Zahvaljujem predsedavajući. Ja ću se pridružiti kolegi Marijanu Rističeviću. Reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Neću ponavljati ove reči. Potpuno se slažem sa njegovim izlaganjem i ja vas molim da ovo ne dozvolite. Cela Narodna skupština svi poslanici prisutni su čuli ovu uvredu. Dakle, nedopustivo je, može se dobacivati i to je zabranjeno, ali ovako dobacivati, ovakvim pogrdnim rečima, ja vas molim ovo su stvarno uslovi da se opomene poslanik koji je uvredio našeg šefa poslaničkog kluba Zorana Babića. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, koleginice i kolege narodni poslanici, slažem se sa obrazloženjem ministra i sa koleginicama koje su govorile pre mene. Ovo je novina, tek se sada uvodi kao mogućnost u naš sistem. Mislim da je sasvim u redu pokrenuti inicijativu za izmene i dopune Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i da na taj način ova materija bude sveobuhvatno regulisana. U principu ovaj amandman SNS neće prihvatiti.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicom, koleginice i kolege narodni poslanici, stvarno ne vidim kakvu dilemu ima predlagač ovog amandmana, s obzirom da je u zadnjoj rečenici obrazloženja zašto se amandman ne prihvata vrlo eksplicitno naznačeno da način overe potpisa, rukopisa i prepisa jeste predmet posebnog zakona, čijim bi se izmenama jedno moglo postići predloženo dejstvo. Dakle, vrlo je jasno i iz tog razloga ne treba prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Dakle, na početku treba reći da donošenje i izglasavanje ovog predloga zakona je praktično jedini način da se reguliše oblast upotrebe pečata i na taj način sve osobe sa invaliditetom mogu da ostvare svoja prava na ravnopravan način.
Upotrebom pečata, invalidne osobe ostvariće svoja prava, kako pred organima javne vlasti, tako i u institucijama za pružanje različitih usluga. Napominjem da zloupotreba pečata sa ličnim identitetom praktično nije moguć, jer invalidno lice može i ličnom kartom da potvrdi identitet, a postoje i invaliditeti koji su neposredno vidljivi. Naravno da se ovaj predlog zakona odnosi baš na tu kategoriju osoba sa invaliditetom. Dakle, ovaj predlog zakona značajno će unaprediti položaj osoba sa invaliditetom i omogući će ravnopravnost građana sa svim pravima i odgovornostima.
Takođe je značajno reći da osobe sa invaliditetom u svakodnevnom funkcionisanju, odnosno aktivnostima svakodnevnog života zbog fizičkih ili senzornih oštećenja, kao i zbog bolesti, pa u te bolesti spadaju slepe i slabovide osobe obolele od mišićnih, odnosno muskularnih i neuromišićnih, odnosno neuromuskularnih bolesti, zatim kvadriplegije, odnosno osobe sa potpuno oduzetim ekstremitetima, kao i osobe sa amputiranim gornjim ekstremitetima ili osobe sa urođenim nedostatkom gornjih ekstremiteta, bude u sitauciji da se potpišu na određenim dokumentima, a da to nisu u stanju. Naravno da nije razlog nepismenost tih osoba nego se radi o osobama koje fizički nisu u stanju potpišu određeni dokument.
Ovim predlogom zakona, naravno, ovakve situacije će se prevazići. Ja bih želeo samo da kratko dodam, gospodine ministre znam da ste dosta angažovani na svim ovim poslovima i olakšavanju života osobama sa invaliditetom. Ono što je problem unutar zdravstvenih institucija i odeljenja i službi koja se bave, gde invalidne osobe dolaze na kontrole, na propisivanje određenih pomagala, da su zgrade projektovane i rađenje zaista pre mnogo godina. I sada, tu je otežavajuća okolnost da se arhitektonski prilagode zgrade da bi se olakšalo osobama sa invaliditetom. Nadam se da će u narednom periodu i to biti prevaziđeno.
Očigledno je da će sve poslaničke grupe glasati za ovaj zakon, naravno i poslanička grupa SNS. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, sam ministar je u načelnoj raspravi rekao da će dobro razmotriti sve amandmane, sve ono što unapređuje ovaj zakon o sportu, da će ti amandmani biti prihvaćeni. Član 5. stav 2. je jedan od tih amandmana i ja ću, javnosti radi, njega pročitati.
