanike u Narodnoj skupštini. Mislim da to treba da se spreči. Još u toku samog govora trebalo je da bude upozorena da tako nešto ne radi, jer se time narušava ugled Narodne skupštine.
Gospođice Jovanović, tačno je da SRS dobija dosta glasova u Srbiji. Međutim, čini mi se da će teško dobijati u narednom periodu tako mnogo glasova, zato što su građani shvatili da je džabe, koliko god glasaju za vas, vi više nikad ne možete da budete vlast. Nije baš da ste svuda na lokalu vlast. Recimo, u Novom Sadu još uvek nemate skupštinsku većinu.

Član 100. – dužni smo sa uvažavanjem da se obraćamo jedni drugima i da pričamo istinu ili barem stvari o kojima nešto znamo.
Želeo bih kratko da kažem, javnosti radi, da ne bi došlo do zabune da narodni poslanici to ne znaju, zbog toga što je jedna narodna poslanica izjavila to što je izjavila. Kruške padaju sa drveta tj. sa kruške, a bombe teško da padaju. Bombe se bacaju i ja to znam kao pripadnik protivavionske artiljerije koji je učestvovao u ratu. Na nas su bombe bacali, nisu bombe padale tek tako na nas, tako da ima krivice, naravno, i kod onih koji su vodili zemlju u to vreme, ali ne može da nema krivice i kod onih koji su te bombe bacali.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, obraćam vam se po Poslovniku, mislim da je u pitanju čak i ceo Poslovnik, ali tražio sam ovaj deo o javnosti rada, od člana 169. do 173. Naime, tražim od vas i od sekretara Skupštine da zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovo što smo danas videli u većem broju dnevnih novina ne odgovara istini i nema veze sa životom, nema nikakve veze ni sa zakonom o Narodnoj skupštini Republike Srbije koji moramo da donesemo u ovoj Skupštini, jer se radi o najvažnijoj državnoj instituciji. Donećemo ga. Naravno da ćemo razgovarati i o ta dva sporna člana, ali ovu instituciju moramo da zaštitimo, jer onaj ko ruši ovu instituciju u tim tekstovima, ruši državu, državni suverenitet.

Danas sam i ja žrtva jedne totalne laži koja je napisana u listu "Glas javnosti". Na ovaj način tražim da mi se te novine izvinu, jer je napisano da sam ja tamo nekom mladom gospodinu rekao za ćebe i trenerku koju je nosio, što je apsolutna neistina. Znači, nisam nijedni jedinu reč progovorio sa njim, a jeste nosio neuglednu duksericu i trenerku i ne profesionalni ranac, kakav nose fotoreporteri, nego običan veliki crni ranac na leđima.

To nema nikakve veze sa odžačarskim odelom, što je dalje u tekstu napisano, ni sa tim kako odžačari rade u posebnom odelu, pa moraju i fotoreporteri. Gospoda fotoreporteri i novinari mogu da vide kako je uređena Skupština u zemljama u našem okruženju, pa može i na taj način da se razgovara.

Pre svega, molim vas da svim predstavnicima medija koji imaju akreditaciju i dolaze ovde, bilo da su u pitanju fotoreporteri, novinari, snimatelji, kamermani, odštampate i podelite ovaj deo Poslovnika o javnosti rada, od člana 169. do 173. trenutno važećeg, da se sa tim upoznaju i da se ubuduće po tome kako predviđaju ti članovi ophode i ponašaju prema narodnim poslanicima.

I vi ste, predsedniče, danas žrtva onog jednog teksta "alavo", sa onom fotografijom koja je krajnje bezobrazna. Vi znate na koji način i zašto ste to radili. To je jedan potpuno tendenciozno napisan tekst. Prema tome, molim vas, ako se ovako nastavi, ova Skupština će postati potpuno besmislena, a znamo da država u kojoj nema Narodne skupštine, nema ni demokratiju, nego je diktatura u pitanju, čija god da je, a tako, bogami, nećemo moći u Evropsku uniju.

