Gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, gospodine ministre, nisam vaš administrator ali otprilike imam neku grubu evidenciju da ste 25 ili 26 put u ovoj Skupštini za ova 24 meseca koliko ste ministar u onom starom sazivu a i sada i kad god ste došli i zastupali neki od predloženih zakona, iza kojih naravno stoji čitava Vlada, svi ministri na čelu sa predsednikom Vlade, vi ste bili napadani ako hoćete da nešto uradite brže da bismo rešili neku situaciju koja je akutna zašto to radite tako brzo. Ako odložimo nešto što ne može da se primeni, a to smo u 2013. godini morali da konstatujemo da ne možemo da počnemo sa aktivnostima javnih beležnika, pa smo primenu Zakona o javnim beležnicima morali da odložimo za prvi septembar, onda je rečeno zašto je to odloženo za godinu dana, pa moglo je to da bude šest meseci. Neki su svojim eksperimentima predlagali da to bude sledeće dve godine.
Uglavnom mnogo nezadovoljnih, ali sa druge strane znate da iza vas stoji ogromna većina u ovom parlamentu poslanika koji su odgovorni i koji shvataju da mi kasnimo možda i 20 godina iza Slovenije, sedam, osam godina iza BiH, a sve ostale republike bivše SFRJ su usvojile notarski sistem ili sistem javnih beležnika i mi smo neko ko kasni i ko je poslednji u Evropi uveo notare i to nakon 70 godina od kako su oni ukinuti u nekadašnjoj komunističkoj Jugoslaviji.
Zbog toga mogu da vam dam punu podršku kao profesionalcu i kao ministru jer ste se veoma bodro zauzeli i izborili da iznedrimo 94 javnih beležnika da učinimo da ispit za javne beležnike bude i transparentan da se napravi komisija koja je nezavisna pred kojom će položiti, a njihovo znanje, njihovo interesovanje je van vaših moći. Nijedan od nas poslanika, niti bilo ko od ministara pa i čitava Vlada ne može da utiče na to ko će čime da se bavi u ovoj državi i ko će da nakon položenog pravosudnog ispita i određenog broja godina sa iskustvom u određenom poslu se prijavi i polaže taj notarski ispit.
Znamo da smo taj zakon usvojili, ali smo danas više o tome pričali nego o ovim pratećim zakonima koji jednostavno, hteli mi to ili ne hteli, moramo da donesemo, sviđalo se to nekome ili ne. Naravno da oni upodobljavaju jedno stanje koje će od prvog septembra važiti i ovde nema ničega što je epohalno, nečega što ne zna čak i laička javnost i o čemu nije obaveštena.
Naravno, notari koji će primenjivati ove zakone za koje sam siguran da ćemo ih u nedelju usvojiti, a radi se o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Predlogu zakona o prometu nepokretnosti i Predloga zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama, to će primenjivati notari, dakle, ljudi koji su položili te ispite, koji to znaju i koji su dužni da građanima kojim se obraćaju za određene pravne radnje iz njihovih nadležnosti objasne i urade ono što je potrebno.
Naravno, kada se nešto novo uvodi u sistem da postoje problemi. Svestan sam toga da će biti i nesnalaženja i da će biti u prvih nekoliko dana, hajde neka bude i u prvih mesec dana toga da će ljudi lutati i neće im biti jasno da li ima notara u Vranju, a nema ga, ili će sve overe i dalje biti kod Osnovnog suda u Vranju ili će to biti i dalje u Bujanovcu, u Surdulici, Vladičinom Hanu, ali i ovi skupštinski prenosi služe za to da mi edukujemo građane da oni prate ono što mi ovde radimo, a ne poznavanje zakona ne izvinjava nikoga, svako je dužan da poznaje, da prati pravne propise države u kojoj živi, to svako ko ima 18 godina mora da zna i onaj naravno koji ima manji broj godina mora da prati šta se to tiče njega ili da to čine njegovi zakonski zastupnici.
Ono što je veoma važno i o čemu sam hteo najviše da pričam to je Zakon o prometu nepokretnosti. Od 1. septembra javni beležnici će biti ti koji će overavati te ugovore o kupoprodaji, ugovore o prometu nepokretnosti u širem smislu. Neće oni to raditi na taj način što će sastavljati to nekakvim mašinama kucaćim, iako toga i danas imamo, neće to raditi poput nezainteresovanih advokata koje interesuje samo naplata za sastavljanje ugovora, nego će morati da budu apsolutno zainteresovani za svako slovo, za svaki pasus, za sve ono što piše u tom ugovoru, jer su odgovorni i profesionalno svojoj komori, a odgovorni su takođe i materijalno za svaku grešku koju budu napravili u slučaju da se proda stan sedam ili 17 puta, kao što se do sada događalo.
Prema tome, ovde se radi o jednoj situaciji gde ćemo imati potpunu pravnu sigurnost, gde ćete biti kod čoveka, notara koji je odgovoran svojom čašću, svojom profesijom, svojom kancelarijom, a u krajnjoj liniji za svu štetu koju pretrpite ukoliko ste sastavili ugovor kod njega, on je dužan da to nadoknadi.
