BILJANA ILIĆ-STOŠIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Biljana Ilić - Stošić je bila narodna poslanica tri puta do sada, u devetom sazivu, od 2012. do 2014. godine, u desetom sazivu, od 2014. do 2016. godine, i u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 99. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bila je deo poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve, članica Odbora za zdravlje i porodicu, i zamenica člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i Odbora za prava deteta.

U 14. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao 124. na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat joj je potvrđen 06. februara 2024. godine.

BIOGRAFIJA

Rođena je 25.marta 1964. godine. Diplomirala je na filozofskom fakultetu i stekla zvanje profesora filozofije i sociologije. Diplomirala je i na fakultetu političkih nauka i stekla zvanje diplomirani politikolog.

Radila je kao profesorka etike i filozofije u Medicinskoj školi „Sestre Ninković“ u Kragujevcu.

Birana je za odbornicu u Skupštini grada Kragujevca na lokalnim izborima 2008, 2012, 2016. i 2020.

Načelnica je Šumadijskog upravnog okruga od 2016. godine.

Aktivno bavljenje politikom započela je 2006. u Srpskoj radikalnoj stranci. Kada je došlo do raskola u ovoj stranci 2008, stala je na stranu koja je naknadno stvorila Srpsku naprednu stranku, a zatim i postala njena članica. Po osnivanju Gradskog odbora u Kragujevcu izabrana je za potpredsednicu.

Članica je Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Poslednji put ažurirano: 17.02.2024, 10:08

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Kragujevac
  • 25.03.1964.
  • profesor etike

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 24.07.2023.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažene kolege, dragi građani, pre svega želim da naglasim da ću zdušno i u dobroj volji podržati Predlog zakona o privremenom registru majki, ali neću, naravno, podržati ovaj amandman.

Zakon ću podržati više nego ponosna što pripadam odgovornoj vlasti koja u trenucima najveće globalne krize pronalazi način da svojim građanima pomogne.

Građane ne bi trebalo ni podsećati. Pamte oni dobro sve pakete finansijske pomoći još od vremena pandemije, pomoći kako privredi, tako i porodicama, gde spada i ovaj paket pomoći koji neće biti poslednji, uverena sam u to.

Naravno, građane bi trebalo podsetiti na zlurade i ponižavajuće komentare onog dela manjinske Srbije kojima deset hiljada ne znače ništa, jer ne dele sudbinu najvećeg broja ljudi, već žive od raznih privilegija u vidu inostranih donacija za projekte koji baš ni malo ne mirišu na patriotske. Da, da, većini naših građana deset hiljada dinara uvek dobro dođu, pa su ljudi već planirali na šta će ih potrošiti. Verovatno na patike, ranac, možda neku trenerku.

Avgust i septembar su najskuplji meseci u godini, osim za one koji će se baškariti po elitnim turističkim destinacijama, osim za većinsku Srbiju koja će ih na izborima oceniti, kao i do sada, brojem glasova za eventualni prelazak tzv. socijalnog cenzusa od 3%.

Ono što je najvažnije, građani znaju da ovo nisu predizborni bajke u stilu 1.000 evra od akcija, nego će obećana pomoć zaista stići u dogovoreno vreme, baš kao i sve do sada, rečeno i učinjeno. Hvala vam.

Treće vanredno zasedanje , 11.07.2023.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani, hoću da verujem da smo napokon stavili tačku na besplodno i sasvim nesvrsishodno gubljenje vremena oko pitanja koja ničim ne mogu da doprinesu boljem životu naših građana, a rekla bih da je osnovni pravni, politički, društveni i svaki drugi smisao postojanja i funkcionisanja ovog visokog doma, upravo to da sa kvalitetnim inicijativama i njihovom realizacijom doprinosimo stalnom unapređivanju kvaliteta života u našem društvu.

Nasuprot tome svedočili smo proteklih nedelja da je skupštinska govornica korišćena isključivo za promociju onih političkih opcija koje svojom objektivnom političkom težinom nisu ni blizu mogućnosti da bitnije utiču na donošenje odluka od šireg društvenog značaja u šta smo se, na kraju krajeva u danu za glasanje i svi mogli uveriti, što je već u startu bili svima jasno, odnosno barem onima koji žele da vide činjenice.

Osim što smo izgubili grdno vreme, kada vremena za traćenje svakako nema, utisak mi je da su najveće žrtve bili građani koji su iz sednice u sednicu morali da slušaju preganjanja, besmislene i sasvim neosnovane optužbe za šta imam potrebu da se u svoje lično ime najiskrenije izvinim građanima u nadi da ćemo se od sada pa nadalje mnogo više baviti onim za šta su nas građani izabrali, na kraju krajeva, za šta nas i plaćaju iz sopstvenih džepova.

