Gospodine predsedavajući, nije moja namera da izazovem bilo koga iz DS. Danas je ovde govorio ovlašćeni predstavnik neko ko je u to vreme bio član DS i koji je odlučivao i birao sudije u to vreme.
Ali, ako vi mislite da je ovo nekorektno, samo ću par rečenica da kažem i da završim.
Na najsramniji mogući način u ovom delu Evrope su oterane iz pravosuđa sudije tako što se iz Vlasotinca pisalo pismo koje je sastavio opštinski odbor DS i gde je rečeno – blizak je, može, birajte ga, protiv je naše stranke, nije pouzdan, nije odbacivao krivične prijave protiv naših čelnika, ne može da bude izabran. I šta mislite da li je neko od njih izabran za koga su oni rekli da ne sme biti izabran? Naravno da ne. Tada je bilo to partijsko. Apsolutno partijsko pravosuđe koje je trebalo da bude poslušno nekom režimu koji je otišao u istoriju. Sva je sreća 2012. godine naravno građani Srbije potpuno nezadovoljni apsolutnim stanjem u državi i u ekonomskom i u privrednom smislu, a naravno i nezadovoljni stanjem u pravosuđu su rekli – doviđenja, baj baj u istoriju.
Ono što je kontradiktorno u današnjim diskusijama, male plate u pravosuđu pa još smanjene merama Vlade RS, odnosno odlukom ovog parlamenta. Naravno, sudije su u javnom sektoru. Naravno, svi moramo da štedimo i svima je to jasno, osim poslanicima opozicije. Svi su to prihvatili i niko se nije bunio zbog toga.
Ali, ako uporedite platu jednog sudije osnovnog suda i ovih mladih ljudi koji će za neki dan stupiti na sudijsku funkciju, uporedite te plate sa platama u drugom nekom sektoru, videćete da su one višestruko veće. Postoji mogućnost da radite i kao sudija za prethodni postupak pa imate dežurstva, pa radite veći broj presuda, dobijete posebnu nadoknadu. Njihove plate su otprilike oko hiljadu evra. U Srbiji u ovakvom trenutku hiljadu evra zaista nije malo.
Kontradiktorno je zašto ovi ljudi idu u sudije. Baš je to čudno bilo jednom govorniku ovde. Znači, 257 kandidata u Novom Sadu, 175 u Nišu, 17 u Sjenici. To samo pokazuje koliko su ljudi u Srbiji zainteresovani, naravno oni koji su završili Pravni fakultet, koji su položili pravosudni ispit i koji imaju uslove za tako nešto, jer to nije neki veliki procenat. Ovo je ogroman, zaista ogroman broj. Ovo je interesovanje vanredno za bilo koji posao, pa i za ovaj. To samo pokazuje da mi postajemo jedna potpuno normalna, potpuno uređena država gde svako radi svoj posao.
Molim vas da vi iz Visokog saveta sudstva radite svoj posao ovako i način kako ste ga do sada radili. Imaćete našu podršku. Imaćete i moju podršku i kao narodnog poslanika i kao profesionalca, advokata, čoveka koji je više od 25 godina u ovoj profesiji i verujte da javno mnjenje u pravosuđu Srbije jeste zadovoljno sadašnjim stanjem u pravosuđu jer vide svetlost na kraju tunela. Jasno im je da mi hoćemo da napravimo nezavisno pravosuđe i na tom fonu ćemo raditi i nadalje.
U Danu za glasanje daćemo svoj glas. Podržaćemo vaš predlog bezrezervno i koristim priliku da unapred svim budućim izabranim sudijama čestitam na izboru i zaželim da rade što bolje i da budu potpuno nezavisni, da se nikome od nas ne javljaju, da ne traže od nas nikakvu pomoć jer je neće dobiti, a mi se obavezujemo sa svoje strane da ni na koji način nećemo uticati na njihove odluke. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospođe iz Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, naš ovlašćeni predstavnik u Skupštini je rekao da ćemo mi kao poslanička grupa podržati predlog kandidata koji je, nezavisno od ove Skupštine, učinio Visoki savet sudstva.
Mi kao narodni poslanici, bez obzira čime smo se bavili, čime se bavimo, čime ćemo se baviti, nismo učestvovali ni na koji način u izboru ovih kandidata, nikoga nismo predlagali, nikog nismo protežirali, nismo intervenisali ni za koga, nismo davali nikakve sugestije, nikoga nismo zvali telefonom. Ostavili smo vama, kao jednom stručnom telu, da o tome odlučuje.
Ono što ja znam raspisan je konkurs na koji su mogli da se jave svi oni koji ispunjuju ove uslove i svi oni koji žele da obavljaju ovu časnu i veoma tešku funkciju. Svi su se oni javili, dali svoje biografije, Visoki savet sudstva je formirao komisiju koja je svakog kandidata, svaki papir pregledala, zatražila mišljenje sudova u kojima su oni boravili, u kojima su radili, tražili njihovu ocenu, a onda imali intervju sa svakim od kandidata.
Znam da je to veoma težak posao, ali to je jedini način da dođete do, od ogromnog broja kandidata, od velikog broja ljudi, koji su želeli da budu sudije, da budu izabrani, broja 12. Rekli ste da ste napravili selekciju i da ste od svih izabrali 60 najboljih, a onda ste od tih 60 morali, jednostavno nije bilo više mesta, da izaberete najbolje od najboljih.
Ocene koje ste izneli ovde o njima govore da se radi o ljudima i kandidatima koji su se dokazali prvo na fakultetu, imajući prosek ocena od 8 - 9,5, što na državnim fakultetima, priznaćete, nimalo nije lako. Lako je na ovim fakultetima na kojima predaje gospodin Veselinović, koji sada nije u sali i koji je o svemu pričao u svom izlaganju, a ponajmanje o ovim kandidatima. Tamo je lako završiti pravni fakultet za dve godine, ne morate ni da se pojavljujete. Kada imate ovakve profesore, kao što je gospodin Veselinović, onda je jako bitno da vam na predaju takvi profesori, nego da završite na državno pravnom fakultetu, i to je siguran znak da ste dobar kandidat.
Nakon toga su se, svako od njih, negde zaposlili, započeli svoju karijeru, naravno, kao pripravnici, neki su bili u advokaturi, neki po osnovnim sudovima i ostali i svuda su se za tri godine unazad, po onome kako ste dobili u izveštaju, naročito isticali. To „naročito isticali“ znači da su prvi dolazili na posao, da su poslednji odlazili, da su bili zainteresovani za svaku radnju u tom sudu u kome su bili, da su išli na sve moguće seminare, da su dobili sve moguće sertifikate, da su usput učili strane jezike. To, naravno, nisu naučili za tri godine, nego očigledno postoji jedno opšte obrazovanje koje su oni stekli kroz srednju školu i kasnije na fakultetu. Na tome sam, kao narodni poslanik, veoma zahvalan, znajući kako radi ovaj Visoki savet sudstva zadnje tri godine, znajući da nijedna afera, nijedna mrlja, nijedna primedba nije mogla da vam se kaže. Niste čuli danas u Skupštini, niti ćete čuti od bilo kog poslanika bilo koju primedbu na kandidate koje ste vi nama predložili.
Zbog toga što ne postoji nijedna mrlja na njihovim karijerama, zbog toga što javnost Srbije zna da najtransparentnije biramo ove sudije, mi ćemo u Danu za glasanje, kao poslanička grupa, dati glas za vaš predlog, dati glas da podržimo ono što ste vi nama dali.
Podvlačim, u ranijem periodu, 2009. godine, su sudije birane na ovakav način. Bila je jedna kafana u Nišu, nišlijska kafana, tamo je neki predsednik Odbora za pravosuđe, koji je u to vreme vedrio i oblačio po Srbiji, koji je odlučivao ko će biti sudija, a ko neće biti sudija, imao ratni štab. U tom ratnom štabu su bile razvijene zastave i geografske karte Srbije sa strelicama, gde su označeni sudovi koji su do tada bili opštinski, pa su preimenovani u osnovne. Smanjen je broj tih osnovnih sudova. Okružni su preimenovani u više sudove. Tamo su pisani hatišerifi, pisano je ko može biti, a ko ne može.