Naime, u samom tekstu zakona stoji: „U članu 5. stav 2. reči: „u drugu sporsku organizaciju“, zamenjuju se rečima: „u drugu sportsku organizaciju“.“ Taj amandman je prihvaćen, kao i svi oni drugi koji unapređuju ovaj zakon o sportu.
Pomenut je termin „maraton“. Znate, maraton je spora sportska disciplina. Ja bih predložio, s obzirom da Vlada Aleksandra Vučića, ministra Udovičića i ostalih ministara u Vladi, radi potpuno drugom brzinom, radi petom brzinom, predložio bih predlagačima amandmana da promene disciplinu, ne bi li malo bolje prošli na predstojećim izborima. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege, dakle ja sam laik za porodično pravo, ali iz samog obrazloženja ministra, diskusija koja je nakon toga usledila, stvarno apelujem da dalje nepolitizujemo ovu priču.
Samo Ministarstvo se trudilo da maksimalno zadovolji sve kriterijume i poštuje prava deteta, ne kršeći pri tom, ne ulazeći u porodično pravo. Dakle, što se mene lično tiče, neću glasati za prihvatanje ovog amandmana. Hvala.

Zahvaljujem.
Podržavam ovo obrazloženje ministra Udovičića, samo bih par stvari rekao oko ovoga što je predlagač ovog amandmana, a nije u vezi sa ovim amandmanom, a tiče se sportskog dispanzera u Nišu i ovog predloga da to preraste u jedan regionalni centar za sportsku medicinu.
Sve ove lekare koje je naveo ja odlično poznajem. Sam sam dugo radio u Fudbalskom Savezu Jugoslavije i Fudbalskom Savezu Crne Gore kao lekar, tako da znam kako to funkcioniše.
Ono što je ministar naveo, to je tačno put kod svake sumnje na nešto što se tiče druge specijalnosti koja izlazi iz domena same sportske medicine i specijalnosti ortopeda, fizijatra sportske medicine, ide se na dalje preglede kod kardiologa ili već šta to dalje zahteva.
Tako da ovo podržavam. Možda treba razmotriti dalju priču, Niš je ipak regionalni centar i dosta sportista figurira u tom delu Srbije i bilo bi dobro da se uloži u tako nešto. Hvala.

Ja se izvinjavam, sasvim kratko.
Pitanje za kolegu Bradića. On je dugo vremena bio direktor filijale Republičkog fonda u Nišu, pa je pitanje za njega šta je u danima i godinama dok je bio direktor filijale RFZO uradio upravo za rešavanje ovih problema koje je sada naveo?

Dakle, ja sam se izjasnio da ovaj amandman ne treba prihvatiti, ali sam dobio odgovor na moje pitanje da praktično tadašnji direktor filijale RFZO u Nišu nije ništa uradio za rešavanje ovih problema. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre, koleginice i kolege, reklamiram član 106. Poslovnika, to je dnevni red. Prethodni govornik se javio po tački dnevnog reda, povodom ovog amandmana koji nije prihvaćen, a nijedno slovo nije odgovorio, odnosno nije nijedno slovo rekao o tom amandmanu. Ne bih komentarisao, vi ste dovoljno rekli o tome kakve je reči uputio, sasvim neprimerene za ovaj dom, ali vas molim da u budućem toku rasprave ne dozvolite da se priča, da se na takav ružan način izražava, da se drže poslanici dnevnog reda. Hvala.

Hvala.
Ja ću samo par rečenica. Slažem se sa obrazloženjem ministra. Ovaj amandman svakako treba odbiti iz dva razloga. Dakle, vek trajanja sportiste i trenera se razlikuje. Treneri mogu i posle 40 godine života da nastave svoju karijeru u smislu edukacije, trenerskog posla itd, i proširivanje ovih nagrada, mislim, bi dodatno ugrozilo budžet Srbije. Hvala.

Hvala.
Poštovan predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nama je predlog Zakona o sportu koji zaista, moram da pohvalim iz sve snage, videli smo raspoloženje i ostalih poslanika iz opozicionih stranaka. Dakle, predlog zakona koji je zaista došao u pravom trenutku i očigledno je da će biti izglasan od svih narodnih poslanika u ovom parlamentu.
