Hvala, predsedavajući.
Pozdravljam posebno predstavnike Visokog saveta sudstva. Želim da se ovde, kao i uvek, ugodno osećate. Mislim da smo mi vaši dobri domaćini i slažem se sa kolegama koji su izneli svoje stavove da mi kao narodni poslanici i predstavnici naroda ne trebamo da biramo sudije, mislim da to treba da ostavimo struci, da vi kroz merila i kriterijume koji su jasno propisani za utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudije to na najbolji mogući način činite, preko komisije koja utvrđuje sve elemente, a utvrđujete i na taj način što uzimate intervjue, odnosno neposredno kontaktirate sa kandidatima, što je veoma bitno, zbog toga što kroz živu reč možete utvrditi mnogo toga, i onaj fizički izgled i intelektualni odnos kandidata, što sve stvara jednu pozitivnu sliku o ljudima koji su završili pravne fakultete, koji su položili pravosudne ispite.
Kao što vidim, za Prekršajni sud u Beogradu se javilo preko 250 kandidata, što pokazuje jedno vrlo visoko interesovanje i jednu veliku želju diplomiranih pravnika koji rade u raznim institucijama, neki su u pravosuđu, neki su u advokaturi, neki su u drugim državnim organima, da se pravosuđe u Srbiji napravi onakvim kako mi želimo.
Mi iz SNS zaista insistiramo na tome da pravosuđe bude nezavisno. Ja, kao i ostali narodni poslanici, kada budemo glasali, kao što smo i do sada glasali, ne želimo da se ikada moje ili ime bilo kog od ovih poslanika spomene u negativnom kontekstu, kao što se spominju imena nekih ljudi koji su niškim meanama stvarali spiskove i pravili spiskove kandidata za tužioce, za sudije, o kojima se priča i pričaće se. Naravno, jako je bitno istaći da se tako radilo do 2009. godine, kada je bila ta čuvena reforma pravosuđa. Mislim da je to bilo rasturanje srpskog pravosuđa, zbog čega ćemo platiti ogromne štete u materijalnom i finansijskom smislu, zato što su mnogi ljudi pretrpeli psihičke bolove, zato što su bukvalno najureni iz pravosuđa, a da to nisu zaslužili.
Očekujem da svi ovi kandidati koje ste vi predložili u ovom visokom domu imaju u sebi sve ono što je potrebno, a to je da su obučeni dovoljno da obavljaju ovu funkciju, da su dovoljno stručni, a to vidimo iz njihovih biografija, a očekujem i da su dostojni, imajući u vidu da su mišljenja o tome dali i članovi ove komisije, kao i ljudi i organi u kojima su oni radili. Pretpostavljam da u par zadnjih godina svako od njih je pokazao da li je dostojan da obavlja ovu funkciju.
Danas smo čuli jedan disonantni ton i predlog da se po članu 201. Poslovnika odlučuje posebno o jednom kandidatu. Mi ćemo o tome veoma dobro razmisliti, zato što se to po prvi put događa u praksi ovoga parlamenta, ali, dozvolićete, još uvek zakon nije promenjen, tako da mi kao poslanici imamo prava da izdvojimo mišljenje i imamo prava da izdvojimo glasanje po određenom pitanju, odnosno vašem predlogu. Nadam se da se zbog toga nećete naljutiti.
Naše je da kao predstavnici građana Srbije u krajnjoj instanci odlučimo o tome ko će obavljati tu funkciju, jer će ti ljudi koje danas izaberemo, sutra odlučivati o sudbini, naravno, na osnovu zakona, o tim istim građanima koji glasaju za nas da bismo ušli u ovaj dom. Za mene su glasali građani Srbije da bih bio narodni poslanik i oni očekuju od mene da ih na najbolji način predstavljam u ovom visokom domu.
Zbog toga, kažem da imate podršku svih nas iz Srpske napredne stranke. Nastavite da ovako radite, jer je naša želja da sudstvo bude apolitizovano, da bude odstranjeno i bude sklonjeno iz politike, a da mi svi sačuvamo svoj obraz tako što ćemo glasati po svojoj savesti i tako što ćemo znati da smo mirne savesti uradili nešto što je trebalo i nešto što su građani Srbije od nas tražili.
Nastavite da ovako radite. Očigledno da znate kako to valja činiti. Očigledno da ste se u potpunosti uigrali kao tim koji ume da transparentno raspiše konkurs, da date mogućnost da svi koji žele, koji misle da mogu, učestvuju na tom konkursu, a da između velikog broja ljudi izaberete one najbolje. Činite tako i imaćete našu podršku. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ono što je za mene najmarkantnije u današnjoj diskusiji, a i u danima koji su prethodili ovoj odluci koju je Vlada predložila Narodnoj skupštini, jeste da postoji jedan potpuni mir, da nema nikakve larme, nema nikakvih prigovora, nema nikakvih stavova koji oponiraju postupak koji je vođen i koji je doveo do toga da danas raspravljamo o predlogu da se za republičkog javnog tužioca izabere gospođa Zagorka Dolovac.
To je zbog toga što je stvorena jedna politička klima, jedan mir u državi koji je dao svoje svetlo i kroz jedan pravni mir, kroz donošenje odluka koje su veoma transparentne, a koje su daleko od svih političkih stranaka. Nema uticaja stranaka koje su na vlasti. Svi smo se mi kao narodni poslanici o procesu izveštali preko sredstava javnog informisanja čitajući kada je raspisan konkurs za izbor Republičkog javnog tužioca, čitajući ko su kandidati. Imajući u vidu da je i među kandidatima bilo nekih članova SNS, nekih simpatizera SNS, ali očigledno da oni nisu prošli gusto sito Državnog veća tužilaca zbog toga što je usvojen pravilnik o merilima i kriterijumima za izbor tužilaca, za izbor Republičkog javnog tužioca gde su na jasan i transparentan način utvrđena merila i kriterijum, gde se utvrđivala stručnost, osposobljenost i dostojnost svih kandidata.
Oni koji nisu bili deo pravosuđa, oni su morali da se pismeno testiraju, da se izjasne po mnogim pitanjima i očigledno da mnogi od njih neznajući tehnologiju i tehniku ponašanja i rada u javnom tužilaštvu taj test nisu uspeli da polože. Ono što je najvažnije u svemu tome i što je vrlo bitno i opredeljujuće za sve poslanike SNS, to je da mi ništa ni na koji način nismo uticali na predlog i imenovanje onoga ko će danas imenom i prezimenom doći pred ovu Skupštinu. To je bio posao stručne javnosti, to je bio posao stručnog tela koje se zove Državno veće tužilaca koje je raspisalo konkurs u maju mesecu i to nakon usvajanja pravilnika koji sam malopre spomenuo, a kojim su utvrđena potpuno jasna merila i kriterijumi za izbor Republičkog javnog tužioca.
Na taj konkurs su se javili svi koji su hteli. Konkurs je bio javan i potpuno transparentan. Svako ko je smatrao da iole vredi, da može učiniti poboljšanje u radu republičkog tužilaštva bio je na toj listi.
Komisija koja je formirana od strane Državnog veća tužilaštva je na najbolji mogući način, intervjuima, razgovorima, traženjem pismenog izjašnjavanja o planu i programu razvoja Republičkog javnog tužilaštva u širokoj lepezi delovanja kako po vertikali tako i po horizontali, kako sa saradnicima u tužilaštvu tako i sa saradnicima iz osnovnih državnih organa i nevladinog sektora.
Sve ono što je ministar rekao nama nije bilo potrebno da se kaže. Nama je bilo dovoljno ono što smo dobili kao predlog Vlade. Dobili smo biografiju svih kandidata, dobili smo ocenu. Potpuno je jasno da je gospođa Zagorka Dolovac dobila najveći broj poena, 70. Potpuno je jasno da su ti poeni utvrđeni na osnovu njenog znanja, njenog iskustva, njenog prethodnog rada, da su ostali kandidati dobili manje ocene jer su njihovi planovi, programi bili manje, možda manje uputni za dalji razvoj tužilaštva.
Lično kao profesionalac i čovek koji se dugo bavi i koji je dugo u pravosuđu u potpunosti slažem da neko ko je šest godina obavljao u veoma teškom periodu posao Republičkog javnog tužioca koji je veoma odgovoran, u nekim trenucima je bio čak i opasan, treba da nastavi da radi taj posao. Treba da nastavi zato što je stekla iskustvo, zato što ima neka znanja koja ostali kandidati nemaju, bila je na vrhu brda od 2009. godine. Mnoge prelomne trenutke u ovoj državi je preživela i shvatila da je posao tužioca da se drži krivičnog zakonika i zakonika o krivičnom postupku.
Želim da istaknem da ćemo mi kao poslanička grupa sigurno u danu za glasanje dati potvrdu onoga što je republička Vlada prihvatajući predlog Državnog veća tužilaca dala u ovoj Skupštini, smatrajući da i ono što je gospodin Selaković radio za ove tri godine predstavlja neki kontinuitet. Na neki način on je i svima nama garancija da ovakav jedan predlog predstavlja i političku volju većine ali u smislu da mi kao poslanici, mi kao SNS ne tražimo da imamo svoje tužioce, ne želimo da imamo svoje sudije.
Podsetio bih da to tako nije bilo do 2012. godine, podsetio bih na čuvenu reformu pravosuđa 2009. na 2010. godinu koja je mnoge nesreće donela ljudima preko 800 ili 900 sudija i tužilaca su ostali na ulici, izbačeni su na najbrutalniji način bez ikakvog poštovanja merila i kriterijuma, bili su politički proskribovani, označeni po opštinskim odborima tadašnjih vladajućih stranaka.
Ovo samo pokazuje veličinu SNS. Ovo samo dokazuje da smo mi ljudi koji žele apolitičnost u pravosuđu, koji žele da se sudi po zakonima ove države, da svako ko bude izabran za tužioca, svako ko bude izabran za sudiju mora to da radi na najčasniji mogući način, da dokaže da je dostojan, da pokaže svoju stručnost i da pokaže svoju osposobljenost.
Želim na kraju da, očekujući da ćemo izabrati Zagorku Dolovac za republičkog tužioca, ne učini ono što se ovih dana dešava u Republici Bosni i Hercegovini gde se jedan linč, pokušaj ubistva premijera jedne suverene države, a mislim na gospodina Aleksandra Vučića, pretvorio u lakrdiju, gde je tužilaštvo Bosne i Hercegovine dalo dobrani doprinos toj lakrdiji. Takve stvari ne smeju da se događaju. Takve stvari, prvo, nikada neće moći da se dogode u Srbiji, da dovedu do toga da reaguje tužilac, ali ako se ne daj Bože ikada bude tako nešto desilo, gospođo Zagorko Dolovac, moraćete da reagujete bez obzira ko je to učinio. Da li je to učinio gospodin Martinović, da li je to učino narodni poslanik Dragan Nikolić ili bilo ko iz ove sale, ili neko iz Vlade, moraćete da ga procesuirate, moraćete da uradite svoj posao i nećete tu imati našu podršku u koliko uradite drugačije.
