Hvala.
Gospođo ministre, biću vrlo kratak, jer mislim da je svrsishodnije da svoje vreme prepustim kolegama lekarima, s obzirom da medicina nije moja struka.
Gospođi ministar bih uputio jedno kratko pitanje, pa se iskreno nadam tom odgovoru. Biću zaista vrlo kratak.
Ono što smatram kao moguć nedostatak zakona je što se on bavi pravima osoba sa mentalnim smetnjama, znači, o tom zakonu ću govoriti, neću o pravima pacijenata, isključivo sa medicinskog stanovišta i mislim da bi bilo poželjno da se u okviru zaštite ljudskih prava uključi i pravo na socijalno uključivanje i pravo na uslove lečenja u najmanje restriktivnoj okolini.
U zakonu je predviđeno da se lečenje osoba sa mentalnim smetnjama, među kojima se ubrajaju i bolesti zavisnosti, obavlja i u lokalnoj sredini, u domovima zdravlja, ali nije preciznije definisan način na koji bi oni, pored te medicinske pomoći, mogli računati i na neki vid drugačije podrške u toj sredini, kako bi lečenje imalo pun efekat, pa ako možete kratko da mi odgovorite da li ste razmišljali o tome na koji način bi to moglo, da li nekim pravilnikom ili na neki drugi način pomoći tim ljudima?

Hvala vama gospođo ministar.
S obzirom da je zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, zakon koji se prvi put donosi u Republici Srbiji zaista verujem da će biti stvorena mogućnost poboljšanja rehabilitacije lica sa hroničnim mentalnim smetnjama, kako ste govorili kroz prevođenje bolničkog azilantskog lečenja u psihosocijalne programe lečenja u zajednici. Iz tog razloga ja i poslanici SNS, iskreno se nadam i ostale kolege narodni poslanici, će u danu za glasanje glasati za oba predloga zakona. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zašto je bitno da Narodna skupština Republike Srbije usvoji ovaj zakon?
U Republici Srbiji je potrošnja energije i to nije na odmet ponoviti, bar do dva tri puta veća nego u EU i da smo kao država veoma zavisni od uvoza energenata sa nekih 34%. Malo bih se vratio na diskusiju jedne koleginice koja je u nekoj prethodnoj raspravi govorila. Dao bih u stvari predlog gospođi ministar za onaj alternativni put gasa, tu bih se složio sa koleginicom, ali nisam siguran da li je Srbija kao država u mogućnosti da uveze dovoljan broj upaljača iz Kine, ali čini mi se da je to jedini način da se obezbedi neka alternativa - gas na mreži. Barem za sad. Kada bude neka druga, ja mislim da ćemo podržati kao stranka i to.
Samim tim oblast energetske efikasnosti bi bez postojanja zakonskog akta koji bi dao osnov za uređivanje prava i obaveza Republike Srbije, lokalnih samouprava, privrednih subjekata i drugih pravnih lica u oblasti energetske efikasnosti, odnosno materija vezane za energetsku efikasnost ne bi mogla biti adekvatno uređena.
Aktuelni Zakon o energetici koji je donet 2004. godine, strategija razvoja energetike Republike Srbije koji je usvojila Narodna skupština negde sredinom maja 2005. godine kao i drugi značajni strateški dokumenti Republike Srbije pridaju veliki značaj energetskoj efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje. Međutim, pojam efikasnog korišćenja energije nije definisan Zakonom o energetici kao ni drugim zakonom ili nekim podzakonskim aktom.
Zakon o energetskoj efikasnosti koji je pred nama kao sistemski zakon za glavni cilj ima da obezbedi, odgovorno, racionalno i održivo korišćenje energije, a time omogući sigurnije snabdevanje energijom, konkurentnost privrede i zaštitu životne sredine, smanjenje uvozne zavisnosti, izuzev u slučaju upaljača, povećanje standarda građana. Ono što je po meni veoma bitno jeste da se stvore uslovi za zapošljavanje visoko stručnih kadrova.
Ti i takvi ciljevi bi se mogli postići uspostavljanjem tržišta za usluge energetske efikasnosti, promenom navika i ponašanja u vezi korišćenja energije, realizacijom programa i projekata povećanja energetske efikasnosti, sprovođenje dugoročnih mera za povećanje energetske efikasnosti.
Pre toga, neophodno je ispuniti prvi uslov a to je donošenje ovog zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Donošenjem zakona će se postaviti zakonski okviri za uspostavljanje sistemskog i organizovanog upravljanja energijom kojim se jasno i precizno definiše uloga energetskih menadžera i predviđa se uvođenje minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti za proizvode, objekte, nova i revitalizovana postrojenja u sektorima proizvodnje, kao prenos i distribucija energije.