Ovako smo ne prvi, a verovatno ne i poslednji put mogli da se uverimo da ambicija pojedinih poslanika i poslaničkih grupa počinje i završava se na dve tačke, da se parlamentarnim statusom dokopaju sredstava za finansiranje i da skupštinska zasedanja koriste za ličnu i grupnu promociju koja građane Srbije, barem veliku većinu ne da ne zanima, nego ih se i gnuša. U to se lako mogu uveriti ako povremeno iskoče iz uskog kruga svojih istomišljenika i odu među narod, tzv. obične ljude kada će shvatiti otkud tolika podrška SNS i predsedniku države, Aleksandru Vučiću.

Možda su već i sami shvatili, a bilo je već i vreme odavno da je najgrublja instrumentalizacija jedne od najvećih nacionalnih tragedija naišla na priličan podijum najšire javnosti. Svedočili smo pri svemu tome pravim salvama uvreda koje su pojedine kolege narodni poslanici u ogromnim količinama izručivali pred pojedine ministre, a naročito pred predsednicu Vlade koja je pokazala zaista neverovatno strpljenje da ih uopšte sasluša, kao i da im argumentovano odgovara, ponekad uz određenu dozu povišenog emotivnog naboja, što je obzirom na provokacije sasvim razumljivo i potpuno ljudski. Dobro, kako seješ, tako ćeš i požnjeti.

Lično, bilo bi mi veoma drago da se kolege iz opozicije počnu ponašati bar malo konstruktivnije, jer iza njih stoji određen broj glasova koji su im građani poverili i da bi trebali da budemo malo više zajedno na zajedničkom zadatku, da podržimo ono što je dobro, a da popravimo ono što može na bolje.

Da se razume, naša Vlada funkcioniše kao jedan tim, za dobre rezultate i za efikasan rad ne sme biti soliranja i iskakanja jer Vlada nije debatni klub već izvršni operativni organ za sprovođenje zakonskih i drugih propisa na dobrobit svih, kao i da je lično svakodnevno zalaganje našeg predsednika, Aleksandra Vučića nešto najnormalnije što se očekuje od svih, a pogotovo od najviših, a time i najodgovornijih organa državne vlasti.

Primera za dobrobit zaista ima mnogo, barem ko želi da ih vidi. Zato bih iskoristila ovu priliku da pred ovim visokim domom nabrojim samo neke od projekata oblasti zdravstva u Šumadijskom upravnom okrugu, za ovo kratko vreme koliko traje ova Vlada.

Krenula bih sa kapitalnim projektom rekonstrukcije Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac čija je realizacija počela odabirom i potpisivanjem ugovora sa projektantom krajem juna meseca ove godine. Reč je o trideset hiljada novih kvadratnih metara prostora sa tačno utvrđenom dinamikom radova, za završetak projektne dokumentacije i odabir ponuđača za izvođenje radova tokom druge polovine iduće godine i čija je planirana vrednost oko 45 miliona evra.

Ovo je zaista kapitalan projekat pogotovo kada se ima u vidu da skoro dva miliona građana gravitira prema Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevac, a naročito je kapitalni projekat kada se zna da je deo još grandioznijeg projekta obnavljanja sva četiri klinička centra u zemlji. Paralelno sa tim već je završena prva faza rekonstrukcije Zdravstvenog centra Aranđelovac, a rekonstrukcija Doma zdravlja u Lapovu je već završena, kao i nekih lokalnih ambulanti što je od velikog značaja za lokalno stanovništvo.

Pored objekata, zaista je impresivan spisak opreme koje od oktobra prošle godine stigla u zdravstvene ustanove u Šumadijskom okrugu, pomenuću samo neke, dva linearna akceleratora, četiri i savremenih skenera, najsavremeniji ultrazvučni aparati, rendgen uređaji, sanitetska vozila, kao i oprema za Centre za transfuziju i bolničku opremu i niz drugih neophodnih sredstava za podizanje kvaliteta nege i lečenja naših građana.

Naravno, da smo ponosni na postignuto i da ostajemo duboko uvereni da se u rad i rezultati rada ono jedino što je naša dužnost prema građanima, umesto beskonačnih rasprava na osnovu čega će nas u stvari vrednovati građani na svim izborima i prošlim i na ovim budućim.

