Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću u ime poslaničke grupe SNS, o kandidatu za predsednika parlamenta Srbije, gospođi Maji Gojković.
Maja Gojković je neko ko ima iza sebe veoma ozbiljnu i zavidnu političku karijeru. U parlament je ušla 1991. godine kao ….

Mogu da nastavim?
Predsedavajući ne čuje. Ja sam baš naglasila da govorim kao ovlašćena SNS, o kandidatu Maji Gojković, tako sam i dobila reč. Mogu da nastavim? U redu.
Dakle, 1991. godine, gospođa Maja Gojković ulazi u parlament kao najmlađa poslanica, pre toga naravno takođe baveći se politikom, ali svi koji žele dugo i ozbiljno da se bave politikom na prvom mestu u sebi moraju imati poštovanje prema kolegama koje se nalaze u istom poslu.
Ukoliko zaista to poštovanje, međusobnu saradnju, ostavimo negde daleko iza nas teško da ćemo moći da napredujemo. Sigurna sam da se sa tim slažu kolege koje su dugo u politici. Bez obzira na dnevne političke sukobe, na neke razmirice, različite političke stavove, postoji onaj minimum pristojnosti koji moramo da nosimo svi mi koji želimo da se dugo bavimo politikom.
Zbog čega insistiram nekoliko puta na reči - dugo? Zato što vi vrlo lako možete na tren negde da upadnete, a godinu, dve u politici su zaista tren. Možete na kratko da upadnete, napravite određeni skandal, budete zanimljivi po nečemu što će se prepričavati, ali mislim da je posao političara da na duge staze kroz duge osmišljene procese i poteze zapravo popravljaju život građana u svojoj zemlji.
Mislim da time SNS ima ozbiljan politički program i plan kako da vodi zemlju, a to je pokazala i u prethodnom periodu, odnosno to potvrđuju rezultati koje ova vlada i iz 2012. i 2014. godine je napravila, to potvrđuje i međunarodna zajednica, ne samo građani koji nam daju po treći put mandat da vodimo ovu državu putem kojim smo krenuli.
O Maji Gojković upravo svedoče ovi dani, odnosno o njenom radu u prethodnom periodu. Vidite, kada nešto teče relativno glatko, kada nema prekida, kada se neki kontinuitet ostvaruje u radu, a to se dešavalo u prethodne dve godine, onda vam se čini da taj neko dobro radi taj posao. To je negde u Srbiji neka naša navika.
Tek kada negde zakoči nešto, ili stane, pojavi se problem ili stane pojavi se problem, onda kažete – e, vidiš, izgleda da je ovaj i te kako dobro radio svoj posao.
Mi sada vidimo, da ono što se dešavalo u prethodne dve godine u srpskom parlamentu pod predsedavajućom palicom gospođe Gojković i te kako dobro radilo, o tome svedoči broj zakona koje smo doneli, o tome svedoči način rada u parlamentu, a to je promena u radu, modernizacija, veća transparentnost, približavanje parlamenta i svih radnih tela, načina rada u parlamentu građanima Srbije, veća prisutnost građana Srbije u parlamentu, čuje se bolje njihov glas, veliki broj konferencija, manifestacija, događaja, koji su zapravo tražili da se dešavaju u parlamentu, ne zbog izuzetne arhitekture, i zbog toga što je ovaj parlament svojevrsni muzej kojim se ponosi Srbija, nego zbog toga što su želeli da i poslanici koji čine parlament budu deo tih važnih dešavanja, bez obzira da li se radi o najrazličitijim temama, različitih javnih slušanja, konferencija, nekih drugih manifestacija koje su veličale neke druge vrednosti koje mi imamo u Srbiji, bilo da su to iz oblasti kulture, istorije, pravosuđa, da ne nabrajam dalje.
Dakle, u svakom slučaju sve to što se dešavalo, a što je značajno promenio Nebojša Stefanović koji je 2012. godine došao da bude predsednik parlamenta i uveo sve te novine da otvorimo parlament, da budemo moderni, transparentni, da građani zaista ovde mogu da dođu, da se ne osećaju kao neki izolovani deo daleko od srpske javnosti, to je nastavila gospođa Gojković 2014. godine i mi planiramo da sa time nastavimo i u narednom periodu bez obzira na sve što se moglo čuti u prethodna dva, tri dana kada smo možda bili nešto nervozniji, svi mi koji smo ovde, ne samo poslanici SNS, jer se insistira da smo samo mi nervozni. Svi su ovde bili nervozni u smislu da jedan posao stoji, jedan važan posao stoji zato što su to političke igre u toku, političke provokacije.
Kada govorimo o opstrukciji parlamenta, znate, teško je, za svaki sukob, za svaku svađu je potrebno dvoje, a ovde ja zamišljeno izgleda da samo opozicija može i forsira se ta priča, insistira se na toj priči da opozicija može i treba da optužuje, govori neistine, vređa poslanike većine, posebno sa liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, a da mi treba da ćutimo. Naravno da na to ne možemo da pristanemo.
Više puta se moglo čuti da je trebalo da sačekamo da svi ovlašćeni govore, a nakon toga da mi iskoristimo naših 20 minuta ili koliko je to već predviđeno i da se na tome sve završi. To nije slučaj ni u jednom parlamentu u svetu. Oni koji posebno prate evropske parlamente koji su nama najbliži, vide da tamo se ne dešava ništa drugačije nego ono što se dešava u srpskom parlamentu.
Ako bi poslušali te savete, trebalo bi da mi, poslanici SNS, sačekamo sedam do osam poslaničkih grupa koje bi govorile najmanje dvadesetak minuta, to je negde oko 160 recimo, do tri sata vremena. Trebalo je jer ionako smo kasnili u početku, to je takođe greška predsedavajućeg da je onemogućio početak parlamenta onda kada je trebalo u 10,00 časova, to je jedna vrsta nesposobnosti, jer kada držite stvari pod kontrolom to znači da vi možete da predvidite buduće događaje i da pripremite poteze u tom slučaju. To neko nije pripremio.
Dakle, trebalo je da sačekamo tih tri sata, da slušamo neistine, laži, uvrede i onda odgovorimo sa tih dvadesetak minuta, ko bi se toga sećao, ko bi znao o čemu se radi, ko je koju uvredu preneo – ne bi se toga niko sećao, ali bi bilo lepa politička, medijska priča gde biste vi itekako mogli da ostavite utisak kod građana kako su građani zaista izabrali pogrešnu stranu, kako su građani slušali da vi tri sata govorite o tome da mi nismo ti koji Srbiju vode u dobrom smeru.
Zbog toga i apelujem na građane da zaista pažljivo slušaju u parlamentu i da vide ko je taj koji je konstruktivan, ko nudi nove predloge, ko može da da zakonski okvir koji će doneti nove investicije, nova ulaganja u infrastrukturu, ko može i dalje da insistira na vladavini prava, ko može i dalje da jača i razvija naš parlament, jer, čini mi se da samo tim kritikama i uvredama sa druge strane ne može biti ništa dobro ni za ovaj parlament, a ni za građane Srbije.
Još detaljnije o Maji Gojković, jer sve ovo što sam govorila, to je ono što će zastupati Maja Gojković. Ne možete mi reći da nisam govorila o temi dnevnog reda. Ona će stajati iza ovih reči.
Tokom predsedavanja gospođe Maje Gojković omogućeno je da bude donesen veliki broj zakona, veliki broj sednica skupštinskih odbora, mnogo veći nego što je to bilo u prethodnom periodu. Ovo sada zaista jesu brojke i može da zvuči suvoparno i nezanimljivo, ali o rezultatima nečijeg rada moramo da sudimo i na osnovu nekih podataka, na osnovu nekih činjenica.
Značajno je unapređen rad u skupštinskim odborima. O tome mogu da svedoče i poslanici opozicije, koji su imali mnogo više prostora nego što je to bilo u prethodnom periodu, koji su imali mnogo više predsedavajućih mesta, mnogo više pozicija u delegacijama međunarodnim, koje predstavljaju Srbiju u najvažnijim institucijama parlamenta.
O stepenu ljudskih prava, o tome koliko je ovaj parlament zaista unapredio postojeći stepen ljudskih prava u Srbiji svedoče na prvom mestu brojne nevladine organizacije, koje su upravo intenzivirale rad sa srpskim parlamentom, zato što su shvatile da je srpski parlament pravo mesto gde se donose odluke koje i kreiraju život građana u Srbiji. To što nevladin sektor ovoga puta, a govorim o najvećem procentu o nevladinih organizacija, žele da sarađuju sa poslanicima i žele da utiču na donošenje zakona i da budu deo zakonodavnog procesa svojim sugestijama i svojim predlozima, to je tekovina kojom zaista treba da se ponosimo.
Među poslanicima opozicije ima mnogo kolega koje su i te kako dale doprinos jačanju tog modernog oblika srpskih institucija i radnih tela u parlamentu. Tu bih rekla reč, dve o Ženskoj parlamentarnoj mreži, koja ne bi postojala bez konstruktivnog pristupa. Reći ćete možda – kakve ovo sada ima veze sa kandidatom za predsednika Narodne skupštine? Zato što Ženska parlamentarna mreža je simbol jednog neformalnog radnog tela i simbol nekog modernog evropskog parlamentarizma, gde poslanici nisu zaključani u političke stranke, gde poslanici zaista funkcionišu u okviru svojih političkih grupa i stranaka, ali poslanici imaju i malo širu, trebalo bi da imaju malo širu političku svest, gde ih ujedinjuje politička ideja, određeni cilj koji će da popravi život određene grupe građana, a to možemo da uradimo i mi, poslanici koji pripadamo različitim strankama, zato što nas ujedinjuje taj cilj.
To da žene u Srbiji zaista imaju bolju poziciju, da se insistira na ekonomskom osnaživanju žena veliki uspeh je rodno budžetiranje. U ovom trenutku moguće da mnogi od nas toga nisu svesni, ali videćete u godinama koje su pred nama, posebno u procesu evropskih integracija, mi ćemo moći da damo pozitivno iskustvo i da budemo deo te pozitivne priče, koja je i u većini evropskih zemalja. Kada o svom budžetu razmišljamo na način da novac delimo tako da zadovoljimo potrebe naših građana, pogrešno je reći da delimo novac pola na muškarce, pola na žene u Srbiji. Ne radi se o tome, rodno budžetiranje je pažljivo planiranje budžeta, podela novca tako da zadovoljite sve potrebe vaših građana. Videće ljudi u lokalnim budžetima kada ih budu planirali koliko je važno ako pitate žene u vašem gradu šta je to što njima treba. Neće vam one govoriti o svojim ličnim potrebama, one će vam govoriti o više vrtića, o više škola, o potrebnoj infrastrukturi i servisima za decu za školske objekte, o pravima marginalizovanih grupa, ugroženih grupa, socijalnih grupa.
Vratimo se na priču o spoljnoj politici, o parlamentarnoj diplomatiji, o tome u kom je stepenu unapređena parlamentarna diplomatija u Srbiji u prethodnom periodu, dok je SNS, u poslednje dve godine, i gospođa Maja Gojković vodila srpski parlament. To koliko je poštovanih, uvaženih visokih političkih zvanica i državnika posetilo srpski parlament svedoči ponovo ta statistika i svi oni podaci o aktivnostima srpskog parlamenta.
Kontrolna uloga parlamenta vrlo, vrlo važna, to je nešto što se prethodnih dana moglo čuti.
Možete li samo malo da umirite poslanike, da mogu da nastavim da govorim, a nisu poslanici SNS.
Dakle, o kontrolnoj ulozi parlamenta možemo da govorimo sa različitih aspekata. Kada je potrebno, onda ćemo reći da brzo prolaze zakoni i da parlament nema nikakvu kontrolnu ulogu i da smo jednostavno protočni bojler, što je vrlo ružno, pri tom uopšte nije tačno, govorićemo na taj način, a sa druge strane, kada nam to ne odgovara, onda ćemo reći – pa, naravno, evo parlament koči, ovde je opstrukcija, ne ume niko da vodi parlament. Sve stvari, ali sve stvari, posebno nama političarima u parlamentu mogu biti spakovane u različite forme. Takozvani „spin“, ovde imate nekoliko doktora „spina“, o majstorima i da ne govorimo, na desetine, a ima i mnogo mladih ljudi koji se uče tome, ali nadam se da to neće biti najvažnija stvar, naučiti se „spinu“ u srpskoj politici, nego bi negde interes građana stavila na prvo mesto, a onda ćete način kako ćete ostvariti bolji interes građana sami izabrati.
Govorili su u prethodnom periodu i da zakoni u srpskom parlamentu se ne donose na dobar način, odnosno budu servirani od strane Vlade Srbije. Samo prođu, protrče kroz parlament i onda idemo dalje. Nije ni to tačno, zato što oni koji se ozbiljno bave zakonima, predlozima zakona, posebno ovde apelujem na predsednike skupštinskih odbora, znaju da nacrti zakona budu ponuđeni svakom skupštinskom odboru koji je zainteresovan za to da ga razmotri.
Odbor koji sam vodila u prethodnom periodu, za odbranu i unutrašnje poslove, dakle kontrola vojske i policije, nijednom nije naišao na zatvorena vrata ni u MUP-u, niti u Ministarstvu odbrane. Ministri su se odazivali na svaki poziv da dođu i predstave svoje nacrte zakona, insistiram na tome nacrte, ne radi se o predlogu. Do sada je bila praksa da predlog zakona stigne u parlament, pa ga mi razmatramo, pitanje je da li ćemo moći nešto da izmenimo ili ne, ali neke stvari su se promenile.
Gospodine predsedavajući, ne čujem ni sebe, gospodine predsedavajući, a ne čujete ni vi mene.