Očekujući da će to tako biti, znajući da ovu podršku koju dajemo sa druge strane imamo i nekoga ko šest godina radio ovaj posao i koji sada zna da nije izbran na osnovu svog političkog iskustva ili zahvaljujući svojoj političkoj pripadnosti nekoj strance, mada se nekada išlo na neke svadbe, ali sada to nešto što smo mi zaboravili okrećemo se ka budućnosti. Hoćemo da verujemo da je ovo jedan od dana kada će biti izbrani ljudi koji su suvi i strogi profesionalci i koji će znati da cene nas narodne poslanike koji se nismo vodili političkim interesima nego smo se vodili interesima ove države. Zbog toga ćemo kao poslanička grupa u danu za glasanje dati podršku Vladi Republike Srbije i gospodinu Selakoviću koji nam je danas prezentovao ovaj predlog. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imali ste priliku da danas čujete mnogo argumenata za i protiv ovih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji koji smo usvojili prošle godine, ali nas životna nužda naterala da se danas nađemo u ovom parlamentu i napravimo određene izmene i dopune ovog zakona. Izmene su malobrojne, nema ih na kvantitetu, ima na kvalitetu.
Dakle, ideja predlagača ovog zakona, odnosno ovih izmena i dopuna odredaba zakona, jeste da poverioci ne mogu za jedan kraći period da naplate svoja potraživanja i na taj način onemoguće proces restrukturiranja i proces prodaje kapitala preduzeća koja tolike godine stoje, preduzeća koja su služila ranije za glasove, služila za davanje potpisa, služila za popunjavanje autobusa, služila za odvođenje radnika na razne mitinge različitih političkih opcija, a naročito je to bilo u periodu od 2000. do 2012. godine.
Sećam se 2012. godine da su radnici „Jumka“ dva po dva, kao učenici odlazili u prostorije DS i potpisivali kandidaturu za lokalne izbore. Sećam se da su punili halu, sećam se da su išli na mitinge, sve su drugo radili, ali nisu obavljali ono što im je posao, ali najvažnije je bilo u tom trenutku, nije važno što mašine rade, nije važno što se dugovi gomilaju, važno je da pobede naši.
Paradigma rada ove Vlade i ovog ministarstva jeste upravo „Jumko“. Reći ću da je prošle godine u vreme izbora bio žestoki štrajk u „Jumku“, obustava rada u potpunosti, sukobi, povrede, intervenisala je policija, pokušavali smo da ljude smirimo. Međutim, nastalo je jedno beznađe, jedna rekao bih čak autodestrukcija među tim ljudima. Oni su izgubili svaku nadu, nisu hteli da rade, nanosili su na taj način sami sebi štetu.
Nije postojao koncept kako i nije postojao niko ko je uživao autoritet da ih ubedi da će biti bolje i u predizbornoj kampanji i u poseti „Jumku“ bio je tadašnji prvi potpredsednik Vlade, a danas predsednik Vlade, gospodin Vučić, ja sam bio u toj delegaciji, prisustvovao je i gospodin Babić, razgovarali smo najotvorenije sa tim radnicima. Premijer Aleksandar Vučić je tada rekao istinu, da će biti teško, da nas očekuju i znoj i suze i teške mere, da moraju da budu spremni i na socijalni program i da odluče šta hoće sa svojom firmom, da li je vole ili je ne vole. Tadašnjeg direktora su jedva spasili, čak je on otišao na godišnji odmor i nikada se više nije vratio u firmu. Pošto je usvojen koncept Ministarstva privrede i pošto je data ideja da „Jumko“ mora da se stavi na noge, od tog momenta počinje, rekao bih, spas i vidi se svetlo na kraju tunela.
Ja sam vam tu veoma zahvalan, imajući u vidu da sam jedini poslanik iz Vranja i predstavljam sve građane Vranja iako sam bio na listi, čime sam ponosan, SNS, ali želim da vam se zaista zahvalim za sve one mere koje ste preduzeli i ono što ste rekli da perspektivu „Jumko“ ima i definitivno ima. Znam da su zaključili poslove od 12 miliona eura i to je jedna sigurna budućnost. Rade za Vojsku, rade za policiju, rade za poštu, rade za „Telekom“, a od dolaska novog menadžmenta sa kojim sam ja, naravno, zadovoljan, a i vi ste neko ko je posetio „Jumko“ i ko je veoma bio zabrinut za sudbinu tih mera koje ste predvideli i koje ste preduzeli i pokazali ste da ta forma ima perspektivu.
Sada postoji samo kod mene još jedna molba vezano za to da se pronađe neko ko će zaista privatizovati tu firmu, ko će zaista kupiti jedan brend koji se zove „Jumko“ koji je zaštitni znak Vranja unazad 50 godina, da ta firma nastavi da radi, a da se ne prodaju hale, da se ne prodaju upravne zgrade, da se ne prodaju mašine. I, dobro je da poveriocu ne mogu da uđu i dobro je, sa njihove strane nije, njima je teško i loše što ne mogu da naplate svoja potraživanja od „Jumka“, ali na taj način dajete svež vazduh, dajete mogućnost da ta firma dobije pravog privatnika koji će nastaviti proizvodnju.
Imate u zakonu jedan izraz koji kaže – strateški značaj i strateški značaj je vezan za „Jumko“, a reći ću vam i zbog čega, a to je jedan primer koji je životni. Radi se o pogonu „Jumka“ u Poljanici, koja je nekada bila opština, sada je jedna seoska sredina od 22 sela. Tamo postoji taj pogon. Počeo je ponovo da radi, obnovio je proizvodnju i po prvi put, posle 22 godine, u jednom od 22 sela u Poljanici je rođeno dete. Majka je zaposlena u „Jumku“, udala se, zasnovala porodicu, rodila tu bebu i to samo pokazuje šta to znači – strateški interes. Strateški interes je da tamo ljudi ostanu, da ona staračka domaćinstva koja su bila i zatvarale su se kuće, sada postoji opet nekakva nada i nekakva perspektiva.
Takođe, znam da je „Simpo“ dobio od države pet miliona eura, da bi mogao da posluje, znam da su stali na noge, znam da sadašnji menadžment je veoma agilan i veoma aktivan u zaključivanju ugovora. Mislim, da su zaključili neke ugovore, pretpostavljam uz pomoć Ministarstva privrede sa crnogorskim hotelima gde će opremati. „Simpo“ je takođe zaštitni znak Vranja. „Simpo“ je nešto sa čime se svi ponosimo i biće nam drago da taj strateški partner koji se traži i koji će biti, uveren sam i pronađen. Znam da su bili razgovori sa firmom „Delo“ iz Rusije. Ne znam dokle se stiglo. Znam da više stranih partnera postoji koji su veoma zainteresovani za kupovinu „Simpa“ i, ako sakupite broj radnika ove dve firme to je otprilike negde 5.000 ljudi.
U Vranju ima oko 82.000 žitelja, pa vi sad vidite, ako bi te dve firme prestale da rade, šta bi od Vranja ostalo. Nekoliko firmi, naravno, ići će u stečaj, tu mislim na „Zavarivač“ i nekoliko firmi iz Vranjske Banje, ali žao mi je, neko ko nije sposoban, ko nema snage, a po vašoj proceni, očigledno po merilima nisu mogli da uđu u listu onih kojima može da se pomogne. Nekome nema spasa. Žao mi je, izgubiće posao, ali sam takođe siguran i vidim da ste spremili fond za socijalni program i mnogi će od tih radnika uzeti socijalni program, otvoriti sebi perspektivu, otvoriti sebi radno mesto. Mnogi od njih su pošteni radnici, ljudi koji su godinama radili u drvnoj industriji, koji su radili za mašinom i znaju da naprave sebi prihod.
Očekujem da ćete nastaviti ovako da radite. Siguran sam da i pod palicom predsednika Vlade i po onome što ste pokazali danas i agilnost i energiju. Uverili ste me kao narodnog poslanika da u danu za glasanje treba dati podršku ovome zakonu i dati mogućnost da se ove firme, koje mogu spasu i nastave da rade na dobrobit svih građana Srbije, a naravno i Vranja, zato što sam ja otuda i nekako sam lokal patriote. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, a obrazloženje je izneo ministar i svi moji prethodnici. Ali, pošto su oni koji su se javili da diskutuju o amandmanu otišli potpuno u drugu stranu, krenuli da prozivaju ministra za stvari za koje nije kriv, jednostavno sam osetio potrebu da se javim.
Prvo, neću dozvoliti da se napadaju ljudi koji časno i pošteno obavljaju svoj posao sudije i tužioca, da se prozivaju za stvari za koje nisu krivi. Podsetio bih da u 2009/2010. godini, a to sam rekao i kada smo pričali u načelu o Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, nisu zakazivana ročišta, odnosno jesu zakazivana, ali su odlagana. Ulazili ste u sud i još na ulazu ste znali da će se odložiti ročište. To je trajalo punih devet meseci. Potpuna jedna nesigurnost i strah kod sudija da li će biti izabrani ili neće biti izabrani. Mnogi su rekli – zašto bih ja zakazivao suđenje kada postoji mogućnost da ne budem izabran, zašto bih ja radio tuđi posao? To se i desilo. Oko 800 ili 900 sudija i tužilaca nisu reizabrani zato što nisu dobili pismo od DS iz Vlasotinca, pismo podrške ko je bio podoban, čija žena je bila član DS. Zato postoji u ovom trenutku milion predmeta u Srbiji u sudovima koji rade, a stariji su od pet godina. Ako su stariji od pet godina, to znači da pre pet godina gospodin Selaković nije bio ministar. On je ministar u zadnje tri godine, a svi predmeti su stariji od pet godina. Ima i onih preko deset godina, kojih ima oko 200.000, a sveukupno milion. Ko je onda kriv? Da li vi možete da napravite tu razliku između tri i pet godina?
Optužujete ovu skupštinsku većinu, a to se tiče onog drugog zakona, da sa 67 godina sudije Vrhovnog kasacionog suda treba da idu u penziju. Mi smo to predložili i biće prihvaćeno. Najžalosnije od svega toga je što cenjeni kolega Janko Veselinović stalno spominje taj štrajk advokata, kao da su advokati štrajkovali da bi gospodinu Veselinoviću dali neku podršku. Stalno se on poziva na taj štrajk, a mi smo štrajkovali i znali smo zašto to činimo. To nismo radili zbog ministra Selakovića, nego zbog toga što smo imali određene zahteve.