Prethodni Zakon o sportu je izglasan 2011. godine s tim što su u međuvremenu pojedine odredbe zakona prestale da važe zbog donošenja novih zakona, ali da određeni broj odredbi važećeg Zakona o sportu sadrži i ovaj predlog zakona naročito one stavke koje su se potvrdile i pokazale dobrim u praksi.
Naravno, bilo je problema i sa kojima su se susretali državni organi i sportske organizacije u proteklom periodu da sam predlog zakona je došao kao jedna neminovna činjenica, s obzirom na saznanje da su i međunarodni sportski savezi i međunarodni standardi dinamično razvijali u proteklom periodu.
Predlog zakona o sportu sadrži 184 člana i ako se pažljivo analizira videće se da zapravo obuhvata sve učesnike u sportu i daje konkretne definicije i pravni okvir ponašanja u sportu. Što se tiče terminologije i izraza počev od sportskih aktivnosti, sportske delatnosti, sportske rekreacije, vrhunskog sporta, sporta dece, sportske organizacije i sportista, odnosno sportista amater,
profesionalni sportista, sportista takmičar, vrhunski sportista, perspektivni sportista, talentovani sportista, kategorisani sportista, zatim organizacija u oblasti sporta, profesionalni sportski klub, sportska ekipa, nacionalni sportski savez, nadležni nacionalni granski sportski savez, nadležni međunarodni sportski savez kao i sportske priredbe koje se dešavaju u ovoj zemlji, sportska takmičenja, nacionalno sportsko takmičenje, amatersko sportsko takmičenje, profesionalno sportsko takmičenje, profesionalna sportska liga, organizator sportske priredbe, sportska pravila, stručni sportski nadzornik.
To su otprilike termini koji su upotrebljavani u ovom zakonu, a sve je navedeno u članu 3. ovog zakona
Prava i obaveze utvrđene ovim zakonom primenjuju se na sve organizacije u oblasti sporta koji ima svoje sedište na teritoriji Republike Srbije i na svako bavljenje ili obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti na teritoriji Republike Srbije.
Članovi Predloga zakona od 10. do 18. bave se pravima i obavezama svih kategorija sportista, kao i ugovorima o bavljenju sportom i ugovorima o transferu, ugovorima o ustupanju, međunarodnim transferima, nacionalnim transferima o čemu je bilo dosta reči u današnjoj raspravi i ja to neću ponavljati.
Od članova 90,19. i 23. obuhvata se razmatranje i definisanje zdravstvene sposobnosti sportista za bavljenje sportom kao i sportskih stručnjaka. Precizirano je da sportista i sportski stručnjak može učestvovati u sportskim takmičenjima, odnosno sportskom takmičenju, ako je u periodu od šest meseci pre održavanja sportskog takmičenja utvrđena opšta zdravstvena sposobnost za obavljanje sportskih aktivnosti.
Za određene sportske grane utvrđuje se posebna zdravstvena sposobnost, najmanje šest meseci pre takmičenja, a može i u kraćem vremenskom periodu u zavisnosti od pravilnika koje donosi ministar zdravlja i ministar sporta, u skladu sa zakonom.
Ovde bih naveo i istakao što se tiče rokova u kojima se sprovode opšti i posebni zdravstveni pregledi, određuje ih sporazumni ministar zdravlja i ministar sporta. Dakle, obaveza utvrđivanja zdravstvene sposobnosti za sportiste i sportske stručnjake sprovodi nadležna zdravstvena služba ili Zavod za sport i medicinu sporta.
Godišnji izveštaj nadležne zdravstvene institucije dostavlja se Ministarstvu za zdravlje, a o zdravstvenoj sposobnosti sportista i sportskog stručnjaka vodi se evidencija od dana prve registracije u sportskoj organizaciji. Svaka sportska organizacija dužna je da osigura svoje vrhunske sportiste, što je danas u diskusiji takođe rečeno, i zbog eventualnih dešavanja u sportu.