Onaj ko je bio blizak DS, onaj ko je bio blizak tadašnjoj ministarki pravde, taj je moga da prođe. Onaj za koga su opštinski odbori DS davali saglasnost i mišljenje, oni kandidati za koje su poslanici DS davali mišljenje i stav da mogu da budu sudije, takve sudije su prolazile i niko drugi nije mogao da prođe. Zato smo tada imali preko 800 sudija i tužilaca koji su ostali bez svojih funkcija. Tu je bilo mnogo ljudi koji su obavljali posao preko 20, pa i 30 godina, koji se za sve vreme nisu okaljali, koji su bili potpuno nezavisni od politike i od svih političkih stranaka, ali to je bila njihova najveća smetnja, nisu bili bliski sa DS i nisu mogli da prođu.
To je samo da bi se javnost Srbije podsetila kako se nekada biralo, da bismo mogli da napravimo paralelu između onoga šta je bilo i onoga što je danas.
Ono što je moja sugestija, kao čoveka koji je u ovoj profesiji više od 25 godina, jeste nedostatak sudija, nedostatak broja sudija. U mnogim sudovima u Srbiji, po vertikali, imate ogroman broj predmeta, ogroman priliv u svim materijama, a imate mali broj sudija. Po sistematizaciji stoji da je u svakom sudu potrebno još par sudija. Moj apel jeste prema Visokom savetu sudstva da što pre tu materiju, odnosno taj problem reši. S obzirom da imate ogroman broj kandidata, koje ste sada nabrojali i koji će se javiti na svaki sledeći konkurs, čak otići i u neko mesto u kome nemaju prebivalište, ne bi li obavljali funkciju za koju su se školovali i za koju su dali čitavog sebe. Mislim da u tom pravcu morate da razmišljate, a sve dok budete radili na ovaj način, budite sigurni da ćete imati punu podršku i SNS, i njene poslaničke grupe i čitave stručne javnosti u Srbiji. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, stvarno nisam imao nameru da se javim danas i naročito po ovom prvom amandmanu, jer je naš ovlašćeni predstavnik gospođica Olgica Batić veoma argumentovano objasnila i obrazložila zbog čega ne možemo da prihvatimo ovaj amandman poslaničke grupe SDS, ali posle diskusije koje sam čuo od narodnih poslanika, koji su branili ovaj amandman, zaista sam morao da se javim da bih građanima Srbije pojasnio kako smo došli do ovog trenutka, da neko ko je 5. maja 2011. godine zdušno podržavao uvođenje notarskog sistema u Republiku Srbiju, odjednom je okrenuo svoj stav i sada je protiv javnih beležnika.
Pominje se da smo sedam puta menjali Zakon o javnim beležnicima za ove dve i po godine. Naravno, tri puta smo prolongirali početak važenja, odnosno primene ovog zakona, imajući u vidu da nije bio dovoljan broj notara. Nije bio dovoljan broj notara zbog toga što je, i to je veoma studiozno objasnio gospodin Martinović, ne bih ponavljao, to je javnost shvatila, potrebno da završite pravni fakultet, da položite pravosudni ispit, da imate pet godina radnog iskustva, da nakon toga položite notarski ispit, da obezbedite prostorije, da stavite određeni novčani iznos kao garanciju za materijalnu štetu koju proizvedete, da imate specijalnu kasu. To u Srbiji veoma mali broj ljudi ima. Mali je broj ljudi koji se bavio časno ovom profesijom, a uglavnom su to sudije i tužioci, koji su od primanja mogli samo mesečno da prežive. Niko takvu uštedu nema. Veoma je mali broj ljudi koji je uštedeo toliki novac. Zato u Srbiji imamo 94 notara. Ne zbog toga što ih ne voli Nikola Selaković, ne zbog toga što Nikola Selaković ne želi da ih ima. Mislim da je on prvi čovek u ovoj zemlji koji bi voleo da u Srbiji već postoji 375 notara, koliko je potrebno, koliko je minimum da se pokrije čitava teritorija Republike Srbije.
Takođe, imamo problem da su se mnogi javili da budu notari u mestima u kojima već ima notara. Ne žele da dođu u Vranje, Preševo, Bujanovac. Neće da dođu, nemaju uslova, nemaju mogućnosti da tamo nešto zarade.
Kada smo menjali zbog štrajka advokata, samo molim one ljude, koji se nikada nisu bavili advokaturom, da ne brane nas advokate, nas ljude koji živimo od toga čitav život. Ja sam primer toga. Čovek sam od profesije. Od kako sam završio pravni fakultet sam u advokaturi, odnosno bio sam advokatski pripravnik, a sada sam preko 25 godina advokat i molim da me niko od vas ne brani.
Štrajkovali smo i zna se zašto smo štrajkovali i došli smo do jednog sporazuma protiv koga ste vi bili. Do neba ste kukali 19. januara, 21. januara. Nije vam bilo prijatno što smo napravili sporazum, što je Advokatska komora Srbije, moja komora, sa Ministarstvom pravde, mojim Ministarstvom pravde, napravila kompromis, dogovor i mi smo svi ovde, kao narodni poslanici, stali iza tog predloga, shvatili da je to nužno i da moramo da idemo dalje. Ne, vi biste hteli da stojimo u mestu, da trčimo unazad i da stvaramo probleme, a ne da ih rešavamo.
Ja sam 19. januara, kada sam pričao o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, napravio jedan gaf, spinovan novinskim tekstovima, spinovan raznim emisijama o tome kako je za overu izjave jednog od roditelja potrebno 4.000 dinara platiti kod notara kako bi dete otišlo u inostranstvo. Ovog puta se javno izvinjavam gospodinu Nikoli Selakoviću zato što je za takvu overu kod notara potrebno platiti 300 dinara. Jedna stranica košta dva boda. Bod je po notarskoj tarifi 150 dinara i to košta 300 dinara.
Ukoliko hoćete kod notara da sastavite neki dokument, za tu uslugu ćete platiti dodatno. Ovo što se plaća za overu potpisa, prepisa i rukopisa se plaća taksa i ta taksa je upodobljena i kod notara i u opštinskoj upravi i u mesnoj kancelariji u bilo kom selu i u osnovnom sudu. To je republička administrativna taksa, ali ako uđete u notarsku kancelariju i kažete – molim vas, sastavite mi ovlašćenje za automobil, overite mi neki dokument koji ja ne znam da sastavim jer sam pismen ili nisam dovoljno pismen, on će vam naplatiti. Šta drugo? Naplatiće, zato što on od toga živi.
Da ne bi bilo ekskluziviteta prilikom sastavljanja ugovora o prometu nepokretnosti, ovde u Skupštini smo doneli odluku da se 40% od toga umanji tarifa notarima i da mogućnost advokatima i samim strankama da u tih 40% oni sami sastavljaju taj ugovor ili da odu kod svog prijatelja advokata i sastave. Od onoga što zarade notari, takođe, to je jedna od ideja gospodina Nikole Selakovića i ove Republičke Vlade, 30% su dužni da plate u republički budžet, a to ide za razvoj pravosuđa, tužilaštava, osnovnih, viših sudova. To se vama nije dopalo. To je ono što vama smeta. Na osnovu tih para koje su otišle u budžet Republike Srbije za pravosuđe sada su isplaćeni advokati u Republici Srbiji za sve izdatke koje su imali kao advokati braneći po službenoj dužnosti, isplaćeni su svi veštaci, svi porotnici koji u vaše vreme nisu isplaćivani, koji su bežali iz sudova ne želeći da tamo sede kao ikebane i da za to ne budu plaćeni.
Reći ću samo još ovo. Dajte vi što više amandmana, što više ovakvih amandmana, što više ovakvih obrazloženja, jer je to sve u obrnutoj proporciji. Što više amandmana dajete, to sve manje glasova dobijate.
Imate jednu situaciju u Vojvodini. Bojan Pajtić vlada, sa koliko, gospodine Martinoviću, 6% glasova…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Sa 5,86%.)
Imate još bolju situaciju. U Vranju su demokrate na vlasti sa 4% glasova. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sa ponosom ističem da sam jedan od predlagača izmene ovoga zakona zbog koga smo se danas okupili, da sam jedan od sedmoro advokata koji su dali svoj potpis smatrajući da ovim izmenama doprinosimo da građani Republike Srbije na bolji način ostvaruju svoja prava.