Imao sam neku sreću i zadovoljstvo da zastupam jednog klijenta u Bugarskoj, gde smo zaključili ugovor kod notara. Verujte da je to izgledalo mnogo bolje nego što se to ovde čini. Nemate tamo broj u pola osam čekate, pa dobijete broj u petnaest do osam, pa čekate u toku dana kada ćete stići na red. Obično se to radi na šalterima ili u nekim neuslovnim prostorijama, to mislim na ono kako se do sada kod nas događalo. Od ponedeljka, odnosno od 1. septembra pa nadalje te overe ugovora će biti u kancelarijama koje su komotne, koje su uslovne, gde neće biti ulaska drugih stranaka, ometanja, zvonjave telefona. Notar je dužan da vam iščita sve od prvog do poslednjeg slova, da vam ukaže na sve nepravilnosti. Vi to potpisujete i ono što je najvažnije, sve što plaćate morate da uradite preko banke. Kada plaćate sve preko banke i kada uplaćujete mora na sve to da se plati PDV. Prema tome, potpuno ste u pravu da će ovo učiniti i da budžet Republike Srbije bude popunjeniji. Garantujem da kada budete pravili uporednu analizu do 1. septembra i od 1. septembra videćete koliko će taj PDV, odnosno uplaćivanje i sudskih taksi i svega ostalog da poraste.
S druge strane, znam da su notari koji su se odlučili da ovo rade potpuno spremni. Imaju svoju notarsku komoru. Naravno, u zakonu kaže da treba da bude minimum 100 notara u Srbiji da bi se napravila komora, ali ova 94 stručnjaka mislim da mogu da naprave jednu komoru koja je respektabilna. Očekujemo da se u narednom periodu broj notara poveća i da oni već imaju svoje pečate. Oni su napravili svoje prostorije, što je takođe uslov po Zakonu o notarima, odnosno javnim beležnicima. Očekujem da su se prijavili poreskoj upravi vezano za evidenciju plaćanja poreza i svega ostalog. Tako da, ne stoji ni jedan argument na putu usvajanja ovog seta zakona.
Postoje određene primedbe kolege Jovanovića, čije mišljenje cenim i mislim da ćemo kroz amandmane i u danu za amandmane malo više o tome popričati, možda dati i vama jednu sugestiju da imate i vremena da o tome razmislite, da li tu može nešto da se promeni, a ja mislim da može, jer će to doprineti boljitku ovog zakona. Onako kako je koncipirano i onako kako ste vi to napisali i Vlada nama predložila za poslaničku grupu SNS je prihvatljivo i mi ćemo u danu za glasanje dati svoj glas. Hvala vam.

Javio sam se po prethodnom amandmanu, gospodine predsedavajući. Stvarno ne razumem zašto vi nemate jednak tretman prema svim poslanicima u ovoj Skupštini.

Bio sam u sistemu, pokazivalo mi ovde. Toliko mogu da razlikujem, jer sam završio malo više škole od nekih koji su davali amandmane ovde i koji napišu samo dve reči – briše se.

Molim vas da drugi put zaista vodite računa, u suprotnom ću ja da se javljam rukom. Zaista sam hteo da komentarišem ove genijalne amandmane koje su dali poslanici Zoran Živković i …

Po ovom amandmanu ne. Čekaću genijalne pronalaske Proke Pronalazača.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javio sam se povodom ovog amandmana i želim da javnosti Srbije saopštim da poslanička grupa SNS u danu za glasanje neće uopšte glasati po ovim amandmanima koje daju ovoj Skupštini gospodin Zoran Živković i Vladimir Pavićević, jer je stvarno šteta potrošiti struju pritiskajući ove dugmiće. Čak i ove papire, koji su upotrebljeni za pisanje ovih amandmana koji to nisu, jer u svakom papiru piše briše se.
Juče smo imali 95 takvih amandmana gde piše briše se, danas imamo desetak od istih autora. Moje shvatanje i poimanje amandmana jeste da popravi, inovira i dopuni zakon, da ideju ministru da on o tome promisli, da uklopi, koliko je moguće, tu novost u zakonski tekst, poboljša ga i da građanima Srbije mogućnost da postupaju sutra u bilo kojoj oblasti o kojoj donosimo zakon na mnogo bolji i kvalitetniji način, da krenemo tamo gde smo svi zamislili, a dobili smo legitimitet na ovim izborima, a to je korak po korak prema EU.
Došli smo u jednu apsurdnu situaciju da oni koji su do juče bili za ulazak u EU, svojim ponašanjem, svojim davanjem ovakvih amandmana zapravo čine nešto što je potpuno suprotno tim vrednostima ka kojima težimo i koje su u EU na snazi.
Davanje ovakvog amandmana, bez ikakve ideje na koji način, ako nećete ovako, onda morate da date alternativu. Onda sednete zavaljeni u skupštinsku klupu, jer vas mrzi da ustanete, ne poštujete ministra, ne poštujete predsedavajućeg, ne poštujete ostale poslanike, ne poštujete u krajnjoj liniji građane Srbije i ležerno pričate o devedesetim, o nekom zlatnom periodu kada ste vi bili nesrećnim slučajem predsednik Vlade. Kažete da je to tada bilo idealno, a da ovo sada ništa ne valja. Pa, ako ne valja, zašto je SNS dobila 50 i više posto glasova u Srbiji? Zašto smo na poslednjim izborima, kada smo učestvovali u jednoj koaliciji koju je predvodila SNS, dobili 50%?
