Gospodine predsedavajući, predlažem da Narodna skupština odbije ovaj amandman, jer je potpuno neutemeljen i potpuno je prihvatljivo obrazloženje koje je dala Vlada, pogotovo ako se ima u vidu da se radi o prekršajnom postupku, dakle, o prekršajima koji imaju mnogo manju društvenu opasnost od krivičnih dela.
Podsetio bih javnost Srbije, naravno i sve kolege narodne poslanike, da u krivičnom postupku i za lakša, a i za teža dela, oštećeni nemaju prava žalbe onde gde se eks oficio postupa, gde osnovno, odnosno više tužilaštvo zastupa njihove interese. Čim nemaju prava u krivičnom postupku, zašta bi imali prava u prekršajnom postupku, gde je društvena opasnost daleko manja, a imate ogroman broj predmeta gde bi nastalo opšte zagušenje zbog pisanja žalbi. Prema tome, pozdravljam odluku Ministarstva i ne treba prihvatiti ovaj amandmana. Hvala.

Gospođo predsednice,uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u potpunosti podržavajući ono što je gospodin Martinovi rekao, kao naš ovlašćeni predstavnik dajem punu podršku ministru pravde da u tom smislu otvorimo jednu stručnu diskusiju.
Što se tiče ovakvog amandmana ministre, nemojte da brinete i zvezdu da stavite na čelo da vam sija, opet ne biste valjali. Ovo su amandmani koji se zovu politički egzibicionizam, ovo su amandmani koji ne znače ništa. Zapravo zbog javnosti Srbije samo treba reći VSS je vas zamolio da odložite početak primene onoga što će oni dobiti kao ovlašćenje. Znači, oni su vas zamolili, a onda ste vi nama dali ovaj predlog koji ćemo mi prihvatiti.
Još nešto, pošto se približava raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ja očekujem, kao što sam i u načelnoj raspravi istakao da vi kao jedan od najboljih ministara pravde u Republici Srbiji od Drugog svetskog rata do danas, a ja to mogu da tvrdim jer sam dugo godina u politici i dugo godina radim u ovoj profesiji koja se zove advokatura, uživate ne podeljeno poverenje sudija, tužilaca i nas advokata. Hvala.

Gospođo predsednice parlamenta, poštovani ministre Selakoviću sa saradnicima, drage kolege iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, današnja rasprava potvrđuje da Vlada Republike Srbije radi u punom kapacitetu, donosi predloge pred Narodnu skupštinu, pred nas narodne poslanike i poslanice i bez obzira na najavu vanrednih parlamentarnih izbora, mi smo spremni da ovde radimo i to činimo od ponedeljka do petka. Svaki put kada vi dođete ovde u ovaj parlament mi vas rado dočekamo. Ubeđen sam da je Ministarstvo pravde, a nemam tačan broj dolazaka, najčešće bilo u ovom parlamentu. Vi ste za ove dve godine ili za godinu i 10 meseci dali najveći broj predloga zakona, predloga dopuna i izmena zakona i dopuna zakona. Na tome sam vam zahvalan.
Danas imamo pred nama jedan zakon koji je očigledno izazvao najveću polemiku i očigledno najveću pažnju svih građana Srbije. Pokazuje se da i sami narodni poslanici osećaju da građane Srbije interesuje najviše ta tema, a to je ovaj zakon koji ste dali i radi se o Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta koje nemaju žive zakonske naslednike. Dakle, mi sada ispravljamo jednu istorijsku nepravdu, jedan veliki zločin koji je počinjen u Srbiji u periodu od 6. aprila 1941. do 9. maja 1945. godine.
Ja se ne bih upuštao u to ko je kriv. Ne bih da ovaj parlament pretvorim u sudnicu, mada je danas ovde bilo i tužilaca, bilo je i sudija, bilo je i onih koji su izrekli presude i gospodinu Milanu Nediću, nesrećnom čoveku u nesrećnom vremenu, u najnesrećnijem periodu za Srbe u 20. veku. Svi su ginuli. I Jevreji su ginuli u Drugom svetskom ratu, i Jermeni su ginuli u Prvom svetskom ratu, a Srbi su ginuli i u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu. Hoću da kažem da se ja, kao ni moji preci, a ni moji naslednici, nećemo osećati krivim zbog ovoga što se desilo.