Hvala.
Dakle, zakoni se donose na drugačiji način. Stigne nacrt zakona u parlament, ministar, radna grupa koja ga je pripremala dođe, razgovara sa svim poslanicima, ne samo sa članovima nadležnog odbora, i već tu popravimo neke stvari, već tu unesemo neke izmene, koje su i građani i nevladin sektor i stručna javnost zamerili u prethodnom periodu. Takvo ozbiljno praćenje nacrta zakona i tako ozbiljan rad na pripremi zakona pre nego što on stigne u parlament nije bila praksa u prethodnom periodu, a za to su zaslužni svakako ljudi koji vode parlament, jer pod njihovom palicom se sve to dešava.
Onog trena kada konačan predlog zakona stigne u skupštinski odbor tek tada imamo brojne i ozbiljne diskusije i rasprave, a kada taj predlog zakona i stigne na dnevni red ovu plenumsku salu, čini se da je to poslednja karika i možda i najlakši deo priče, jer smo dotle, ako smo ozbiljni poslanici, a ja među poslanicima opozicije imam odlične kolege koje su značajno uticali na predloge zakona u prethodne četiri godine, koliko sam ja u parlamentu, i na tome sam jako zahvalna, cenim rad takvih kolega, mislim da je to nešto čime možemo da se ponosimo.
Da zaključim, pozvala bih sve koleginice, naravno, i za kolege je otvorena Ženska parlamentarna mreža, sve koleginice, posebno mnogo mladih koleginica da se uključe u rad ovog parlamenta, ove neformalne radne grupe, jer ovde možemo uraditi mnogo dobrih stvari.
Želela bih da pozovem kolege da podrže Predlog za predsednika parlamenta, gospođu Maju Gojković. Zaista pozivam posebno svoje kolege da budemo maksimalno konstruktivni, pristojni i da odgovorimo maksimalno jako na ove političke izazove, na ovu nestabilnost u redovima opozicije koju prikrivaju ovakvom bahatošću. Možemo mi mnogo bolje, a odgovornost za vođenje države i ovog parlamenta je na nama. Hvala vam.

Povreda Poslovnika, član 109, čekam duže vreme.
Ovde slušamo o opstrukciji i o tome da SNS pravi opstrukciju. Svre vreme vidim da mi u devetom satu diskusije slušamo uvrede, laži, bez ikakvog osnova i vi očekujete da mi ćutimo, nas 131, a sami znate da treba da nas bude mnogo, mnogo više, da nije nasilno ubačena još jedna lista koja je nama smanjila mandate, pa nas sada ima 131.
Hoću da vam kažem, šta je 131 mandat. Neko reče – vas samo 131, ima vas 30 manje nego što je bilo. Gospodo, mi pričamo o glasovima, pustite vi matematiku. Ja gledam svaki dan birače u oči, a ovde su ljudi za 1.823.000 i nekoliko stotina birača. Hoćete da vam kažem ko je sa druge strane? Sa druge strane se nalaze ljudi koji imaju 190 hiljada birača.

Cenim svakog birača u Srbiji, ali treba da imaju u vidu koliko ljudi stoji iza njih, a koliko ovde stoji birača. U skladu sa tim, moraju da poštuju tu volju birača. Ne moraju da poštuju ni gospodina Martinovića, ni mene lično, ali one ljude koji su glasali za politiku koju zastupa SNS, to moraju da poštuju.
Opstrukciju vrše isključivo poslanici opozicije i očekujem da oni pristanu na predlog da prekinemo diskusiju i odmah izglasamo gospođu Gojković.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi članovi Vlade, kandidatu za ministra odbrane, gospodine Đorđeviću, pre nego što govorim o tački dnevnog reda, iskoristiću ovu priliku, približavamo se i 8. martu, danu kada se između ostalog borimo i za politička prava žena, bolju poziciju žena i želela bih posebno da danas uputim apel mladim damama koje se nalaze na galeriji, da dobro zapamte ovaj dan, možda ćemo neke od njih i videti jednom u parlamentu. Hvala vam što ste danas ovde.

Hoću da se na početku osvrnem na današnji tok diskusije. Zaista sam došla jako lepo raspoložena i ponosna na današnjeg kandidata, raspoložena za današnju diskusiju, jer današnji kandidat, njegova biografija, ono što govore njegovi rezultati rada su nešto na šta možemo biti ponosni, ne samo mi iz SNS, nego i mi koji smo glasali za ovu Vladu Srbije.

Radeći na poziciji državnog sekretara u poslednje četiri godine, zaista je bio jaka, snažna desna ruka ministru odbrane, bilo da je to bio sada aktuelni premijer Aleksandar Vučić, tada ministar odbrane od 2012. ili kasnije uvaženi gospodin Nebojša Rodić i kasnije gospodin Bratislav Gašić, što na samom početku govori u prilog i tom sižeu današnje diskusije, da nismo mogli čuti ni jednu ružnu ili lošu reč o kandidatu za ministra odbrane, Zoranu Đorđeviću.

Pažljivo sam slušala i razmišljala sam na koji način će, pretpostavljam, opozicioni poslanici da opišu kao lošeg našeg kandidata i dogodilo se ono što ne ide na čast ni jednom intelektualcu, a to je da spinujete raspravu. Spinovanje znači kada vam ne odgovara realno stanje ili istina, vi pokušavate da to izvrćete, usmeravate u drugom smeru, ne biste li doveli gledaoce, slušaoce u zabludu, a sve kako biste kupili neko vreme.