Zašto u ovom trenutku po svim ozbiljnijim istraživanjima javnog mnjenja predsednik naše stranke Aleksandar Vučić uživa 70% poverenja građana Srbije? To i u obrnutoj proporciji vi nikada nećete doživeti, a drago mi je što dajete ovakve amandmane. Što ih više budete pisali sve će vam manji biti rejting. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javio sam se i, naravno, ovaj amandman nećemo prihvatiti niti ćemo u danu za glasanje uopšte glasati, jer je jedan od onih u nizu besmislenih koji ne donose ništa novo, samo žele da zbune javnost Srbije.
Ono što želim da kažem, a što je prethodni govornik pokušao visokointelektualno da nam objasni, a to je da ne postoji nikakva razlika između pretplate i takse. Postoji ogromna razlika između pretplate na RTV koja se plaća mesečno i koja nakon godinu dana od ne plaćanja zastareva, odnosno ne možete da podnesete tužbu. Što se tiče takse, taksa je nešto što je obavezujuće, nešto što ne zastareva i nešto što ljudi imaju apsolutno obavezu da plaćaju. Ukoliko ne budu plaćali, na to naravno ide kamata i nemoguće je nakon početka primene plaćanja takse izbegavati, kao što je to do sada bilo moguće, jer ste imali zagušenje kod sudova, jer ste imali nedostatak diplomiranih pravnika koji su zastupali RTS, a u jednom trenutku je čak i RTS odustala od utuženja, imajući u vidu da je situacija u Srbiji veoma ekonomski loša.
Prema tome, razlika je ogromna i to građani Srbije treba da znaju, kada bude uvedena ova taksa, sa tim zaista nema igranja, moraće da se plati. Kako će se doći do evidencije, do moje kuće, do kuće gospodina Aleksandra Martinovića, naravno, neće biti tajna. Mi ćemo se prijaviti i reći ćemo kako, a neki drugi će morati preko EDB da se nalaze, možda i po vinogradima ili već gde. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hteo sam da prokomentarišem samo ovo što je moj kolega uvaženi gospodin Janko Veselinović, rekao, a to je da će se taksa plaćati i da će taksu plaćati svi oni koji imaju električna brojila. To jednostavno nije tačno i služi za stvaranje jedne histerične atmosfere i u ovoj skupštini i plašenje građana Srbije.
Naime, električno brojilo će služiti samo kao reper za utvrđivanje ko to ima električnu struju, a po logici stvari taj može da ima i tv prijemnik i radio prijemnik. Ali postoje izjave koje su korišćene i u ranijem periodu i koje će biti korišćene i nadalje, da tamo gde imate električnu brojilo u pomoćnom nekom objektu, u nekom magacinu u nekoj kući na selu, gde inače ne živite i gde nemate električno brojilo i sa tom izjavom pod materijalnom, krivičnom i moralnom odgovornošću se obavezujete i izjavljujete zapravo da tamo nemate tv prijemnik, da ne primate nikakav signal i tamo neće biti naplaćivana ova taksa. To je samo zbog javnosti.
Inače, ovo je još jedan u nizu besmislenih amandmana. Imam pravo da to kažem jer svaki od poslanika ima pravo da da amandman. Ali isto tako ja kao narodni poslanik mogu da kažem da li je taj amandman smislen, da li ima smisla ili nema smisla. Kada nema smisla onda kažete da je besmislen. Prema tome, ovi amandmani „briše se“ bez ikakve ideje, bez ikakve inovacije, dopune, davanja novih ideja, za mene može samo da se okvalifikuje, jednom rečju, a to u javnosti Srbije zvuči na pravi način – ovo su besmisleni amandmani. Hvala.

Hvala gospođo predsednice parlamenta.
Javio sam se po onom drugom amandmanu, ovo je treći, ali je potpuno isto. Komentar će biti jednak zato što je predlog identičan u 94 slučaja, što je, čini mi se bez presedana.
Naravno, SNS neće u danu za glasanje glasati za ovaj amandman. Moj predlog kao poslanika jeste da ne glasamo ni protiv. Mislim da treba da se uzdržimo jer je šteta trošiti struju u ovom parlamentu glasajući protiv svih ovih amandmana.
Pre toga sam hteo da pozdravim ministra privrede, ministra koji će uskoro, po mom saznanju biti ministar finansija, ali da mu se zahvalimo što je u svom mandatu dao ovoj skupštini jedan vrlo ozbiljan studiozan, temeljan Zakon o privatizaciji koji će otkočiti mnoge privatizacije koje su zaglavljene, koje će omogućiti firmama koje su u restrukturiranju da krenu iz tog začaranog kruga i siguran sam da ćemo u danu za glasanje, kao poslanička grupa dati podršku ovom zakonu u celini, a da ćemo prihvatiti amandmane koji su suvisli, koji su uradili na tome da ovaj zakon bude poboljšan.
Toga dana kada smo dobili amandmane obradovao sam se, bilo ih je 120. Predsednik, odnosno šef naše poslaničke grupe nam je rekao, obradovao sam se i rekao – opozicija shvata težinu ovog zakona, njegovu ozbiljnost, ali onog momenta kada sam video da se radi o 94 amandmana, 10% je samo dve reči, a to je – briše se i to pokazuje svu jednu neozbiljnost u ovoj veoma teškoj situaciji u kakvoj se Srbija nalazi.
