Dakle, pitanje za Vladu – kada će se ispitati kako su trošena sredstva iz budžeta Beograda i ko će da odgovara za to? Hvala.

Nisam ni očekivala da ćemo sada dobiti konkretan odgovor na moje postavljeno pitanje, ali pretpostavljam da ćemo u narednom periodu raditi zajedno na otkrivanju načina kako su trošena sredstva iz beogradskog budžeta.        
Lečenje srpske privrede je krenulo od izbora prošle godine, od kada je SNS predvodeći koaliciju koja je sada na vlasti krenula sa svojim planovima i realizacijom planova.
DS je toliko razbolela Srbiju u prethodnih 12 godina, da je apsolutno nemoguće za manje od godinu dana napraviti krupne poteze, kada je lečenje privrede u pitanju.
Verica Barać je uputila preko 70 analiza, primedbi, prigovora, sugestija, kada je u pitanju veza tajkuna i vlasti i ukazivala na korupciju, ali nije bilo odgovora.
To je put kojim ste urušavali srpsku privredu.
Ova sednica ne treba da se bavi prethodnim periodom od izbora prošle godine, moramo da krenemo od 2000. godine na ovamo, to je vremenski period u kome treba da tražimo razloge za urušavanje srpske privrede.

Žao mi je što smo trošili vreme na ove bezrazložne diskusije. Svako trošenje vremena bezrazložno znači trošenje novca i jako je neodgovorno prema građanima Srbije koji su nas ovde birali. Pre svega mislim na poslanike koji su zbijali šale kada je diskusija u parlamentu u pitanju i veoma ozbiljan zakon koji može da uredi trošenje novca, dosadašnje nenamensko i odnos sprema srpskoj železnici.
Nadala sam se da ćemo čuti ozbiljne komentare, primedbe, sugestije koje mogu da poprave ovaj zakon, a ne samo određene igrarije koje treba da zabave dokone gledaoce, pre svega ne stručne gledaoce. Mislim da će to biti prošlost u raspravama Skupštine Srbije i da ćemo se okrenuti nekim konkretnim raspravama.
Govoriću u prilog ovom zakonu o "Železnicama Srbije", zato što mislim da je ovo zakon koji će u mnogome popraviti stanje u "Železnici Srbije". Srpska napredna stranka postavljajući jednog od svojih članova za direktora "Železnica Srbije" je ispunila jedan od svojih ciljeva, a to je da se domaćinski, racionalno odnosimo prema sredstvima, preduzećima koja su nam poverena. To su govorili i podaci gospodina Zorana Babića koji je govorio pre nekoliko minuta o tome kakva je ušteda i racionalna potrošnja učinjena u prethodnim mesecima od kada je gospodin Simonović na čelu "Železnica Srbije".
Vratila bih se na zakon. Zaostajanje u usklađivanju propisa Republike Srbije. koja se odnose na železnički saobraćaj u odnosu na propise EU i zaostajanje u restrukturiranju navedenog železničkog preduzeća, odnosno celokupnog sistema železničkog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije je dovelo do njihove ne usklađenosti i sa železnicama zemalja u okruženju i sa železnicama zemalja EU. To opet dovodi do disproporcije u investiranju u železnicu u poređenju sa drumskom infrastrukturom.
Razlog tome je što nijedan investitor ne želi da ulaže u zastarelu, neorganizovanu i neefikasnu železnicu. Imajući u vidu da su železnice vitalni deo transportnog sektora države, da efikasnost železničkog sistema treba da se poboljša da bi se taj sistem integrisao u konkurentno tržište prevoznih usluga, kao i da železnički saobraćaj treba da se učini efikasnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja, neophodno je da država železničkim prevoznicima omogući status samostalnih operatora koji će poslovati na komercijalni način u skladu sa zahtevima tržišta.
Budući razvoj i efikasno poslovanje železničkog sistema može da se unapredi ako se pravi razlika između pružanja transportnih usluga i upravljanja infrastrukturom i s obzirom na ovu koncepciju, onda je neophodno da se odvojeno upravlja ovim dvema delatnostima i da one imaju odvojene račune, a to je i predviđeno ovim zakonom.
Najbolji pristup koji je definisan kroz ovaj zakon restrukturiranja železničkog sistema, pristup i korišćenje železničke infrastrukture, prevoz u železničkom saobraćaju od opšteg interesa je da se železnica izloži što je pre moguće okruženju u kome se odluke donose na komercijalnoj osnovi.