Ja sam zaista lično zgrožena, pretpostavljam i intelektualci Srbije diskusijom koju smo mogli čuti od opozicionih poslanika i to je zaista ispod svakog nivoa akademske čestitosti, nekog morala koji vi nosite sa sobom, kako napreduje vaš stepen obrazovanja. Da se neko poigra, da tako iskarikira kristalno čistu biografiju i kada je obrazovanje u pitanju i kasnije profesionalna karijera i da se neko ismeva zašto stručni radovi iz oblasti ekonomije, posebno finansija su ispisani na dve strane, to je zaista nešto što ne treba komentarisati. Ja verujem da svako, ali svako u Srbiji bi rado ispisao na dve strane svoje radove, koji se tiču nivoa jednog mastera, a u toku je i završetak doktorske disertacije u oblasti ekonomije.

Kada govorite o Zoranu Đorđeviću, treba reći ne samo da je četiri godine državni sekretar, ozbiljan državni sekretar, koji je dugo, gotovo tri godine, obavljao poslove jedinog državnog sekretara u Ministarstvu odbrane i često su govorili da imamo samo jednog državnog sekretara, a da treba da ih bude pet, jer tako je uvek bilo ranije, pre 2012. godine, a on bi često govorio – ne, ja samo radim poslove za pet državnih sekretara, a ne bih rekao da nam je u ovom trenutku zaista i potrebno pet. To je u duhu racionalizacije.

Trudili smo se da budemo maksimalno ozbiljni i posvećeni i odgovorni uonim poslovima i zadacima koji su nam povereni i upravo su to rezultati gospodina Zorana Đorđevića.

Ključne reči, kada govorimo o današnjem kandidatu za ministra odbrane, su bezbednost i odbrana, finansijska kontrola i revizija, finansijsko i strateško planiranje. Ne znam koliko smoo ovako ozbiljnim terminima mogli da govorimo u nekom prethodnom periodu i zato je sramota za sve ono što smo čuli danas u negativnom kontekstu. Moramo biti pristojni i reći ono što jeste činjenica. Tome moramo da se poklonimo. Politička igra, politički marketing, to je nešto o čemu možemo da razgovaramo.

Osim pozicije državnog sekretara, Zoran Đorđević je i predsednik političkog Saveta za rodnu ravnopravnost. Posebno je ružno što su se danas opozicioni poslanici ismevali toj poziciji, tako ozbiljnom Vladinom telu, koje je zaista napravilo pozitivne rezultate u sferi rodne ravnopravnosti, posebno ono što je naša međunarodna obaveza, a to je implementacija Rezolucije 1325 UN, „Žene, mir, bezbednost“ o poziciji žene u sektoru bezbednosti.

Zoran Đorđević je, takođe, i na poziciji nacionalnog direktora za naoružanje.

Ono što je najveći procenat njegovog angažmana u dosadašnjem radu u Ministarstvu odbrane je finansijska kontrola. To je ono čemu nije dovoljno poklanjana pažnja u prethodnom periodu pre 2012. godine i zato kažem da je to veoma značajna desna ruka ministra odbrane. Često se brkaju pojmovi i kada govorimo o različitim kandidatima za ministra odbrane, da li su sposobni ili ne da obavljaju tu funkciju.Ne zaboravite da je tačno definisano koje su nadležnosti ministra odbrane, a koje su nadležnosti Generalštaba, odnosno Vojske Srbije i često se negde menjaju teze ko komanduje, a ko rukovodi onim civilnim delom, dakle, civilnom administracijom u Ministarstvu odbrane i to je vrlo opasno. Dakle, u ovom trenutku Zoran Đorđević je zaista kandidat koji može da odgovori svim obavezama ministra odbrane.

Hoću da spomenem da je dolazeći na funkciju državnog sekretara i preuzimajući u najvećem delu finansijsku kontrolu Ministarstva odbrane, gospodin Đorđević je uveo red na VMA, pre svega na Upravi za vojno zdravstvo. Tada je kupovina u vojnom zdravstvu bila ad hok, nije bilo nikakvih planiranih nabavki. Danas mi možemo da govorimo o procentu od 95%. Dakle, 95% je realizovan plan nabavki u vojnom zdravstvu. To je veoma važan podatak koji govori o ozbiljnosti, o transparentnosti, o smanjenju, značajnom smanjenju stepena korupcije koji je pre 2012. godine zabeležen, po istraživanjima Transparency International, kada smo bili u grupi D plus, u grupi izuzetnog rizika od korupcije. Sada se nalazimo u grupi C, umerenog rizika od korupcije, gde imamo 77 pokazatelja, od toga smo u 44 pokazali pozitivne pomake i napredak kada je Vojska Srbije u pitanju. Evo, još nekih pokazatelja. Izvršenje budžeta za 2014. godinu je bilo 99,4%. Slično je i za 2015. godinu, što nam ukazuje da se izuzetno ozbiljno, racionalno bavimo i planiranjem budžeta, a i kasnije utroškom sredstava.

Još samo jedan podatak, da prodajom i viška naoružanja i vojne opreme, planiranjem javnih nabavki, nabavki u Vojsci inače, su ostvarene značajne uštede, to su uštede od 11 miliona evra u Vojsci, uglavnom i u sferi reprezentacije energenata, putovanja.

Ima još mnogo stvari o kojima smo govorili u prethodnom periodu kao velikom uspehu Ministarstva odbrane. Ja sam se ovog puta okrenula finansijskom sektoru, ekonomiji, jer je to ono što su zapravo rezultati kandidata za ministra odbrane Zorana Đorđevića.

Ja bih danas pozvala da glasamo za ovog kandidata, za ministra odbrane, jer njegovi rezultati to u svakom slučaju garantuju, da će on i dalje ozbiljno i posvećeno se baviti zadacima koji su njemu povereni, a sve današnje zamerke, da nismo učinili nešto u zakonskom roku zaista ne stoje. Zakonski rok je određen. Da li je urađeno u prvom danu ili poslednjem danu zakonskog roka, ne menja stvar. Zakonski rok je ispoštovan.

Još jedna vrlo važna stvar. Šta god da uradimo neće biti dobro, to vam je jasno. Više puta smo čuli komentare u tom smeru. Ono što jeste važno je da nijednog trenutka, bez obzira da li smo čekali dva meseca, 15 dana, dva dana, nijednog trenutka Ministarstvo odbrane nije bilo ni za tren blokirano, zaustavljeno ili bilo koji procesi u Ministarstvu odbrane usporeni ni na koji način. Ministarstvo odbrane je jedan složen, komplikovan sistem, ali veoma stabilan sistem. Mi bismo kao država bili u velikoj opasnosti ako bi tako ozbiljan sistem, ključan stub Republike Srbije zavisio od postavljenja jednog čoveka. Mislim da je Srbija mnogo, mnogo ozbiljnija država sa svojim čvrstim, stabilnim sistemom.

Hvala.