Zato je opcija kojoj pripada, onaj ko je dao ovakve amandmane, u Vranju dobilo manje od 4%, a SNS je dobila preko 50% glasova. Svako od nas ko uđe u ovaj parlament uđe preko stranke ili na listi, ali nakon toga njegovo ime i prezime se jako prepoznaje u Srbiji. Prepoznaje se u gradu u kome živi, među ljudima sa kojima se kreće i…

… Pričam o ovom amandmanu upravo o kvalitetu amandmana. Ja sam zadivljen jer ćemo imati priliku da se danas 94 puta javimo i kažemo javnosti Srbije da je SNS jedna veoma ozbiljna, jedna veoma odgovorna stranka i da građani Srbije se sigurno nikada neće pokajati što su glasali za nas, a očekujem na sledećim izborima da u Vranju osvojimo i preko 60% glasova. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar i gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po metodologiji i izradi zakona koji je ova skupština usvojila 2010. godine se kaže ukoliko se menja jedna trećina ili više članova zakona koji važi pre nego što je ovaj predloženi zakon, ne ide se na izmene i dopune zakon, nego se ide na predlog novog zakona.
Mi imamo situaciju u ovom trenutku da je pred nama Zakon o privatizaciji, a ne o izmenama i dopunama, zato što temeljno i rekao sam malopre vrlo svrsishodno menjamo ovaj zakon o privatizaciji, jer je on jedan od seta zakona koje smo predložili u predizbornoj kampanji, a tiče se reforme čitavog privrednog sistema u Srbiji, koji vapi za tim da stvorimo jedan novi poslovni ambijent u koji će i strani i domaći investitori doći, uložiti novac u nove pogone, u nova radna mesta. To smo obećali, zato su građani Srbije glasali.
Ovaj amandman naravno nećemo prihvatiti i u danu za glasanje neću ni glasati po tom amandmanu, da ne bi trošio struju ove Narodne skupštine i trošio novac budžetskih korisnika Republike Srbije. Mislim da treba da se zaštiti ovaj patent kada se tiče brisanja, odnosno davanja predloga da se brišu amandmani, jer vidim da dvojica inovatora su to uradila i sa Zakonom o medijima, tako da ćemo i sutra imati isto ovo, samo što se tiče drugih zakona. Ovo se kratko i prosto zove egzibicionizam i to politički egzibicionizam.
Samo bih pročitao na šta se odnosi brisanje. Odnosi se na brisanje člana 12, gde se nabraja ko ne može biti kupac u postupku privatizacije, koji će uslediti nakon usvajanja ovog zakona. To su domaća pravna lica koja posluju većinskim društvenim kapitalom, to su fizička, pravna lica i osnivači pravnog lica koji prema subjektu privatizacije imaju dospele i ne izmirene obaveze. Fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica sa kojim je raskinut ugovor o prodaji i četiri, fizičko lice koje je osuđeno za krivično delo protiv života i tela, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv službene dužnosti, krivična dela protiv zdravlja ljudi i krivična dela protiv javnog reda mira, kojima je zaprećena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, ili protiv koga je pokrenut krivični postupak za ta krivična dela.
Dakle, ako bismo brisali ovaj član, onda bi svi ovi ljudi, svi ovi ljudi koji su pravosnažno osuđeni za teška krivična dela, gde je zaprećena kazna do pet godina ili teža, mogli da kupuju preduzeća, što je u nekom prethodnom periodu i rađeno. Takođe, svi ovi koji duguju na sve strane, nisu izmirili dospele obaveze, takođe mogu da se pojave kao kupci, pa se plašim da je ideja ljudi koji su dali ovaj predlog upravo ta da se zaštite ovakvi ljudi, ovakve secikese, ovakvi prevaranti, ovakvi kriminalci, koji su to radili i u prethodnom periodu.
Mene kao narodnog poslanika ovde interesuje i zato ću glasati za Zakon o privatizaciji, šta ćemo raditi sa radnicima „Jumka“, radnicima „Simpa“, „Zavarivača“, „HIVA“, MIVA“, „Rasadnika“ iz Vranjske banje, jer ti ljudi kada se budem vratio pitaće me šta ovaj zakon znači, šta znači Zakon o radu. Odgovarao sam na sva ta pitanja i tvrdim, i profesionalno, i politički, i kao čovek koji ima dva sina, i koji je zabrinut kako će sutra naći sebi posao. Glasaću za ovaj zakon zato što stvara mogućnost da se konkurencijom i borbom dođe do radnog mesta, da se ne čeka na radno mesto, da se ide ka tome da se neko zaposli. Agresivnu politiku vodimo kao Vlada, takvu Vladu ćemo podržati uvek kao poslanička grupa i u danu za glasanje ću dati svoj glas za ovaj zakon. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, gospodine ministre, vi niste često bili u ovoj sali, ali mogu da vam prenesem neka iskustva koja sam kao narodni poslanik stekao u ovom drugom mandatu, a to je jedna obrnuta proporcija – što bolji zakon date ili što bolji predlog zakona o izmenama i dopunama zakona date, to je veća i žešća reakcija opozicije.
Reakcija koju smo slušali juče od ovlašćenog predstavnika opozicije, a i danas, od opozicionih poslanika, pokazuje da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o poreskom sistemu i poreskoj administraciji, odnosno poreskom postupku, pun pogodak i da ste upravo uradili ono što je cilj noformirane Vlade, a to je borba protiv sive ekonomije, protiv tog raka koji razjeda i administraciju, budžet Republike Srbije i ne dozvoljava da krenemo napred. Očigledno je da ste podrobno razmotrili sve ono što se u zadnjih 10 godina radilo u ovoj oblasti i da ste ovog puta dali veliki broj predloga koji su veoma konzistentni.