Najmanji iznos osiguranja za slučaj smrti sportiste ili sportskog stručnjaka je 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a za trajni gubitak opšte radne sposobnosti 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Što se tiče privremene sprečenosti da se bavi sportskim aktivnostima 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Ovde bih istakao član 22. koji kaže da je zabranjeno sportistu izlagati sportskim aktivnostima koje mogu da ugroze ili pogoršaju njegovo zdravstveno stanje. Doping sportista je zabranjen u skladu sa zakonom. Zabranjeno je decu izlagati sportskim aktivnostima i fizičkim vežbama koje mogu da ugroze ili pogoršaju njihovo zdravstveno stanje ili da negativno utiču na psihomotorni razvoj i obrazovanje.
Od članova 25. do 32. govori se o sportskim stručnjacima koji obavljaju stručni rad u sportu, odnosno planiranje i sprovođenje sportskih aktivnosti dece i omladine, rekreacije, treninga, sportskog vaspitanja, vođenje sportista na takmičenjima, kontrola psihofizičkih sposobnosti i slično.
Naravno, stručni rad u sportu mogu obavljati sportski stručnjaci koji ispunjavaju uslove nepredviđene sportskim pravilima nadležnog sportskog saveza ili međunarodnog sportskog saveza.
Ministar propisuje plan i program stručnog osposobljavanja, sam postupak izdavanja, usavršavanje i oduzimanje dozvole za rad sportskim stručnjacima i organizacijama.
I, ono što je važno, što je više puta istaknuto ovde, to je da nad stručnim radom nadzor vrši Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije.
Od članova 33. do 106. razmatraju se sportske organizacije, sportska udruženja, način osnivanja, način funkcionisanja i odgovornosti, način udruživanja, sportski savezi, udruženja trenera, udruženja sudija i ostalih organizacija.
Ovde su se čuli disonantni tonovi kada je fudbal u ovoj zemlji u pitanju, međutim, problemi u Fudbalskom savezu i fudbalu uopšte traju godinama unazad, tako da svi ti problemi su nasleđeni, nisu stvoreni za vreme ove vlade i ministrovanja ministra Vanje Udovičića.
U članu 107. definiše se republički ili funkcionisanje Republičkog Zavoda za sport i medicinu sporta. Republički Zavod za sport i medicinu sporta, kao institucija, koja obavlja delatnost radi razvoja stručnog rada i potrebe u oblasti sporta, ono čime se Zavod bavi su periodična testiranja, odnosno praćenje antropoloških parametara i karakteristika dece i omladine i odraslih, kontrola perspektivnih i vrhunskih sportista, stručno-savetodavna pomoć sportistima i sportskim stručnjacima.
Zatim, organizacija i realizacija kontinuiranih treninga i završnih priprema perspektivnih i vrhunskih sportista, vođenje nacionalne evidencije u oblasti sporta, stručno osposobljavanje u usavršavanje sportskih stručnjaka i stručnjaka u oblasti sporta.
Zatim, obavljanje nadzora nad stručnim radom u oblasti sporta, evaluacija zdravstvenog stanja u oblasti sporta, unapređenje zdravstvenog stanja i funkcionalnih sposobnosti perspektivnih i vrhunskih sportista, organizacionu i stručnu pomoć organizacijama koje realizuju programe međunarodnih sportskih takmičenja, savetovanje pri planiranju izgradnji i rekonstrukcija sportskih objekata u javnoj svojini. Zatim, ima propagandnu, izdavačku, naučnu, istraživačku delatnost u oblasti sporta i medicine sporta.
Sada bih izdvojio član Predloga ovog zakona, član 123. koji govori o nacionalnim priznanjima, nagradama i stipendijama. Kao dugogodišnji vrhunski sportista profesionalni u rukometnom sportu osamdesetih godina i osvajač dvostrukog kupa Jugoslavije u tom sportu, znam koliko je teško doći do vrhunskih rezultata. Naravno, to je sve bilo u godinama kada je rukomet bio olimpijski, svetski i evropski prvak, kao otprilike vaterpolo reprezentacija, s tim što ova olimpijska medalja, željno je očekujemo da se dogodi, doći do vrhunskih rezultata je zaista potrebno uz mnogo odricanja, mnogo napora, tako da sportisti, državljani Republike Srbije koji, kao reprezentativci Republike Srbije osvoje neku od medalja na olimpijskim igrama, paraolimpijskim igrama, šahovskoj olimpijadi, svetskim i evropskim prvenstvima, ako su bili ili budu nosioci svetskog rekorda ili postanu osvajači Dejvis ili Fed kupa Međunarodne teniske federacije, dodeljuje se nacionalno sportsko priznanje u vidu doživotnog novčanog mesečnog primanja nakon navršenih 40 godina života.
