Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. na koji je Srđo Komazec, u ime SRS podneo amandman, odnosi se na način finansiranja te agencije. Znači, u stavu 1. člana 7. – "Radi obezbeđenja sredstava za osiguranje depozita Agencija obrazuje poseban fond sredstava (u daljem tekstu: fond za osiguranje depozita).
Fond za osiguranje depozita obrazuje se od: premija za osiguranje depozita koje plaćaju banke", čitaj dalje građani Republike Srbije, "prihod od ulaganja sredstava fonda za osiguranje depozita", znači agencija treba da bude i profitabilni organ državne uprave, bar je to tako predlagač zamislio i sada ćemo da vidimo kako će to da bude, "sredstava ostvarenih naplatom potraživanja Agencije iz stečajne mase banke po osnovu isplate osiguranih iznosa".
Znači, Narodna banka Srbije oduzme dozvolu za rad nekoj banci, agencija, ukoliko ima para, isplati taj novac i još banci koja se zatvara naplati proviziju. Agencija ni za jedan jedini dinar ne sme da bude oštećena. Ukoliko nema dovoljno sredstava, otkinuće malo od građana onaj deo što treba da im otplati, da ne bi, ne daj bože, direktor ostao bez plate.
Međutim, sledeći način finansiranja postaje već pomalo sumnjiv. Kaže se da agencija može da primi donacije. Od koga donacije? Ko će da daje jednom organu državne uprave donaciju? Da li se agencija bavi humanitarnim radom? Da li deli neku pomoć građanima, pomoć ugroženim licima od poplava, zemljotresa ili drugih elementarnih nepogoda? Ko će dati jednom ovakvom organu donaciju?
Postavlja se pitanje da li će možda ta donacija da se daje u svrhu neke zloupotrebe – da je neće dati neki većinski vlasnik neke konkurentske banke da se banka, koja je, recimo, u stečaju ili likvidaciji potpuno zatvori i uništi. Zašto da ne? Kolika god da mu je donacija kada ima jednog konkurenta manje prihod će mu višestruko biti veći. Šta to smeta? Da li piše negde da je to zabranjeno? Ne piše, što znači da je moguće.
Sledećem stavu kaže – "Sredstva fonda za osiguranje depozita koriste se za isplatu osiguranih iznosa u slučaju stečaja banke za plaćanje administrativnih troškova u vezi sa isplatom tih iznosa", to su te provizije koje agencija naplaćuje, "upravljanjem sredstvima fonda za osiguranje depozita, kao i za povraćaj pozajmljenih sredstava upotrebljenih za namene iz ovog stava.
U stavu 4. kaže – "Izuzetno od stava 3. ovog člana, sredstva fonda za osiguranje depozita se mogu upotrebiti za odobravanje kredita banci, ako u toku postupka likvidacije dođe do kratkoročne nelikvidnosti te banke".
Da li je neko normalan da zatvara banku koja je likvidna. Znači, bilo je nekih koji nisu normalni i koji su zatvarali likvidne banke, ali za svaki slučaj da stavimo mi to da ta materija bude regulisana zakonom, da slučajno, ne daj bože, agencija ne uradi nešto protivzakonito, a nije u interesu građana i drugih učesnika u finansijskoj trci za preživljavanje na ovim prostorima.
"Krediti iz stava 4. ovog člana, odobravaju se pod uslovima utvrđenim opštim aktom koji donosi Upravni odbor agencije".
Znači da u tom grmu ne leži zec. Postoji jedna agencija kod koje je novac od osiguranja depozita. Ta agencija, po nalogu Narodne banke Srbije može da otpočne postupak likvidacije i stečaja neke banke koja može, i pored te odluke Narodne banke Srbije, da bude potpuno likvidna i potpuno sposobna da posluje na tržištu, ali nije u skladu sa politikom koju vodi Narodna banka.
Znači, stavimo je u stečaj ili likvidaciju, za trenutak učinimo nelikvidnom i nateramo da se kod agencije koja sprovodi likvidaciju i stečaj zaduži, pod uslovima koje propisuje upravni odbor agencije. Da li su ti uslovi možda povoljniji nego uslovi na tržištu? Hipotetički je moguće, a znajući vas i praktično. Tako, recimo, godišnja kamata kod neke banke bude 14 ili 15% da bi se ta banka, koja nije po volji nekog ko drži sve finansijske instrumente, upropastila, stavite prvo u stečaj kod agencije, naterate da bude nelikvidna i uzima kredit od agencije koji može da bude 100 posto na godišnjem nivou, jer je to, ne daj bože, doneo upravni odbor agencije.