Mogu to da kažem i iz ličnog primera, budući da više od 25 godina plaćam porez i da smo imali razne periode i velike amplitude u poreskoj politici, u donošenju poreskih rešenja. Imali smo i neki srećni period inflacije, srećan period za nas koji smo plaćali poreze, a koji nismo morali ništa da platimo. U isto vreme, radujući se zbog te svoje lične sreće i ličnog zadovoljstva, zapravo smo pojeli ovu državu. Pojeli smo je zato što nismo punili budžet, zato što smo mislili da može da se živi na tuđ račun i zato što smo hteli da neko drugi umesto nas plaća. Toga više naravno da neće moći da bude i očigledno da je ovo prvi korak u borbi protiv te sive ekonomije. Očigledno da je svrha ovog donošenja zakona smanjivanje administrativnih troškova, što nama poreskim obveznicima u svakom slučaju čini dobro.
Takođe, unapređenje efikasnosti kontrole i naplate. Zašto se neko ljuti zbog ovoga? Zašto to nekome smeta? Svako ko bude hteo da dođe u moju kancelariju, ko bude hteo da dođe u bilo koju firmu, treba da dođe dva puta mesečno, može i tri puta. Ako ja radim ispravno, ako prijavljujem porez, ako ga plaćam, ne postoji nijedan razlog da postoji strah kod mene. Takođe se na taj način jača pravna sigurnost, na taj način se stvara jedna predvidivost i to je ono na čemu želim da insistiram kod vas.
Želim da u 2015, 2016. i nadalje, znajući da ćete još dugo biti ministar finansija, imam jednu predvidivost poreske politike. Želim da znam da u 2015. godini imam povećanje poreza od 50% ili od 100%, ukoliko vi mislite da je to potrebno da bi se popunio budžet, ali hoću da to znam u ovoj godini, da bih mogao da odlučim da li ću se baviti ovim poslom i nadalje.
U tom smislu, mislim da i ovaj štrajk advokata koji na neki način potresa pravosuđe u Republici Srbiji, jeste jedan signal ne da su advokati protiv ove Vlade, ističem jednu činjenicu da su skoro svi advokati u Advokatskoj zajednici u Vranju u SNS, da su svi podržali na ovim izborima SNS i da u potpunosti podržavaju Vučićevu Vladu i da naravno žele da plate porez i to su činili godinama, ali žele da bude predvidiv taj proces, da tačno znaju da će u ovoj godini plaćati porez onoliko koliko je predviđeno u prethodnoj godini, a da se za narednu godinu pripreme u iznosu koji Ministarstvo finansija smatra da treba da bude povećano ili možda smanjeno. Možda u jednom trenutku odlučite da mi advokati možda i ne trebamo da plaćamo toliki porez. U tom smislu, moj je apel da u razgovorima sa advokatima vi kao ministar finansija i gospodin Selaković kao ministar pravde, iznađete rešenje, dogovorite se i krenete, odnosno da se advokati vrate u sudnicu gde im je posao, da funkcioniše pravosudni sistem i da mi imamo jednu mirnu situaciju gde ćemo moći da nastavimo da radimo.
Stoga pozdravljam ovaj zakon i kao poreski obveznik i kao advokat i kao narodni poslanik. U Danu za glasanje daću glas za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hoću da iskoristim priliku da kao narodni poslanik iz Vranja, koji je ovde u parlamentu zahvaljujući tome što je za SNS u Vranju glasalo 23.000 ljudi, pozdravim ministra policije, da izrazim uverenje velikog broja Vranjaca da ste vi pravi čovek na pravom mestu, da je izbor predsednika Vlade da vi budete ministar unutrašnjih poslova bio jedan od poteza koji imaju moju punu podršku. Pokazali ste za 30 dana da ste čovek koji voli ovu državu, da ste čovek koji zna da radi svoj posao i kome želim još jedan mandat, imajući u vidu da ste započeli jedan veoma ozbiljan, težak posao.
Ono zbog čega smo danas ovde u ovoj Skupštini jeste što ste dali predlog za izmene i dopune Zakona o putnim ispravama. Kolege su veoma podrobno o ovom predlogu dale svoje mišljenje, rekle o svakom članu ponaosob šta donosi novo. Ono što je generalno i najvažnije, izvestilac naše poslaničke grupe, gospodin Martinović, je o tim detaljima izneo i upoznao javnost.
Ono što je važno za sve nas, poslanike, a još važnije za građane Republike Srbije, jeste da je ovo još jedan korak ka putu u EU. Izmenama i dopunama ovoga zakona mi činimo jedan mali korak ka EU, ali veliki korak za Republiku Srbiju, imajući u vidu da će ovaj sastav parlamenta vrlo verovatno usvojiti sve zakone koji su potrebni i koji su propisani Agendom za ulazak u EU, da bismo stvorili uslove da 2018. godine budemo punopravni član EU ili da od 2018. do 2020. godine po parlamentima članica EU bude usvojen naš zahtev, pošto smo mi ispunili sve zahteve koji su pred nas postavljeni.