Ubeđen sam da je ovde na ovom potpisu predlagača moglo biti i drugih kolega advokata iz opozicionih stranaka, ali to je valjda pitanje hrabrosti ili možda kukavičluka. Međutim, dobro je što je iz izlaganja ovlašćenih predstavnika i opozicionih stranaka potpuno jasno da podržavaju u potpunosti naš predlog, u potpunosti će se izjasniti u danu za glasanje tako što će prihvatiti ovaj naš predlog, koji je sasvim uredu, koji je sasvim na mestu.

Danas smo pričali o mnogim stvarima, a po najmanje o onome što je naš ovlašćeni predstavnik, gospođica Olgica Batić danas iznosila. Pričalo se o ministru pravde, koji nije u ovoj sali, koji nije predlagač ovih izmena. Pričalo se o sudijama i tužiocima koji su bili članovi Srpske napredne stranke, od čega mi ne bežimo. Sa ponosom ističemo - da, tačno je, mnogi od tih koji su bez ikakvog razloga, mimo zakona, bez kriterijuma i bez obrazloženja uskraćeni za obavljanje funkcije, tako što je to nazvano reformom pravosuđa, a počelo je i zaživelo 1. januara 2010. godine, došli su, pa i u Srpsku naprednu stranku, nadajući se da tu mogu da dobiju zadovoljenje svoje pravde, da zatraže podršku od nas kao građana, kao ljudi, kao pripadnika političke stranke.