Hvala, predsednice.
Predsedniče Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovo jeste zaista čudan i redak dan u srpskom parlamentarizmu. Ne treba da zaboravimo da građani Srbije pomno prate ovaj direktan prenos. Obaveza je svih nas, jer smo u ova prethodna tri sata gotovo mnogo puta spomenuli reč pristojnost, da zapamtimo da mi danas držimo čas iz političke pristojnosti građanima Srbije, svi mi koji smo danas prisutni, kao i da treba da odgovorimo na sve izazove, na različite provokacije i sa jedne i sa druge strane. Ovo poručujem i opoziciji i poziciji.
Jako je teško, mučno je danas učestvovati u ovoj raspravi, jer ste negde u sukobu između one strasti političke koja vas povede da odgovorite na upućenu laž i, sa druge strane, one istine koju treba da izgovorite, da saspete u lice onima koji su vam pre toga laž uputili. Upravo je tu onaj stepen mere i pristojnosti. Treba vratiti, ali treba vratiti argumentima. Ja danas molim sve učesnike u raspravi da se držimo argumenata, da laž i uvrede ostavimo po strani, jer to je nešto što nikome neće pomoći, a građani Srbije će dugo, dugo razmišljati o današnjem zasedanju. Danas pokazujemo lice svi mi. Nikome nije bilo lako da danas organizuje ovu vrstu rasprave. To je moj lični utisak, a moguće da grešim.
Razmišljam sa stanovišta nekoga ko želi ozbiljno, dugo da se bavi politikom. Razmišljam da će neko za desetak godina listati ove naše izjave i spočitavati nam u kom smo smeru išli u tom trenutku. Da li smo mi u ovom trenutku lideri Srbije? Da li je ovo 250 poslanika, sve sa predstavnicima Vlade, koji su najobrazovaniji, najpromućurniji, najodgovorniji za ono što se dešava u našoj zemlji? Sve te naše sposobnosti treba da upakujemo u zakone, u različite propise po kojima će se živeti u našoj državi. Sa tim treba da nastavimo današnju diskusiju.
Poznajući premijera Vučića, prethodni niz godina radeći zajedno u stranci, vidim sa koliko energije tačno bira reči kojima će se obratiti. Akcentujem još jednom, poznajući ga pretpostavljam misaoni tok u njegovoj glavi koji iniciraju lažne provokacije poslanika opozicije. Tu je ta mera pristojnosti. Taj čas koji danas držimo biće upravo onaj način na koji mi diktiramo ton i ritam čitavom društvu u Srbiji. To je ono o čemu je premijer na početku govorio, o toj vrsti pristojnosti.
Najveći broj diskutanata danas ovlašćenih ispred stranaka upravo su žene. To takođe šalje određenu poruku. To nije stvar dogovora. Ja sam danas bila iznenađena kada sam pogledala listu ovlašćenih. To znači da mi želimo da se direktno obratimo premijeru Vučiću i ministru Gašiću i da kažemo kako mi gledamo na ono što se dogodilo u prethodnom periodu i na to šta planiramo dalje.
Izuzetno sam ponosna na Vladu Srbije, odnosno premijera Vučića koji je želeo da se pogledamo svi oči u oči, da ovde dobijemo celodnevni prostor gde će posebno opozicija moći besplatno, potpuno besplatno da sprovodi deo izborne kampanje. Do sada u ova tri sata, kao novinar i neko ko se bavio političkim kampanjama, ne bih rekla da to rade na dobar način. Znali su odavno za ovu sednicu, trebalo je da se pripreme mnogo, mnogo ozbiljnije.
Danima sam se pripremila čitajući brdo materijala o postignućima Ministarstva odbrane. Kada hoćete da uradite ocenu nečijeg rada, neophodno je, nužno je da uporedite sa prethodnim periodom. Ono na šta sam se bazirala bio je prethodni period, jer je to najbolji pokazatelj da li smo danas odmakli ili ne. Period od 2007. do 2012. godine, kada je ministar Šutanovac bio na čelu Ministarstva odbrane, doneo je toliko nepravilnosti, toliko negativnih stvari, toliko posrnuća Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, toliko ponižavanja u tom sektoru, a sve pod velom nečega drugog. Kako sam to zaključila? Pa, gledajući cifre koje su se dešavale od polovine 2012. godine do danas.
Mogli ste ih čuti danas od mnogih govornika, čućete ih i tokom dana. Govorićemo o tome jer treba reći da su ogromne uštede, da su uštede preko 11 miliona evra. To su uštede na derivatima, na energentima, na gorivu, na putovanjima, na smanjenju mnogih nepotrebnih troškova. Treba reći da su nam dozvole za izvoz, promet, naoružanje preko 750 miliona dolara. Očekuje se još veći rast. Zbog čega govorim o ovim ciframa? To je nešto što je bilo mnogo, mnogo niže u prethodnom periodu. O donacijama u Ministarstvu odbrane, o prihodima od prodaje NVO, devet miliona evra.
O međunarodnoj vojnoj saradnji Ministarstva odbrane ne treba mnogo govoriti. Govore sporazumi koje smo napravili u prethodnom periodu, govori saradnja, govori ugled Srbije u svetu. Ono što je tada ministar odbrane gospodin Vučić, a kasnije gospodin Gašić nastavio u svojoj međunarodnoj vojnoj saradnji značajno je napravilo temelje za naredni period.
Standard vojnika, stambeno pitanje, stambeno zbrinjavanje, nešto čemu je mnogo posvećeno pažnje. Devetstotina pripadnika Vojske Srbije, Ministarstva odbrane je stambeno zbrinuto.
Ono što jeste mnogo važno i o tome ćemo pričati tokom dana – magacini, rezerve Vojske, magacini hrane, garderobe, opreme, to je sve bilo prazno. Ovo samo dajem kao teze o kojima ćemo pretpostavljam govoriti u toku dana, jer treba da govorimo. Treba da govorimo zašto su magacini hrane u vojsci bili prazni, zašto se dnevno naručivala, zašto se naručivalo samo kod jednog klijenta? O svemu tome danas treba razgovarati. Danas su puni magacini hrane, sto posto, uniforme, oprema za vojsku.
Ono o čemu se malo govori, to je stepen korupcije u vojsci. „Transparens internešnel“ je radio istraživanja koja su objavljena i 2011. godine, a i nedavno 2014. godine. Za te tri godine napravljen je značajan korak, 45% bolja pozicija Srbije. Od 77 pokazatelja, u 33 pokazatelja smo pokazali znatan napredak. Dakle, srpska vojska je danas u 40 najbolje pozicioniranih vojski u svetu, kada govorimo o opasnosti od korupcije. Sada smo i u grupi C, umeren rizik, za razliku od prethodnog perioda do 2012. godine, kada smo bili u grupi visokog rizika od korupcije.
O vojsci treba reći još samo jednu stvar, za mene veoma značajnu. Ponovo smo vratili srednje vojno obrazovanje za podoficire, što značajno pomaže ugledu vojske u narednom periodu. Neko je želeo da nemamo dovoljno školovan kadar. Dobrovoljno služenje vojnog roka je nešto o čemu se u Srbiji rado govori. To ne treba da bude princip, to treba da bude mogućnost za one koji žele da budu deo tog sistema. Nekada smo teškom mukom u prethodnom periodu pre 2012. godine do 1.000 pripadnika primali na dobrovoljno služenje, danas je to preko 2.500 ljudi.
Ima još mnogo stvari, govorićemo u toku dana.
Ono što me je zaprepastilo u dosadašnjim izlaganjima, to je političko licemerje. I to ste mogli čuti više puta. Želim građane da zamolim da do kraja dana isprate taj stepen političkog licemerja koje će čuti. U ovom trenutku koleginica govori, i to vrlo kratko, samo na početku svog obraćanja, o rodnoj ravnopravnosti i o poziciji žene u Srbiji, samo kratko, jer to je zgodno napomenuti na početku govora. Suština je nešto drugo, suština je dobiti sitne političke poene. Suština je pomenuti po ko zna koji put polulažne afere ili događaje koji su već dobili epilog, ali ponavljati ih, neprestano ih ponavljati, jer oni nemaju politički program. Teško je ponavljati stavke političkog programa, ali nije loše ponavljati neka opšta mesta, pa ko čuje – čuo je. Znate, kada stotinu puta ponovite laž, ona postaje istina. E, tako su i oni sebe ubedili da upravo oni pobeđuju i preuzimaju vlast u Srbiji.
Niko od nas, ni jedan član SNS vam ne može sa sigurnošću prognozirati naredne izbore. Bio bi neozbiljan da to uradim. Možemo da se oslanjamo na istraživanja, na prognoze. Svaki, do poslednjeg člana SNS sprema se ozbiljno, od trenutka kada smo preuzeli odgovornost za vlast, sprema se ozbiljno za naredne izbore i tek nam predstoji kampanja, ozbiljna organizacija, ozbiljan rad sa građanima. A ovo, besplatan marketing danas u Skupštini Srbije za opoziciju, mislim da ne ide u dobrom smeru.
Koleginica Vučković govori o pristojnosti, traži pristojnost, i to sedeći ispred Dragana Šutanovca, koji tvituje o koleginicama u Skupštini Srbije na najgori mogući način, sedeći ispred kolege Pavićevića, koji se juče tako ružno obratio o poslanicama SNS, sedeći ispred gospodina Živkovića, koji je izgovarao najružnije, pogrdne reči u Skupštini Srbije. Zaista, žao mi je što koleginica nije tu da odgovori, kako to, pre nego što bacite kamen na nekoga, razmislite imam li ja to pravo da kažem? Sve što sam ovde danas izgovorila mogu da ponovim i za deset godina i stojim iza svake svoje reči i neće me biti sramota. Da li svi mogu danas da ponove ono što su ovde izgovorili?
Kada govorimo o lošem odnosu SNS prema ženama, prema poziciji žene, to je tek bilo smešno. Dolaskom na vlast 2012. godine, zaista zahvaljujući prethodno donetom izbornom zakonu, imamo 30% žena u Skupštini Srbije. Ali, ono što nije propisano zakonom, što nije propisano kvotom, to je mesto predsednika odbora u Skupštini Srbije. Imamo 20 odbora. Osam žena u srpskom parlamentu su predsednice skupštinskih odbora. To ne može niko nametnuti, tu nema kvote, nema zakona. Biraju vas kolege, žele da budete taj koji će voditi skupštinski odbor. To nije ono iz socioloških istraživanja, da žene vode odbore koji se bave zdravljem, prosvetom, kulturom, socijalnim temama. Jeste, i tu smo, jer su nam vrlo važne te oblasti. E, ovoga puta je to drugačije. Aleksandra Tomić je predsednica Odbora za privredu, trgovinu i turizam, Aleksandra Đurović je predsednica Odbora za spoljne poslove, ja sam na mestu predsednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Stvari se značajno menjaju. Da ne govorim o mestu predsednice parlamenta. Imali smo prethodnu praksu i Srbija je ponosna na to. Da ne govorim o metu guvernerke. Da ne govorim o poziciji ministarki u Vladi Srbije. Treba li da govorimo o tome da je SNS formirala Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, koje je u kabinetu potpredsednice Vlade. To takođe nikada nije bilo. Bilo je telo, jedno malo telo, mala uprava u ministarstvu. Znatno smo popravili odnos prema ženama, ne deklarativno, ozbiljno, zakonski, dodeljujući ženama upravo odgovornost, najozbiljnije zadatke. To poverenje koje je ukazano ženama, e, to je odnos prema ženama. To je odnos SNS prema poziciji žene.
O nasilju, o porastu nasilja u Srbiji, o tome tek možemo da govorimo. Naravno da je primetan porast i protiv toga treba svi da se borimo. Niko ne kaže da to nije tako. Treba razmisliti koji je procenat porasta zabeleženog nasilja u porodici, zahvaljujući tome što smo žene osnažili, što svakodnevno intenzivno u poslednje četiri godine govorimo da treba da prijavljuju nasilje u porodici, da postoje mehanizmi u državi koji će ih zaštititi i da moramo zajedno da radimo na suzbijanju nasilja nad ženama i u porodici.
Premijer Vučić bio je u sigurnoj kući, razgovarao sa štićenicama te kuće, razgovarao sa ljudima i organizacijama koje se bave nasiljem nad ženama i u porodici. Dogovoreni su dalji pravci u kom smeru možemo pomoći. Ne želim da govorim o tome koliko su pojedinačno ljudi pomagali institucijama koje se bore protiv nasilja nad ženama i u porodici, koliko smo pomogli da mnogi od njih dobiju zaposlenja, da im se pomogne u teškim, skupim pravnim procesima, da se pomogne u dobijanju osnovnih dokumenata, jer te su žene i deca ostali bez svega, izašli bez i jednog dokumenta, bez osnovnih sredstava. E, to je pravi odnos prema žrtvama nasilja i tako se radi sistematski i ozbiljno, deklarativno je najlakše.
Još jedna stvar, nisam mogla da se ne nasmejem, kada predstavnici opozicije govore da će oni uvesti evropske vrednosti u Srbiju. To govori neko ko sedi, kome je šef Pajtić, koji otima hendikepiranoj deci. To su sigurno evropske vrednosti, složićete se.
Još jedna stvar koja se tiče i Odbora, čija sam predsednica, da li je trebalo formirati anketni odbor koji bi ispitao nesretne događaje oko pada helikoptera? Ne mislim da bi to bilo dobro. Ne mislim da treba dati još jedan prostor za besplatan politički marketing, nekome ko će se izrugivati nesretnim sudbinama ljudi. To bi bili laki politički poeni, to bi bio politički cirkus. Ne mislim da u situaciji kada je bilo žrtava i pripadnika vojske i civilnih žrtava da nas nekoliko poslanika može značajno da doprinese razrešenju i otkrivanju istine.
Druga je stvar, što rezultati, epilog, koji ste dobili, kao rezultat rada ozbiljnih stručnih komisija vam se nije dopao. Ali, onda to tako treba reći, a ne skrivati pod nekim drugim velom, insistirati na anketni odbor.
Sigurna sam da ćemo u toku dana čuti i ostale kolege iz DS, živo me zanima kakvu će meru pristojnosti imati prethodni ministri kada budu govorili o rezultatima današnjeg ministra Gašića.
Ono što je Bratislav Gašić izgovorio, složili smo se svi, je nedopustivo. Što je učinio, trpe će sankciju. U tome smo se dogovorili. Ali, rezultati Ministarstva odbrane, njega, kao najboljeg ministra odbrane, to govore podaci, to moraju svi da potvrde.
Još jedan kratak utisak, sinoć sam bila u Kraljevu, na tribini, gde je bilo oko 500 građana. Ministar Gašić je prvo, obraćajući se, izvinio se svim ženama prisutnim u sali, ukoliko su se osetile uvređene i rekao da mu to sigurno nije palo lako što odlazi sa te pozicije, jer planovi koje je imao sa Ministarstvom odbrane, projekti koje je započeo, u njima je bio strastveno svim srcem, išao je napred, to mogu da potvrdi i njegovi saradnici, ali je svestan da je ovo nedopustivo, svestan je da mi sada iz SNS postavljamo nove standarde u odgovornosti, članova Vlade, za izgovorenu reč.
On je prihvatio smenu i ostao da radi u stranci, da da sve od sebe, u okviru svih svojih kapaciteta, da ih stavi na raspolaganje kako bi smo napravili najbolje moguće rezultate. A, neki od kolega, onog trena kada im zatraže ostavku ili ih smene, odlaze i prave novu stranku. Mnogo se brzo ljute.
Hvala vam, mi ćemo podržati, lično nerado, ostavku ministra Gašića, ali hoću da u toku današnjeg dana mnogo puta čujemo o rezultatima i ministra Gašića i Ministarstva odbrane. Hvala vam.