Izražavam duboko žaljenje što su se ovakvi zločini dešavali. Ovim ljudima je prvo oduzet život, a onda im je oduzeta sva imovina. Država Srbija, usvajanjem ovakvog zakona, a ubeđen sam da ćemo ga konsenzusom usvojiti u ovom parlamentu od strane svih poslaničkih grupa, na pravičan način nadoknađuje ono zašta je kriva, ono što se desilo na njenoj teritoriji, ali bez njene političke volje i bez želje srpkog naroda da bilo kome uzme život jer se tada srpski narod borio za svoj život, da spase svoju nejač, svoju državu. Zbog toga ćemo, kao poslanička grupa, naravno, dati punu podršku i glasati za ovaj zakon.
Pošto ste vi danas predložili i druge zakone, a koji su na neki način u zapećku vezano za brojne diskusije koje su bile koncentrisane samo na ovaj zakon o Holokaustu, ja bih se dotakao i izmena i dopuna Zakona o prekršajima, i to konkretno člana 336, gde se predviđa da ukoliko niste platili kaznu i ukoliko niste platili troškove prekršajnog postupka, neće vam biti izdata vozačka dozvala, nećete moći da uzmete potvrdu o registraciji, nećete moći da uzmete saobraćajnu dozvolu. Ovo je sve mnogo benignije u odnosu na ono što je sada predviđeno. Dakle, onog momenta kada dobijete rešenje o kažnjavaju od sudije za prekršaje, koja glasi na novčanu kaznu, vi tu novčanu kaznu niste platili u roku, particiju, sudija donosi rešenje i ta novčana kazna se prebacuje na zatvorsku kaznu tako što hiljadu dinara košta jedan zatvorski dan, najviše 60 dana. Ukoliko ni tada ne platite, dolazi policija, vodi vas na izdržavanje kazne.
E sada, hoću samo da kažem, šta je lakše za stranku, da li kada ode da registruje kola ili da uzme vozačku dozvolu, biva opomenut da to ne može da radi i da ode da plati kaznu ili da mu na vrata stana, kuće zvoni policija, stavlja lisice i vodi ga na izdržavanje kazne, a onda imamo nemile scene gde se poziva rodbina, na brzinu se dolazi, događa se da čak neko bude uhapšen nedeljom kada ne rade pošte, pa se onda porodica dovija tako što ode na granične prelaze pa tamo uplaćuje kaznu, donosi, ne bi li svog rođaka, prijatelja izveli iz zatvora. Prema tome, i ovo je jedna novina koja doprinosi tome da imamo i bolju pravnu sigurnost. Takođe su predviđene neke izmene koje ubrzavaju ovaj prekršajni postupak.
Ono što je veoma važno o čemu danas mislim da niko ništa nije hteo da kaže od narodnih poslanika, a evo ja duboku potrebu osećam za tim, to je izbor članova za Visoki savet sudstva i izbor članova za Državno veće tužilaca. Način na koji je to sprovedeno je za divljenje. Nema nijednog prigovora, nema nijedne primedbe. Taj izbor je bio poput demokratskih izbora. Izbori su se odvijali tajno. Mogao je da se kandiduje naj koji je smatrao da ima uporišta kod svojih kolega, ko je smatrao da zavređuje i da će biti pobednik. Naravno, nisu mogli da pobede svi koji su to za sebe smatrali, a naravno svi najbolje mislimo o sebi. Pobedili su oni koji najviše imaju poverenja kolege sa kojima oni rade, neposredno ili posredno. Na ovaj način ćemo popuniti veće za pravosuđe, Visoki savet sudstva, nekada se zvao pravosuđe pa je zbog toga ostao taj recidiv, i Državno veće tužilaca.
Kolegama koje ćemo izabrati u Danu za glasanje koristim priliku da čestitam. Želim da nastave da, zajedno sa vama koji ste već veoma iskusni u tome, rade na način kako smo radili ove četiri godine, računajući od 2012. godine, kada su u potpunosti uspostavljena merila i kriterijumi za izbor sudija, tužilaca, za izbor predsednika sudova i tužilaca i kada su ta merila u najvećoj mogućoj meri poštovana i u ovom parlamentu, a naročito od ova dva vrlo važna organa koja sam spomenuo i koji će sada biti u punom sastavu, odnosno sa nekim ljudima koji imaju više volje, više energije i koji će se samo uklopiti u stari tim i napraviti jednu ekipu koja je sastavljena od onih iskusnih i onih malo mlađih, ali punih energije i elana.