Takođe, predviđa se uvođenje naplate prema izmerenoj potrošnji energije kao i obavezna kategorizacija proizvoda prema potrošnji energije, što do sada nije bio slučaj, barem nije zakonski regulisano bez obzira što su na pojedinim uređajima postojale oznake energetskog razreda, zatim ekodizajn. Energetska efikasnost bi trebala da bude uvedena ovim zakonom kao kriterijum u javnim nabavkama.
Jedna od ključnih novina biće i budžetski fond za energetsku efikasnost. Ništa manje nije važno to što će usvajanje ovog zakona stvoriti podsticaj za sprovođenje mera energetske efikasnosti, stimulisati otvaranje i razvoj tržišta energetskih usluga i podstaći sprovođenje energetskih pregleda u cilju identifikacije potencijala za unapređenje energetske efikasnosti.
Ono što je svakako pohvalno i neophodno je stvaranje mogućnosti osnivanjem budžetskog fonda kao najefikasnijeg načina za prikupljanje i plasiranje sredstava koja bi se koristila u svrhu finansiranja ili sufinansiranja projekata, programa i aktivnosti koje za cilj imaju efikasnije korišćenje energije koje bi se finansiralo iz budžeta Republike Srbije i donacija ili eventualno kredita.
Cilj osnivanja i rada tog fonda jeste poboljšanje energetske efikasnosti u privatnim, javnim, poslovnim i drugim objektima, modernizacija i zamena kotlova, toplotnih podstanica sa instalacijama grejanja, sistema za pripremu sanitarne tople vode i unutrašnjeg osvetljenja kao i poboljšanje energetske efikasnosti korišćenjem obnovljivih izvora energije u industrijskim preduzećima i komunalnim sistemima, kao i sufinansiranjem projekata i aktivnosti iz oblasti energetske efikasnosti.
Narodna skupština je u nekom proteklom periodu donela mnogo dobrih zakona, ali deo njih je nažalost ostao neprimenjen u praksi i da bi se ta ista loša praksa ne bi dogodila sa ovim veoma dobrim zakonom neophodno je preduzeti strateške, zakonodavne, organizacione, institucionalne, tehničko-tehnološke, podsticajne finansijske mere i posebno mere jačanja svesti u oblasti energetske efikasnosti. Dosadašnji postojeći pravni okvir nije bio dovoljno obavezujući kada je reč o povećanju energetske efikasnosti u sektorima potrošnje energije. Zato je neophodno da se donese ovaj zakon kojim se uređuje efikasno korišćenje energije kako bi se omogućila realizacija utvrđenih prioritetnih tehničkih mera.
Danas je kao sistemski zakon pred nama Zakon o energetskoj efikasnosti i pozivam vas da zajedno sa poslanicima SNS glasate za njega. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postojeći Zakon o javnim nabavkama iz 2008. godine, odnosno januara 2009. godine, donet je nakon šestogodišnje primene Zakona o javnim nabavkama. U odnosu na zakon iz 2002. godine i nakon donošenja novih direktiva iz EU u ovoj oblasti, nije iskorišćena prilika da se unapredi sistem javnih nabavki i da se usklade sa zakonima koji su važeći sa EU. S druge strane, odlično je iskorišćena prilika da se zakonu pronađu sve njegove manjkavosti, izvrši zloupotreba i pri tom stekne materijalna korist.
Postojeći zakon nije unapredio sistem javnih nabavki, nažalost, već je u nekim elementima, kao što je konkurentnost, predstavljao korak nazad. Svakako, najveći nedostatak je veliki broj izuzetaka kod njegove primene, kao što je hitnost postupka, gde je otvorena mogućnost masovne korupcije, što rezultira gubitkom države Srbije u iznosu, da sada ne licitiram da li je 500 miliona evra, milijardu evra, znači, svakako da je više od 500 miliona evra godišnje. Zatim, ne usklađenost sa direktivama EU, naročito kroz postojanje izuzetaka kod primene zakona kojih nema u direktivama, nepostojanje pojedinih postupka koji su predviđeni direktivama, neusaglašenost nabavki u komunalnom sektoru, neusklađenost sistema zaštite prava, pogrešna implementacija pojedinih odredbi, nepostojanje mehanizama za sprečavanje korupcije i sukoba interesa, mogućnost da se ugovori o javnim nabavkama zaključuju sa ponuđačima i u slučaju postojanja sukoba interesa, široka mogućnost upotrebe pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, bez efikasnog mehanizma za sprečavanje zloupotreba ovog postupka itd.