Da li je to moguće? Da li se to dešavalo? Otkad ste na vlasti, jeste, da li u starom DOS ili novom, ali se dešavalo. Znači, banke su zatvarane, kapital banaka je uništavan. Doduše, sada neće da nestane na Kajmanskim, Sejšelskim, Devičanskim ostrvima, sada će da ostane u agenciji pa će neko i dalje da drpa na druge načine. Ali, u svakom slučaju, kroz član 7. vidi se da je moguće jednu potpuno sposobnu banku da učestvuje na tržištu novca, kako može da se uništi na jedan ovakav način.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica, u ime SRS, treba prihvatiti. Članom 8, na koji se odnosi amandman, reguliše se kako će agencija za osiguranje depozita, odnosno agencija za likvidaciju i stečaj banaka raspolagati sredstvima koje prikupi po osnovu osiguranja depozita. Kaže se u prvom stavu – "Agencija je dužna da novčana sredstva Fonda za osiguranje depozita drži na posebnom depozitnom računu otvorenom kod Narodne banke Srbije. Agencija može sredstva Fonda za osiguranje depozita na osnovu odluke Upravnog odbora ulagati u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije".
Sada se postavlja pitanje, država želi da novac koji banke ulažu na ime depozita koristi po svojoj slobodnoj volji i proceni. Da li će to biti na osnovu odluke Narodne banke Srbije ili upravnog odbora agencije, potpuno je svejedno. Bitno je da može da se koristi, odnosno da se ulaže u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.
Uskoro će biti na dnevnom redu i kontragarancije koje ova skupština treba da da po osnovu nekih kredita i zaduženja, već je bilo priče u raspravi u načelu koje su to kontragarancije i na koga se odnosi. Odnosi se na, dobrim delom, oblike i učesnike organizovanog kriminala, na ljude koji su učestvovali u organizaciji atentata na pokojnog premijera, na ljude koji su krali struju od građana Srbije kroz razne finansijske i druge špekulacije.
Znači, država treba da da garanciju za to. Ukoliko država ne može da isplati te garancije onda ćemo da aktiviramo depozite koje su dale poslovne banke za osiguranje fizičkih lica. Šta ako i to ne bude bilo dovoljno, pa neka banka ipak ode u stečaj. Hoćete li onda građanima Srbije dati hartiju od vrednosti Republike Srbije ili Narodne banke Srbije?
Šta se time postiže? Koji je cilj donošenja ovog zakona. Da li je, kako to vi tvrdite, osiguranje građana koji drže deponovana sredstva kod banaka Srbije ili da država na jedan određen, pomalo pokvaren, način dođe do još sredstava i da se nastave špekulacije koje su započete od 5. ili 6. oktobra, a koje traju do dana današnjeg.
Na osnovu odluke upravnog odbora agencije i ugovora zaključenog sa agencijom i po nalogu agencije, Narodna banka Srbije u svoje ime, a za račun agencije, sredstva fonda za osiguranje depozita ulaže u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka. Znači, ona prvobitna pljačka koja je počela sa zatvaranjem naših domaćih banaka, sa zamenom zapadnoevropskih valuta u evro, sada se nastavlja i kroz osiguranje depozita.
Predlagač ovog zakona kaže da će dosadašnja sredstva, ukoliko ovaj zakon stupi na snagu, da će sredstva koja bude država, odnosno agencija birala, biti tri puta veća nego do sada, oko 22-23 milijarde dinara na godišnjem nivou. Gde će taj novac da završi?
Znači, opet kod stranih banaka ili ćemo ulagati u druge države, a nama je i ovako i onako i te kako potreban novac da pokrenemo domaću privredu, izvoz, da povećamo broj radnih mesta, da povećamo standard građana.
Jedna moja koleginica je izašla ovde i rekla da poslanici SRS raspravom o ovim amandmanima vrše opstrukciju rada Parlamenta. Gde ćete veću opstrukciju rada Parlamenta, nego baš od vladajuće većine. Kada je zakazana ova skupština? U petak, popodne. Nešto malo više od 72 sata, pre početka. Sa koliko tačaka? Sa 45. Zašto? Da bi se napravila opstrukcija rada narodnih poslanika zbog jednog ovakvog zakona, zbog jednog ovakvog zakonskog predloga koji će da stupi na snagu 1. januara 2006. godine.
Znači, to je opstrukcija. Zašto? Da poslanici ne mogu da prouče, da ne mogu da pregledaju zakone koji se predlažu, da ne mogu da se spreme da rade o njima. To je opstrukcija rada parlamenta, a ne diskusije koje se vode za ovom govornicom.
Koji je cilj jedne takve opstrukcije rada narodnih poslanika? Jeste, da se kroz taj ubrzani tok priprema jedna sednica, u stvari, da se sakriju određene činjenice koje se nalaze u zakonskim predlozima. Između ostalih, jedna ovakva činjenica sadržana je i u članu 8. ovog predloga zakona.