Potpuno je jasno da postoje ta merila i ti kriterijumi. Potpuno je jasno da za izbor sudija i predsednika sudova postoji ono što se zove obučenost, ono što se zove spremnost da obavljaju tu funkciju, kao i ono što se zove dostojnost. Očigledno da postoji veliko interesovanje za izbor za sud u Srbiji. Postoji zbog toga što je svim našim kolegama potpuno jasno da se bira na transparentni način. Nije potrebno više da dobijete saglasnost neke stranke. Nije potrebno da obilazite opštinske i gradske odbore stranaka na vlasti. Nije potrebno da zovete bilo koga od narodnih poslanika da bi vam on završio posao ili intervenisao.
Rekao sam više puta i sada ću da kažem – nikada niko za ove četiri godine od mene kao narodnog poslanika, ni bilo koga od narodnih poslanika Srpske napredne stranke, nije došao da interveniše, zato što su shvatili da se sada izbor vrši u okviru kolektiva u kome su oni radili, jer se traži mišljenje opšte sednice suda u kome su radili, kao i neposredno višeg suda ili državnog organa gde su oni obavljali posao. Traži se kakav je prosek na fakultetu ocena, traži se da li su položili pravosudni ispit sa odlikom i da li su se isticali u poslu koji su radili. I svi kandidati koji su do sada u ovom parlamentu predloženi od strane Visokog saveta sudstva su imali preporuku – naročito se ističe. To je vrlo važno za njihovo dalje napredovanje.
Ubeđen sam da svi ovi predlozi koje ste dali, a imate predloge za osnovne sudove u Vranju, za prekršajni sud u Vranju, prekršajni sud u Nišu, osnovne sudove u Aleksincu, Negotinu, Pirotu, Kruševcu, Kragujevcu, Prijepolju, Ivanjici, Kraljevu, Čačku, Priboju, svi oni željno iščekuju da ovaj predlog koji ste vi nama dali bude usvojen i mi ćemo sigurno u Danu za glasanje, to će biti petak, glasati za sve ovo što ste vi predložili, bez ikakve želje da se mešamo u vaš predlog. Nikada to do sada nismo uradili, nikada vašu odluku nismo osporili.
Ono što je takođe markantno i možda neprijatno, ali, šta ćete, život čini da dođe i do toga, jeste predlog za razrešenje predsednice suda u Valjevu, gospođe Ljiljane Karac. Predlog je bio obrazložen od ministra pravde, prihvaćen od Visokog saveta sudstva, prošao Odbor za pravosuđe republičkog parlamenta, saslušani su i svi su dali izjave koji su povezani sa ovim slučajem i žao mi je. Neki dan smo zbog nesmotrene rečenice jednog ministra smenili, a ovo, priznaćete, jeste mnogo više od jedne rečenice, ovo je nepravilnost koja ne sme da se toleriše i zato ćemo, takođe, pošto smo podigli lestvicu za sve, moral i poštovanje zakonskih odredbi mora da bude ono što nas sve odlikuje, svaka greška, pa čak i nesvesna, mora da ima konsekvence. Predsednik suda ne sme da napravi ovakvu grešku. Ovo je opomena svim predsednicima sudova u Republici Srbiji.
Zbog toga, a i zbog svega ovoga što je Ministarstvo pravde uradilo za godinu i 10 meseci, ja ću kao narodni poslanik, a i moja poslanička grupa, glasati za sve ove predloge. Ono što očekujem od ministra pravde, gospodina Nikole Selakovića, jeste da posle sledećih izbora i po treći put bude izabran za ministra pravde. Hvala vam.

Gospođo predsednice parlamenta, poštovani ministre, naravno, sa saradnicima, gospodine državni sekretaru Peruničiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, 2013. godine smo prvi put birali za ministra sporta i omladine gospodina Vanju Udovičića. Ja sam bio tada iznenađen da neko ko je u tom trenutku bio najbolji vaterpolista na svetu prekida karijeru i prelazi na mesto ministra gde će osećati razne vetrove, gde će biti udaraca sa svih strana i gde ima mnogo udaraca koji nisu sportski.