Ono što je bio dodatni problem, a koji uopšte nije u koruptivnom smislu za potcenjivanje su postupci javne nabavke male vrednosti, koji su do sada bili uređeni podzakonskim aktom i to nije dopustivo, jer oni svakako moraju biti uređeni zakonom. Do sada je bilo uređeno na način koji ga čini netransparentnim, nekonkurentnim, neefikasnim, odnosno veoma pogodnim za pojavu korupcije, što su pojedinci svakako maksimalno koristili, cepajući nabavke velike vrednosti na javne nabavke male vrednosti.
Jedan od primera bi mogao da bude, možda mali primer, ali bi mogao da bude opština Novi Bečej, gde su jednom danu od istog prodavca kupljena tri vozila marke "Škoda", ali, naravno, svako pojedinačno po postupku nabavke male vrednosti. Isti slučaj je bio i sa nabavkom rasvete za celu opštinu, za celu teritoriju opštine, koja je uz kredit još lokalne samouprave, podeljena na mesne zajednice nabavkama male vrednosti, pa još i retroaktivno. Ubeđen sam da je priča još drastičnija u većim lokalnim samoupravama, a o javnim preduzećima i da ne govorim.
Pored navedenih nedostataka, neka od rešenja koje predviđa postojeći zakon, kao što su službenik za javne nabavke, Republička komisija za zaštitu prava, iako po meni dobro zamišljenih, u primeni su u prošlom zakonu doživele neuspeh, i to iz razloga što se sa primenom odredbi zakona počelo tek od kraja 2010. godine. Da podsetim, zakon je donet u decembru 2008. godine, stupio na snagu januara 2009. godine, a ovaj institut je trebao da se primenjuje od jula 2009. godine. On je počeo tek od kraja 2010. godine da se primenjuje, što je napravilo određenu vrstu vakuma, pogodnog za raznorazne malverzacije.
Identičan je problem i sa Republičkom komisijom za zaštitu prava, koja je izabrana tek u oktobru 2010. godine, a zakonom je bio propisan rok od šest meseci od njegovog stupanja na snagu, što bi značilo, opet, jun ili jul 2009. godine.
Ono što bih u kratkim crtama izdvojio kao ključne novine predloženog zakona jesu usklađivanje sa direktivama EU, potpunija i jednostavnija definicija naručioca, jasnije određivanje predmeta javne nabavke radova, smanjivanje broja izuzetaka od primene zakona, pooštravanje uslova za primene izuzetaka, čime će se, ako ne sprečiti, onda sigurno značajno umanjiti mogućnost za mahinacije o kojima sam govorio, odnosno naveo kao primer.
Predlogom zakona se, između ostalog, uvode jasniji mehanizmi za sprečavanje sukoba interesa i korupcije u javnim nabavkama i, veoma bitno, javna nabavka male vrednosti je takođe uređena na način koji omogućava transparentnost postupka i konkurenciju. Takođe, povećane su nadležnosti i ovlašćenja Uprave za javne nabavke. Promenjen je sastav i način rada Republičke komisije za zaštitu prava i data su joj nova ovlašćenja, kao što je novčano kažnjavanje za nepoštovanje samog postupka zaštite prava i nesprovođenje odluka, kontrola sprovođenja odluka komisije itd, da ne navodim sve ove nadležnosti i ovlašćenja ove uprave.
Same kaznene odredbe predloženog zakona su bolje definisane od postojećeg zakona. Predviđeni su prekršaji za sve ozbiljne povrede zakona. Kazne su, s jedne strane, pooštrene, a s druge strane, rangirane prema težini prekršaja. Ono što je izuzetno značajno je da je rok zastarelosti prekršaja povećan na tri godine u odnosu na postojeći zakon, jer je postojećim zakonom predviđeni rok za zastarevanje bio jedna godina. Iz svega navedenog, pozvaću sve narodne poslanike da podrže Predlog zakona o javnim nabavkama i da u danu za glasanje, glasaju za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, nakon što je Skupština RS izmenila Zakon o NBS u mesecu avgustu, kojim je između ostalog oformila novu upravu u okviru NBS tj. Upravu za nadzor nad finansijskim institucijama, precizirala, odnosno detaljnije regulisala izbor i razrešenje, prava i obaveze, odgovornosti i ovlašćenja funkcionera NBS, pojedina rešenja propisana Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o NBS jesu izazvala nedoumice i dovela u pitanje njihovu usklađenost sa ugovorom o funkcionisanju EU, odnosno sa pravnim tekovinama EU, a od izuzetne je važnosti njihovo otklanjanje u postupku pregovora RS sa EU.