Najžalije je svima vama to što je napravljen sporazum između radnih grupa Ministarstva pravde i nas advokata. Taj dan vam je bio najtužniji u Skupštini i bilo vam je veoma teško, a ja sam bio radostan toga dana, jer je napravljen prvi put kompromis u stručnoj javnosti između Ministarstva pravde i nas advokata. Nakon toga smo napravili izmene Zakona o notarima i napravili smo izmene seta zakona i onoga što smo tražili. Čak je Ministarstvo pravde dalo i više u tom predlogu nego što su advokati tražili. Pružilo je ruku i pokazalo da je željno kompromisa.
U načelnoj raspravi ste rekli da se u potpunosti slažete da je ovaj zakon potreban, a onda danas pričate nešto sasvim suprotno. Kolega Homen je došao i rekao koji je stav vaše poslaničke grupe, da je ovaj zakon potreban, a potreban je zato što postoji jedna geneza. Imali smo ustavnu žalbu, ali smo onda uspeli da pretrpamo Ustavni sud. Ustavni sud je rešavao mnoge probleme. Znate, u Srbiji postoji mnogo ljudi koji se žale, mnogo ljudi koji prigovaraju, koji pišu žalbe, a nemaju osnova za to. Ubili smo taj Ustavni sud, samo se time bavio. Da bi rasteretili te ljude da rade svoj posao, kada smo menjali Zakon o ustrojstvu sudova doneli smo odluku da viši sudovi, odnosno predsednici viših sudova odlučuju po prigovorima za suđenje u nerazumnom roku. Kada smo videli da i to nije dovoljno, krenulo se u sveobuhvatnost ovog i donošenje ovakvog zakona, koji je, naravno, usaglašen sa normama evropskog prava i služiće kako strankama da imaju jednu pravnu sigurnost, tako će služiti i kao štap iznad glave svim sudijama, tužiocima i svima koji učestvuju u postupku da to urade na najbrži mogući način.
Iz iskustva vam kažem da i bez ovog zakona, siguran sam da za zadnje tri godine, pošto postoji jedna i politička i pravna sigurnost u pravosuđu Srbije, sudije rade na najbolji mogući način, kao i tužioci takođe. Samo je moj apel da treba izabrati još više tužilaca i treba izabrati još sudija, zato što mnogi manjkaju u mnogim sudovima i fizički nije moguće postići posao. Oni hoće i rade i do pola pet. Rade i do šest sati, rade i uveče i nose predmete kući. I, umesto da pohvalimo te ljude koji su prihvatili sve ono što smo mi ovde doneli i primenjuju sve što mi donosimo, mi kažemo da je ovaj zakon nepotreban, da je suvišan, da neće proizvesti efekat. E pa hoće! Na vašu žalost, ovaj zakon ćemo usvojiti i proizvešće posledice koje vi ne želite, a mi želimo, a to je da se postigne potpuna pravna sigurnost u Republici Srbiji. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre pravde sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici samo stranaka koje su na vlasti i poštovani građani Republike Srbije.
Gospodine ministre, mnogo puta ste bili u ovom parlamentu, ja sam uvek govorio kada ste vi dolazili, predlagali i branili zakone, ali hoću da kažem da ste danas zaista u potpunosti prevazišli sva moja očekivanja u pozitivnom smislu. Danas ste bili veoma uporni, bili ste veoma elokventni i uspeli ste da sa opozicijom dođete u situaciju da u ovom trenutku u parlamentu nema ni jednog poslanika opozicije koja je zdušno danas pokušavala da vas ubedi u suprotno od onoga što je logika u Srbiji.
Vi ste danas izneli i frapantne podatke o broju predmeta koji su u radu i koji su u toku u sudovima Srbije. Rekli ste da su predmeti stariji od pet do 10 godina u brojnom stanju negde preko 713 hiljada, a predmeti stariji od 10 godina 239, što čini ukupno 953 hiljade. Može komotno da se kaže da je milion predmeta u ovom trenutku u radu u sudovima Srbije na svim nivoima. To je jedan podatak koji plaši sve one koji se ovim poslom bave, a još više zabrinjava ljude koji očekuju pravdu od sudova u Srbiji. Ali, ono što relaksira možda u nekom smislu, jeste to da se radi o 90% od ovog broja predmeta koji su na osnovu izvršne isprave, dakle, radi se o predmetima izvršenja, a da 79, odnosno 80 hiljada podrazumevaju ostali predmeti.
Ali, do ovih brojki, koje su frapantne, koje plaše sve stručnjake, pa naravno i laičku javnost, se nije došlo tek tako i nije se došlo 2012. godine. Podsetio bih javnost Srbije da u 2009. godini, kada je najavljena reforma pravosuđa, u julu i avgustu nisu zakazivana suđenja zbog letnjih ferija. Od septembra meseca, oktobra, novembra, decembra nijedan sudija u Srbiji nije zakazao nijedno ročište, očekujući da će možda biti izabrani, a možda neće biti izabrani. Stvorena je jedna potpuna konfuzija, jedan strah, jedna nesigurnost kod ljudi koji su profesionalno obavljali taj svoj posao. Onda je došla ta čuvena reforma, reizbor sudija i negde oko 700-800 tužilaca i sudija nije izabrano. Uglavnom su tu bili najbolji ljudi, najkvalitetniji, najozbiljniji, sa najdužim stažom. Oni koji su izabrani, u prava dva meseca su zaduživali predmete. Predmeti su putovali iz jednog suda u drugi. Kada su zaduženi, do zakazivanja je prošlo još po dva meseca. Dakle, ukupno oko osam ili devet meseci u 2009. i 2010. godini nisu zakazivana ročišta i jedan od razloga zašto smo došli do ove brojke jeste i ta čuvena reforma pravosuđa koju su radili ljudi koji sada nisu u ovoj sali, a koji su se danas brinuli za to kako se biraju predsednici sudova, kako se biraju sudije, kako mi to radimo na politički način. Apsolutno nije tačno.
Dakle, merila i kriterijume koje je Visoki savet sudstva propisao za izbor sudija i tužilaca je potpuno jasan. Mi kao narodni poslanici smo samo treći stepen onoga kako se biraju sudije. Formira se komisija, komisija ispituje i intervjuiše sve kandidate, daje nakon toga Visokom savetu sudstva i predstavnici tog Visokog saveta sudstva dolaze u ovaj visoki dom i daju nam imena i prezimena. Za ove tri godine, koliko sam ja u ovom parlamentu, nijedna primedba nije upućena bilo kom kandidatu za sudiju, bilo kom kandidatu za tužioca, bilo kom kandidatu za predsednika suda, niti se bilo ko od laičke javnosti nama obratio i rekao - niste trebali da birate toga, trebalo je da izaberete ovoga zato što je postigao bolje rezultate. Svi rezultati koje smo o tim kandidatima doznali su pokazali da su bili najbolji na fakultetu ili jedni od najboljih, da su se pokazali u praksi radeći kao pripravnici, da su dobili visoke ocene od svojih kolega iz sudova u kojima su radili i na kraju su se posebno isticali kada su polagali pravosudne ispite sa odlikom.
Sve ovo pričam zato što je danas opozicija, nemajući argumente da uruši na bilo koji način Predlog zakona koji ste vi dali, a radi se o Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, davala etikete političke čak i sudijama Vrhovnog kasacionog suda. Mislim da je to sramno. Mislim da ovaj visoki dom to ne zaslužuje. Mislim da javnost Srbije ne sme da bude dovedena u zabludu da se ovde radi o nekakvom lek specijalisu, pa mi donosimo izmenu zakona o tome da sudije Vrhovnog kasacionog suda idu u penziju sa 67 godina tako što to radimo zbog dvojce ili zbog dvoje sudija. Ne, radimo ovo zbog svih sudija Vrhovnog kasacionog suda, kojih ima 37, kao i zbog svih sudija Vrhovnog kasacionog suda koji će biti izabrani, nadam se, u ovom visokom domu kada budu upražnjena mesta.
Dakle, želimo da ti ljudi, koji su sa najvećim iskustvom, sa najvećim znanjem, koji su prošli sve instance, koji su morali da imaju ogromno pravničko iskustvo, ogromno znanje, dođu u taj Vrhovni kasacioni sud i pokušaju da stvore jednu pravnu stabilnost u Srbiji, jednakost da sud u Bujanovcu, Preševu, Vranju, Subotici i Vršcu sudi na jednak način, da se pravna praksa ujednači, da ne dođe do toga da imate jednu presudu u Kraljevu, drugu presudu u Vranju koje su dijametralno suprotne, a radi se zapravo o istim strankama, radi se o istom činjeničnom opisu, o istom pravnom pitanju. Jednostavno, to se događalo i vi ste to veoma prepoznali. Mislim da stručna i laička javnost pozdravljaju ove predloge koje ste vi danas dali, svih ovih zakona i svih ovih rešenja.
Mi smo išli stepenicu po stepenicu. Imali smo ustavnu žalbu kada je Ustavni sud odlučivao o tome, kada sudovi nisu radili kako valja. Onda smo izmenom Zakona o uređenju sudova odlučili da neposredno viši sud odlučuje o tome da li se sudi u razumnom roku. U toj jednoj evoluciji sada smo došli do jednog sveobuhvatnog zakona koji predviđa sve moguće mere, radnje, ko će to preduzeti, dvostepenost. Apsolutno jedna sigurnost će biti stvorena kod građana koji imaju po ovom zakonu mogućnost da se obrate predsedniku suda. A kome će drugome, ako ne predsedniku sudu, koji i danas ima pravo da u svakom trenutku od bilo kog sudije izuzme predmet? Predsedniku suda se i danas, kao što se i godinama unazad žale ljudi koji nisu zadovoljni dinamikom i brzinom zakazivanja suđenja i nakon toga, ukoliko se ne odluči kako su oni zadovoljni, imaju pravo da podnesu žalbu.
Dakle, sve to je predviđeno ovim zakonom i vi ste to danas, rekao sam, veoma elokventno, veoma detaljno objasnili. Srpskoj javnosti je potpuno danas jasno o čemu se radi i budite sigurni da će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje, naravno, kada pregledamo i sve amandmane koji su dati na ovaj zakon, dati svoj glas i na taj način dati punu podršku svim građanima Srbije da budu sigurni da ovaj parlament radi na njihovoj pravnoj sigurnosti, a u isto vreme dati punu podršku Ministarstvu pravde i republičkoj Vladi na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Hvala lepo.