Međutim, na moje veliko iznenađenje, on se veoma dobro snašao. On je neko ko je uspeo da nam da zakon o sportu koji je dugo najavljivan, koji nije izmena i dopuna nekadašnjeg Zakona o sportu iz 2011. godine, nego sasvim novi zakon, s tim što je taj novi zakon u potpunosti prekopirao i uzeo ono što je bilo dobro i ono što se pokazalo u praksi kao dobro iz starog zakona, a uveo puno novina koje donose da mi imamo sada jednu potpuno novu situaciju u sportu. Ja sam veoma zadovoljan što ste imali deset javnih diskusija, deset gradova ste obišli. Čuli smo od naših ovlašćenih predstavnika, naročito ovlašćene predstavnice SNS, da su te diskusije trajale po više od šest, sedam sati, da ste vi argumentovano odgovarali na sva postavljena pitanja, davali objašnjenja.
Zbog toga danas imamo jednu potpuno mirnu situaciju u ovom parlamentu. Nema otrovnih strelica, nema loših komentara. Zakon je prihvatljiv, rekao bih, konsenzusom, za sve poslaničke grupe. Očekujem da ćete, kada budemo raspravljali u pojedinostima, odnosno o amandmanima, vi imati razumevanja i za određene primedbe koje su date, a date su sa dobrom namerom, da bi zakon bio još bolji, da u danu za glasanje sve poslaničke grupe po prvi put u ovom sazivu daju svoj glas za jedan zakon, a to je zakon o sportu.
Svaki grad u Srbiji ima Đokoviće potencijalne, ima potencijalne Udovičiće, ima potencijalnu braću Peruničić, ima ljude koji su nam mnogo radosti u najtežim trenucima za Srbiju donosili, koji su se okitili zlatom, u koje gledaju dečaci i devojčice Srbije i obično u ovakvim zemljama koje su pod bombama, koje su pod sankcijama se rađaju vanredni talenti. Mi smo očigledno genetski predodređeni da budemo prvaci u mnogim sportovima, mislili smo da je to u kolektivnim, a onda se pokazalo da i u pojedinačnim sportovima možemo imati prvaka sveta, odnosno čoveka koji je prvi na listi tenisera već dugi niz godina.
Kada sam ja bio mali, kazna je bila kada vas zovu od kuće da uđete u kuću, da prekinete da igrate fudbal, da igrate košarku, a sada je najveća kazna kada dete odvojite od kompjutera i kažete mu da uzme loptu da ode da se tom loptom igra. Nažalost, to je realnost u Srbiji. Nekima je to smešno, ali mislim da je to najveći problem u ovom trenutku i mislim da ovaj zakon o sportu mora da obrati pažnju naročito na školsku omladinu, naročito na dečake i devojčice koji su talentovani za sve vrste sportova, da ih prepozna, da ih animira, da država pomogne sa svoje strane u svakom slučaju, i finansijski i materijalno, a i kroz televizijske emisije koje će biti afirmativnog karaktera. Mislim da i ova diskusija u ovom parlamentu i predlog koji daje ministar sporta i omladine Vanja Udovičić predstavljaju jedan EPP za svakog dečaka i devojčicu koji gledaju ovaj prenos.
Ono što sam hteo vama posebno da kažem, to je da ove godine postoje dve olimpijade, jedna će biti u Brazilu, druga će biti Školska olimpijada u Vranju. Imajući u vidu da sam ja narodni poslanik iz Vranja, hoću da apelujem na Ministarstvo sporta i omladine da uzme učešće jer će tamo doći 6.500 dečaka i devojčica iz čitave Srbije. To će biti takmičenje, odnosno olimpijada srednjih i osnovnih škola. Grad Vranje, kao lokalna samouprava, naravno, kao i sve, manjka, i u materijalnim i u finansijskim sredstvima, pa je moj apel, kao narodnog poslanika i predstavnika svih tih građana Vranja, da napravimo kontakt da vi pomognete sa svoje strane. Znam da ste vi voljni i da ćete to uraditi. Ja vam stojim na raspolaganju da logistički napravimo kontakt i da, ako sve bude kako valja, vi, kao ministar sporta, dođete i otvorite tu olimpijadu. Ona će biti od 9. do 17. maja. Znajući vas, očekujem da ćete me zvati i znam da ćete učiniti puno toga da ona protekne u najboljem mogućem redu.