Ono što je osnovni cilj Narodne banke, odnosno ono što mora da bude osnovni cilj Narodne banke, a što je predviđeno zakonom, jeste postizanjem i održanje stabilnosti cena, kao i očuvanje finansijske stabilnosti. Ono što je posebno značajno naglasiti u ovom slučaju, jer usvajanje zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona o NBS i predloženih odredaba, neće uticati na privredni sistem, a posebno na troškove privrede i odnose između tržišnih subjekata.
Kako se sva rešenja, koja sam naveo tiču institucionalne i personalne nezavisnosti Centralne banke, a da bi se otklonile sve nedoumice u tumačenju ovog zakona, poslanici SNS pozivaju sve poslanike na što hitnije usvajanje ovih izmena i dopuna. Zakonom o Narodnoj banci sveobuhvatno i sistematično su uređeni položaj, ciljevi, funkcije, organi i organizacija Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima i organizacijama Republike Srbije. Sem što su sistematično i sveobuhvatno uređeni, učinjen je i pozitivan korak ka približavanju međunarodnim institucijama i ka pravnoj praksi centralnog bankarstva. To se pre svega odnosi na obrazovanje Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama tj. kroz jačanje kontrolnih funkcija NBS nad finansijskim institucijama, a radi jačanja finansijske stabilnosti.
U skladu sa tim, jedan od ciljeva donošenja ovog zakona, svakako jeste ...

Nema problema.
U skladu sa tim, kao što rekoh, jedan od ciljeva za donošenje ovog zakona jeste dalje približavanje odredbama ugovora o EU i ugovora o funkcionisanju EU, a naročito odredbama statuta evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, a imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU. Naravno, osnovni ciljevi ovog zakona jesu i jačanje položaja Centralne banke Republike Srbije, pre svega svih aspekata njene nezavisnosti i samostalnosti. Zatim, preciziranje, unapređenje njenih funkcija, kao što su zaštita prava i interesa korisnika finansijskih usluga na način kako je to propisano posebnim zakonom itd.
Što se tiče insinuacija pojedinih poslanika da je donošenje prethodnog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, da je izazvana nesigurnost tržišta, moje mišljenje je da je to potpuna besmislica. Ja kao laik, nisam ekonomista i ne bih se nešto preterano mešao u ovo, ali kao običnom građaninu, a mislim i svim ostalim građanima, nije mi jasno, hajde da krenemo od prve stvari, a to je kurs evra. Od 119 dinara do 113 dinara bez intervencije na međubankarskom deviznom tržištu, a pri tom moram da vas podsetim da je između 11. januara, kada je jedan evro koštao 103 dinara i 9. avgusta kada je za jedan evro bilo potrebno 119 dinara, NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 347 miliona evra da bi podržala kurs dinara, a pri tom kupila svega pet miliona evra. Bivši guverner je bio, koji je sam dao ostavku, gospodin Dejan Šoškić. Dakle, nisam ekonomista po struci, ali kao građanin Republike Srbije nije mi jasno o kakvoj to nesigurnosti pojedini poslanici govore.
Sve u svemu, još jednom vas pozivam, zbog svega što sam naveo, što hitnije pristupimo usvajanju ovih izmena i dopuna. Hvala.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela Poslanička grupa Napred Srbijo SNS odnosi se na član 88, u kojem se dodaje stav 5. Amandmanom se predlaže davanje roka od godinu dana za podnošenje zahteva za legalizaciju objekata izgrađenih ili rekonstruisanih pre 11. septembra 2009. godine, u skladu sa ovim zakonom, imajući u vidu da su određeni uslovi legalizacije promenjeni u odnosu na osnovni zakon, tako da su uslov za legalizaciju stekla i lica koja ranije nisu ispunjavala uslove, ili nisu bila u mogućnosti da plate troškove, koji su ovim zakonom bitno smanjeni za određene kategorije građana.
Takođe se mora ozbiljno uzeti u obzir i činjenica da je važeći pravilnik kojim je propisana sadržina tehničke dokumentacije i sadržina i načini izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije stupio na snagu 13. februara 2010. godine, odnosno manje od mesec dana pre isteka šestomesečnog roka za podnošenje zahteva. Takvim, po meni nedopustivim, kašnjenjem u donošenju pravilnika, bez kojeg se nisu mogli podneti zahtevi, većina zainteresovanih građana je bila onemogućena da blagovremeno prikupi dokumentaciju i podnese zahteve.
Ovakav predlog za davanje novog roka je u najboljem interesu i građana i države, jer je zajednički cilj da se ovo pitanje uredi. Time bi se otklonile posledice očiglednih propusta u donošenju zakona, jer je najveći deo obrazloženja da se ovim izmenama otklanjaju nejasnoće zakona. Konkretno se u obrazloženju navodi: „Članovima 78 - 84. predloženim odredbama otklanjaju se pojedine nejasnoće u postupcima legalizacije objekata.“ Ako su te odredbe bile nejasne predlagaču zakona, postavlja se pitanje kako se u tome mogu snaći građani ili lokalna samouprava?