Ovo je jedan od glavnih ciljeva razvoja železnice kroz restrukturiranje, tako da kada konkurencija zaista dođe, železnička privredna društva budu u dovoljno jakoj poziciji da mogu da prežive. Poboljšanim i preciziranim uređivanjem sistema železničkog saobraćaja značajno će se podstaći interesovanje domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica za ulaganje u železničku infrastrukturu i prevoz železnicom. U tom smislu se očekuje pojava privrednih subjekata koji će obavljati poslove upravljanja železničkom infrastrukturom i prevoza u železničkom saobraćaju, a time će nastati i uslovi za pojavu konkurenciju na tržištu usluga u tom vidu saobraćaja.
U prilog ovome ide i činjenica da sada već postoje zainteresovani domaći prevoznici za pristup železničkoj infrastrukturi, ali zbog nepreciznih odredbi važećeg Zakona o železnici nije dodeljena nijedna trasa voza. O ovom nacrtu zakona o železnici održana je javna rasprava, tako da su svi zainteresovani subjekti imali mogućnost da se izjasne i dostave sugestije i primedbe na zakon. Nacrt zakona je bio objavljen i na sajtu ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Ovaj novi zakon je razmatran i od strane nadležnih organa Evropske komisije, čiji su predlozi i sugestije u najvećem delu prihvaćeni i na osnovu toga dobijeno pozitivno mišljenje Kancelarije za evropske integracije.
Donošenje ovog zakona je jedina mogućnost za prevazilaženje svih navedenih problema i jedini način…
(Predsedavajući: Molim vas, privedite kraju pošto nemate više vremena.)
… završavam, hvala, i jedini način da se primena ovog zakona kojim se uređuje železnički saobraćaj učini i praktičnom i efikasnom. Još jednom, ozbiljni kadrovi, praktični zakoni, to je dobitna kombinacija za početak oporavka srpske železnice. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, članovi Vlade, dame i gospodo, gorak utisak ostavlja ova današnja rasprava u parlamentu. Znate da građani Srbije sa izuzetnom pažnjom prate svaku reč izgovorenu u ovoj sali, a neki od vas danas su dobro zloupotrebljavali to, pokušavajući da ubede javnost da je ovaj sporazum loš.
Naša je obaveza da danas Srbiji objasnimo šta zaista piše u Briselskom sporazumu, a ne šta neko tamo misli da piše ili mu je neko rekao da tamo verovatno piše. Ovaj sporazum je najbolje moguće postignuto rešenje.
Ne mogu da dozvolim da se umanjuju napori pregovaračkog tima Beograda u Briselu, a posebno ne od strane onih koji su odmarali u centru Beograda dok se satima i danima mučno pregovaralo o svakoj reči sporazuma.
Citiraću Aleksandra Vučića, ključnu figuru u pregovorima, garanta sprovođenja ovog sporazuma: "Nisam izabran da budem ratni poglavica Srba. Mnogi lupaju u ratne bubnjeve pod uslovom da ne pada kiša i da taj bubanj bude na Terazijama, nikako u Drenici i samo ako neka tuđa deca idu da prolivaju krv". To je suština današnjih licemernih i negativnih ocena - hajde da budemo protiv, hajde da šaljemo tuđu decu u rat, hajde da ne ponudimo nikakvo rešenje, a ovo što je teškom mukom postignuto i uz brojne teške kompromise ne valja. Najlakše je kritikovati iz udobne fotelje, ali svako od vas, drage kolege političari, ko je vodio bilo kakve diplomatske pregovore …

Bilo ko od vas kolege političari koji ste vodili bilo kakve diplomatske pregovore možete da pretpostavite težinu procesa postizanja ovog sporazuma. To mora da se uvaži jer je vreme da postanemo zemlja u kojoj se cene tuđi trud i zalaganje. Vreme je da budemo ujedinjeni, da složno podržimo novu politiku Vlade, da izaberemo izlazak iz tunela višegodišnjeg političkog tumaranja i napredak i mirniju budućnost za našu decu. Razjedinjeni ne možemo mnogo. Ako je potrebno, preispitaće se volja građana Srbije, ali sa jednim ciljem i uz jedan uslov, a to je da izađemo ujedinjeni, odnosno da se obavežemo da ćemo svi biti uz odluku referendumske većine.
Ne želim da moju želju kao majke jednog tinejdžera, koja želi napredniju i bogatiju Srbiju za svoje dete, shvatite kao odricanje od Kosova. Ovaj sporazum je upravo briga za Srbe sa Kosova i Metohije, jer ovakvo stanje na Kosovu nije bilo više moguće, a odbijanje sporazuma značilo bi lošiju bezbednost za nealbansko stanovništvo na Kosovu i nikakvu garanciju njihovih prava. Ovim sporazumom je postignuto najoptimalnije rešenje kojim se garantuju prava Srba na severu Kosova i suština je u primeni dogovorenog. Primena sporazuma sa Prištinom na terenu neće ići brzo i jednostavno, a Srbija će …