Što se tiče huligana na sportskim terenima, samo sam to hteo da kažem, da probate sa ministrom Selakovićem u koordinaciji da napravimo oštriju kaznenu politiku za sve huligane koji brukaju našu državu. Kazne su predviđene od šest meseci do 12 godina, ali se bojim da se prilikom izricanja ima mnogo tzv. olakšavajućih okolnosti pa se ti ljudi vrlo brzo vrate na teren, opet naprave novi eksces i to nas puno košta. Znači, molio bih vas u tom smislu da probate sa gospodinom ministrom pravde da napravite jedan pritisak, odnosno da napravite jedan pokušaj da se kaznena politika prema huliganima u sportu, na sportskim terenima i na sportskim priredbama, pooštri jer mislim da će na taj način biti poslata poruka svakom sledećem ko pomisli da tako nešto prekine i napravi neku štetu.
Još nešto, na kraju, što sam hteo da vam kažem, znam da niste obuhvatili ovim zakonom privatizaciju u sportu. Neko je spomenuo da država nema hrabrosti, da nema želje, da nema moći da se obračuna i da napravi privatizaciju u sportu. Vi to niste uradili i mislim da je taktički jako dobro, ali ćete vi to uraditi kada vas izaberemo nakon narednih izbora, ponovo za ministra sporta daćete taj Zakon o privatizaciju u sportu i uvesti konačno red u jednu oblast koja je bogami izmakla i policiji, i tužilaštvu, i pravosuđu. Ono što se tamo događa je nešto što je možda najstrašnije u ovom trenutku što se događa u društvu, a mi smo propagirali borbu protiv korupcije, protiv kriminala, a tamo ga najviše ima bojim se.
Poslanička grupa u danu za glasanje će podržati vaš zakon i glasaćemo za njega. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je veoma bitno ono što ćemo odlučiti. Glasanje o predlozima koje je Vlada Republike Srbije dostavila ovom parlamentu biće večeras posle 18.00 časova.
Ono što mene kao profesionalca raduje jeste što je čitava procedura sprovedena na zakonit način u jednoj potpuno relaksiranoj atmosferi, bez ikakvih pritisaka, ucena, raznih afera koje su pratile izbor i reizbor tužilaca 2009. na 2010. godinu.
Mene posebno raduje što od izbora ministra pravde, gospodina Nikole Selakovića 2012. godine, SNS koju on predstavlja, Ministarstvo pravde nije izvršilo političku čistku tužilaca. Posebno ističem da nijedan tužilac koji je izabran 2009. na 2010. godinu nije smenjen, nije promenjen i nismo pokazali političku zlu volju, u odnosu na ono što je na jedan potpuno nezakonit način urađeno od 2009. godine. I danas oni koji su učestvovali u hajkama, u čistkama, u staljinističkom brisanju možda najboljih kadrova u tužilaštvima u Srbiji, imaju obraz, imaju želju da nam spočitavaju da mi, odnosno ovo Ministarstvo, odnosno DVT nije uradilo posao na valjani način.
Nije tačno. Ovo je finale jednog zakonitog procesa koji je počeo 9. septembra 2015. godine oglasom u „Politici“. Na taj konkurs, sa jasnim naznakama, kome se predaje, koja je potrebna dokumentacija su mogli da se kandiduju i da se prijave svi koji su to želeli. Formirana je komisija koja je utvrđivala da li su blagovremene prijave, da li su potpune, a nakon toga je u DVT napravljena komisija od petoro članova, sačinjena od troje iz tužilaštva i dvoje stručnih ljudi koji nisu iz tužilaštva i oni su na najneposredniji mogući način kroz intervjue, razgovore sa kandidatima utvrđivali i njihovu stručnost i njihovu osposobljenost i u krajnjoj liniji i njihovu dostojnost.
Niko u ovoj Skupštini, niti je bilo ko za ova tri meseca ovoga procesa, ukazao na bilo kog kandidata da nije dostojan da obavlja ovu funkciju, ni na koga se nije okrenula javnost i rekla da nije stručan, sada pokazuje ovaj dom da će večeras, a ja sam siguran da će i poslanička grupa SNS u danu za glasanje se izjasniti o svim kandidatima. Imamo svoje mišljenje vezano za kandidate za Tužioca za organizovani kriminal i Tužioca za ratne zločine.