Sportistima i trenerima, državljanima Republike Srbije, koji kao članovi reprezentacije Republike Srbije na olimpijskim, paraolimpijskim igrama, šahovskoj olimpijadi, na evropskim i svetskim prvenstvima osvoje jednu od medalja, osvoje Dejvis ili Fed kup, dodeljuje se novčana nagrada.
Takođe, sportskoj organizaciji na teritoriji Republike Srbije koja osvoji evropsko klupsko prvenstvo najvišeg nivoa takmičenja, prema kriterijumima nadležnog Međunarodnog sportskog saveza u sportovima prve kategorije, prema nacionalnoj kategorizaciji dodeljuje se novčana naknada.
Ovde imamo jedan predlog da Ministarstvo eventualno vidi nagrađivanje balkanskih šampiona u određenim sportovima. Ovo je samo predlog i sugestija iz nekih sportova koji se takmiče i na tom nivou i osvajaju trofeje i na tom nivou.
Što se tiče člana 139. i kategorizacije u oblasti sporta, ona obuhvata nacionalnu kategorizaciju sportova, zatim nacionalnu kategorizaciju nacionalnih finansijskih saveza, nacionalnu kategorizaciju sportista, nacionalnu kategorizaciju sportskih stručnjaka, nacionalnu kategorizaciju sportskih objekata, kategorizaciju ovog člana Predloga zakona, pripremaj stručne komisije koje obrazuje ministar sporta.
Komisiju čine predstavnici Olimpijskog komiteta, Sportskog saveza, Republičkog zavoda i Ministarstva. Komisiju za nacionalnu kategorizaciju sportskih objekata čine predstavnici Ministarstva i Republičkog zavoda.
Treba reći i nešto o članu 168. gde se govori o evidenciji, odnosno organizovanom i sistematskom praćenju stanja. Mislim da je to vrlo bitno kada je u pitanju evidencija sportista, da bi moglo da se dugoročno planira razvoj sporta u Srbiji.
Šta se u stvari evidentira? Kategorisani i drugi sportisti takmičari, preduzetnici u sportu, organizacije u oblasti sporta, sportski stručnjaci i stručnjaci u sportu, program projekata kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, sportski objekti, velike međunarodne sportske priredbe u Republici Srbiji, rezultati sportista i nacionalnih sportskih reprezentacija u Republici Srbiji i velikim međunarodnim sportskim takmičenjima, fizičke sportske povrede i način lečenja vrhunskih sportista i sportista nacionalnih sportskih reprezentacija. Nadzor nad implementacijom ovog zakona, to je vrlo jasno i nekoliko puta je ovde rečeno, vršiće se preko republičkih sportskih inspektora. Što se tiče kaznenih odredbi ovog zakona, mislim da su one sasvim primerene.
Još jednom ću ponoviti, poslanička grupa SNS, a očigledno je da će i ostale poslaničke grupe u Danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reklamiram član 106. javio sam se po Poslovniku pre vašeg obrazloženja i slagaću se sa vašim obrazloženjem i primedbom po Poslovniku koji je uputio šef naše poslaničke grupe, zamoliću vas predsedavajući da stvarno ostanemo u tokovima ove rasprave i da se raspravlja o amandmanima.
Neka koleginica od koja se javila po amandmanu, a govorila je o replici. Znači, molba da se vratimo na amandmane. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Ministar je obrazložio ovo što je prethodni govornik stavio primedbe, međutim predsedavajući, ja vas upozoravam, prekršen je član 106, to je dnevni red.
Dakle, mi na dnevnom redu iz ovog seta tri zakona, imamo zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju, a sada pričati, ovo nije na dnevnom redu novi Zakon o zdravstvenom osiguranju i modeli koje predlaže gospodin koji je govorio pre ministra, kada bude na dnevnom redu govorićemo o tome.