Gospođo predsednice, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao ovlašćeni predstavnik SNS, imam potrebu da danas, iako sam očekivao da će i ostali ovlašćeni predstavnici stranaka hteti da diskutuju, kažem par reči o tome i napravim retrospektivu kako smo uspeli da dođemo do ovog predloga Visokog saveta sudstva za predlog za sudiju Prekršajnog apelacionog suda.
Zapravo, postoji odluka Visokog saveta sudstva na osnova koje su utvrđena merila i kriterijumi za određivanje izbora sudija, odnosno kako se i na koji način biraju sudije i predsednici sudova. Dat je stav na koji način, koje uslove treba da ispunjavaju te osobe da bi bile izabrane.
Postoji takođe konkurs koji je javan, koji se daje na uvid čitavoj stručnoj javnosti, a i laičkoj u Srbiji, gde na konkursima i u ovom konkursu konkretno može da učestvuje svako. Nakon toga, Visoki savet sudstva daje i formira komisiju koja ispituje, intervjuiše kandidate, daje nakon toga svoje mišljenje i svoj stav ko je to od ljudi koji su se prijavili na konkurs najbolji, ko pokazuje najbolje rezultate na fakultetu, ko je na najbolji mogući način položio pravosudni ispit, ko se i na koji način pokazao u struci, odnosno na poslu dok je bio pripravnik, kako su položili pravosudni ispit, naravno, da li sa odlikom ili je to iz više navrata. Takođe, uvek se traži mišljenje sednice sudija, odnosno svih sudija u sudu u kome taj kandidat radi, a novina je da se traži i mišljenje sudija neposredno višeg suda.
Ukoliko se radi o kandidatu koji se bavio advokaturom, traži se i mišljenje advokatske zajednice u kojoj je neposredno funkcionisao ili advokatske komore koja se o tom kandidatu izjašnjava.
Nakon toga, kada se taj prvi stepen završi, dolazi predlog u Visoki savet sudstva, koji takođe može o svemu tome još jednom da debatuje, da donese odluku i da onda izađe pred Narodnu skupštinu sa konkretnim predlogom. U ovom slučaju dva stepena su završena. U svim ranijim slučajevima, naravno, je na isti način rađeno.
Mi sada predstavljamo treći stepen, dakle kontrolu onoga što ste vi uradili, ali bez da imamo želju da se mešamo u onom stručnom delu, da tražimo da vi preispitujete svoju odluku iz nekih nama potrebnih političkih ideja i želja, da postižemo određene političke poene.
Više puta sam rekao i ponoviću, nikada se niko od poslanika SNS, od 2012. godine nije mešao u rad Visokog saveta sudstva. Nikada nismo protežirali. Nikada nismo intervenisali za bilo koga, nismo hteli da prihvatimo ničiju inicijativu, niti bilo čiju želju da mu pomognemo i da sa bilo kim od vas iz Visokog saveta sudstva, koji dolazite pred ovaj visoki dom napravimo bilo kakav kontakt, da li ćemo to raditi telefonom ili ćemo se nalaziti na nekim mestima.
Hteo bih samo da javnost Srbije podsetim kako se to nekada, u ono vreme pre 2010. godine, u vreme vladavine sada opozicionih stranaka, kada se žarilo i palilo po pravosuđu i kada je izbor sudija bio u niškim kafanama, kada je izbor sudija i tužilaca bio u Opštinskom odboru DS u Vlasotincu, kada se na jedan bestidan, beskrupulozan način, rekao bih rasturilo pravosuđe, a sve u formi rekonstrukcije, sve u formi da će od trenutka biti bolje.
Preko 800, čak mislim negde oko 900, što sudija što tužilaca, uglavnom najboljih, najdokazanijih u svojoj profesiji su ostali bez posla, najureni su bukvalno na ulicu. Ono što je najgore u svemu tome oni nisu radili, ali su primali platu, a njihov posao su radile sudije i tužioci koji su sada ostali u manjem broju i zbog toga imamo ovo što se zove zaostajanje, odnosno ogroman broj predmeta koji su ostali ne završeni, jer ste imali jedan period kada su ljudi radeći tamo padali sa nogu, nisu mogli ni fizički da postignu da završe poslove, nosili su predmeti kući. Pokušavali su na sve moguće načine da urade ono što je njihova norma, ali priznaće te teško je kada svakog dana dobijate nove predmete da ih završavate na najbolji mogući način.
U toj niškoj kafani je bio taj „izborni štab“ i tamo je bila karta Srbije, upisani svi opštinski, osnovi, sada osnovni, viši i ostali sudovi i tužilaštva. Tamo su dolazile ceduljice iz Vlasotinca, iz Vranja, iz Beograda, tamo se određivalo ko sme, ko ne sme, ko može, ko ne može biti sudija, ko može, ko ne sme biti tužilac.
Slučajno jedan dokumenat je izašao o tome i javnost je upoznata sa tim 8. marta .2014. godine i ja bih samo pročitao nekoliko rečenica iz tog pisma. Kaže se da je pismo i te kako bilo važno prilikom reizbora, jer su svi koje je DS pohvalio reizabrani, dok oni drugi koji nisu dobili pohvale, nisu reizabrani. Takve ocene su davali predsednik SO u Vlasotincu, Srđan Šušulić i predsednik opštinskog odbora DS u Vlasonticu dr Slavoljub Mito. Pa kaže, predsednik suda za jednog od kandidata - predsednik suda od 2000. godine lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes gde se smatra DSS-ovcem, zamislite. U principu, pošten, ali ne komunikativan i ne preduzimljiv. Zaslužuje, ne znam šta piše ovde, nešto zaslužuje.
Sledeći kandidat je simpatizer, supruga član DS, pošten, vredan, sa strane gledano ne korumpiran, deset godina unazad pruža pravnu pomoć DS. Verovatno najbolju u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za sudiju u Nišu, ne sporan. Ima takvih još desetak, to su karakteristike koje su davali iz opštinskih odbora, ovo je jedan primer koji smo mi dobili, koji javnost Srbije zna.
Zašto sam ovo pročitao? Želim da uporedim kakvo je stanje u pravosuđu bilo tada, na koji način su birane sudije, zašto smo došli u situaciju da Venecijanska komisija proglasi da je ovo rekonstrukcija pravosuđa katastrofa za Srbiju. Ja bih nazvao čak i da je ona intervencija „Milosrdni anđeo“ bila stvarno humanitarnog karaktera u odnosu na rekonstrukciju pravosuđa koja je urađena 2010. godine pod patronatom neke ministarke koja je sada u redovima u ovom parlamentu i narodni je poslanik.
Svi oni bi trebali da ustanu i da ćute jedan minut u znak poštovanja prema šteti koju su i prema žrtvama prema kojima su napravili praveći takvu rekonstrukciju, nanoseći ogromnu i materijalnu i finansijsku i moralnu štetu kako Srbiji tako i svim tim ljudima koji su hvala Bogu posle odluke Ustavnog suda 2012. godine vraćeni na svoja radna mesta ali su mnogi se rastali sa životom, presvisli, umrli od muke, udaljili se od porodice, udaljili se od društva, prestali da izlaze, bili su proskribovani, samim tim što im je neko zalepio etiketu da su korumpirani, da nisu izabrani zato što su sumnjivog morala, zato što se nekome u tom trenutku to nije sviđalo ili zato što nisu bili podložni tome da budu kao što su ovi simpatizeri DS ili još bolje da vam supruga bude član DS, onda ste najbolji sudija i možete imati prođu gde god hoćete.
Vi ćete gospodo iz Visokog saveta sudstva ukoliko budete ovako nastavili da radite, a ja ne sumnjam da će to tako biti imati punu podršku poslaničke grupe SNS. Mi se nikada nećemo mešati u vaš izbor. Ja sam protiv onoga, onih ideja koje postoje, a to je da kada budemo menjali Ustav se izopšti iz parlamenta odluka o izboru sudija i tužilaca. Mislim da to nije dobro. Mislim da je i vama lakše da kada formirate komisiju koja vam da rezultate i parametre da li se radi o ljudima koji su stručni, koji su edukovani, koji su obučeni, koji su visoko moralni, da sa tog spiska od dobrih izvučete najbolje i date ovom domu i na taj način relaksirate svoju ulogu da uticaj na vas ne može da bude u toj meri da ste vi neko ko o svemu odlučuje i sve to što napravite dolazi u ovaj visoki dom.
Ovde su predstavnici naroda, narodni poslanici koji odgovaraju svojoj bazi, svojoj izbornoj jedinici, svojim glasačima i ti glasači u svakom trenutku paze i prate šta se događa u ekonomskom smislu u Srbiji i šta je u privrednom, šta se dešava u pravosudnom sistemu. Svi oni vagaju da li mi donosimo pravilne odluke i da li su te odluke validne.
Juče je bilo godinu dana od konstituisanja ovog parlamenta. Mi smo preko 250 zakona doneli i mislim da u izboru svih sudija i tužilaca koje smo do sada uradili nismo napravili nijednu grešku. To je potvrda tome što govorim da se niko nije požalio na naš izbor. Niko nije prigovorio. Niko nije pisao niti javno nastupao tako što se žalio da je izbor bio nezakonit, da je trebalo izbarati nekog drugog, a ne ovog kandidata. Na taj način, kroz jednu trostepenost i kroz ovaj završni čin, dakle finale u parlamentu Srbije mi dobijamo jednu zaokruženu sliku pravosuđa u Srbiji i pošto ćete tako raditi pretpostavljam, zaista ćete imati našu punu podršku i mi ćemo danas čini mi se da će biti glasanje o ovome, izabrati ovaj vaš predlog, glasati zapravo za vaš predlog.
Koristim priliku da koleginici čestitam i poželim joj na najbolji mogući način radi ovaj svoj posao, a slučajno je danas 17. april, danas je punih 26 godina koliko sam ja u advokaturi. Tako da joj želim da i ona časno i pošteno sledećih 26, a možda i 40 godina radi ovaj posao. Hvala vam.