Hvala gospodine Bečiću.
Uvaženi ministre Dačiću sa saradnicima, dame i gospodo kolege poslanici, zakoni koji se danas nalaze pred nama zaista su deo i naših međunarodnih obaveza kada je u pitanju diplomatija i deo naših obaveza kada se tiče formiranja obaveza zakonskog okvira po kojem ćemo postupati u narednom periodu, odnosno kako bismo precizirali ono što smo uradili do sada.
Do sada su izvesne mere ograničenja, kada govorimo o Zakonu o međunarodnim merama ograničavanja, uglavnom smo to radili na osnovu odluke Vlade Republike Srbije i kretali smo se u tim okvirima. Sada je zaista neophodno, a i u okviru naših obaveza i akcionih planova za različita pregovaračka poglavlja, ovde se spominje Poglavlje 31 – spoljno bezbednosno i odbrambena politika, i to je naša obaveza da se uskladimo i budemo deo tih tokova, ponašamo se i diplomatski i državnički onako kako to propisuju naše državničke obaveze kao buduće članice EU.
Ovim zaista regulišemo tu proceduru koju ćemo uvesti i primenjivati i ukidati međunarodne mere ograničavanja. To je naša obaveza i kao članice UN i kao članice nekih drugih međunarodnih organizacija poput OEBS-a, ali time nas obavezuju i različiti ugovori i sporazumi međunarodni koje smo potpisali i kojima su određeni naši odnosi sa drugim članicama.
Ovim zakonom su obavezana i sva pravna i sva fizička lica, koja su to jurisdikcijom naše države i ono što jeste veoma važno je da ćemo mi ovim zakonom ojačati i poziciju Republike Srbije u oblasti izvozne kontrole naoružanja.
Kada govorimo o ovim merama koje mogu biti sprovedene, mere ograničavanja, one zaista mogu biti različite. Obuhvataju ili kompletan prekid diplomatskih odnosa ili određeni stepen njihovog snižavanja. Mogu biti prekinute i ekonomske veze, prekid saobraćaja ili nekih drugih sredstava komunikacije i ono što sam već rekla, može biti zabrana trgovine oružjem ili ograničavanje kretanja određenih lica ili privremeno ograničavanje raspolaganja imovinom i neke druge slične mere.
Jeste da ćemo ovim napraviti zakonski okvir i jeste da ćemo zaista, kao što piše i u ovom Predlogu zakona, se pridružiti grupi zemalja koje na ovaj način žele da uspostave i očuvaju međunarodni mir i bezbednost, poštovanje međunarodno humanitarnog prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda i izvršavanje nekih drugih međunarodnih obaveza. Ali, sigurna sam da će se složiti samnom ljudi koji se ozbiljno bave diplomatijom, da često ono što piše na papiru može da bude u praksi tumačeno na različite načine i upravo razlika u tumačenjima onoga što piše na papiru dovodi do određenih sukoba, pre svega diplomatskih, a nakon toga i mnogo ozbiljnijih.
Veoma je važno da budemo svesni prioriteti naše spoljne politike, na koji način ćemo sprovoditi, koliko ćemo se ozbiljno, decidno držati onoga što je propisano.
Kao članica naše delegacije u Skupštini Saveta Evrope u Strazburu često sam svedok različitih tumačenja, rekla bih i licemernog ponašanja i poslanika upravo zemalja koje su stubovi EU. Znate, Parlamentarna skupština Saveta Evrope je jedno sedište gde se neguju ljudska prava i gde bi trebalo da ona budu ispoštovana u onom maksimalnom kapacitetu i gde ne postoje zemlje prvog i drugog reda, poslanici prvog i drugog reda, glasovi grupe poslanika koji važe više ili manje.
Na papiru to sve tako i jeste i kada izračuna skupštinski brojač glasova, ali vam moram reći da se velika diplomatska borba vodi svakodnevno. To čine i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova u Srbiji, čine svi naši diplomatski izaslanici, čine predstavnici parlamentarne diplomatije.
Mi imamo nekoliko vrlo važnih delegacija u skupštini Srbije i zaista smo svakodnevno u komunikaciji sa ministrom spoljnih poslova Dačićem, sa predstavnicima naše Vlade, sa ljudima koji su na čelu različitih sektora u Ministarstvu spoljnih poslova i to je veoma važno. Treba reći građanima da, dakle, parlamentarna diplomatija, odnosno poslanici koji su najčešće osuđivani što dosta putuju, troše izvesne količine novca, a to je sve zaista samo jedan novinski natpis, nema istine iza toga, parlamentarna diplomatija je veoma, veoma važna.
Često možete čuti da poslanici nemaju obavezu da glasaju u međunarodnim institucijama, to je pravilo u svetu, nemaju obavezu da glasaju onako kako to propisuje njihovo Ministarstvo spoljnih poslova, jer to je pravilo nezavisnosti poslanika da, dakle, u nekoj međunarodnoj instituciji glasa po svom mišljenju, po svom uverenju. Ali, moram vam reći da se retko razlikuju naši stavovi. Vrlo blisko sarađujemo, na istom smo putu, imamo iste smernice. Ono što možemo jedni ili drugi, u različitim međunarodnim institucijama dobiti, kao sugestiju i kada razmenimo iskustva, vidimo kuda idu određeni tokovi u međunarodnim institucijama, opet na kraju pronađemo zajedničko rešenje.
Zbog čega je važna ova saradnja, o kojoj stalno govorim? Upravo zato što međunarodne mere ograničavanja budu rezultat nekog dogovora. Svesni smo sankcija koje su uvedene Rusiji, a ja, kao članica delegacije u Skupštini Saveta Evrope, vidim kolika je šteta zbog čega predstavnici Rusije nisu u Skupštini Saveta Evrope. Najlakše je nekome zabraniti da ne bude tu i da ne čujete njegov glas, ali, verujte, već posle nekoliko, mi na svaka tri meseca imamo redovna zasedanja u Skupštini Saveta Evrope, već posle prvog zasedanja gde se Rusi nisu pojavili videli smo koliko je teško donositi odluke bez tako ključnog činioca, koliko su se poremetili mnogi drugi procesi i odnosi u Skupštini Saveta Evrope i koliko je otežan rad.
To će vam posvedočiti, do duše, u privatnim, neformalnim razgovorima, i poslanici najviših sila, koje su zapravo i tražile uvođenje sankcija Rusiji. Jako je teško funkcionisati. Nije dobro da u međunarodnim organizacijama, gde su zapravo predstavljene, ne političke stranke, međunarodne organizacije, poslanici u međunarodnim organizacijama su glas građana koji dolaze iz tih država i zbog toga je nezgodno i kada se poslanici u međunarodnim organizacijama izjašnjavaju u ime svojih stranaka, a ne u ime države iz koje dolaze.
Naravno da je jako teško sugerisati kako će određeni poslanik da glasa, ali treba imati na umu da mi u inostranstvu, zaista predstavljamo državu iz koje dolazimo i da treba zastupati interese države. Mnoge, mnoge kolege iz zemalja EU insistiraju i vrše pritisak na članove srpske delegacije, jer znaju da imamo neformalne kontakte sa poslanicima Ruske Federacije, insistiraju da uspostavimo kontakte, da probamo da se ponovo Rusi vrate u međunarodne tokove, u Savet Evrope, jer je neophodno da radimo zajedno. Ne možemo čuti glas građana Ruske Federacije i ne znamo šta oni zaista misle, neophodno je da radimo zajedno.
Srpska diplomatija je napravila, odnosno diplomatija Republike Srbije, veliki uspeh u prethodnom periodu, od 2012. godine sam u parlamentarnoj diplomatiji, pre svega, na početku Interparlamentarnoj uniji, a sada u Skupštini Saveta Evrope, sve naše delegacije su u poslednje tri, sada već četiri godine napravile značajne pomake, u svim međunarodnim organizacijama se vodi evidencija koliko je ko aktivan, koliko učestvuje u radu komiteta, na plenumima, u donošenju različitih rezolucija, odluka tokom diskusija i moram vam reći da je svuda značajno pomerena pozicija Srbije na bolje.
Mi smo u Skupštini Saveta Evrope posle tri godine na sedmom mestu po aktivnosti, od 47 zemlja koje su članice Skupštine Saveta Evrope, a nekada smo bili na začelju te liste. Dakle, to govori i o aktivnosti poslanika, ali pre svega je u uskoj saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova. Slično je i u Interparlamentarnoj uniji. Želim da govorim i o uspesima koje pojedinačno poslanici, članovi naše delegacije, ostvaruju tim što budu birani za važna mesta na kojima se donose ključne odluke u tim međunarodnim institucijama, što govori da odaju priznanje i našoj državi iz koje dolazimo, a i o tom poslaniku lično koji bude kandidovan za tu poziciju.
Ovog puta sam se, ministre Dačiću, više okrenula ka poslanicima u diplomatiji, ali slično važi, zaista, i za predstavnike vašeg ministarstva širom sveta, gde odlazimo mi, kao članovi delegacije Skupštine Srbije. Ne bih uputila negativnu kritiku, više apel ambasadorima i našem diplomatskom osoblju, da recimo za neki stepen podignu svoj nivo aktivnosti i da budu još posvećeniji poslu nego što su bili do sada. Mislim da u prethodnom periodu ambasade nisu bile dovoljno jako vezane za Ministarstvo spoljnih poslova, u smislu stalnih konsultacija i kontakata.
To je zaista i postojalo, u tehničkom smislu, suštinski se pokazala vaša lična aktivnost, ministre Dačiću, tokom borbe za prijem Kosova u Unesko, odnosno naše borbe da oni ne budu primljeni. Sigurno će te se složiti da i to koliko ste i vi uložili truda govori da ambasadorima i našem diplomatskom osoblju treba jedan snažan podstrek iz centrale da krenu i da budu još aktivniji. Imamo izuzetno obrazovano, sposobno, kada kažem diplomatsko osoblje, mislim na prvom mestu na ambasadore, konzule, atašee, dakle ljudi koji se nalaze širom Srbije i predstavljaju Srbiju na najbolji mogući način, ali da im je vrlo važno da i vi iz Ministarstva spoljnih poslova stalno zadajete nove i nove zadatke i nove i nove lestvice, po kojima će oni raditi.
I ovaj Zakon o međunarodnim merama ograničavanja, kao i ove naredne dve ratifikacije zakona, ne zahtevaju posebna finansijska sredstva, to je vrlo važno kada govorimo o srpskom budžetu koji treba negde da bude uvek na prvom mestu kada planiramo, da ga imamo u vidu kada planiramo naše aktivnosti. Uvode se određene evidencije podataka, koje se odnose i na države i na međunarodne organizacije, na fizička lica, to je vrlo važno i formiranje tih evidencija kada govorimo o međunarodnim merama ograničavanja, ali i na način na koji će se čuvati podaci i na način na koji će se uništavati podaci nakon određenog perioda, pet godina.
Madridska konvencija, odnosno Konvencija kojom se detaljnije definiše kako ćemo sarađivati između lokalnih i regionalnih vlasti među državama potpisnicama, putem zaključivanja različitih sporazuma, dakle, o prekograničnoj saradnji, već su kolege rekle koje su to oblasti u kojima sarađujemo, dakle i privredna saradnja i regionalni razvoj i urbani i seoski razvoj, transport, turizam, zaštita životne sredine, kultura, ono što je vrlo važno, uzajamna pomoć u vanrednim situacijama, ima mnogo oblasti na kojima treba da sarađujemo. Odlično je što ćemo ratifikovati ovu Konvenciju koju smo, dakle potpisali pravovremeno uz dostavljanje ove izjave, to isto mislim da je veoma važno, da smo uz tu izjavu uz koju smo potpisali konvenciju potvrdili da zaista jedino Republika Srbija ima međunarodno-pravni kapacitet i time ćemo izbeći ona različita tumačenja ove Konvencije, gde međunarodno-pravni subjektivitet može da ima i neka druga teritorijalna jedinica države potpisnice, odnosno to smo precizirali da je država jedini nosilac liste.
O ukidanju viza za nosioce diplomatskih, specijalnih i službenih pasoša sa Republikom Liban ne treba mnogo govoriti, to je, manje više, proceduralna ratifikacija Sporazuma. Po podacima koji su meni dostupni, oko tri hiljade ljudi iz Republike Liban koji su nosioci diplomatskih, specijalnih i službenih pasoša moći će lakše da funkcionišu kada je saradnja sa Srbijom i poseta Srbiji u pitanju, u trajanju do 90 dana, i biće izuzeti, dakle, od pribavljanja viza i za ulazak i za tranzit i za boravak na teritoriji naše države.
Pošto sam uglavnom i govorila pozitivno, zapravo sve vreme sam govorila pozitivno, da ne bude nekih sumnji, meni je zanimljivo da na ovoj listi prijavljenih govornika za danas imamo kolege koje su protiv ovog seta zakona i žao mi je što do sada nismo mogli da čujemo nijednog od njih, imali smo i vreme za ovlašćene izvestioce. Želela sam da čujem predstavnike DS ili opozicije, zbog čega su protiv ovog predloga zakona? Nije mi jasno, da li su možda protiv prekogranične saradnje ili protiv omogućavanja da predstavnici Libana dolaze za službene potrebe u Srbiju ili treba zatvoriti vrata svima? Ili su možda protiv ovih uvođenja sankcija, ali onda treba objasniti zbog čega i kako?
Evo, kolega Pavićević maše. Ali, vi niste iz Demokratske stranke. Još uvek niste.