Zahvalan sam tu Ministarstvu pravde, odnosno Vladi Republike Srbije, što je dala nama narodnim poslanicima, kao predstavnicima svih građana Republike Srbije, da se o ovim kandidatima izjasnimo tako što ćemo dati svoje mišljenje, a nije nam nametnuto ni na koji način ko to treba da bude izabran.
Ja sam ubeđen da svi poslanici u ovoj skupštini imaju svoj izgrađeni stav, vezano za kandidate, ubeđen sam da ćemo taj stav za nekih sat vremena izraziti i zahvalan sam što sve ovo radimo u jednoj potpuno politički mirnoj atmosferi, u jednom korektnom odnosu i prema ovim kandidatima, nismo čuli ni jednu lošu reč o bilo kome.
Ono što želim da sugerišem vama, naravno i DVT, to je, da se za petoro koje treba da izaberemo visokih, odnosno viših javnih tužilaca i 25 u osnovnim tužilaštvima, da se taj postupak izvede što pre, da bi smo imali jedan puni kapacitet tužilaštva u Republici Srbiji. Zapravo, da tom mrežom pokrijemo čitavu Republiku Srbiju i da očekujemo od svih tužilaca, koje ćemo sada izabrati, da postupaju po zakonu, da samo Ustav i zakon mogu da budu međa njihovog postupanja, a mi smo tu da, pošto smo ih izabrali, kontrolišemo njihov rad i na svaki vaš mig, na svaki vaš predlog, a koji će biti zasnovan na tome da neko nije uradio svoj posao kako valja, da ga je uradio na način kako to ne dolikuje jednom tužiocu, bio to osnovni, bio to viši tužilac ili tužilac za ratne zločine, ili tužilac za organizovani kriminal, bude smenjen u ovom parlamentu.
Ja koristim priliku da pre nego što izaberemo ove kolege, svima njima čestitam. Siguran sam da ćemo sve predloge koje ste dali, a tiču se osnovnih tužilaca i viših tužilaca, usvojiti, a pošto ste nam dali priliku izjasnićemo se i o tome koje ćemo od ovih kandidata izabrati za Tužioca za organizovani kriminal i Tužioca za ratne zločine.
Sve ovo dovodi da postajemo zaista jedna ozbiljna država, da naše pravosuđe je zasnovano isključivo na Ustavu i na zakonu i ovo će biti veliki doprinos tome da u prvoj polovini naredne godine budu otvorena poglavlja 23. i 24. Siguran sam da ćemo danas doneti jednu odluku koja će pomoći Srbiji da u prvoj polovini 2016. godine dobije otvaranje poglavlja 23. i 24. a nadam se da će biti otvorena i još neka poglavlja, jer mi to zaista zaslužujemo. Hvala ministre na predlozima.

Kao ovlašćeni predstavnik SNS na današnjem zasedanju, želeo sam još pre nego što je ministar, a javio sam se pre ministra, da dam podršku i da se ovaj amandman prihvati.

Nismo mi kao vladajuća stranka ili vladajuće stranke, ni na koji način gadljivi prema bilo čemu što dolazi iz opozicionih redova, ukoliko je to racionalno i ukoliko doprinosi poboljšanju zakona.

Međutim, danas ćemo imati raspravu o nekih 280 amandmana, i verujte da je većina njih kozmetičke prirode i drago mi je da je većina amandmana ove poslaničke grupe koji je danas prihvaćen od strane ministra, upravo ovakav - zarez ili zapeta, tačka, interpunkcija i to je ono što oni imaju da …

Sve ostalo je, zapeta.

Radi se upravo o amandmanu o zapeti.

Dobro, hvala, ali ja sam samo povezao sa tim da su i ostali amandmani slični ovom amandmanu, odnosno potpuno benigni i ne utiču na suštinu i promenu zakona, što znači da je zakon u globalu veoma dobro koncipiran i hoću da pohvalim Ministarstvo pravde da je to uradilo na valjani način. Hvala vam predsedavajući.