Hvala gospođo predsednice.
Samo bih zbog javnosti Srbije da pojasnim, a stvarno bih vas molio da uzmete stenogram mog govora i da ga u toku sednice pročitate, jer je ovde naneta ljaga kako meni, što je manje važno, tako i mojoj stranci SNS i čitavoj poslaničkoj grupi SNS u parlamentu Republike Srbije.
Ja sam rekao celu rečenicu, a neko je ovde izvukao deo rečenice, zapravo samo prvi deo rečenice.
Moja rečenica je glasila – Da je akcija NATO pakta nazvana licemerno „Milosrdni anđeo“ humanitarna aktivnost u odnosu na aktivnost koja je preduzeta u vreme rekonstrukcije pravosuđa, odnosno reorganizacije pravosuđa 2010. godine.
Ja ne mogu da ponovim ono što je tačno rečeno u onome što sam iznosio, ali zato molim da se uzme stenogram i da se taj stenogram pročita, i nadam se da će i kolega koji je upravo krenuo da izađe iz parlamenta, i koji nije imao nameru da govori a koji je 10 puta pomenuo moje ime…

Da, upravo to je moje insistiranje.

Gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas smo, bojim se, u diskusijama ovih prethodnika otišli daleko od onoga što je tačka dnevnog reda. Zapravo, najmanje se u njihovim izlaganjima govorilo o tome zašto smo mi danas ovde, šta mi danas treba ovde da raspravljamo, o čemu smo vlasni da odlučujemo, i zbog toga, a i zbog javnosti Srbije koja željno iščekuje da čuje šta se u ovom visokom domu razgovara, debatuje o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijske funkcije.
Podsetio bih da je ovo samo završni proces, ovo je samo poslednja karika. Hteo bih da kažem da Narodna skupština i mi narodni poslanici apsolutno ni na koji način nismo učestvovali u procesu koji je prethodio predlogu Visokog saveta sudstva koji je dat ovom parlamentu.
Predstavnik Visokog saveta sudstva je predstavio svima nama da je u julu 2014. godine raspisan konkurs i da su određeni kriterijumi za prijavljivanje na taj konkurs. Nakon toga, Visoki savet je formirao komisiju, ja verujem od stručnih ljudi, verujem od ljudi koji su u ovoj profesiji veoma dugo i koji naravno mogu da ocene kvalitet kandidata. Onda smo dobili od vas informaciju, kažem kao narodni poslanik, ujedno i advokat i član Odbora za pravosuđe i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, apsolutno nismo znali ni ko su kandidati. Ja nisam znao, a nisu znale ni moje kolege iz poslaničke grupe ko se prijavio za Osnovni sud u Nišu, za Osnovni sud u Novom Sadu i ko se prijavio za Osnovni sud u Sjenici?
Vi ste nam danas izneli podatak, a to je da je bilo 257 kandidata u Novom Sadu, da je bilo 175 kandidata u Nišu i da je bilo 17 kandidata u Sjenici. Komisija koju sam malopre spomenuo je imala ogroman zadatak, da sa svim ovim kandidatima napravi intervju. Svako od tih ljudi je dobio poziv, doputovao u Beograd, rekao šta ima o sebi. Članovi Komisije su ga verovatno ispitali ono što njih interesuje, ono što je za njih validno, rekli ste nam da su pokazali zavidan stepen i elokvencije i znanja.
Naravno, da je to tako, jer se radi o ljudima koji su elokventni. Po ocenama koje su imali na fakultetu, po onome što ste pročitali, prosek je nekih 9.32, 9.55, 9.13. Neki imaju prosek 7.13, 7.90 i mogu da vam kažem, iz nekog mog iskustva, ove ocene jesu jako bitne, ali u krajnjoj liniji nevažno je, možda će neko biti bolji sudija koji ima 7.13, od onoga ko ima 9.32 na fakultetu. Znate, čovek se nadgrađuje čitavog života, radi na sebi, potvrđuje se, neko stagnira, neko ide unazad.
Očigledno da svi ovi advokati koje ste vi izabrali su dosta radili na sebi, učestvovali na mnogim seminarima, učestvovali i interesovali se za sve poslove u okviru sudova i državnih institucija u kojima su radili. Očigledno da njihovo poznavanje stranih jezika, odnosno engleskog pokazuje jedno opšte obrazovanje, pokazuje da se radi o intelektualcima koji su svestrani, koji su željni da napreduju i koji su svesni da poznavanjem jednih od svetskih jezika mogu još više da utvrde svoje znanje koje su stekli na srpskom jeziku, tako što su završili Pravni fakultet sa visokom ocenom.
Ono što je veoma bitno o čemu ste vi takođe vodili računa, jeste da su položili pravosudni ispit, položili su ga sa odlikom. To ne može svako. Vidi se da su to položili u roku nakon ispunjenog pripravničkog staža, što takođe pokazuje da to nisu radili u više navrata, nego su položili kako bi se reklo iz cuga, odjednom, položili su sve ispite i onaj pismeni i onaj usmeni deo. Nakon toga, su radeći tamo gde su bili, svako od njih, dobili ocenu stručnog kolegijuma, ili kolegijuma sudija, dakle ljudi sa kojima su oni proveli dve ili tri godine, koji su najbolje mogli da ih skeniraju, koji su najbolje mogli da spoznaju da li se radi o ljudima koji su zainteresovani za posao, da li su oni osposobljeni, da li su stručni ili da li su dostojni. Ko će pre i ko će bolje oceniti, nego neko ko je sa vama? I ako se to odlučuje tajnim glasanjem, dakle nema mogućnosti da se na nekoga izvrši pritisak, da se nekome obeća usluga, jer je prosto neproverljivo kako ste za nekoga glasali. Najbolji način je da glasate tajno i na taj način su svi ovi kandidati iza kojih ste vi stali dobili uglavnom najveći broj glasova kolega sa kojima su tamo radili.
Očigledno da su svi oni nastavili da se obučavaju, da dopunjuju svoje znanje, vidimo da su mnogi upisali doktorske studije, da su mnogi nastavili da se obrazuju i očigledno da se radi o kandidatima koji su gladni znanja, koji su željni dokazivanja i koji žele da rade ovaj posao koji je u isto vreme veoma težak i veoma odgovoran, ali i veoma častan koji donosi poštovanje u društvu, koji donosi to da se čitava porodica tog čoveka koji bude izabran za sudiju poštuje i uvažava na poseban način u sredini u kojoj živi. A s obzirom da se radi o mladim ljudima očigledno da su iza njih stale njihove porodice, i da oni željno iščekuju dan kada ćemo mi glasati za njihov izbor.
U finalu svega ovoga ostaje da se mi kao narodni poslanici izjasnimo o tome da li prihvatamo vaš predlog ili ga ne prihvatamo. Nemamo mogućnosti da bilo šta uradimo, da utičemo na bilo koji način. Ja vam kažem, pošto sam ovlašćeni predstavnik SNS u parlamentu da će poslanička grupa SNS u danu za glasanje podržati vaš predlog. Dakle, glasaćemo za. Mi ćemo prihvatiti ono što ste vi nama danas predložili. Moj predlog je da nastavite ovako da radite. Ovo je jedan proces koji mora da se poštuje, ovo je jedan postupak koji je potpuno jasan i transparentan i svima vidljiv.
Danas nismo čuli ni jedan argument bilo koga, niti kandidata, niti protivkandidata, niti predstavnika političkih stranaka koji su predstavnici građana sredina iz kojih su došli, nismo čuli makar jednu primedbu na bilo kog kandidata u smislu da nije trebalo da bude on na ovom spisku predloga, nego je trebalo da bude neko drugi.
Očigledno da je ovo najbolji mogući način i zato ćete i nadalje imati našu podršku. U tom smislu bi trebalo da se nastavi sa radom i da u onim sudovima u kojima postoji manjak sudija morate da što pre inicirate izbor sudija imajući u vidu ovo što je gospodin Neđo Jovanović rekao, a to je da postoji ogroman broj predmeta, postoji ogroman priliv predmeta, postoji broj predmeta koji je ogroman iz ranijeg perioda. Oštećeni smo u onom periodu 2010. godine kada je preko 900 sudija i tužilaca na potpuno nerazuman način oterano iz pravosuđa. Uglavnom su to bili najbolje sudije, uglavnom su to bili najbolji tužioci, uglavnom su to bili ljudi koji su se dokazali i radili po 20 i 30 godina.
Način njihovog neizbora je bio sledeći - bila jedna niška kafana u kojoj je tadašnji šef ili predsednik Odbora za pravosuđe imao svoj izborni štab, izborni štab za izbor, odnosno za neizbor sudija i tužilaca u Srbiji. Tamo su bile postavljene karte, označena mesta gde su predviđeni osnovni i viši sudovi, apelacioni, vrhovni, kasacioni, i tamo je bila lutrija, donosili su se listići, papirići. Svako je javljao iz svog opštinskog odbora DS ko može, a ko ne može da prođe, ko je dobar sa DS taj ima zeleno svetlo, ko nije dobar sa DS taj je nepodoban, taj je nepouzdan, toga nikako ne smete da birate i takvi apsolutno nisu birani. Bile su crvene i zelene strelice sa oznakama i svako je dobijao po jednu strelicu. Oni koji su dobili crvenu probodeni su i nisu izabrani za sudije. Oni su nakon toga tužili ovu državu. Oni su ti koji naplaćuju iz budžeta i oni su ti koji su napravili ovaj manjak o kojem je gospodin Jovanović govorio.
Možda će neki predmeti otići do Strazbura. Nemam informaciju da je to još došlo i dobilo tu meru, tu dimenziju. Mislim da će naši sudovi oceniti i na pravi način dosuditi adekvatnu štetu za pretrpljene duševne bolove, patnje, sramotu za porodicu. Pojedini ljudi nisu smeli da izađu na ulicu. Neki su se povukli u sebe. Neki su umrli u međuvremenu od tuge, od muke, od jada, prepuklo im je srce. Neki su se potpuno izgubili, povukli u sebe, prestali da kontaktiraju sa članovima porodice.
Sva je sreća da je 2012. godine došlo do promene apsolutno političke, a onda naravno i u politici u pravosuđu. Takođe je oslobođena jedna grana vlasti da donese odluke na način kako je to propisano u zakonu. Ustavni sud je rekao da su odluke bile neustavne. Hvala Bogu, preko 900 sudija i tužilaca se vratilo na svoj posao.
Ne kažem da su svi oni bili za sklanjanje iz pravosuđa, a ne kažem da su i svi bili za vraćanje u pravosuđe. Za to služi ovaj Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca i moraćete i vi i vaše kolege da o svemu tome i o svakoj prijavi podrobno, detaljno razmotrite sve činjenice, utvrdite da li postoji objektivna odgovornost, da li postoji nešto što je sumnjivo i da se oni ljudi koji nisu za pravosuđe sklanjaju što pre iz njega, jer to doprinosi i nanosi štetu svima nama, to ljaga sve nas i u ovoj Skupštini.
Bilo je čuveno i Vlasotince, o tome sam malopre dobio papire, i to je bio neki, kako je vlast pravila tajne spiskove podobnih sudija.
Sada ću ovo da vam pročitam, to je objavljeno 8. marta 2014. godine, samo da bi javnost Srbije shvatila na koji način se u ono vreme, u vreme vlasti DS, iz koje potiče i današnji govornik, birale sudije i tužioci.
Opštinski čelnici DS…