Konačno, treba imati u vidu da je glavni krivac za bespravnu gradnju država, upravo zbog ovakvih nejasnih i zakasnelih propisa, a sada donosi zakon koji sve probleme i svu štetu prebacuje na teret građana. Svakako da je ovo što sam naveo dovoljan razlog zbog kojeg bi trebalo da prihvatite amandman Srpske napredne stranke. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, amandman se odnosi na putnička vozila, motocikle, motocikle sa bočnim sedištem i teški tricikli. Ovim amandmanom se predlaže da se visina poreza utvrđuje na osnovu stvarne vrednosti vozila koja se utvrđuje na osnovu nabavne cene i starosti vozila.
Sadašnji sistem naplate samo na osnovu zapremine motora, sa minimalnom korekcijom po osnovu starosti vozila, nesrazmerno opterećuje siromašnije kategorije građana. Razlika u ceni novog vozila sa istom zapreminom motora može biti i preko 10 puta, a porez je isti za nova vozila i vozila stara pet godina. Porez na vozila stara 19 godina, po sadašnjem zakonu je čak 60% od visine poreza na novo vozilo, iako je svakome poznato da vrednost takvog vozila nije ni 10% vrednosti vozila od onog novog.
Ovakav sistem određivanja poreza nije u skladu sa Ustavom, koji u članu 91. stav 1. propisuje da se obaveza plaćanja poreza zasniva na ekonomskoj moći obveznika.
Ovim amandmanom takođe predlažemo da se obaveza plaćanja ovog poreza ne proširuje i na teretna vozila, iz razloga koji su već navedeni u amandmanu na član 2. predloga i upozoravamo na zaista ozbiljne posledice po preduzetnike, male privrednike i poljoprivrednike, koji su glavni korisnici ovakvih vozila.
Uvođenje ovakvog poreza bi bilo u potpunoj suprotnosti sa stalnim isticanjem da su mala preduzeća i poljoprivreda glavni nosioci privrednog razvoja Republike koji treba da reše problem nezaposlenosti. Čini mi se da ovakvim zakonom Vlada jasno pokazuje da joj je jedino stalo da u predizbornoj godini po svaku cenu obezbedi budžet koji će vladajućim strankama obezbediti ostanak na vlasti još godinu dana, bez obzira na teške posledice po privredu i građane. Hvala.

Dame i gospodo, amandman koji smo podneli na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara se odnosi na invalide sa telesnim oštećenjem preko 60%, invalide sa oštećenjem donjih ekstremiteta preko 50% i lica ometena u razvoju, na vozila koja se odnose za obuku vozača, za taksi prevoz, javni turistički prevoz, itd, da ne čitam sve ovo, dugačko je a nemam dovoljno vremena.
Predloženim amandmanom se na jasniji, jednostavniji i celovit način uređuje pitanje oslobađanja od poreza na putnička vozila i pojednostavljuje i pojeftinjuje postupak na ostvarivanje prava. Stavom 1. se nešto snižava procenat invalidnosti, uz propisivanje da se oslobođenje odnosi na sva lica sa invaliditetom, jer smatramo nepotrebnim da se posebno navode kategorije invalida i među njima pravi bilo kakva razlika.
Pravo na osnovu ometenosti se ne ograničava samo na decu, jer se mora imati u vidu da postoje i odrasle osobe koje su ometene i o kojima se staraju članovi domaćinstva koji nisu njihovi roditelji.
Takođe se propisuje da je dovoljan razlog ometenost, jer smatramo preteranim da se pravo priznaje samo za višestruko ometenu decu odnosno osobe uopšte. Teško je shvatiti i prihvatiti da ova država namerava da roditeljima deteta koje je samo jednostruko ometeno naplaćuje porez, zbog toga što dete nije višestruko ometeno.
Svesni smo da ova država nema granica kada pokušava da popuni budžet, ali ovako nešto je zaista preterano i do krajnosti nehumano, kao i neke druge odredbe ovog na brzinu sklepanog zakona.
Kada su u pitanju osobe sa invalidnošću, predlažemo da to pravo može koristiti i član domaćinstva umesto invalida. Ovo je inače sasvim praktično rešenje jer treba imati u vidu da se pri registraciji i produženju važnosti traži prisustvo vlasnika i da je to skoro uvek povezano sa odlaskom i čekanjem u redovima, što za mnoge invalide predstavlja veliki problem ili čak uopšte i nisu mogućnosti da to urade.