Mogu sa ponosom da kažem da su u Vranju dvojca, jedan je bio okružni tužilaca, radi se o Milanu Božiloviću, dugogodišnjem tužiocu, eminentnom stručnjaku u tom delu Republike Srbije, koji nije prošao vaš čuveni reizbor, došao je u Srpsku naprednu stranku…

(Dragan Šutanovac, s mesta: Gde je on sad?)

Sada je on u penziji. Ustavni sud je doneo odluku da i on bude vraćen na posao i onog momenta kada je ispunio uslove za penziju, naravno, otišao je u zasluženu penziju, ali to je sramota vaše stranke, gospodine Šutanovac, pošto mi dobacujete i pokušavate stalno da…

Ja se izvinjavam, prenesite gospodinu Šutanovcu da čitav dan dobacuje svim poslanicima koji ovde pokušavaju da govore i da brane ono što smo potpisali, što smo danas predložili.

Da, on je u velikom problemu. Dobro, napraviće on još neku stranku od ove, imaju kapaciteta.

Hteo bih da istaknem da je od sedmoro narodnih poslanika advokata koji su potpisali ovaj predlog petoro iz Srpske napredne stranke. Toliko o onome da mi bežimo od odgovornosti i toliko od onoga da se mi krijemo iza bilo koga, ali smo smatrali da naš ovlašćeni predstavnik treba da bude gospođica Olgica Batić, zbog svoje sposobnosti, elokventnosti, a iz želje da se istakne na taj način što će reći građanima Srbije ono što je bitno. Bitno je to da život menja pravila. Život čini da mi ne možemo 1. marta da krenemo sa tim da građani Srbije overavaju svoje potpise, prepise i rukopise kod notara, zato što u Srbiji u ovom trenutku ima 94 notara, a potrebno je 375.

Ne možete vi dekretom, kao što se to nekada u ono vreme vladavine Demokratske stranke moglo da čini, da odredite da neki ljudi moraju biti notari, da ih rasporedite po gradovima, to je nemoguće. Svaki građanin ima pravo da završi fakultet, da odluči čime će da se bavi. Mnogi su pokušali da završe i polože notarske ispite, ali nisu u tome uspeli. Mnogi nisu pokazali interesovanje, zato što su tu potrebna i materijalna sredstva, finansijska sredstva. Sada smo mi u problemu da u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji nemamo notare.

Evo, primer je grad Vranje, koji nema notara. Šta će čovek sa Svetog Ilije, iz Poljanice, iz Krive Feje, da radi ako treba da overi bilo koji potpis, ovlašćenje, da overi diplomu, da se zaposli, da preda, da konkuriše? Treba da sedne u auto, da dođe do Vranja, da od Vranja ode do Leskovca, da napravi ogromne troškove da bi se obratio notaru. To je ono što je mene kao narodnog poslanika koji zastupam interese građana Vranja, kojih je 23.000 glasova da bih ja bio u ovom parlamentu, koji traže od mene da što manje imaju troškove, da ih što manje boli glava, nego da mi poslanici moramo da razmišljamo o tome šta treba da radimo.

Znači, život je učinio da jednostavno moramo da promenimo ovaj zakon i Zakon o overi potpisa, rukopisa i prepisa će početi da se primenjuje od 1. januara 2017. godine, a do tada će postojati taj tzv. dualizam. Mogu građani Srbije da biraju gde će overavati. Može onaj ko hoće kod notara, ako mu je on prijatelj. Može onaj gde ima notara da overava prepise, rukopise, a onde gde ih nema, to može da čini osnovni sud i to mogu da čine opštinske, odnosno gradske uprave na šalterima.