Gospodine predsedavajući, nije moja namera da izazovem bilo koga iz DS. Danas je ovde govorio ovlašćeni predstavnik neko ko je u to vreme bio član DS i koji je odlučivao i birao sudije u to vreme.
Ali, ako vi mislite da je ovo nekorektno, samo ću par rečenica da kažem i da završim.
Na najsramniji mogući način u ovom delu Evrope su oterane iz pravosuđa sudije tako što se iz Vlasotinca pisalo pismo koje je sastavio opštinski odbor DS i gde je rečeno – blizak je, može, birajte ga, protiv je naše stranke, nije pouzdan, nije odbacivao krivične prijave protiv naših čelnika, ne može da bude izabran. I šta mislite da li je neko od njih izabran za koga su oni rekli da ne sme biti izabran? Naravno da ne. Tada je bilo to partijsko. Apsolutno partijsko pravosuđe koje je trebalo da bude poslušno nekom režimu koji je otišao u istoriju. Sva je sreća 2012. godine naravno građani Srbije potpuno nezadovoljni apsolutnim stanjem u državi i u ekonomskom i u privrednom smislu, a naravno i nezadovoljni stanjem u pravosuđu su rekli – doviđenja, baj baj u istoriju.
Ono što je kontradiktorno u današnjim diskusijama, male plate u pravosuđu pa još smanjene merama Vlade RS, odnosno odlukom ovog parlamenta. Naravno, sudije su u javnom sektoru. Naravno, svi moramo da štedimo i svima je to jasno, osim poslanicima opozicije. Svi su to prihvatili i niko se nije bunio zbog toga.
Ali, ako uporedite platu jednog sudije osnovnog suda i ovih mladih ljudi koji će za neki dan stupiti na sudijsku funkciju, uporedite te plate sa platama u drugom nekom sektoru, videćete da su one višestruko veće. Postoji mogućnost da radite i kao sudija za prethodni postupak pa imate dežurstva, pa radite veći broj presuda, dobijete posebnu nadoknadu. Njihove plate su otprilike oko hiljadu evra. U Srbiji u ovakvom trenutku hiljadu evra zaista nije malo.
Kontradiktorno je zašto ovi ljudi idu u sudije. Baš je to čudno bilo jednom govorniku ovde. Znači, 257 kandidata u Novom Sadu, 175 u Nišu, 17 u Sjenici. To samo pokazuje koliko su ljudi u Srbiji zainteresovani, naravno oni koji su završili Pravni fakultet, koji su položili pravosudni ispit i koji imaju uslove za tako nešto, jer to nije neki veliki procenat. Ovo je ogroman, zaista ogroman broj. Ovo je interesovanje vanredno za bilo koji posao, pa i za ovaj. To samo pokazuje da mi postajemo jedna potpuno normalna, potpuno uređena država gde svako radi svoj posao.
Molim vas da vi iz Visokog saveta sudstva radite svoj posao ovako i način kako ste ga do sada radili. Imaćete našu podršku. Imaćete i moju podršku i kao narodnog poslanika i kao profesionalca, advokata, čoveka koji je više od 25 godina u ovoj profesiji i verujte da javno mnjenje u pravosuđu Srbije jeste zadovoljno sadašnjim stanjem u pravosuđu jer vide svetlost na kraju tunela. Jasno im je da mi hoćemo da napravimo nezavisno pravosuđe i na tom fonu ćemo raditi i nadalje.
U Danu za glasanje daćemo svoj glas. Podržaćemo vaš predlog bezrezervno i koristim priliku da unapred svim budućim izabranim sudijama čestitam na izboru i zaželim da rade što bolje i da budu potpuno nezavisni, da se nikome od nas ne javljaju, da ne traže od nas nikakvu pomoć jer je neće dobiti, a mi se obavezujemo sa svoje strane da ni na koji način nećemo uticati na njihove odluke. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospođe iz Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, naš ovlašćeni predstavnik u Skupštini je rekao da ćemo mi kao poslanička grupa podržati predlog kandidata koji je, nezavisno od ove Skupštine, učinio Visoki savet sudstva.
Mi kao narodni poslanici, bez obzira čime smo se bavili, čime se bavimo, čime ćemo se baviti, nismo učestvovali ni na koji način u izboru ovih kandidata, nikoga nismo predlagali, nikog nismo protežirali, nismo intervenisali ni za koga, nismo davali nikakve sugestije, nikoga nismo zvali telefonom. Ostavili smo vama, kao jednom stručnom telu, da o tome odlučuje.
Ono što ja znam raspisan je konkurs na koji su mogli da se jave svi oni koji ispunjuju ove uslove i svi oni koji žele da obavljaju ovu časnu i veoma tešku funkciju. Svi su se oni javili, dali svoje biografije, Visoki savet sudstva je formirao komisiju koja je svakog kandidata, svaki papir pregledala, zatražila mišljenje sudova u kojima su oni boravili, u kojima su radili, tražili njihovu ocenu, a onda imali intervju sa svakim od kandidata.
Znam da je to veoma težak posao, ali to je jedini način da dođete do, od ogromnog broja kandidata, od velikog broja ljudi, koji su želeli da budu sudije, da budu izabrani, broja 12. Rekli ste da ste napravili selekciju i da ste od svih izabrali 60 najboljih, a onda ste od tih 60 morali, jednostavno nije bilo više mesta, da izaberete najbolje od najboljih.
Ocene koje ste izneli ovde o njima govore da se radi o ljudima i kandidatima koji su se dokazali prvo na fakultetu, imajući prosek ocena od 8 - 9,5, što na državnim fakultetima, priznaćete, nimalo nije lako. Lako je na ovim fakultetima na kojima predaje gospodin Veselinović, koji sada nije u sali i koji je o svemu pričao u svom izlaganju, a ponajmanje o ovim kandidatima. Tamo je lako završiti pravni fakultet za dve godine, ne morate ni da se pojavljujete. Kada imate ovakve profesore, kao što je gospodin Veselinović, onda je jako bitno da vam na predaju takvi profesori, nego da završite na državno pravnom fakultetu, i to je siguran znak da ste dobar kandidat.
Nakon toga su se, svako od njih, negde zaposlili, započeli svoju karijeru, naravno, kao pripravnici, neki su bili u advokaturi, neki po osnovnim sudovima i ostali i svuda su se za tri godine unazad, po onome kako ste dobili u izveštaju, naročito isticali. To „naročito isticali“ znači da su prvi dolazili na posao, da su poslednji odlazili, da su bili zainteresovani za svaku radnju u tom sudu u kome su bili, da su išli na sve moguće seminare, da su dobili sve moguće sertifikate, da su usput učili strane jezike. To, naravno, nisu naučili za tri godine, nego očigledno postoji jedno opšte obrazovanje koje su oni stekli kroz srednju školu i kasnije na fakultetu. Na tome sam, kao narodni poslanik, veoma zahvalan, znajući kako radi ovaj Visoki savet sudstva zadnje tri godine, znajući da nijedna afera, nijedna mrlja, nijedna primedba nije mogla da vam se kaže. Niste čuli danas u Skupštini, niti ćete čuti od bilo kog poslanika bilo koju primedbu na kandidate koje ste vi nama predložili.
Zbog toga što ne postoji nijedna mrlja na njihovim karijerama, zbog toga što javnost Srbije zna da najtransparentnije biramo ove sudije, mi ćemo u Danu za glasanje, kao poslanička grupa, dati glas za vaš predlog, dati glas da podržimo ono što ste vi nama dali.
Podvlačim, u ranijem periodu, 2009. godine, su sudije birane na ovakav način. Bila je jedna kafana u Nišu, nišlijska kafana, tamo je neki predsednik Odbora za pravosuđe, koji je u to vreme vedrio i oblačio po Srbiji, koji je odlučivao ko će biti sudija, a ko neće biti sudija, imao ratni štab. U tom ratnom štabu su bile razvijene zastave i geografske karte Srbije sa strelicama, gde su označeni sudovi koji su do tada bili opštinski, pa su preimenovani u osnovne. Smanjen je broj tih osnovnih sudova. Okružni su preimenovani u više sudove. Tamo su pisani hatišerifi, pisano je ko može biti, a ko ne može.