Naravno da ministar uvek ima prednost, ja o nisam rekao da je trebalo meni da date reč. Nego sam rekao da sam se javio pre nego što se ministar javio, sa željom da insistiram na prihvatanju ovog amandmana, što znači da mi kao poslanička grupa ovde delujemo autohtono i posebno i imamo želju da izvršna vlast sluša i ono što narodni poslanici kažu. Hvala.

Gospodine ministre, podržavam vašu odluku da ne prihvatite ovaj amandman, ali u isto vreme hoću da kažem cenjenoj koleginici da ima dosta logike u tome što ste u ovom amandmanu naveli.

Međutim, izvršni postupak i postupak obezbeđenja su finale svih postupaka koji do tada vođeni. Stranka, odnosno dužnik je upoznata sa svim elementima postupka koji se vodio protiv nje i nije uputno da izvršni postupak pretvaramo u parnični, gde opet može da se odugovlači. Ako se to pribije na oglasnu tablu, dobijete obaveštenje o tome. U roku od osam dana dužni ste da podignete poštu i od tog momenta kada podignete poštu ili to pismeno počinje da se računa rok i imate pravo na prigovor, imate pravo na žalbu. Prema tome, ne želimo da se od izvršnog postupka napravi novi parnični postupak. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Za poslaničku grupu SNS nije prihvatljiv ovaj amandman. Razlozi su navedeni u onome što sam rekao, kada sam obrazlagao ne prihvatanje, odnosno predlog da se ne prihvati amandman, koleginici koja je to dala. Ovo je još šire objašnjenje, još pokušaj da se dužnik stavi u mnogo povoljniji položaj.
Obaveštenje koje dužnik dobija na radnom mestu ili u sedištu sadrži sve elemente, a najvažnije su da se tamo označava sud kod koga se postupak vodi i broj predmeta pod kojim se taj postupak vodi.
Dakle, svaka stranka, pa i ona neuka, može na tom pozivu da vidi elemente koji su mu najvažniji, otići će tog dana ili u sledećih osam dana u osnovni sud, informisaće se o predmetu, pogledaće upisnik po imenu i prezimenu, pod brojem i naći će dokumenat. Uzeće dokumenat ukoliko je zainteresovan kao stranka, a morao bi biti, jer štiti svoja prava i upotrebiti pravni lek koji mu je ovim zakonom predviđen.
Neprimereno je da u ovoj Skupštini na najgori mogući način govorimo o pravosuđu koje pokušavamo već pune četiri godine da postavimo na noge, da posle odluke Ustavnog suda, kada je skoro 900 sudija i tužilaca vraćeno na posao, koji su počeli da smanjuju broj predmeta do čijeg je zagušenja došlo upravo zbog toga što su te sudije bile van posla, a primale su platu za sve vreme odsustvovanja… Ako postoje neke greške u nekim sudovima, ako postoje neke sudije koje ne rade posao kako valja, ako postoji nešto što je nepoštovanje zakona, pa tu je Ministarstvo. Ono što ja znam, već postoji više slučajeva gde je predloženo razrešenje određenih sudija, postoji jedan slučaj gde je predloženo razrešenje predsednice suda. To samo pokazuje svu ozbiljnu i sirioznost ovog Ministarstva na čelu sa gospodinom Nikolom Selakovićem. Mi pokušavamo da nešto popravimo, a neko pokušava da nas šutira u cevanice i da nam ne da da to radimo, ali verujte mnogi su to pokušali, pa nisu uspeli. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS predložila je da se ne privati ovaj amandman. Ima više razloga.
Oglasna tabla u osnovnom sudu služi za oglašavanje predmeta krivičnih, parničnih, vanparničnih, izvršnih, ne možemo da pogodujemo izvršnim dužnicima i da pravimo posebne table samo za izvršne dužnike.
Sa druge strane neće biti istaknuta sva rešenja komunalnih preduzeća na toj oglasnoj tabli. Biće istaknuta samo rešenja kod onih koji izbegavaju prijem poziva, odnosno prijem rešenja kod onih koji ne budu pronađeni na adresi koja je prijavljena za prebivalište ili boravište ili sedište dužnika.