Hteo bih samo nešto da kažem o kaznenim odredbama koje su ovde predviđene, a koje su u rasponu od tri do 30 hiljada dinara. Mišljenja sam da ove kazne moraju biti povećane i moraju biti upodobljene sa Zakonom o prekršajima koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine. Očekujem da Ministarstvo i gospodin ministar usvoje amandmane koji su u tom smislu dati i siguran sam da ćemo u Danu za glasanje, kao SNS i kao poslanička grupa, svojim glasom usvojiti ovaj zakon i podržati ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Hvala.

Gospodine predsedavajući, hoću da budem džentlmen i s obzirom da je gospođa Vesna ustala i zatražila reč od vas da bi završila svoje izlaganje, koje je prekinula u jednom trenutku, verovatno poneta emocijama koje su bile očigledno jače, da bi mogla da nastavi, te vas molim da joj date reč i da privede kraju, a ja ću biti strpljiv i iskoristiću svojih 20 minuta nakon toga.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi smo juče čitav dan raspravljali o setu zakona takozvanih pravosudnih. Juče smo na dnevnom redu imali tri zakona. Danas su na dnevnom redu pet predloga zakona i predloga za izmenu i dopunu određenih zakona.
Hoću javnosti radi da podsetim da ovo nisu novi zakoni, da ovo nisu zakoni koji su pisani u minut do dvanaest, da nisu ušli u Skupštinu na brzinu i preko noći, da niko za njih nije znao. Javnost mora da zna da je većina ovih predloga bila na sajtu Republičke vlade na jesen 2012. godine, da je svako ko je iole hteo da se upozna sa njihovom sadržinom mogao da pročita, da napravi analizu, da se spremi, da učestvuje u javnoj raspravi vezano za ove zakone, da su javna čitanja i javni nastupi bili i za stručnu javnost. Bili su dostupni i laičkoj javnosti, tako da niko u ovoj skupštini ne može da prigovori kako su ovi zakoni za koje je bilo vremena da se neko pripremi, da ih pročita i da su oni bili iznenađenje za sve nas.
Potpuno je jasno da smo na izborima koji su za nama svi izašli sa određenim programom, svi izašli sa određenim idejama. Potpuno je jasno takođe da je u svom ekspozeu predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić dotakao i poglavlja 23. i 24. u pregovorima sa EU. Ubeđen sam da su svi ovi zakoni o kojima smo juče u načelu raspravljali, a danas o ovih pet, vrlo bitni zakoni koji će nam omogućiti i stvoriti klimu, atmosferu i pravnu sigurnost da bismo sa Evropskom komisijom mogli da otvorimo poglavlja 23. i 24. i da krenemo u pregovore i stvaranje uslova da bismo mogli 2018. godine, kada prođemo sva poglavlja, da očekujemo da skupštine članice EU odluče o tome da prime Republiku Srbiju i da, ono što je projektovano u ekspozeu predsednika Vlade, 2020. godine uđemo u EU kao punopravni član.
Podsetio bih javnost da su danas na dnevnom redu, a to moram zbog toga što su kolege koje su pre mene govorile u ovoj skupštini, pričale o svemu, samo ne o tim zakonima, pričali su o zakonima koji su bili na dnevnom redu juče, a predsedavajući je bio veoma tolerantan, pustio ih je da mogu da pričaju o tome, jedni su govorili da se prebrzo radi po ovim zakonima, drugi su rekli da je sporo i da treba uneti mnoge druge promene, nekima nije bitna forma, a nekima, nažalost, nije bitna ni suština i zbog toga hoću da javnost podsetim da danas raspravljamo o Predlogu zakona o pravobranilaštvu, Predlogu zakona o posredovanju u rešavanju sporova, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku i Predlogu zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Gospodin ministar je u svom izlaganju veoma detaljno, studiozno izneo sve detalje, najmarkatnije, najvažnije delove ovih zakona, kao i predloge o izmenama i dopunama ovih zakona.
Sve ovo je veoma bitno jer doprinosi kvalitetu, doprinosi efikasnosti, doprinosi pravnoj sigurnosti, doprinosi mogućnosti sudovima da rade na mnogo bolji način, da se u mnogim materijama sudovi rasterete, da se upare ovi zakoni sa zakonima koji su već doneti u ovoj skupštini u prošloj i pretprošloj godini. Tu posebno mislim na Zakon o javnom beležništvu, jer će on stupiti na snagu i počeće njegova primena od 1. septembra 2014. godine, kada će i ovim zakonom o vanparničnom postupku veoma važna materija biti ustupljena notarima ili javnim beležnicima.
Takođe sam, nemajući nameru da ponavljam ono što je ministar rekao, zapisao neke detalje koji su veoma bitni za ove zakone. Zakon o pravobranilaštvu, koji je donet i koji danas menjamo, donet je 1991. godine, u potpuno drugim političko-ekonomskim i istorijskim okolnostima i priznaćete, bilo je više nego nužno dati njegove izmene, napraviti nešto što je imanentno ovom trenutku i političkoj situaciji u Srbiji, kao i tome da smo sada zemlja koja je kandidat za ulazak u EU i koja samim tim mora da ispuni mnogo uslova koji pred njom stoje, a koje ispunjavamo da bi bilo bolje svima nama, a ne zbog toga što ćemo to učiniti zbog građana Češke, Slovačke ili Nemačke.
Ovim zakonom se uređuje delokrug i položaj pravobranilaštva, osnivanje, nadležnost, uređenje i organizacija državnog, pravobranilaštva AP i pravobranilaštva jedinica lokalne samouprave.