Hvala.
Dakle, Srpska napredna stranka, kao što je rekla Aleksandra Tomić, ovlašćena za ove zakone, glasaće za ove predloge zakona. Hvala.

Hvala, da dam doprinos ovoj vrsti diskusije.

Dobro je, što obraćamo pažnju na tačke, zareze, pravopisne, gramatičke, neke lektorske izmene koje su nam neophodne, da to moramo da pazimo, jer je ovo najviši zakonodavni dom, svaka tačka na određenom mestu, kao što kažu, može da proizvede veliki problem, ali ovo nisu bile takve vrste grešaka koje mogu da naprave veliki efekat, negativan efekat na sprovođenju ovog zakona.

Drago mi je što, ovaj zakon je takav da nema suštinskih zamerki, nema toga da je određeni amandman veoma loš i da pravi negativan efekat. Dobro je, što pričamo o gramatičkim i pravopisnim greškama. Dakle, odmičemo u suštini zakona, koja je odlična, ove detalje treba popraviti i jako dobro smo radili i opozicija i pozicija na pripremi ovog zakona. Juče na Odboru, gde smo razmatrali amandmane, zaista od 339 amandmana mi smo 103 usvojili. Najveći deo jesu pravopisne, gramatičke izmene, ali čućete u toku današnjeg dana, ovo je odličan zakon, nijanse su u pitanju koje smo korigovali, zato i služi parlament. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman o kojem je govorio kolega je slovna greška i u tekstu piše „maninjskih“, a treba „manjinskih“, zamena dva slova. Nije ključan amandman. Naravno da su ovu slovnu grešku primetili, pretpostavljam 80% poslanika koji su pročitali i naravno da je bilo dosta sličnih amandmana i naravno da se mi poslanici među sobom konsultujemo ko je podneo koji amandman, a ko planira da podnese.

Dakle, sasvim je normalno da je više poslanika ili više grupa poslanika uočilo i poželelo da podnese ovakav amandman.

Dogodilo se, ne samo na ovome, nego mnogim drugim zakonima da podnose slične amandmane i odlučili smo juče na Odboru da to bude usvojeno po predlogu Vlade, amandman grupe poslanika SNS, a kolega Pavićević u tom trenutku nije imao ništa protiv, ali treba reći da je bilo i amandmana koji su takođe podneli slično grupa poslanika SNS i kolega Pavićević, što sam, što sa svojim kolegama i za koje smo odlučili da promenimo, da odbijemo grupe SNS, iako je Vlada tako predložila da usvojimo, kolege Pavićevića amandman i on se tu složio bez ikakvih problema.