U amandmanu na član 9. koji je kolega Ljubomir Kragović podneo u ime SRS, regulišu se obaveze banaka prema Agenciji. Kaže se u stavu 1. – "Banka je dužna da Agenciji plaća premiju za osiguranje depozita, (u daljem tekstu: premija) na način i u rokovima koje propiše Agencija". Zašto mi to nismo propisali zakonom? Zašto to mora da radi Agencija?

Nema ništa lakše, stavite u zakon, stavite pred narodne poslanike, neki narodni poslanik će možda da se seti i nekog boljeg rešenja, podneće amandmane, raspravljaćemo o njemu, ukoliko je bolje, biće izglasano, ukoliko, normalno, vi niste tvrdoglavi da se držite nečega, pa ćemo kasnije po takvim amandmanima da imamo izmene i dopune određenog zakona.

Dalje se kaže: "Banka je dužna da Agenciji dostavlja mesečni izveštaj o ukupnim i osiguranim depozitima, kao i druge podatke koje Agenciji mogu biti potrebni za obavljanje njenih zakonom utvrđenih poslova na način i u rokovima koje propiše Agencija". Opet je agencija ta koja propisuje određene rokove. Opet je Agencija ta koja će da uslovljava kako će banke da rade. Opet je Agencija ta koja će da određuje poslovnu politiku banaka i kamatne stope na tržištu. Znači, u sve ulazi Agencija.

Mi sada dajemo, jednim ovakvim zakonskim predlogom, puna prava Agenciji da ona u stvari vodi banke, a ne njeni osnivači i vlasnici. U tome i jeste problem svih zakonskih propisa koji dolaze pred ovu skupštinu, a tiču se ove materije. Ako banka ne plati premiju u propisanom roku, koji opet određuje Agencija, Agencija o tome obaveštava Narodnu banku Srbije, koja preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom.

Koje su to odgovarajuće mere i sa kojim zakonom u skladu? Je li to zatvaranje banke, ukoliko banka ne uplati premiju? Sve su činjenice da jeste cilj kontrola poslovnih banaka, da se omogući što je moguće da lakše rade određene povlašćene banke, koje su prisutne na našem tržištu.