Onaj ko je bio blizak DS, onaj ko je bio blizak tadašnjoj ministarki pravde, taj je moga da prođe. Onaj za koga su opštinski odbori DS davali saglasnost i mišljenje, oni kandidati za koje su poslanici DS davali mišljenje i stav da mogu da budu sudije, takve sudije su prolazile i niko drugi nije mogao da prođe. Zato smo tada imali preko 800 sudija i tužilaca koji su ostali bez svojih funkcija. Tu je bilo mnogo ljudi koji su obavljali posao preko 20, pa i 30 godina, koji se za sve vreme nisu okaljali, koji su bili potpuno nezavisni od politike i od svih političkih stranaka, ali to je bila njihova najveća smetnja, nisu bili bliski sa DS i nisu mogli da prođu.
To je samo da bi se javnost Srbije podsetila kako se nekada biralo, da bismo mogli da napravimo paralelu između onoga šta je bilo i onoga što je danas.
Ono što je moja sugestija, kao čoveka koji je u ovoj profesiji više od 25 godina, jeste nedostatak sudija, nedostatak broja sudija. U mnogim sudovima u Srbiji, po vertikali, imate ogroman broj predmeta, ogroman priliv u svim materijama, a imate mali broj sudija. Po sistematizaciji stoji da je u svakom sudu potrebno još par sudija. Moj apel jeste prema Visokom savetu sudstva da što pre tu materiju, odnosno taj problem reši. S obzirom da imate ogroman broj kandidata, koje ste sada nabrojali i koji će se javiti na svaki sledeći konkurs, čak otići i u neko mesto u kome nemaju prebivalište, ne bi li obavljali funkciju za koju su se školovali i za koju su dali čitavog sebe. Mislim da u tom pravcu morate da razmišljate, a sve dok budete radili na ovaj način, budite sigurni da ćete imati punu podršku i SNS, i njene poslaničke grupe i čitave stručne javnosti u Srbiji. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, stvarno nisam imao nameru da se javim danas i naročito po ovom prvom amandmanu, jer je naš ovlašćeni predstavnik gospođica Olgica Batić veoma argumentovano objasnila i obrazložila zbog čega ne možemo da prihvatimo ovaj amandman poslaničke grupe SDS, ali posle diskusije koje sam čuo od narodnih poslanika, koji su branili ovaj amandman, zaista sam morao da se javim da bih građanima Srbije pojasnio kako smo došli do ovog trenutka, da neko ko je 5. maja 2011. godine zdušno podržavao uvođenje notarskog sistema u Republiku Srbiju, odjednom je okrenuo svoj stav i sada je protiv javnih beležnika.
Pominje se da smo sedam puta menjali Zakon o javnim beležnicima za ove dve i po godine. Naravno, tri puta smo prolongirali početak važenja, odnosno primene ovog zakona, imajući u vidu da nije bio dovoljan broj notara. Nije bio dovoljan broj notara zbog toga što je, i to je veoma studiozno objasnio gospodin Martinović, ne bih ponavljao, to je javnost shvatila, potrebno da završite pravni fakultet, da položite pravosudni ispit, da imate pet godina radnog iskustva, da nakon toga položite notarski ispit, da obezbedite prostorije, da stavite određeni novčani iznos kao garanciju za materijalnu štetu koju proizvedete, da imate specijalnu kasu. To u Srbiji veoma mali broj ljudi ima. Mali je broj ljudi koji se bavio časno ovom profesijom, a uglavnom su to sudije i tužioci, koji su od primanja mogli samo mesečno da prežive. Niko takvu uštedu nema. Veoma je mali broj ljudi koji je uštedeo toliki novac. Zato u Srbiji imamo 94 notara. Ne zbog toga što ih ne voli Nikola Selaković, ne zbog toga što Nikola Selaković ne želi da ih ima. Mislim da je on prvi čovek u ovoj zemlji koji bi voleo da u Srbiji već postoji 375 notara, koliko je potrebno, koliko je minimum da se pokrije čitava teritorija Republike Srbije.
Takođe, imamo problem da su se mnogi javili da budu notari u mestima u kojima već ima notara. Ne žele da dođu u Vranje, Preševo, Bujanovac. Neće da dođu, nemaju uslova, nemaju mogućnosti da tamo nešto zarade.
Kada smo menjali zbog štrajka advokata, samo molim one ljude, koji se nikada nisu bavili advokaturom, da ne brane nas advokate, nas ljude koji živimo od toga čitav život. Ja sam primer toga. Čovek sam od profesije. Od kako sam završio pravni fakultet sam u advokaturi, odnosno bio sam advokatski pripravnik, a sada sam preko 25 godina advokat i molim da me niko od vas ne brani.
Štrajkovali smo i zna se zašto smo štrajkovali i došli smo do jednog sporazuma protiv koga ste vi bili. Do neba ste kukali 19. januara, 21. januara. Nije vam bilo prijatno što smo napravili sporazum, što je Advokatska komora Srbije, moja komora, sa Ministarstvom pravde, mojim Ministarstvom pravde, napravila kompromis, dogovor i mi smo svi ovde, kao narodni poslanici, stali iza tog predloga, shvatili da je to nužno i da moramo da idemo dalje. Ne, vi biste hteli da stojimo u mestu, da trčimo unazad i da stvaramo probleme, a ne da ih rešavamo.
Ja sam 19. januara, kada sam pričao o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, napravio jedan gaf, spinovan novinskim tekstovima, spinovan raznim emisijama o tome kako je za overu izjave jednog od roditelja potrebno 4.000 dinara platiti kod notara kako bi dete otišlo u inostranstvo. Ovog puta se javno izvinjavam gospodinu Nikoli Selakoviću zato što je za takvu overu kod notara potrebno platiti 300 dinara. Jedna stranica košta dva boda. Bod je po notarskoj tarifi 150 dinara i to košta 300 dinara.
Ukoliko hoćete kod notara da sastavite neki dokument, za tu uslugu ćete platiti dodatno. Ovo što se plaća za overu potpisa, prepisa i rukopisa se plaća taksa i ta taksa je upodobljena i kod notara i u opštinskoj upravi i u mesnoj kancelariji u bilo kom selu i u osnovnom sudu. To je republička administrativna taksa, ali ako uđete u notarsku kancelariju i kažete – molim vas, sastavite mi ovlašćenje za automobil, overite mi neki dokument koji ja ne znam da sastavim jer sam pismen ili nisam dovoljno pismen, on će vam naplatiti. Šta drugo? Naplatiće, zato što on od toga živi.
Da ne bi bilo ekskluziviteta prilikom sastavljanja ugovora o prometu nepokretnosti, ovde u Skupštini smo doneli odluku da se 40% od toga umanji tarifa notarima i da mogućnost advokatima i samim strankama da u tih 40% oni sami sastavljaju taj ugovor ili da odu kod svog prijatelja advokata i sastave. Od onoga što zarade notari, takođe, to je jedna od ideja gospodina Nikole Selakovića i ove Republičke Vlade, 30% su dužni da plate u republički budžet, a to ide za razvoj pravosuđa, tužilaštava, osnovnih, viših sudova. To se vama nije dopalo. To je ono što vama smeta. Na osnovu tih para koje su otišle u budžet Republike Srbije za pravosuđe sada su isplaćeni advokati u Republici Srbiji za sve izdatke koje su imali kao advokati braneći po službenoj dužnosti, isplaćeni su svi veštaci, svi porotnici koji u vaše vreme nisu isplaćivani, koji su bežali iz sudova ne želeći da tamo sede kao ikebane i da za to ne budu plaćeni.
Reći ću samo još ovo. Dajte vi što više amandmana, što više ovakvih amandmana, što više ovakvih obrazloženja, jer je to sve u obrnutoj proporciji. Što više amandmana dajete, to sve manje glasova dobijate.
Imate jednu situaciju u Vojvodini. Bojan Pajtić vlada, sa koliko, gospodine Martinoviću, 6% glasova…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Sa 5,86%.)
Imate još bolju situaciju. U Vranju su demokrate na vlasti sa 4% glasova. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sa ponosom ističem da sam jedan od predlagača izmene ovoga zakona zbog koga smo se danas okupili, da sam jedan od sedmoro advokata koji su dali svoj potpis smatrajući da ovim izmenama doprinosimo da građani Republike Srbije na bolji način ostvaruju svoja prava.