Dakle, juče na Odboru je bilo dogovora i konsultacija, ali zaista da se insistira da svaki amandman koji podnese kolega Pavićević se usvoji da bi on imao bolju statistiku i da se ničiji takav drugi ne usvoji.

Znači, ono što podnese kolega Pavićević nema pravo niko drugi da podnese ili ako je podneo biće mu odbijeno. Zbog čega? Zato što želi da popravi statistiku.

Mislim da to nije dobar odnos prema građanima. U parlamentu nas zanima isključivo efekti zakona. Efekat zakona je isti ukoliko usvojimo amandman SNS ili kolege Pavićevića ili kolega Mehe Omerovića ili bilo koga drugog ukoliko glasi isto, odnosno proizvodi isti efekat na zakone.

Zato, zaista ne treba se igrati. Ta statistika možda jeste zanimljiva za neku drugu vrstu istraživanja, ne za podizanje rejtinga kod građana. I mi smo evo sad izgubili 45 minuta oko nekih pravopisnih grešaka koje nemaju mnogo efekta i ne menjaju se suštinske izmene u zakonu. Čeka nas 500 amandmana. Ogroman rad. Hajde da se uozbiljimo i da gledamo oko nekih suštinski promena koje je trebalo možda načiniti, a nismo ili koje smo načinili i znatno su bolje od predloga u početku. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, po članu 107. se javljam, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Zaista sam iznenađena da neko ko je toliko dugo u parlamentu, zauzima ozbiljne pozicije i u stranci iz koje dolazi, ovako napravi jednu kombinaciju. To je zaista neozbiljno i priliči nekome ko je možda juče ušao u politiku da se tako institut MUP, institut ministra unutrašnjih poslova, svih poslanika koji su bili prisutni na tim neformalnim konsultacijama, koji su zaista stvar dobre volje, nisu nigde propisani, ali tim bolje, bilo nas je 70 na tim konsultacijama, da korigujem ministra u izjavi, jer mi je bilo vrlo važno kao predsednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove koja je učestvovala u organizaciji i tih konsultacija i nekoliko pre toga koje pokušavam da uvedem kao praksu, jer mislim da je jako dobro, smanji se broj amandmana, naprave se, objasne se neke nedoumice, nejasnoće. Mnogi poslanici odustanu od amandmana jer vide da je to rešeno na neki drugi način ili da će određeni podzakonski akt to rešiti.
Upravo ta naša dobra namera je spakovana u ono što prethodni govornik pokušava da kaže da je neko povredio njegovo pravo. Zar zaista mislite da je 70 poslanika sa vrhom MUP, odnosno radnom grupom koja je radila na predlozima ova tri zakona, sedelo i ćutalo u Maloj sali, kako bi dva poslanika opozicije bilo ljuto i otišlo i čekali bi mi da oni odu sa tih zakazanih konsultacija?
Pobogu, ovde se radilo, mogli smo da radimo još dva sata iza toga. Ministar nas je više puta opomenuo da zaista ima zakazane naredne termine, ali su poslanici pozicije insistirali na tome da se još pojasni dodatno ono što je bilo nejasno poslanicima.

Kolega Milan Petrić je zaista sačekao strpljivo to naše kašnjenje i nakon toga je desetak ljudi iz MUP, zajedno sa mnom kao predsednica Odbora koja želi da isprati ceo taj proces, jer mislim da su ovo veoma važni procesi, ostali smo da razgovaramo o svemu tome.

Ali, da li kolege koje žele da izdramatizuju da ovde uđu, niko ih nije naterao, oterao odavde kao što je rečeno. Hožu da insistiram na tome da nije tačno da ih je neko oterao. Niko ne može poslanika ni iz jedne prostorije u parlamentu da izbaci, a on ako želi da konstruiše nešto, to je sramota za te godine, za političko iskustvo, takve igrarije.