Sada da se vratim ona ovo. Ovo jeste reformski zakon i uređuje ovaj deo priče zdravstvenog osiguranja, a tiče se osiguranika koji odlaze na privremeni rad i tiče se naravno najvažnije kategorije, komplikacija trudnoće i ljudi koji su na bolovanju. Zahvaljujem.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, naravno, ja sada imam rizik da ponovim mnoge stvari koje su danas ovde rečene, ali nije zgoreg da se one ponove jer sve ove izmene koje se rade i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama odnosi se na bolji kvalitet zdravstvenih usluga i bolju organizaciju zdravstvene struke u Srbiji.
Dakle, pred nama su tri predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju i dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, više puta je ovde rečeno da je predviđeno da kliničko-bolnički centri čiji je osnivač, po važećem zakonu, po postojećem zakonu bio grad, po ovom Predlogu o izmenama i dopunama Zakona će to biti, naravno, Republika, imajući u vidu da je osnivač zdravstvenih ustanova na sekundarnom i tercijalnom nivou Republika, a da se u kliničko-bolničkim centrima vrši sekundarna i tercijalna zdravstvena delatnost. Samim tim će ta prava preuzeti Republika.
Naravno, rečeno je ovde da se tu stiče pravni osnov za dalja ulaganja u kliničko-bolničke centre, čime će se popraviti zdravstvene usluge na nivou kliničko-bolničkih centara. Takođe se podrazumeva da samim preuzimanjem osnivačkih prava preuzima se i da menadžment ili direktore, zamenike direktora, upravni i nadzorni odbor razrešava i imenuje Vlada, kao i da na statut kliničko-bolničkih centara daje saglasnost Vlada Srbije.
Zatim, rečeno je ovde da je ovim Predlogom zakona regulisano da ministarstvo zdravlja države u kojoj, recimo, stranac obavlja zdravstvenu delatnost, u profesionalnom smislu, može odobriti specijalizaciju ili užu specijalizaciju, u skladu sa zakonom, i da takvog kandidata direktno upišu na fakultet zdravstvene struke u Republici Srbiji, svi ovi postupci bi se ustanovili međusobnim sporazumom.
Bilo je dosta reči o dopunskom radu koji je, naravno, usklađen sa Zakonom o radu. Dakle, zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik i drugo lice zaposleno u zdravstvu može obavljati dopunski rad kod drugog poslodavca do najviše jedne trećine radnog vremena, što podrazumeva rad iz svoje struke. Ovaj rad može obavljati zaključivanjem ugovora sa drugim poslodavcem, dužan je da obavesti matičnog poslodavca gde obavlja puno radno vreme, a u roku od 15 dana, znači, tu je vremenski ograničen, mora dostaviti jedan primerak zdravstvenoj inspekciji, pre svega da bi se uspostavila puna kontrola dopunskog rada.
Što se tiče sprovođenja ovog zakona, potrebno je obezbediti dodatna sredstva iz budžeta jer kliničko-bolnički centri vrše visokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost, što podrazumeva i najsavremeniju opremu i uslove rada, kao i dalja investiciona ulaganja.
Kada je u pitanju Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju, ono se odnosi na par stvari. Pre svega na osiguranike upućene na rad u inostranstvo, potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za osiguranike upućene na rad u inostranstvo, izdaje se za period na koji je osiguranik upućen na rad. Ukoliko prvostepena lekarska komisija utvrdi da postoje problemi vezani za zdravstveno stanje osiguranika, potvrda se ne izdaje.
Ova ista prava imaju i članovi uže porodice samog osiguranika. Ovde treba reći da za vreme privatnog boravka u inostranstvu, potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite daje se osiguraniku za najviše do 90 dana od dana izdavanja potvrde.
Kad je u pitanju privremena sprečenost za rad zbog bolesti, ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, zakonom je predloženo da RFZO 35% sredstava od osnova za naknade zarade, uplaćuje direktno na račun poslodavca. Na ovaj način će se izbeći kašnjenje isplate i osiguranika, pre svega iz administrativnih razloga.
Treći zakon, odnosi se na izmene i dopune zakona o zaostaloj dokumentaciji i evidencijama. Jasno, i ovaj rok je prihvatljiv da se rok produži još 12 meseci, iz razloga koji je sam ministar objasnio.
S obzirom na diskusiju svih mojih kolega, Poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati promene i izmene ovog zakona. Hvala.