Pa, evo i ja predlažem Narodnoj skupštini da ne usvoji ovaj amandman, jer amandman nije dobar. Bolje je rešenje u Predlogu zakona i imam pravo na to, kao što narodni poslanik, koji je podneo amandman, ima pravo  da predloži da se amandman prihvati, jer nam je Ustavni sud Srbije omogućio da raspravljamo svi, svi poslanici, o svakom amandmanu, i da dajemo predloge.
Prema tome, to je moje pravo, kao što je bilo pravo i narodnog poslanika Jovičića da kaže da amandman nije dobar i da ga ne treba usvojiti.

Predsedniče, pozivam se na član 100. Veoma ću kratko.
Naravno, pošto su poslanici dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem i da govore istinu za govornicom, pošto je spominjano i od strne poslanika iz G17 i od strane poslanika iz DS, njihova prepirka o tome ko je zaslužan za otpisivanje duga kod Pariskog ili Londonskog kluba, najviše zaslužan za to je gospodin Vojislav Koštunica, koji je 24. septembra 2000. godine pobedio Slobodana Miloševića na izborima i naravno posle toga otvorio granice naše zemlje.
Srbija je bila primljena u sve institucije, između ostalog i međunarodne finansijske institucije, počeli su razgovori i prve razgovore na sve te teme je naravno pokrenuo gospodin Vojislav Koštunica. To je istina, a posle su se i ostali priključili.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ne vidim jednog poslanika zbog kojeg sam se javio.
Moram da kažem da amandman mladog gospodine Nemanje Šarovića, uvaženog kolege, ima veće šanse da bude usvojen u ovoj skupštini nego što ima Boris Tadić šanse da bude izabran za predsednika Srbije. On može biti predsednik samo Čedi, Janjuševiću, Kolesaru, Bebi, Kostiću i takvima, a hvala bogu, Srbiji nema nikakve šanse da bude predsednik.

Član 100. st. 1. i 2, da su poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Mislim da to gospođa Stojačić malopre nije uradila, obraćajući se poslanicima i kritikujući nas za ovu odluku da radimo dok ne završimo danas.
Trebalo bi da svi sada budemo upoznati sa nekim činjenicama. Možda neko može da kaže da to nije tačno, ali gospođa Stojačić je danas išla u Novi Sad odavde službenim kolima, koliko znam Pokrajinske skupštine, pa se vraćala nazad, pa možda može da bude sveža i odmorna i da žvaće gore žvaku. Neće to smetati njenoj stranci, pošto je GSS po novim istraživanjima pao na 0,27% podrške građana Srbije.
A možda je i gospodin Aca Vlahović nasmejan, i on može da nas upozorava na to da smo sami doneli ovakvu odluku. Ovo je Poslovnik i to je tema, a imamo informaciju da je večeras bio u Kragujevcu sa Vlatkom Rajkovićem, sa jednim predsednikom sindikata iz "Namenske", direktorom "Namenske". Šta su tamo radili ne znam, ali kada se Legija predao, predaće se i Kole, pa ne znam da li će se tako lepo smeškati.
A gospodin Dušan Petrović je možda otišao da proveri šta mu radi privredni kriminal u zgradi Skupštine, tj. šta mu policija traži tamo u zgradi skupštine opštine gde je on predsednik, a potpredsednik Borisa Tadića, predsedničkog kandidata DS.

 Ovaj će zakon ući u istoriju zaista što smo ga doneli u pet časova i nešto, zbog toga; dobro, donećemo ga; i što smo pokazali da smo kao parlament i kao narodni poslanici ozbiljni ljudi, i kao takvi zaslužili smo poverenje naroda i pokazujemo da smo sposobni, svi iz vlasti i opozicije, zajedno da radimo celu noć do ujutro u korist naroda i države. A dotični mladi gospodin je ušao u istoriju po tome što je mahao određenim kartama, avionskim, i mogu da ga pitam da li ima neku za Bodrum za ovo letovanje.

Gospodine predsedniče, pozivam se na član 100. legendarni stav 1, da su posalnici dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem. Zaista me je glava zabolela od ovoga što smo čuli malopre za govornicom.
Hajdemo zdravu logiku. Ako su poslanici SRS bili unutra, kao što kaže gospođica Jovanović, onda je zakon prošao, jer poslanici SRS su manjina, imaju vrlo malo poslanika, samo 80 u Skupštini i sa tim ne može da se vlada i da se bude silan i moćan.
Vas je malo i vi ste opozicija i zbog toga ne možete da donesete zakone. Ako ste bili, onda je sa 124 prošao zakon.