Hvala.
Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, zakoni koji su danas pred nama, ova tri zakona, zaista će značajno i osvežiti, ali ono što je još važnije, i osnažiti, inovirati sasvim ovaj pravni okvir po kojem postupa policija u Srbiji. Tako da, ono što je nama najvažnije, nama kao predlagačima zakona, odnosno Vladi Srbije, je da policija Srbije bude i efikasnija, ali da integritet policije bude ojačan. To je ono što je kritikovano najviše u prethodnom periodu. Na to su ukazivali i eksperti koji su se bavili istraživanjima u ovoj temi, ali i građani u svakodnevnom kontaktu. To je nešto na čemu moramo da radimo. Ova tri zakona značajno će unaprediti taj pravni okvir i onda možemo mnogo ozbiljnije govoriti o integritetu policije u Srbiji. To će svakako biti jedini način da policija ponudi adekvatniju reakciju na pretnje koje su moguće i po bezbednost ljudi i po bezbednost imovine u Srbiji.
Prvo ću govoriti o Zakonu o policiji. Sva tri zakona su prošla javnu raspravu i to je izuzetno važno. Svi poslanici u današnjim diskusijama insistiraju na tome i to je dobro da celokupna javnost, uzimajući i eksperte i predstavnike državnih organa, i sindikata i medija i svih zainteresovanih delova javnosti mogu da daju svoj sud o nacrtima zakona u jednom trenutku, a sada kroz naš parlamentarni rad i o predlozima zakona.
Javna rasprava je dakle počela u martu 2015. godine, održana je u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, kada govorim o Zakonu o policiji. Kao što rekoh, tu su bile zainteresovane brojne strane u javnosti, da sada ne ponavljam. Ono što nisam rekla, to su međunarodne organizacije. Veoma mi je važno da se to čuje, da građani budu upoznati sa tim. Ovo nije proizvod neke male radne grupe u MUP. O ovome se u prethodnih godinu dana izjašnjavala i međunarodna javnost, odnosno eksperti u ovoj oblasti, a i faktori u našem društvu. OEBS je maltene paralelno radio i davao komentare na nacrt ovog zakona.
Reći ću vam da sam pre tri dana, kao predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, primila delegaciju OEBS u kojoj se nalazio nezavisni ekspert, koji je zapravo radio sve vreme neku vrstu evaluacije, odnosno davao komentare, ocene na ovaj Predlog zakona. To je gospodin Mauricio Lustro, koga je OEBS angažovao i on je zaista pozitivno ocenio ovaj Predlog zakona, sugerišući da je veliki procenat primedbi, koje je upravo OEBS davao, uvažen.
Reći ću vam da smo u julu 2015. godine, dakle pre šest meseci, u parlamentu Srbije predstavili tadašnji Nacrt zakona, da je tada javnost bila veoma zainteresovana i da je upravo veliki broj primedbi ubačen u ovaj Predlog zakona. Na tome moramo da insistiramo, to ljudi moraju da znaju, da je ovde ubačen veliki broj sugestija. Ne postoji zakon na svetu koji je savršen i na koji neko neće imati primedbu, ali ovako kompromisno, sveobuhvatno rešenje je zaista rezultat dugoročnog rada. Sa time će se složiti brojne nevladine organizacije koje se zaista bave ozbiljno sektorom bezbednosti i zakonskim rešenjima.
Vrlo je važno da istaknem da ovim usvajanjem Zakona o policiji mi zapravo završavamo jednu od naših aktivnosti u okviru pregovaračkog procesa. Time ćemo moći da adekvatno odgovorimo na potrebe tokom pregovora. To su poznate teme. To su migracije, azil i vize. Ovo je na korak već pola puta pređeno.
Novi Zakon o policiji nam omogućava savremeniji način upravljanja u ovom sektoru bezbednosti. Naravno, vreme donosi nove izazove i neke nove pretnje, ali i nova očekivanja građana i radna grupa je pisala ovaj zakon po ugledu na razvijene evropske zemlje, kako su oni organizovali rad u službama bezbednosti.
Glavni cilj ovog zakona je, ponoviću još jednom, popravljanje efikasnosti rada policije. U ovom zakonu bih izdvojila tri akcenta, zapravo organizacionu strukturu, karijerno napredovanje, kontrola rada zaposlenih.
O organizacionoj strukturi možemo govoriti o različitim segmentima i dobro je da to građani čuju. Imamo tri vrste službenika, ako sam se dobro izrazila, državni i policijski službenik i nameštenik. Dakle, nameštenici će biti ljudi koji će pomagati u tehničkim poslovima.
Ovakva vrsta organizacije će omogućiti veću profesionalizaciju u policiji. To je ono što se moglo čuti sve vreme. Eventualne zamerke na organizacionu strukturu će biti razrešene dodatnim podzakonskim aktima, planira se donošenje uredbe u načelima za unutrašnje uređenje o vrstama organizacionih jedinica, sedišta i područja za koje se obrazuju te jedinice i ministar će uz saglasnost Vlade doneti pravilnik o tom unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP.
Ono što jeste jako zanimljivo je da će biti omogućena veća transparentnost u radu policije, veća otvorenost, veća saradnja sa građanima, posebno sa lokalnom zajednicom, sa državnim organima, sa službama bezbednosti, ali je vrlo važna i međunarodna saradnja. Ona se do sada ostvarivala kroz posebne sporazumne, ali je važno definisati je i kroz ovaj zakon.
Teži se uspostavljanju elektronske uprave, različitih servisa za građane. To je veoma važno kada govorimo o otvorenosti policije i insistira se na radu policije u zajednici koja podrazumeva jedan novi oblik rada policije. To će biti preventivan oblik rada, jer mislim da svi moramo da radimo u narednom periodu na prevenciji, a ne samo na sankcionisanju prekršaja i krivičnih dela.
Ovaj zakon je na poseban način definisao policijske mere i radnje. Vrlo je važno da se policijski poslovi osavremenjuju protokom vremena i da evropski standardi ulaze u naše propise i sada nastaju neke nove vrste poslova koji se sada obavljaju na sasvim drugačiji način.
Standardizacija, i to savremena, se uvodi u sve procedure. Uvode se nova sredstva prinude. O tome je bilo reči u medijima. Izuzetno pozitivno to ocenjujem, a to su i stavovi policijskih sindikata i eksperata koji se bave ovim sektorom. Uvodi se tzv. biber sprej i elektrošoker, odnosno elektromagnetne ili šok palice. Policajci će moći da zaustave ili onesposobe trenutne, uslovno rečeno, nasilnike, a da im pri tom ne nanesu teške telesne povrede. To je ranije bio slučaj kada su koristili vatreno oružje, a istovremeno policajci će sebe štititi na ovaj način.
Novi činovi i zvanja, o tome smo mogli čuti danas. Ostaje samo SAJ, kao jedina specijalna jedinica. Posebne jedinice: Žandarmerija, Helikopterska jedinica i Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata i policijska brigada samo u policijskoj upravi za grad Beograd. Toliko o organizaciji.
O karijernom napredovanju zaista je dosta govoreno, mediji su posebno zainteresovani za to, jer napredovanje u policiji je često bilo pod znakom pitanja. Ovog puta su tačno definisani kriterijumi, način, vremenski rok i sve ono što je neophodno da biste napredlovali. Ovoga puta šef to neće raditi po ugledu na lepotu vaših očiju ili na prisnost sa onim koji treba da bude nagrađen. Tačno je propisano koji stepen obuke, koji rezultati, koja postignuća su neophodna kako bi neko mogao da napreduje u svojoj karijeri. Vrednovanje, procena obavljaće se godišnje, a dinamika vrednovanja, procene u velikoj meri zavisi od pozicije i od onog stepena za koji se pripadnik MUP kandiduje za ubuduće.
Da bi građani shvatili ozbiljnost i sistematičnost u naporima pri uvođenju karijernog napredovanja, treba reći da je u toku formiranje sektora za ljudske resurse. Iako su se danas mogle čuti negativne kritike na račun tog sektora, apsolutno to ne stoji. Sektor za ljudske resurse će pratiti zaposlene od trenutka kada zasnuju odnos u MUP, tokom celog kretanja kroz ministarstvo, pa sve do okončanja radnog veka. Sumirajući sve te rezultate, imajući u vidu sve ocene, sva postignuća pripadnika MUP, vi ćete sa mnogo većom tačnošću, nego što je to bilo do sada moći da ocenite da li neko može da bude unapređen ili ne, i to će biti mnogo transparentnije, to će biti jedna vrsta podsticaja, fer pleja i za ostale kolege.
Kontrola rada zaposlenih, vrlo važna, ojačavanje Sektora unutrašnje kontrole je nešto što je bilo neophodno duži niz godina unazad. Mnoge smo primedbe čuli u prethodnom periodu i ovoga puta kontrola rada zaposlenih, kroz Sektor unutrašnje kontrole, uvodi dva zanimljiva instrumenta koji su pozitivno ocenjeni. U pitanju je test integriteta i u pitanju su imovinski kartoni, odnosno deponovanje imovinskih kartona.
Test integriteta za proveru svih zaposlenih u MUP, posebno starešina, što do sada nije bio slučaj. To je metod koji će moći da razotkrije korupciju, koruptivno ponašanje službenika. Uslovi i način primene ovih testova integriteta biće propisani podzakonskim aktima.
Kada se govori o testu integriteta, kao pojam, kao definicija, je izuzetno prihvatljiv. Njegovo sprovođenje, realizacija na terenu je nešto na šta treba da obratimo pažnju i zbog toga su vrlo važni podzakonski akti koji će ovo definisati. Niko ne kaže, ni jedna zemlja na svetu, niko se nije izborio sa korupcijom u potpunosti, ali moramo da uvodimo instrumente, moramo da menjamo način razmišljanja, da prihvatamo nove obrasce ponašanja.
Imovinske karte, odnosno deponovanje imovinskih kartona su važni jer mogu da ukažu na krupne promene u imovini pripadnika MUP i naravno niko nije nerealan, naravno da su moguće i zloupotrebe i prikrivanja, ali proces podizanja integriteta i stepena poverenja u policiju su zaista dugotrajni procesi. To su procesi i promene mentaliteta i ponašanja i pripadnika MUP, ali i građana koji ocenjuju rad MUP u svakodnevnom kontaktu.
Malo samo danas govorili o pomoćnoj policiji, ona se formira za slučajeve kada treba da se nadoknadi angažovanje velikog broja policijskih službenika za zadatke visokog bezbednosnog rizika, recimo i prirodnim i drugim nesrećama, u obezbeđivanju državne granice i sličnim prilikama. I ono što želim da naglasim, dakle, imamo rok od godinu dana, odnosno Radna grupa u MUP da pripremi podzakonske akte, dakle, godinu dana od stupanja na snagu ovih zakona.
Još dva zakona. Zakon o javnom okupljanju i zakon o javnom redu i miru.
Zakon o javnom okupljanju mogli smo čuti, Ustavni sud je proglasio u aprilu 2015. godine neustavnim. Pravni vakum je nastao od oktobra i upravo to je ubrzalo proces izrade novog predloga koji je danas pred nama po objavljenom nacrtu zakona i usledila naravno javna rasprava u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, takođe isti učesnici nevladin sektor veoma važno da bude uključen, nezavisna regulatorna tela, međunarodne organizacije, drugi državni organi predstavnici lokalne samouprave.
I tekst, ovog predloga zakona o javnom okupljanju je takođe uvažio većinu primedaba učesnika javne rasprave. I ova dva zakona smo mi takođe predstavljali u parlamentu na tim neformalnim konsultacijama zahvaljujući i dobroj volji poslanika i a i dobroj saradnji sa MUP. Ja pretpostavljam da je to posledica što je sada ministar Stefanović, nekada bio i predsednik parlamenta i da shvata koliko je komplikovan proces usvajanja zakona i da je veoma važno da budemo neprestano u kontaktu i da korigujemo i međusobne primedbe i zahteve.
To je ona priča o stalnom dijalogu. Koleginica Čomić voli da otvara tu temu, dijalog je neobično važan, hvala što insistirate na tome tokom parlamentarne diskusije. Zbog otvaranja pregovora u poglavlju 23 usvajanjem zakona o javnom okupljanju završavamo jednu od aktivnosti koje su predviđene akcionim planom za poglavlje 23. Jedno od pitanja u tom poglavlju je sloboda okupljanja, hoću da kažem i da su eksperti Venecijanske komisije konsultovani prilikom utvrđivanja konačnog nacrta zakona. I još nešto što građanima može da bude zanimljivo da vide koja je to količina društvenih događaja, okupljanja, skupova, zapravo šta mi to regulišemo.
U proteklih šest godina, od 2010. godine do 2015. godine je u proseku održano oko 61 hiljade javnih skupova godišnje, to znači oko pet hiljada skupova mesečno. Od toga 80% su sportskog karaktera. Dakle, u proteklih šest godina 364 hiljade skupova. Sve to treba obezbediti pomnožiti brojem ljudi, teško je naći neku cifru, ali vidite da treba regulisati bezbednosti ljudi i imovine. Šta nas tek očekuje u narednom periodu, normalno je da se usložnjavaju i aktivnosti i manifestacije.
Zato mi nije jasno ali pričaćemo i u delu kada budemo govorili o pojedinostima, zbog čega ovoliki otpor za jedno rešenje koje je tako dobro urađeno po ugledu na zemlje Evrope, koje su to uradile mnogo pre nas i koje nas i primoravaju na ovakvu vrstu zakona tokom evropskih pregovora.
Hoću da kažem da je veoma teško da ispoštujete zahtev za slobodno i demokratsko okupljanje sa što manje ograničenja i za učesnike i za organizatore okupljanja, a istovremeno da garantujete bezbednost građana i imovine i tih samih
učesnika skupa, ali i onih građana koji su van skupa, koji ne učestvuju u tim manifestacijama.
Mi smo pomerili vreme skupa u odnosu na ono što je bilo u prvobitnom predlogu i to je urađeno na sugestiju eksperata iz ovog sektora i nevladinog sektora. U skladu sa dogovorom lokalnoj samoupravi definisaćemo tzv. zabranjena mesta gde je ograničeno okupljanje. To je vrlo važno, čućemo i tokom rasprave o amandmanima šta je suština u dogovoru sa lokalnim samoupravama.
Vrlo je važno da zakon o javnom redu i miru smo definisali u ovoj formi. Poslednje 23 godine smo imali minimalne izmene, vreme nas je nateralo prilike, novi izazovi, nove pretnje da to definišemo na ovaj način. Zato smo uveli i neke nove pojmove i kada su prekršaji u pitanju sankcionisanje tih prekršaja, način prikupljanja dobrovoljnih priloga, vrlo važan, ali o tome ćemo govoriti u raspravi o amandmanima.
Informacija koju imam u ovom trenutku je da je oko 500 amandmana do sada podneto na ova tri predloga zakona. Naravno, evo da zabavimo gledaoce veliki broj glasi – briše se, volela bih da vidim i kada se nešto briše predlog kako bi trebalo da izgleda. Mislim da građani glasaju za predlog rešenja a ne samo za brisanje, jer kada se obavi brisanje, šta posle? Hvala.