Dakle, osim što se menja naziv, menja se i suština, menja se i nadležnost tog državnog pravobranilaštva. Potpuno se jasno stavlja odgovornost državnog pravobranioca, njegova obaveznost prema Ministarstvu pravde, podnošenje izveštaja Ministarstvu pravde, kontrola onoga šta državni pravobranilac radi. On u svakom trenutku ima obavezu da prati sve propise u Republici Srbiji, da te propise stavlja Ustavnom sudu na ispitivanje. Dužan je podnese izveštaj o svemu tome šta je radio, a da zamenici državnog pravobranioca podnose izveštaj državnom pravobraniocu. Ta hijerarhija je veoma bitna da bi se znalo ko je za šta odgovoran, da bi se znalo ako nastane šteta, ko će tu štetu nadoknaditi.
Takođe, pravobranilac je organ koji obavlja poslove zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave.
Posebno bih hteo da istaknem nadležnosti državnog pravobranioca. On je zastupnik Republike Srbije pred sudovima, arbitražama i organima uprave. Zastupanje pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama je takođe njegov posao, zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava, pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, davanje pravnog mišljenja, pružanje pravne pomoći i postupanje radi sporazumnog rešavanja spora kada je sa jedne strane Republika Srbija, odnosno lokalne jedinice.
Postavljanje državnog pravobranioca vrši Vlada i to očekujemo u roku od 90 dana nakon usvajanja ovog zakona. To će sigurno biti neko koje od velikog pravničkog iskustva, ko će ispuniti sve uslove. Osim položenog pravosudnog ispita, čuli smo da zamenici državnog sekretara, koji će raditi pred Evropskim sudom za ljudska prava, moraju da poznaju aktivno jedan od jezika koji je u službenoj upotrebi u tim sudovima. To će biti ili engleski, ili francuski. Prema tome, to moraju biti ljudi koji su potpuno kvalifikovani i ljudi koji su se u svojoj profesiji u prethodnom životu dokazali i potvrdili. Cilj donošenja zakona je stvaranje uslova za najkvalitetniju zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave.
Veoma bitan i ne manje važan Zakon o posredovanju u rešavanju sporova. Ovaj zakon ima za cilj da stranke same reše spor, čime će biti rasterećeni sudovi u znatnoj meri. Ovaj sporazum se može postići čak i u izvršnom postupku, odnosno na kraju postupka parničnog i svakog drugog i postoji mogućnost da se stranke međusobno dogovore da krenu u sporazumevanje i da zato angažuju određeno stručno lice koje će posredovati u rešavanju njihovog spora. Na taj način će biti izbegnuti mnogi sudski troškovi, prekinuti postupci i data mogućnost strankama da na sebi svojstven način donesu odluku o tome, o dugovanju, da se međusobno napravi jedan sporazum.
Ovi sporovi koji mogu da se rešavaju posredovanjem su mogući u imovinsko-pravnim sporovima, u porodičnim, privrednim, upravnim, potrošačkim, radnim i naročito u krivičnim i prekršajnim stvarima u pogledu zahteva za naknadu štete ili tzv. imovinsko-pravnih zahteva, gde stranke mogu međusobno da dogovore čak i pre završetka krivičnog postupka ili prekršajnog postupka, da bi na taj način okrivljeni olakšao sebi položaj u postupku pred sudom.
Postoje načela posredovanja: dobrovoljnost, znači, stranke dobrovoljno nastupaju u posredovanju, odnosno u rešavanju sporova posredovanjem, ravnopravnost, potpuno su ravnopravne u tom postupku, isključena je javnost, ne postoji mogućnost da ono što je razgovarano, o čemu je pokušano da se sporazume, bude iskorišćeno nakon toga u javnosti ili u nekom postupku, to ostaje tajna između stranaka, neutralnost onoga ko posreduje između ovih stranaka, hitnost tog postupka.
Ovaj postupak se pokreće zaključenjem sporazuma o postupanju u posredovanju i traje najduže 60 dana. Stranke mogu odustati u svakoj fazi ovog postupka, mogu prestati da pregovaraju i da se vrate u sudski postupak.
Ono što je takođe bitno, nastaje zastoj zastarelosti potraživanja, kao i rok za podnošenje tužbe dok traje postupak posredovanja. Dakle, nema zastarevanja potraživanja. To može biti najduže 60 dana dok traje ovaj postupak.
Jedna novina koja je veoma značajna je da sporazum o rešavanju spora putem posredovanja može imati snagu izvršnog naslova i to pod dva uslova – ukoliko na to pristane dužnik i to bude izričito stavljeno u sporazum i ukoliko potpisi na sporazumu budu overeni u sudu ili kod javnog beležnika ili notara.
Svako od posrednika dobija dozvolu nakon određene završene obuke na tri godine i ukoliko ispuni sve uslove i ima određeni broj posredovanja u toku te tri godine, dozvola mu se produžava sledećih pet. Svi posrednici su upisani u registar posrednika, sa kog možete kontaktirati mejlom, telefonom, pozvati i izabrati čoveka, odnosno lice koje će vršiti posredovanje. Sve ovo se ne tiče povećanja troškova. Troškove snose stranke između sebe, svaka svoje, a zajedničke troškove, mogu se sporazumeti da podele među sobom.