Još nešto, ne čini se to samo u gradovima, to se čini i po mesnim kancelarijama. Podsetio bih građane Srbije da mogu u svojoj seoskoj mesnoj zajednici kod sekretara da overe ono što bi morali da overavaju kod notara. To ostaje do 1. januara 2017. godine.

Podsetio bih javnost još na nešto, 2016. godine su predviđeni redovni lokalni izbori. Sada pitam sve nas koji se bavimo politikom, kako ćemo mi overavati potpise građana, ako je potrebno 30 potpisa po kandidatu? U Vranju je to negde oko 2.400 potpisa. Dve hiljade i četiristo građana ćemo morati iz Vranja autobusima da odvezemo do Leskovca i da tamo overimo njihove potpise. Uz putne troškove, hranu, dnevnice i sve ostalo, zagušićemo javne beležnike u Leskovcu jer će verovatno i iz ostalih manjih mesta iz Jablaničkog okruga mnogi birači doći da to tamo potpisuju.

Znači, zbog jedne praktičnosti, zbog toga što znamo da živimo sa građanima, zato što se nismo zatvorili u ovim prostorijama, zato što ne gledamo na građane kroz crna stakla svojih automobila, kako su neki u ranijem periodu navikli, zato što slušamo svakog dana šta nam ljudi kažu, šta su njihovi životni problemi, zato će SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, a znam da dele mišljenje nas sedmoro poslanika, u Danu za glasanje dati svoj glas da se usvoje ove izmene Zakona koje smo predložili. Hvala.

Gospođo predsednice parlamenta, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, narodna poslanica me je u prethodnom izjašnjavanju pomenula kao predlagača ovog amandmana.
Pomenula je moje ime, ne znam kako je došlo do te zabune, pretpostavljam slučajno ili njenom omaškom. Ne mislim da je to iz neke zle želje i namere, ali s obzirom da javnost Srbije je obaveštena da sam ja podnosilac ovog amandmana, hoću da kažem da nisam i da ovakav amandman ne bih podržao nikada, a još manje ga podneo zato što je potpuno neprimenljiv jedan deo, a to je da Advokatska komora ima nekog uticaja davanja mišljenja, jedino to može da radi Notarska komora i to je potpuno jasno svima koji su studirali pravni fakultet, a kamoli neko ko je malo više završio od svega toga.
Prema tome, zbog javnosti Srbije, hoću da kažem da ovo nije moj amandman i da sam ja protiv njega i glasaću u danu za glasanje protiv ovog amandmana. Hvala.

Gospođo predsednice parlamenta, poštovani ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, hteo sam da dam skromni doprinos sporazumu koji je postigla republička Vlada preko Ministarstva pravde, odnosno njenog stručnog tima i onoga što su sa druge strane bile moje cenjene kolege advokati, odnosno njihov stručni tim.
Moj skromni doprinos je bio u tom smislu da sam primetio da u članu 9. ovog Predloga izmene i dopuna Zakona u javnom beležništvu stoji da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ i onda sam odlučio da dam amandman, deleći mišljenje i svih poslanika iz poslaničke grupe SNS, da ovaj zakon stupi narednog dana nakon dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
U tom smislu sam verovao i u kompetentnost ministra pravde, verovao sam u njegovu kooperativnost i verovao sam u njegovu želju da ovaj kompromis koji je postignut između Ministarstva pravde i nas advokata dobije jedan šlag na čitavoj torti, na čitavom tom sporazumu, a to je da stupi odmah narednog dana od dana objavljivanja. To je veoma bitno zbog toga što će Komora advokata Srbije preko svog upravnog odbora doneti odluku da počne sa radom, da advokati počnu da ulaze u sud, da se vrate svojim normalnim aktivnostima, a da će istoga dana kada krenu da rade biti u primeni i ovaj zakon i set pratećih zakona, koji su takođe danas na dnevnom redu.
U tom smislu se zahvaljujem ministru pravde gospodinu Nikoli Selakoviću, zahvaljujem mu se kao narodni poslanik što je prihvatio moj amandman, zahvaljujem mu se kao advokat jer je omogućio da mi slobodno počnemo da radimo i ispunio je svoj deo dogovora. Zahvaljujem mu se i u ime svih građana Republike Srbije, jer je svima zaista preko glave ove obustave rada. Mnogi nisu mogli da ostvare svoja prava do kojih im je, naravno, stalo. Hoću da poručim da ćemo od ponedeljka svi biti u sudnicama.
Ono što se postavljalo više puta danas, a i ovih dana, to je kapitulacija, jedna teza koja je potpuno besmislena. Kada uđete u razgovore i sporazume, neko to smatra porazom. Ja sam ubeđen da to što neko traži ostavku, a u isto vreme su advokati prećutno rekli da ne traže više ostavku, niti smenu ministra pravde, želim da obavestim i te poslanike i javnost Srbije da ja znam kada će vremenski prestati da bude ministar pravde gospodin Nikola Selaković.
Drage kolege poslanici, sačekajte, budite strpljivi, 2018. godine sigurno će prestati mandat gospodinu Nikoli Selakoviću, 2018. godine neće više biti ministar pravde, a do tada će imati punu podršku svih poslanika SNS. Hvala.