Ne možemo da verujemo u dobru volju predlagača koji stalno to ističe, a to je, kako piše u članu 1. – radi zaštite depozita fizičkih lica u slučaju stečaja banke, jer dovoljno je da banka zakasni jedan dan ili da dođe do administrativne greške, pa da ta banka bude u stečaju i likvidaciji.

Jedan deo poreskih materija je bio vezan za Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Zato nemamo poverenja u vas, jer se dešava da poreska kontrola utvrdi da je neko obračunao porez na dodatu vrednost za 300 dinara, pa mu naplatite kaznu 100.000.

Kada budu bile izmene i dopune tog Zakona, čitaćemo i ovde, za ovom govornicom, ta rešenja poreske uprave kako se pljačkaju građani Srbije, argumentovano, ne prepričavanjem. Što znači, ukoliko jedna poslovna banka zakasni (da uplati premiju) manje od 24 sata na osnovu zakona, kog, niko ne zna, ali bitno je da agencija nije dobila novac na vreme, jednostavno, ta banka bude stavljena u postupak likvidacije i stečaja.

Znamo kako to može da se radi iz člana 7. iz člana 6. itd – da jedna banka, koja je potpuno sposobna da učestvuje na tržištu, bude, u tom stečaju koji vodi Agencija za osiguranje depozita, jednosatavno, gurnuta u propast i opljačkana, samo radi nekoliko sati zakašnjenja.

Dame i gospodo poslanici, članom 10. koji je kratak, ali može da se kaže da je prilično zanimljiv za diskusiju,  kaže se: "Banka je dužna da plaća premiju od dana upisa u sudski registar do dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad toj banci".
Znači, ne postoji drugi način, kako to tumači predlagač, nego da se oduzme dozvola za rad nekoj banci, kao da banka mora da se bavi isključivo depozitima građana, odnosno fizičkih lica, kao da ne može da se bavi, primera radi, isključivo platnim prometom ili isključivo poslovanjem sa pravnim licima.
Ovde predlagač ostavlja jedinu mogućnost, odnosno pokazuje svoju želju kako će banka da prestane da plaća depozit, a to je oduzimanjem dozvole, nikako drugačije.
Ovaj zakon i jeste tako koncipiran da se banke koje smetaju određenim finansijskim krugovima u državi, koji su bliski ovoj vlasti, jednostavno, uklone sa tržišta. Na koji način? Evo, jedan od načina je ovaj zakon o osiguranju depozita, sledeći je agencija za osiguranje depozita, koja se do sada zvala Agencija za likvidaciju i stečaj banaka. Kasnije ste dodali u ime "sanaciju", ali ste vrlo loše sanirali. Sve banke koje ste sanirali od dolaska na vlast do dana današnjeg, su zatvorene.
Znači, to je jedini pravi razlog donošenja jednog ovakvog zakona – da se kroz rad ove agencije potpuno stave pod kontrolu banke. Neće više moći da posluju onako kako to tržište predviđa, onako kako je to svuda u svetu, nego će da posluju kako im to naredi agencija, a agencija je produžena ruka Narodne banke, a Narodna banka je produžena ruka Ministarstva finansija, a Ministarstvo finansija je produžena ruka šifrovane političke organizacije.
Znači, apsolutno sve finansijske tokove, pa čak i rad ove skupštine, kontroliše šifrovana politička organizacija. Šifrovana politička organizacija je zakazala sednicu skupštine tri dana pred početak te sednice. Rok za podnošenje amandmana je bio manji od 24 časa, pa zato i lepo piše u obrazloženju za podnošenje amandmana svakog poslanika SRS, da je Narodna skupština Republike Srbije očigledno u funkciji Vlade Republike Srbije, odnosno šifrovane političke organizacije. Zato se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika, kako bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da kroz obrazloženje obaveštavaju javnost Srbije kako je, kao i u ovom slučaju, Vlada Republike Srbije jedino odlučna da nastavi dalje pljačkanje građana Srbije.