Stavom 2. je na najjednostavniji i jasniji način uređeno pravo na oslobađanje…

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman glasi: "Za plaćanje poreza za narednu godinu, iznosi poreza iz člana 24. ovog zakona usklađuju se u decembru mesecu, stopom rasta plata u prethodnih 12 meseci prema podacima republičke organizacije nadležne za poslove statistike".
Amandmanom koji smo predložili se predloži da se iznos poreza u stvari usklađuje sa rastom plata, umesto sa rastom cena na malo, kako je to propisano važećim zakonom.
Smatramo da usklađivanje sa rastom cena nije prihvatljivo jer rast cena smanjuje platežne mogućnosti građana, pa time i mogućnost za plaćanje poreza.
Usklađivanje visine poreza sa rastom cena neposredno ugrožava egzistenciju građana u uslovima kada je rast cena brži od rasta plata, što je trenutno slučaj u Republici Srbiji.
Takođe se sadržaj stava 1. usklađuje sa prethodnim amandmanima kojima je predloženo da se visina poreza za vozila i plovila utvrđuje na osnovu njihove vrednosti, a da se porez na vazduhoplove ukine. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, Nacrt prostornog plana Srbije koji je pripremila Republička agencija za prostorno planiranje i dala ga na javnu raspravu, nigde u stvari nije naišao na toliko otpora kao u gradu Zrenjaninu i ostalom celom Srednjobanatskom okrugu. Kritike na račun ovog dokumenta izriču se od dana kada se čulo za njega do danas, a ukoliko ga usvojite, mislim da nažalost i hoćete, govorim sa stanovišta nekog ko dolazi iz Srednjebanatskog okruga, verujem da su sve dosadašnje kritike bile samo početak.
Koliko je za Srednjobanatski okrug prostorni plan loše rešenje govori i jedinstvo svih stranaka, i to kako onih u vlasti, tako i onih u opoziciji, što u stvari govori u prilog svemu onome što ja govorim ili što ću govoriti, i to kako onih u Zrenjaninu, tako i onih u opštinama Novi Bečej, Nova Crnja, Žitište ili Sečanj.
Umesto luke na Tisi, pristaništa na Begeju, Aerodroma "Ečka", koji inače uzgred budi rečeno i postoji od 1942. godine, Zrenjaninu, Novom Bečeju i Žitištu, Novoj Crnji i Sečnju, nudi se i predviđa samo regionalna deponija za odlaganje opasnog otpada. Zrenjanin nije mesto za odlaganje opasnog otpada, a nije prihvatljivo ni da se on kao najveće banatsko naselje izbegava kada je reč o planiranju buduće izgradnje važne infrastrukture.
Ekološki problemi jesu osnovni globalni problem. Međutim, ekološka svest građana je nažalost na veoma niskom nivou, ali je svakom jasno šta bi mogla da znači deponija u regionu gde se nalazi svetski poznata i navodno zaštićena Carska bara, zatim jezera, peskare, kao i reka Begej, koja je inače već na crnoj listi po svojoj neispravnosti, a da vas podsetim i ta reka Begej prolazi kroz sam centar grada Zrenjanina.
Umesto da to u stvari budu dragulji u koje vredi ulagati u smislu turizma, prostorni plan barem ovakvom logikom predviđa njihovo uništenje. Moram da vam napomenem da u srednjem Banatu nema, i ponavljam još jednom, nema generatora opasnog otpada, pa prema tome ne vidim ni logiku da se ovde locira jedno njihovo skladištenje u Vojvodini.
S druge strane, zar je moguće da u gradu koji je u evropskim okvirima poznat kao proizvođač hrane, u kome se nalazi nekoliko najznačajnijih proizvođača sa vekovnom tradicijom, kao što su "Dijamant", "Mlekoprodukt", IPOK "Žitoprodukt", kao i proizvođači lekova "Jugoremedija" i kozmetičkih proizvoda "Luksol", budu u stvari izgrađeni na deponiji opasnog otpada. Ma koliko obećavali bezbednost deponovanja istog, ko može poverovati da to neće imati nikakvog uticaja na kvalitet proizvoda pomenutih fabrika i kvaliteta života građana uopšte.
Zrenjanin, a za njim i Novi Bečej, poznati su nažalost po veoma lošem kvalitetu vode i odavno su na prvim stranicama svih medija, a rešavanje ovih problema je bilo glavno predizborno obećanje kod većine političkih stranaka, računajući i sadašnje vladajuće, kako u Republici, tako bogami i u gradu Zrenjaninu, a i u Novom Bečeju. Mislim da je Vlada RS u saradnji sa lokalnom vlašću trebalo da reši najveće pitanje građana Zrenjanina i Novog Bečeja, a to je svakako ekološka ispravnost tekuće vode, dok im ona za razliku od toga nudi deponiju opasnog otpada. Gospodine ministre, kakva je to poruka žiteljima najvećeg grada u Banatu?