Moj amandman je bio potpuno jasan i o njemu je moglo samo da se kaže – glasaćemo zato što je to prihvatljivo za nas ili nećemo glasati i dajemo argumente zašto smo protiv toga.
Pokušaj da se vraćamo u četiri i po meseca i šta se to tamo dogodilo, ko je šta rekao, ko je kome spočitavao, da li se to generalno odnosilo na sve advokate, evo nije se odnosilo na mene. Ja sam advokat više od 25 godina i nijednog trenutka se nisam osetio prozvanim od strane ministra Selakovića, vezano za ono što je rekao. Naravno da ministar ima određena saznanja i da ima određenih službi koje znaju ko šta i kako radi u ovoj državi, ali mi nismo ljudi koji hoćemo da se stave i ostanu u blatu ili glibu, da stalno gledamo iza sebe i u retrovizor, nego smo rekli da hoćemo da idemo napred.
Ovakav sporazum koji ste napravili je nešto najbolje što ste uradili za zadnjih šest meseci. Cenio sam svaki zakon i predlog zakona koji ste doneli u ovu Skupštinu, uvek sam ga podržavao, davao određene amandmane i ovog puta vam se zahvaljujem što ste prihvatili ovaj amandman koji sam dao. Time ste nama advokatima omogućili da donesemo odluku da krenemo od ponedeljka da radimo na zadovoljstvo svih građana Srbije.
Ubeđen sam da ste ovo uradili u ime građana Srbije koji su vas u martu izabrali, nas za poslanike, a onda da mi glasamo za vas prenoseći legitimitet tog naroda. Pošto mislite na građane Srbije zato je rejting stranke svakog dana sve veći i prešli smo 60%. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, gospodine ministre Selakoviću, ja sam dao ovaj amandman, a vi ste mogli da ga ne prihvatite. Vlada Republike Srbije je mogla da ga ne prihvati, jer on ne predstavlja dogovor koji ste postigli sa Advokatskom komorom Srbije. Mogli ste da ne prihvatite i da ostane onako kako ste dogovorili između dva stručna tima. Mogli ste, a niste. Odlučili ste da izađete u susret, da pružite ruku, da pokažete svoju kooperativnost, da pokažete da vam je stalo do građana Republike Srbije, da vam je stalo da jedan od stubova države, a to je pravosuđe, profunkcioniše, da nastavi da radi tamo gde je stalo.

Pričam o amandmanu, o prihvatanju…

Prihvaćen je amandman i ja pričam o tome da je Vlada mogla, a nije morala.          Samo da završim još jednom rečenicom…