Naravno, u danu za glasanje podržaćemo predlog Vlade o smeni ministra Baste. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.04.2023.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, javila sam se za reč da u najkraćem podržim predlog Sporazuma o priznavanju kvalifikacija o visokom obrazovanju na zapadnom Balkanu. Evo i zašto. Ako je strateško opredeljenje naše države put ka evropskim integracijama, a znamo da jeste, onda ne možemo da se ponašamo kao da su uslovi za pridruživanje evropskoj porodici nekakav „švedski sto“ sa koga ćemo da uzmemo samo ono što nam se baš onako dopada, a ostalo ćemo da odbacimo.

Uostalom, ma koliko zlonameran neko bio, ne može se negirati da su evropske integracije bile kandidovane u predizbornom procesu i da su kao deo ukupnog predizbornog programa dobile jasnu i nedvosmislenu većinsku podršku naših građana.

U tom smislu, uzajamnost u priznavanju diploma i kvalifikacija visokoškolskih ustanova svih zemalja članica, kao i aplikanata za članstvo, a pogotovo onih sa statusom kandidata gde spada i naša država podrazumevajuća je stvar i oko toga ne bi trebalo da bude nikakve dileme.

Kako se u predlogu navodi, to je i osnovni smisao bolonjskog procesa čiji smo mi bili integralni deo još odavno, što je takođe bila apsolutna većinska volja svih naših građana još od tada.

Dakle, učešće u jednom ovakvom procesu smatram sasvim legitimnim, a svako protivljenje principima koji se njime žele postići moglo bi se smatrati direktnim udarom na jedan od osnovnih civilizacijskih postulata kao što su pravo na slobodu izbora, pravo na slobodu kretanja, mesta boravka, rada i tome slično, što mislim da smo odavno apsolvirali.

Mislim da ponuđeni Predlog sporazuma sadrži dosta jasne mehanizme kojima se garantuje odgovarajući kvalitet visokoškolskih ustanova, čije bi diplome bile ovim sporazumom verifikovane. Da ne bi smo smeli biti baš toliko sumnjičavi, da ne kažem paranoično puni predrasuda u pogledu kvaliteta, svake od tih akademskih institucija pojedinačno. Verujem da je predlagač to i te kako imao u vidu gradeći ovaj tekst koji nam je predao na razmatranje i usvajanje.

Takođe, želim da verujem da akademski nivo između ostalog podrazumeva nadilaženje dnevno-političkih, a naročito politikanskih namera i ponašanja i da su pre sve i iznad svega reč o nauci i ljudima koji su posvećeni ovladavanju naučnim istinama i veštinama koje iz nauke proizlaze rečju da poseduju visok nivo akademske čestitosti, kao krucijalni princip u svom radu.

Naravno da mi kao država imamo niz mogućnosti da stvari na terenu i u konkretnoj praksi uredimo tako da se maksimalno omoguće, izbegnu manipulacije i štete koje bi iz njih mogle eventualno proizaći, to nam valjda niko ne može zabraniti.

Ono što mi je u ovom Predlogu sporazuma naročito važno jeste to da je izričito naglašeno da se njime ni u kom slučaju ne prejudicira status tzv. „Kosova“ koje je obeleženo zvezdicom i fusnotom i naglašeno pominjanje tog dela naše državne teritorije je u skladu sa važećim i obavezujućom Rezolucijom Saveta bezbednosti i UN, pod čijom se privremenom upravom i nalazi.

Uostalom, većina od nas se slaže u tome da su Albanci sa prostora Kosova i Metohije naši građani i da ih ni u kom slučaju ne bi trebalo diskriminisati isključivanjem i institucionalnim preprekama da se počnu tako i osećati, pogotovo ako imamo plan da se taj deo reintegriše u ustavno-pravni poredak Srbije.

Mislim da je saradnja na visokom nivou, kakve su akademske institucije jedan od najboljih načina da se to u praksi počne i realizovati. Nisam sigurna da bih se složila sa ciničnom konstatacijom da mi je otadžbina tamo gde su mi sarme ili svakako verujem da mladi ljudi iz zemalja koji su ovim sporazumom obuhvaćeni razmišljaju otvorenije, mnogo otvorenije od nas starijih te bi im trebalo dati šansu da žive u najvišim civlizacijskim standardima, umesto da se ponašamo da mi stariji bolje znamo šta je dobro za njih i generacije koje dolaze, čime smo uglavnom postigli da pripadnici tih generacija odlaze i odlaze što je jedna od najvećih koju jedna zemlja može da pretrpi, pa bi je svakako trebalo preduprediti ovakvim dokumentima.

Zbog svega ovoga, a posebno zarad mirne budućnosti, pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona kojim će se ratifikovati ovaj Sporazum. Hvala.

Imovinska karta

(Kragujevac, 31.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 130000.00 RSD 01.08.2022 -
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 21000.00 RSD 01.09.2020 -