Ubeđen sam da je ovde na ovom potpisu predlagača moglo biti i drugih kolega advokata iz opozicionih stranaka, ali to je valjda pitanje hrabrosti ili možda kukavičluka. Međutim, dobro je što je iz izlaganja ovlašćenih predstavnika i opozicionih stranaka potpuno jasno da podržavaju u potpunosti naš predlog, u potpunosti će se izjasniti u danu za glasanje tako što će prihvatiti ovaj naš predlog, koji je sasvim uredu, koji je sasvim na mestu.

Danas smo pričali o mnogim stvarima, a po najmanje o onome što je naš ovlašćeni predstavnik, gospođica Olgica Batić danas iznosila. Pričalo se o ministru pravde, koji nije u ovoj sali, koji nije predlagač ovih izmena. Pričalo se o sudijama i tužiocima koji su bili članovi Srpske napredne stranke, od čega mi ne bežimo. Sa ponosom ističemo - da, tačno je, mnogi od tih koji su bez ikakvog razloga, mimo zakona, bez kriterijuma i bez obrazloženja uskraćeni za obavljanje funkcije, tako što je to nazvano reformom pravosuđa, a počelo je i zaživelo 1. januara 2010. godine, došli su, pa i u Srpsku naprednu stranku, nadajući se da tu mogu da dobiju zadovoljenje svoje pravde, da zatraže podršku od nas kao građana, kao ljudi, kao pripadnika političke stranke.

Mogu sa ponosom da kažem da su u Vranju dvojca, jedan je bio okružni tužilaca, radi se o Milanu Božiloviću, dugogodišnjem tužiocu, eminentnom stručnjaku u tom delu Republike Srbije, koji nije prošao vaš čuveni reizbor, došao je u Srpsku naprednu stranku…

(Dragan Šutanovac, s mesta: Gde je on sad?)

Sada je on u penziji. Ustavni sud je doneo odluku da i on bude vraćen na posao i onog momenta kada je ispunio uslove za penziju, naravno, otišao je u zasluženu penziju, ali to je sramota vaše stranke, gospodine Šutanovac, pošto mi dobacujete i pokušavate stalno da…

Ja se izvinjavam, prenesite gospodinu Šutanovcu da čitav dan dobacuje svim poslanicima koji ovde pokušavaju da govore i da brane ono što smo potpisali, što smo danas predložili.

Da, on je u velikom problemu. Dobro, napraviće on još neku stranku od ove, imaju kapaciteta.

Hteo bih da istaknem da je od sedmoro narodnih poslanika advokata koji su potpisali ovaj predlog petoro iz Srpske napredne stranke. Toliko o onome da mi bežimo od odgovornosti i toliko od onoga da se mi krijemo iza bilo koga, ali smo smatrali da naš ovlašćeni predstavnik treba da bude gospođica Olgica Batić, zbog svoje sposobnosti, elokventnosti, a iz želje da se istakne na taj način što će reći građanima Srbije ono što je bitno. Bitno je to da život menja pravila. Život čini da mi ne možemo 1. marta da krenemo sa tim da građani Srbije overavaju svoje potpise, prepise i rukopise kod notara, zato što u Srbiji u ovom trenutku ima 94 notara, a potrebno je 375.

Ne možete vi dekretom, kao što se to nekada u ono vreme vladavine Demokratske stranke moglo da čini, da odredite da neki ljudi moraju biti notari, da ih rasporedite po gradovima, to je nemoguće. Svaki građanin ima pravo da završi fakultet, da odluči čime će da se bavi. Mnogi su pokušali da završe i polože notarske ispite, ali nisu u tome uspeli. Mnogi nisu pokazali interesovanje, zato što su tu potrebna i materijalna sredstva, finansijska sredstva. Sada smo mi u problemu da u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji nemamo notare.

Evo, primer je grad Vranje, koji nema notara. Šta će čovek sa Svetog Ilije, iz Poljanice, iz Krive Feje, da radi ako treba da overi bilo koji potpis, ovlašćenje, da overi diplomu, da se zaposli, da preda, da konkuriše? Treba da sedne u auto, da dođe do Vranja, da od Vranja ode do Leskovca, da napravi ogromne troškove da bi se obratio notaru. To je ono što je mene kao narodnog poslanika koji zastupam interese građana Vranja, kojih je 23.000 glasova da bih ja bio u ovom parlamentu, koji traže od mene da što manje imaju troškove, da ih što manje boli glava, nego da mi poslanici moramo da razmišljamo o tome šta treba da radimo.

Znači, život je učinio da jednostavno moramo da promenimo ovaj zakon i Zakon o overi potpisa, rukopisa i prepisa će početi da se primenjuje od 1. januara 2017. godine, a do tada će postojati taj tzv. dualizam. Mogu građani Srbije da biraju gde će overavati. Može onaj ko hoće kod notara, ako mu je on prijatelj. Može onaj gde ima notara da overava prepise, rukopise, a onde gde ih nema, to može da čini osnovni sud i to mogu da čine opštinske, odnosno gradske uprave na šalterima.

Još nešto, ne čini se to samo u gradovima, to se čini i po mesnim kancelarijama. Podsetio bih građane Srbije da mogu u svojoj seoskoj mesnoj zajednici kod sekretara da overe ono što bi morali da overavaju kod notara. To ostaje do 1. januara 2017. godine.

Podsetio bih javnost još na nešto, 2016. godine su predviđeni redovni lokalni izbori. Sada pitam sve nas koji se bavimo politikom, kako ćemo mi overavati potpise građana, ako je potrebno 30 potpisa po kandidatu? U Vranju je to negde oko 2.400 potpisa. Dve hiljade i četiristo građana ćemo morati iz Vranja autobusima da odvezemo do Leskovca i da tamo overimo njihove potpise. Uz putne troškove, hranu, dnevnice i sve ostalo, zagušićemo javne beležnike u Leskovcu jer će verovatno i iz ostalih manjih mesta iz Jablaničkog okruga mnogi birači doći da to tamo potpisuju.

Znači, zbog jedne praktičnosti, zbog toga što znamo da živimo sa građanima, zato što se nismo zatvorili u ovim prostorijama, zato što ne gledamo na građane kroz crna stakla svojih automobila, kako su neki u ranijem periodu navikli, zato što slušamo svakog dana šta nam ljudi kažu, šta su njihovi životni problemi, zato će SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, a znam da dele mišljenje nas sedmoro poslanika, u Danu za glasanje dati svoj glas da se usvoje ove izmene Zakona koje smo predložili. Hvala.