Hvala predsedavajuća.
Ono što sam hteo malopre da kažem, reći ću sada. Zahvaljujem se u ime svih advokata u Srbiji Ministarstvu pravde Republike Srbije koje je imalo sluha da prihvati moj amandman i da zakon stupi na snagu nakon dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Ono što je tehničke moguće, a to je ako danas usvojimo, a sigurno ćemo usvojiti ovaj set zakona, da nakon toga predsednik Republike gospodin Tomislav Nikolić potpiše ove zakone, da oni sutra budu objavljeni u „Službenom glasniku“, što znači da bi advokati mogli da počnu da rade u Srbiji, u petak. To je moja preporuka koju činim sa ove govornice Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
Vi ste garantovali svojom čašću i svojim obrazom da će to tako biti. Pružili ste ruku i dali ste više nego što se od vas tražilo, a to mogu samo moćni i veliki.
Zašto su ostale kolege dale ovaj amandman koji je identičan sa mojim amandmanom? Mislim, na kolegu Đurišića i ove ostale. Zbog toga što sam ja dao amandman 19. januara u 13.15 časova, pokazujem i to može da zabeleži kamera. Pošto je neko video, a pošto ovo nije neka tajna, setio se šta i kako, dosetio se, znao da će ovo biti prihvaćeno i onda su u pet minuta do 16.00 časova, odnosno u 15.55 časova dali svoje amandmane.
Toliko o iskrenosti i o želji nekih da dođe do mira, da dođe do toga da profunkcioniše pravosuđa. Siguran sam da su predlagači ovog amandmana koji je identičan sa mojim, a koji su dali dva i po ili tri sata nakon mene to uradili potpuno neiskreno i znam da im je krivo do neba, što ste napravili sporazum sa advokatima i krivo im je do neba što će advokati početi da rade, što će sudnice ponovo da funkcionišu i što će se nastaviti normalno da se živi u ovoj Srbiji, na njihovu veliku žalost, a na radost građana Republike Srbije. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, poštovane kolege i koleginice advokati, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, čitav ovaj dan smo posvetili raspravi o predlogu seta zakona koji potiču iz jednog, a to je matični zakon koji se tiče izmena i dopuna Zakona o javnim beležnicima.
Podsetio bih javnost i građane Srbije, da izmene ovog zakona se odnose na zakon koji je donet 5. maja 2011. godine, da je taj zakon donet u vreme kada je Demokratska stranka, bila stožer te republičke Vlade i kada je neko drugi bio ministar pravde, a ne gospodin Nikola Selaković, za koga sam ja kao narodni poslanik glasao dva puta i 2012. i 2014. godine i siguran sam da ću možda i ja, a i neki drugi poslanici glasati za njega i u sledećem mandatu, jer sam siguran da u zadnjih deset godina nismo imali boljeg ministra pravde od gospodina Nikole Selakovića.
On uživa nepodeljenu podršku poslaničke grupe SNS i tu nema nikakve sumnje. Svi njegovi saradnici su učestvovali u razgovorima naročito stručni deo Ministarstva pravde zajedno sa stručnom komisijom koju su delegirali advokat, koju smo delegirali mi advokati.
Ja sam na tome veoma zahvalan, jer ste korak po korak pametno, promišljeno, bez bombastih najava u medijima, bez prejudiciranja konačnog rešenja, čak i kada ste se dogovorili niste dali zvaničnu izjavu, rekli ste – ići ćemo pred parlament, daćemo predlog Vladi.
Vlada je u celosti ono kako ste se dogovorili vi i cenjene kolege advokati koji su bili predstavnici svih nas, osam i po hiljada advokata Srbije. Taj tekst je Vlada usvojila bez tačke, bez zareza, nije promenjena jedna jedina reč i on se sada nalazi ovde pred nama.
Jedino što mene dotiče, a to je diskusija nekih poslanika koji su učestvovali u donošenju ovakvog zakona, ovakvog rekao bih nakaradnog zakona koji danas menjamo, protiv koga su bili i advokati tada ne glasno, ne štrajkujući 2011. godine, sada štrajkujući i obustavljajući rad, da sada oni se stavljaju na stranu nas advokata, štite naše interese, oni su ti koji kažu da je ovo kapitulacija ministra pravde.
Ja mislim da je ovo kapitulacija tadašnje ministarke pravde i tadašnje Vlade gospodina Cvetkovića, a danas ovo što je pred nama se može nazvati kompromis, popuštanje obadve strane i ono što mene takođe raduje jeste da su advokati prećutno odustali od trećeg zahteva, a to je zahtev za ostavkom ili smenom ministra pravde, ali na tome insistiraju oni koji su osvojili 6% glasova na poslednjim izborima. Šta ćete, „šta je babi milo to joj se i snilo“.
Oni su to tražili, ali bi možda bilo bolje da to traže od svog lidera koji je u Vojvodini predsednik Vlade već 15 godina i koji koristi sve moguće resurse i vlasti i privrede i finansija, zadnjih 15 godina ponavljam sa 6% glasova.
Ono što je većina naših kolega poslanika danas istakla, a to hoću ja da kažem, mislim da notarska tarifa jeste previsoka, u nekim segmentima ne, u nekim segmentima da. U onim delovima gde se vrlo često ponavlja, a to su overe određenih izjava, to su overe određenih papira, prepisa, potpisa, to je sa 285 dinara koliko je ranije bilo povećano na 1.800. Ovlašćenje koje daje drugi roditelj da jedan od roditelja ode sa detetom van zemlje je sada preko 4.000 dinara.
U tom smislu je i moj apel i kao advokata i kao narodnog poslanika i kao građanina Srbije da se u tom delu notarska tarifa redukuje, vrati se na iznos koji je bio do 1. septembra 2014. godine i na taj način će i poslednji odijum koji postoji u javnosti, a tiče se nanovog vraćanja notarskog sistema u Srbiju biti otklonjen.
Mi smo zaboravili da smo pre 70 godina ima notarski sistem, takođe bih podsetio javnost da smo poslednja Republika u ovom delu Evrope koja je usvojila notarski sistem, koji je zaživeo i koji je potreban i za koji se svi naravno zalažemo.
Nadam se da ćete imati sluha ministre vezano za ovo kada budemo usvojili ovaj set zakona, siguran sam da ćemo ih usvojiti u sredu da i u tom delu napravite određene napore.
Mislim da ste i čitave ove pregovore i razgovore, teška je reč pregovori, jer ovde nije vođen neki rat ili neki sukob, mada mislim da smo prerobusno četiri puna, evo ulazimo u peti mesec ušli i išli na obustavu rada.
Mislim da su advokati ovde boreći se za svoja prava napravili sebi najveću štetu u finansijskom smislu, ali su zato u moralnom smislu došli do određene pobede, potvrde da su bili u jednom delu u pravu, a to je da notarski ili Zakon o javnim beležnicima koji je donet ponavljam 2011. godine i za koji nikakvu krivicu, zapravo niti odgovornost ima sadašnji ministar pravde, mi smo to prihvatili i kao poslanička grupa ćemo sigurno u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj zakon, ovako kako ste ga vi predložili.
Takođe, cenim da ste uspeli u ovim razgovorima da prihvatite i nešto što nije traženo na početku štrajka, a to je da se povuče iz procedure Nacrt zakona o pružanju besplatne pravne pomoći i mislim da ćete u narednom periodu sa stručnim timom iz advokature uspeti da izbrusite najbolji mogući tekst, koji će doći pred poslanike i gde nakon toga neće biti otpora ni jedne branše, nijedne esnafske organizacije, pogotovu ne advokature, jer morate da priznate da se praktično smanjuje manevarski prostor advokata.
Ja razumem kolege koji se bave tom vrstom advokature ili tim delom advokature da je pojava notara ugrožavajuća u finansijskom i poslovnom smislu i potpuno je jasno da se svi oni bore za neka svoja prava.
Još ako se tome doda i ovaj zakon čiji je nacrt gotov, ali ponavljam drago mi je što je povučen i što će se o tome tek raspravljati o besplatnoj pravnoj pomoći, jer onda će stvarno ukoliko bi se to usvojilo u meri u kojoj je to ne bi odgovaralo advokaturi bio ugrožen na neki način i život mnogih advokata.
Žao mi je što su mnogi mladi advokati za ova četiri meseca, ne zarađujući ni jedan dinar, zadužili sebe kroz ne plaćanje kirije za lokale, kroz porez, kroz doprinose, kroz grejanje. Najplodniji meseci u advokaturi septembar, oktobar, novembar, decembar su za nama. Mi nismo radili ništa.
Mi stari advokati koji godinama poslujemo, pa mogu da kažem da ovo i nismo osetili, mada boli verujte, ako četiri meseca ne primate platu, a mi ne primamo platu. Teško je ako odete u svoju kancelariju ona je pusta ne možete da odete u sud.
Ja sam se kao advokat solidarisao sa svojim kolegama nisam otišao u sudnicu četiri meseca. Smatrao sam da ne mogu da budem advokat, a da radim suprotno od onoga što je moj esnaf doneo kao odluku, ali sam u isto vreme kao narodni poslanik ovde 3. i 5. novembra u potpunosti podržao ono što ste vi kao ministar dali i tada smo ukinuli ekskluzivitet notarima, tada smo izašli u susret i pružili ruku advokatima, tada smo dali mogućnost da se sastavljaju ugovori i od strane advokata, a vezano za promene nepokretnosti. Tada je bila i vaša ideja da se od onoga što notari naplaćuju 30% uplaćuje u budžet, a vidim da su neki pokušali da se malo kite tuđim perjem i da to prisvajaju i kažu da je to jedan od uspeha ovog štrajka, odnosno obustave rada.
U želji da ubrzam stupanje na snagu ovog zakona, ja sam dao amandman, naravno, koristeći slobodu narodnog poslanika SNS da ne konsultujem, pitam ili tražim odobrenje od bilo koga i moji amandmani se odnose na svih pet Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona, a tiče se početka primene, odnosno početka stupanja na snagu. Moj predlog je da to bude narednog dana po danu objavljivanja u „Službenom glasniku“. Molim vas da kao ministar o tome razmislite da odlučite, ja se neću ljutiti ako to odbijete, ali mislim da bi to bio vrhunac i vaše želje da budete čovek kompromisa da niste neko ko je slab zato što je popustio, nego upravo ste pokazali svu svoju snagu, svu svoju političku odgovornost i ozbiljnost time što ste prihvatili sve ovo što su advokati od vas tražili. Uopšte nisam uplašen za vašu poziciju, uopšte nisam uplašen za poziciju SNS.
Izbori od marta meseca, pa onda izbori na lokalnom nivou u različitim opštinama pokazuju da jedan politički cunami koji se zove SNS čisti sve pred sobom, ne možda zbog toga što smo mi najbolji, najpametniji, najlepši, nego zbog toga što imamo jednu ideju, a to je nema više laganja, ljudima je jasno da govorimo istinu. Spremni smo da priznamo i one greške koje smo napravili, da u isto vreme sa svim socijalnim grupama uđemo u dijalog i napravimo nešto što je najbolje za građane Srbije.
I još nešto što je lično moje i hoću da iznesem zahvalnost vama ministre i vama kolegama advokatima koji ste došli do ovog sporazuma. U ime jednog pripravnika koji se zove Vuk Nikolić i koji je već dva meseca advokatski pripravnik u mojoj kancelariji, inače se radi o mom sinu koji nikada do sada za ova dva meseca nije ušao u sudnicu zato što ne može i što pre budemo usvojili ovaj zakon, pre će on ući u sudnicu i mislite na jednog Vuka Nikolića svaki sledeći put kada donosite ovakve odluke.
Dakle, SNS će u danu za glasanje podržati set ovih zakona koje Ministarstvo pravde preko Vlade Republike Srbije predložilo i u to ime ja vam se zahvaljujem kao advokat, kao narodni poslanik i kao građanin Republike Srbije. Hvala.