Žao mi je, za to vreme koje ste potrošili na opominjanje otprilike bih i završila izlaganje. Vama hvala.
Dakle, Srbija će tek sada posle ovog mučnog političkog perioda postati zemlja koja će imati jednak ugled i uticaj sa zemljama u regionu. Kada je Evropska komisija dala preporuku za početak pregovora niko se nije hvalio time, jer moći ćemo da se pohvalimo tek kada građani budu bolje žive i kada budu mogli da sagledaju bolju budućnost za sebe i za svoju decu.
Nadam se da će moj glas stići do svih pristojnih i normalnih ljudi u Srbiji, bez obzira na političko opredeljenje. Naš posao je da se ujedinimo i da ubrzanim korakom grabimo napred u investicije, u razvoj, u jačanje ekonomije. Nakon mnogo izgubljenog vremena dužni smo našoj deci uređenu, napredniju i bolju Srbiju, iz koje neće odlaziti.
Drage kolege, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, sprovedenog posle potpisivanja sporazuma u Briselu, čak 60% građana Srbije otvoreno podržava potpisivanje i smatra da je ovo maksimum koji je Srbija u ovom trenutku mogla da dobije.
Želim još samo jednu stvar da poručim građanima Srbije. Ovaj sporazum je rezultat prve generacije novih političara koji su se odvažili da u najtežim mogućim uslovima promene sliku Srbije kao zemlje loših momaka. Prvi put je Srbija izašla sa formiranim i zdravim, prihvatljivim predlogom. Srbija sada govori o budućnosti u regionu, a ne govori više o prošlosti. Međunarodna zajednica prvi put govori kao da nam nešto duguje. To je istorijski preokret. Hvala vam.

Hvala. Poštovana predsedavajuća, poštovana guvernerko Tabaković i kolege poslanici, pozivam vas da glasate za predložena tri kandidata za vice guvernere Narodne banke Srbije, za gospođu Anu Gligorijević, gospođu Dianu Dragutinović i gospodina Veselina Pješčića.
Izborom, predložena tri kandidata za vice guvernera Narodne banke Srbije, potvrdićemo jedan od osnovnih principa u političkom delovanju Srpske napredne stranke, a mi nastojimo da to bude i princip koji će da bude opšte prihvaćeno pravilo u Srbiji, a to je angažovanje nestranačkih ličnosti, pre svega, stručnjaka koji će najkvalitetnije da obavljaju poslove na funkcijama na koje su izabrani.
Usvajanjem ovog predloga i postavljanjem ovih vice guvernera, doprinećemo i nezavisnosti Narodne banke Srbije. Ova tri kandidata guvernerka Jorgovanka Tabaković predložila je zbog njihovog obrazovanja, njihove stručnosti u oblasti ekonomije, finansija i bankarstva i dosadašnjih rezultata rada. Lične i bogate radne biografije, čuli smo u izlaganju guvernerke, a dodala bih još jedan detalj koji nije svakako od presudnog značaja, ali želim da to napomenem.
Kao žena koja je politički aktivna, a ima nas još uvek značajno manje od muškaraca i u parlamentu i na ostalim mestima odlučivanja, moram da izrazim zadovoljstvo što su i guverner Narodne banke Srbije, a nadam se i dva vice guvernera, upravo žene. To je i podstrek i priznanje ženama u Srbiji da su dovoljno obrazovanje, stručne, sposobne i uvažene da obavljaju najvažnije poslove u državi. Dakle, mlađi, visokoobrazovani ljudi, izuzetne energije i volje da obavljaju težak posao, vice guvernera Narodne banke Srbije su predloženi.
Pozivam vas još jednom da glasate za ova tri kandidata guvernerke Tabaković, gospođu Anu Gligorijević, gospođu Dianu Dragutinović i gospodina Veselina Pješčića. Hvala vam.