Posebnu kritiku moram da vam uputim zbog lošeg tretmana Zrenjanina u republičkim planovima. Mogu sa punim pravom da ocenim da je Zrenjanin marginalizovan i neopravdano izostavljen ili zapostavljen, jer je prepoznat kao grad sa specifičnom lokacijom u odnosu na koridore sedam i deset, a ne onako kako je trebalo kao grad od posebnog značaja ili kao grad u pograničnom području.
U delu ovog plana koji se zove – Ekonomska regionalna interaktivnost navodite da će se neravnomernost stepena razvijenosti pojedinih delova AP Vojvodine rešavati primenom principa decentralizacije i policentrizma, gde će veći gradovi i gradska naselja, kao što su Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica, Pančevo, Vršac, Zrenjanin i Kikinda, imati ulogu, i sada ono što su ključne reči, odnosno ključne dve reči, motora razvoja, odnosno u fokusu tačaka u koje će se grupisati manje opštine, formirajući razvojne regione na čitavoj teritoriji Pokrajine. I onda, gospodine ministre, nakon toga, deponija.
Kako vi kažete, gospodine ministre, mi ćemo 2020. godine ispuniti plan i uvesti Srbiju u bolju budućnost i da sve ovo ostavljamo svojoj deci. Mislim da su bile tako neke reči, je li tako? Gospodine ministre, svoj deci barem po ovom planu, barem iz Banata, ostavljamo samo deponiju, što, mislim da ćemo se složiti, nije neko nasledstvo. Hvala.

Gospodine ministre, da li će biti u gradu Zrenjaninu ili Srednjobanatskom okrugu – predviđen je Srednjobanatski okrug. Inače, nisam iz grada Zrenjanina. Ja sam Novobečejac.
Ono na šta sam se pozivao je praktično bilo saopštenje vaše vlasti iz Zrenjanina, odnosno vaših ljudi ili vaše stranke, tako da ne smatram ovo nekom ličnom primedbom, s obzirom da sam više shvatio da ste uputili vašim ljudima u Zrenjaninu, jer je DS na vlasti u Zrenjaninu.
Postavlja se pitanje – šta ste vi sada iz ovog razgovora, u stvari, ponudili gradu Zrenjaninu, sem otpada? Znači, dobro, biće otpad. Kada će biti voda? Zašto nije aerodrom u Ečkoj, kada je već pokrenut projekat. Ispao je iz plana za narednih 10 godina? Zašto u Novom Bečeju ništa? Nigde ništa, znači, samo deponija.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneli smo amandman na deo Predloga zakona koji se odnosi na sistem upravljanja bezbednošću, konkretno na član 16. stav 3. kojim se predviđa zamena reči "Direktorat" rečju "Vlada" i stav 4. gde se zamenjuje reč "naknada" rečju "usluga".
Ono što smatramo spornim je stav 3. kojim nepropisno Direktorat propisuje uslove pod kojima se uspostavlja i koristi sistem upravljanja bezbednošću, dok istovremeno stavom 2. je propisano da daje saglasnost na priručnik, a stavom 4. da se Direktoratu plaća naknada.
Istovremeno donošenje propisa i rešavanje u upravnom postupku i naplata naknade za taj postupak je u suprotnosti sa ustavnim načelom podele vlasti i zabrane sukoba interesa, tako da sporna odredba člana 16. stav 3. Predloga zakona, a u vezi sa stavom 2, nije u skladu sa članovima 4, 6, 123, 137, 194. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Ako imamo u vidu da se radi o uređivanju odnosa uređenih zakonom, prema članu 123. Ustava i članu 42. Zakona o Vladi, takav podzakonski propis može doneti samo Vlada, te iz tog razloga smo predložili zamenu reči "Direktorat" rečju "Vlada".
Ono što mislimo da je sporno u stavu 4. je propisivanje da se Direktoratu za postupanje po zahtevu plaća naknada, što smatramo da nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o javnim agencijama.
Naime, članom 17. Zakona o budžetskom sistemu je propisano da se naknade plaćaju za korišćenje dobara od opšteg interesa, te stoga spadaju u kategoriju poreskih prihoda, a sve u skladu sa članom 2. tačka 14. Zakona o budžetskom sistemu.
Sa druge strane, članom 6. Zakona o javnim agencijama je propisano … (isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 27, i to stav 1, kojim se reči "uređuju se posebnim ugovorima koje zaključuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vazduhoplovni subjekti" u stvari zamenjuju rečima "propisom Vlade". Iz kog razloga?