Samo, dakle, onaj koji izbegava, onaj ko nije primio i onaj ko je dobio obaveštenje na svojoj adresi da postoji to rešenje, da može da ga podigne u sudu, da tamo stoji broj predmeta, stoji sud kome treba da se obrati, samo takvi dužnici, a to su oni koji će pokušati da zloupotrebe i ovaj zakon koji će pokušati na sve moguće načine da makar za još jedan dan odlože izvršenje, naći će se na toj tabli.
Da li će komšija da prođe, pa da čita, komšiju to ne interesuje, to treba da interesuje dužnika i ovim šaljemo poruku - dužnici gledajte da to platite u paricionom roku, nemojte da čekate da vam javni izvršitelj dođe na kuću. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, došli smo do suštine onoga gde se mi kao vladajuća stranka ne slažemo sa opozicijom. Došli smo do onog trenutka gde će biti sučeljavanje argumenata „za“ i „protiv“. Mi treba da branimo, a opozicija napada zakonsko rešenje.
Ne mislim da je teško braniti ovaj predlog zakona. Ne mislim da je teško braniti odluku da se u izvršni postupak uvede institut žalbe. Žalba je postojala i po Zakonu o izvršenju iz 1978. godine i ona je garant zakonitosti izvršnog postupka.
Podsetiću javnost da u žalbi po Predlogu ovog zakona odlučuju sudije Višeg suda i sudije Privrednog apelacionog suda, u veću sastavljenom od troje sudija. U zakonu koji sada važi, o tome odlučuju sudije Osnovnog suda ili sudije Privrednog suda, dakle kolege troje sudija koji svakoga jutra sede, piju kafu i dogovaraju se sa kolegom koji je doneo odluku na koju je napisan prigovor. Neće biti da tu ima dvostepenosti, neće biti da to, po važećem zakonu, ima sigurnosti za dužnika. Zato mu pružamo ruku, dajemo mogućnost da napiše žalbu iz razloga koji su restriktivno navedeni.
Istakao bih dve stvari kod žalbe. Ona nema suspenzivno dejstvo, izvršenje, dakle, ne zastaje, izvršenje se nastavlja istim tempom kao da žalba nije napisana, to je ono što je najbitnije, da se ni na koji način ne može sprečiti izvođenje izvršnih radnji koje teku. Dakle, ako ste napisali izvršenje, tražite novčanu naplatu sa žiro-računa ili sa tekućeg računa dužnika, biće skinut novčani iznos sa svim pratećim troškovima, o žalbi će se odlučivati u rokovima koji su takođe vrlo kratki, koji su vrlo suženi, gde postoji obaveznost sudije koji primi žalbu da istog momenta, odnosno u narednih nekoliko dana spisak predmeta dostavi žalbenom veću Višeg, odnosno Privrednog apelacionog suda.
To su argumenti koji apsolutno nas uveravaju da ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj zakon u celini, a ovaj amandman mora biti odbijen zato što nam predstavlja pokušaj da se krucijalno izmeni i deo zakonodavca da se uvede žalba, a ako ka tome idemo, imamo i preporuke svih agencija koje su o tome konsultovane, javna rasprava je načinjena. Nisam siguran da se ovde pogoduje advokatima, nisam siguran da ćemo mi imati neke veće prinadležnosti od toga. Uglavnom dužnici znaju da su dužni, znaju da su u postupcima koji su doveli do izvršenja oni izgubili na jedan zakoniti način, imaju pravosnažnu i izvršnu odluku. Ta pravosnažna izvršna odluka samo treba da se realizuje u jednom izvršnom postupku koji ima brzinu i efikasnost, ali dodavanjem žalbe mi hoćemo da ima i poštovanje zakonitosti. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, hvala vam što ste prihvatili ovaj amandman, jer ovolika teatralnost, a i sevap je, što kaže gospodin Babić, ovolika teatralnost, ovolika radost, ovolika euforija, ovolika sreća zaslužuje da bude amandman prihvaćen. Amandman se sastoji od jedne, od jednog zareza ili zapeta koji je toliko važan i toliko je usrećio gospodina predlagača amandmana da sam ja hteo, gledajući ga, koliko je veseo, euforičan da vam to predložim, ali vi ste to već pre nego što smo mi hteli da vam preporučimo uradili. Dobro je da usrećujete opoziciju. Dobro je, jer ne srećni na izborima, bar da budu srećni u ovome. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre pravde, dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da smo zaboravili o kom amandmanu se radi. Diskusija je otišla…