Gospođo predsednice, predstavnici Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam ovaj amandman podneo, iako sam narodni poslanik SNS, u ime svih građana grada Vranja.

Radi se o tome da je 2012. godine pozorište „Bora Stanković“ u Vranju izgorelo u požaru. Lokalna samouprava je zajedno sa donatorima uspela da prikupi određena sredstva. Započeli smo izgradnju tog pozorišta. Završena je tzv. siva zona, ostale su još dve faze, faza uvođenja struje, vode, kanalizacije i opreme, koja je veoma skupa. Pozorište i čitava ta zgrada su potrebni i gradu Vranju i čitavom Pčinjskom okrugu, zbog toga što se tu osim pozorišnih predstava održavaju i ostali skupovi koji su bitni za ovu zajednicu.

Imajući u vidu da grad Vranje nije u sjajnoj finansijskoj situaciji, naravno, zahvaljujući tome što je poslednjih 12 godina neko uništavao sve budžete, pa i budžet grada Vranja, dakle, nismo u mogućnosti da ispratimo i isfinansiramo u punom obimu izgradnju ovoga pozorišta. To bi bila moja molba prema Ministarstvu finansija i prema čitavoj Vladi – da se izdvoji 20 miliona i pomogne se na taj način izgradnja ovog pozorišta, koje će nakon toga biti predato na upotrebu, kako građanima Vranja, tako i građanima Srbije.

Ova moja molba može ići i kroz budžet, može ići i kroz član koji sam predložio, ali, naravno, postoji i mogućnost da se kroz tekuće budžetske rezerve omogući gradu Vranju da napravi svoje pozorište i da ona tradicija koja postoji tamo oko 100 godina, da se ponovo pozorište oživi, zaživi u toj zgradi i da grad Vranje dobije ono što zaslužuje. Hvala.