Civilna vojna koordinacija i sistem komunikacije koji se odvijaju radi zaštite vazdušnog prostora Republike Srbije se ne mogu uređivati ugovorima Ministarstva i vazduhoplovnih subjekata jer su ugovori jednostavno dvostrano teretni poslovi, čije je zaključivanje dobrovoljno, a uslovi zavise od saglasnosti volje stranaka.
S druge strane, pitanje odbrane se, po Ustavu, uređuje u zakonima i propisima donetim na osnovu zakona, što znači da se ovo pitanje može urediti ili neposredno zakonom ili propisom Vlade, u skladu sa zakonom.
Što se tiče obrazloženja koje ste dali za odbijanje amandmana, vi ste praktično sve ono što sam sada rekao i što smo dali kao poslanici SNS u obrazloženju ovog amandmana koji ste vi imali na uvid potvrdili. Konkretno, zakonom je upravo predviđeno da se posebnim ugovorima koje zaključuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vazduhoplovni subjekti uređuje civilno-vojna koordinacija i sistem komunikacije.
Ovim ugovorima se ne obezbeđuje zaštita vazdušnih prostora, kao što je navedeno u obrazloženju amandmana, jer je to u nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane, već se samo uređuje već uspostavljena civilna vojna koordinacija. Postavljam pitanje – iz kog razloga Ministarstvo odbrane, a zašto ne onako kako stoji u Ustavu, kako stoji u zakonu, Vlada Republike Srbije?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, meni je žao što nemamo mišljenje Vlade ispred sebe. Ne znam, gospođo predsedavajuća, odakle vama mišljenje, mi ga kao poslanici nemamo. Ne znam koje bi argumente trebalo da upotrebim pred gospođom ministarkom s obzirom da ne znam šta je obrazloženje Vlade za odbijanje amandmana, ali dobro pokušaću i ovako, nadam se da će amandman biti prihvaćen.
Mi smo predložili da se u članu 1. Predloga zakona dodaju novi stavovi 2. i 3. koji glase:
"Odredbe ovog zakona ne primenjuje se na članove organa upravljanja javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač opština ili grad, ako za obavljanje funkcija ne primaju naknadu, osim odredbi o sukobu interesa, poklonima i nedozvoljenom uticaju na funkcionera.
Odredbe ovog zakona o zabrani obavljanja drugog posla ili delatnosti, prenosu upravljačkih prava i zabrani zapošljavanja ili poslovne saradnje po prestanku funkcije primenjuju se na funkcionere koji vrše funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa i za koje je to utvrđeno posebnim propisom".
Mi smo ovim amandmanom predložili dodavanje stavova 2. i 3. u članu 1. zakona. Novim stavom 2. se propisuje da se na članove organa upravljanja javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač grad ili opština primenjuju samo odredbe o sukobu interesa, poklonima i nedozvoljenom uticaju na funkcionera, a da se ostale odredbe zakona ne primenjuju, pod uslovom da za vršenje funkcije ne primaju naknadu. Ova kategorija funkcionera je već izuzeta od obaveze prijavljivanja imovine i to članom 45. stav 1. zakona.
Imajući u vidu neznatna ovlašćenja ovih funkcionera i činjenicu da ne primaju naknadu za vršenje funkcije, ne postoje razlozi da se na njih primenjuju ni druge odredbe zakona, osim predloženih. Takođe, treba imati u vidu i da funkcionera ove kategorija ima više desetine hiljada, od čega recimo samo članova školskih odbora osnovnih škola ima skoro 20.000. Evidentno je da primena mnogih odredbi zakona prevazilazi, naravno, i same mogućnosti Agencije.
Iz samih odredbi zakona moguće je utvrditi da nema potrebe ni mogućnosti za njihovu primenu u odnosu na ovu kategoriju funkcionera, ali razlozi pravne sigurnosti zahtevaju da se to na jasan način propiše.
Novim stavom 3. se propisuje da se odredbe o zabrani obavljanja delatnosti, prenosu upravljačkih prava i zabrani zapošljavanja po prestanku funkcije primenjuje samo na funkcionere koji su zasnovali radni odnos, jer njihova primena na druge funkcionere nije opravdana.
Članom 30. u stavu 1. to je i navedeno, ali i drugim odredbama se navodi samo opšti naziv – funkcioner, što upućuje da bi te odredbe trebalo primeniti i na sve druge funkcionere, iako to u stvari u principu i nije moguće.
Radi otklanjanja ovih nejasnoća i u cilju obezbeđenja pravne sigurnosti u primeni zakona je neophodno da se ovo pitanje na jasan način uredi predloženom odredbom.