Primena zakona je od 1. januara 2015. godine, a ono što je karakteristika ovog zakona da odredbe člana 6. do 8. i član 33. stav 5. se primenjuju od dana ulaska Srbije u EU. Dakle, ide se i u susret onome što nas očekuje, a to je ulazak u EU.
Takođe, Zakon o parničnom postupku, koji je danas o dnevnom redu, ima za cilj da smanji broj predstavki Evropskom sudu za ljudska prava. Ide se na efikasnije suđenje, na skraćivanje postupaka i više bitnih elemenata. Najmarkantniji za mene su da sada postaje pravilo da u sudu sudi veće, a da izuzetno sudi sudija pojedinac i to po taksativno nabrojanim postupcima koje može da vodi i koji su izuzetak od ovog pravila.
Takođe, ono što je sada bitno, punomoćnik u parničnom postupku ne mora da bude isključivo advokat. Postoji određen sužen broj tih lica koja mogu da zastupaju, ali nije isključivo advokat i nije potrebno da se stranka izlaže troškovima, a danas smo čuli od ministra da će se raditi i zakon o pravnoj pomoći. Na taj način će se relaksirati čitava ova oblast.
Veoma bitna izmena kod odbacivanja tužbi, jedna izmena koja je prihvatljiva. Pre nego što sud odbaci tužbu, dužan je da održi ročište na kome će se raspravljati i dati šansa tužiocu da se izjasni još jednom o svemu i da kontradiktornim dokazima pokuša da ubedi sudiju da se postupak može nastaviti, da ne dođe do odbacivanja tužbe, a onda nova tužba i novi troškovi i novo gubljenje vremena.
Ono što je takođe važno, a što smo do sada u praksi imali kao veliku muku, to je da sud nije hteo nikako da pribavi adresu. Ukoliko tužilac podnese tužbu, tuženi se ne nalazi na navedenoj adresi, on je bio dužan da se dovija, da ode do policijske stanice gde su ga odbijali, ali sada je sud dužan da na predlog tužioca zatraži adresu od državnih organa, naravno tamo gde je prebivalište ili ukoliko je promenjeno, ima boravište da se dozna i da se na tu adresu uputi poziv. Na taj način se postupak ubrzava.
Ono što je najvažnije u promeni Zakonu o parničnom postupku jeste da je cenzus za reviziju spušten sa 100.000 evra u imovinsko-pravnim sporovima na 40.000 u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe i u privrednim sporovima je sa 300.000 evra spušten na 100.000 evra, dajući na taj način mogućnost mnogima da podnesu reviziju i da na taj način smanje pritisak na Ustavni sud Republike Srbije.
Ove izmene i dopune Zakona o parničnom postupku doprineće ekonomičnijem i efikasnijem rešavanju sporova u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama i odlukama Evropskog suda za ljudska prava.
Zakon o vanparničnom postupku je donet daleke 1982. godine. Sada je bilo potrebno da se donese, odnosno da donesemo novi zakon koji će biti usklađen sa Zakonom o porodičnim odnosima, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o parničnom postupku itd, a naročito zbog usklađivanja sa Zakonom o javnim beležnicima.
Novina u ovom zakonu jeste lišenje poslovne sposobnosti koje je ograničeno na tri godine u stalne provere i mogućnost provere i redukovanja ograničenja prava. Znamo od ranije da je bilo trajno lišavanje poslovne sposobnosti. Tada ste mogli to da zloupotrebite i to je moglo da bude na nečiju štetu. Ovog puta je ta novina da se ograničava uz stalnu proveru.
Sud takođe može notarima poveriti sprovođenje postupaka za koje je nadležan uz stalnu kontrolu i mogućnost oduzimanja predmeta. Notari mogu raditi nesporne ostavinske postupke i rasteretiti sud u velikoj meri. Ukoliko znamo da jedna trećina svih predmeta u sudovima, a ima ih milion u svim sudovima u 2012. godini, pripada vanparničnim, a takođe znamo da se po Zakonu o javnom beležništvu veliki deo tog vanparničnog postupka ustupa javnim beležnicima. To znači da je sudovi, odnosno hodnici i sudske jedinice biti mnogo rasterećenije, a sudije koje su radile po ovim predmetima će moći da odu u druga odeljenja i da rade svoj posao.
Notari počinju sa radom 1. septembra i zbog toga donosimo ovaj zakon. Ono što je najvažnije, notarski sistem neće povećati troškove za stranke. Notari će biti plaćani od strane suda po notarskoj tarifi. Nadam se da će komora notara zaživeti i da će oni započeti svoj rad od 1. septembra 2014. godine.
Što se tiče Zakona o izvršenju i obezbeđenju, tu nema nikakvih veliki promena. Do sada su izvršitelji bili vezani za osnovne i privredne sudove, a sada će po ovom zakonu doći do izmene tako što će biti nadležni za teritoriju višeg suda. Ovo je zbog toga što smo menjali Zakon o teritoriji osnovnih i viših sudova. Ovo je jedno upodobljavanje sa tim zakonom.
Na kraju, sve zakone donosimo po hitnom postupku kako bi sprečili štetne posledice po rad pravosudnih organa i ostvarenje prava građana.
Pozivam sve da glasaju za ovaj zakon u danu za glasanje, a siguran sam da će poslanička grupa SNS to učiniti i dati podršku našem ministru gospodinu Nikoli Selakoviću. Hvala.