Dame i gospodo poslanici, ovim članom 11. se određuje kako će to premije da budu plaćene i ne poštuje se jedan osnovni finansijski princip, a to je, da se premija plaća na ono što se u stvari osigurava, a osigurava se depozit.
Postoji redovna premija i hajde da kažemo da je, u neku ruku, ona prihvatljiva u ovom slučaju. Međutim, ima početna premija, tromesečna premija i vanredna premija. Koja je to početna premija?
Početna premija se odnosi na osnivački ulog banke, minimalni, a može da se primenjuje i na ukupan osnivački ulog banke. Sada se postavlja pitanje koje je već i bilo ranije: da li banka koja se registruje mora da se bavi i pitanjem depozita građana, odnosno fizičkih lica? Ne mora. Zašto onda mora da učestvuje u osiguranju depozita.
Možda će banka isključivo, da svoju delatnost bazira na platnom prometu i poslovanju sa fizičkim licima. Zašto bi onda, odnosno u poslovanju sa pravnim licima, ta banka morala da oštećuje svoje komitente za depozite kojima ne raspolaže i sa kojima nema nameru da se bavi.
Zašto onda prisiljavamo, u ovom slučaju, poslovnu banku da plaća premiju za osiguranje depozita?
Da kažemo da je definisano šta je to početna premija, šta je tromesečna, šta je vanredna premija i čemu ona služi. Da li to u zanosu zatvaranja banaka, kada novca nestane u agenciji za osiguranje depozita, pa ćete onda da razrežete po onim drugim bankama, koje su nekim čudom preživele tu vašu euforiju zatvaranja banaka, da isplate nečije političke, neekonomske i pogrešne poteze. Ne, poslovne poteze banaka, nego poteze političke, ove vlasti. Videli smo kako to funkcioniše, ali bi sada išlo u obrnutom smeru. Prvo bi išli šifrovani koji kontrolišu Ministarstvo finansija, Ministarstvo finansija koje kontroliše Narodnu banku Srbije i Narodna banka Srbije koja kontroliše agenciju za osiguranje depozita. Ponavljaću stalno pravo ime, likvidaciju i stečaj banaka.
Znači, ukoliko ta euforija nastane među šifrovanima, pa nestane novca u agenciji, onda ćemo imati vanredne premije. Ko će to da plaća? Opet građani Srbije, ne banke. Zanosite se i pokušavate da objasnite građanima da će to banke da plaćaju. Neće! Građani će dobijati manje kamate na sredstva po viđenju, deponovana sredstva i oročena sredstva kod banaka.. Građani će podizati skuplje kredite kod tih istih banka zato što su opterećeni početnom premijom, tromesečnom premijom i vanrednom premijom. Zašto?
Postavlja se stalno pitanje čemu sve ovo ako se već u jednom od članova ovog zakona kaže da, ukoliko agencija nema sredstava za osiguranje depozita, onda će se depoziti namirivati iz budžeta Republike Srbije, onako kako se to i sada radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet smo na tim premijama. Znači, u članu 12. stav 1. – "Banka je dužna da početnu premiju plati u roku od 45 dana od dana upisa u sudski registar". U stavu 2. – "Početna premija iznosi 0,3 % novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke". Ko propisuje sada minimalni osnivački kapital banke?
Da li će kroz zakon o agenciji za osiguranje depozita, likvidaciju i stečaj banaka ta agencija da propisuje minimalni osnivački kapital banke, ili će to da radi Narodna banka Srbije ili Ministarstvo finansija ili neko drugi. Ko to propisuje?
Opet se vraćamo na priču zašto se ovo odnosi na početni ulog poslovnih banaka. U njemu nema depozita građana, nema onoga što se osigurava Predlogom ovog zakona. Znači, neka banka hoće da se registruje, hoće da obavlja platni promet, hoće da radi kao poslovna banka, isključivo sa pravnim licima i sada mora da uplati 0,3 % svog osnivačkog kapitala agenciji za osiguranje depozita za fizička lica, odnosno građane sa kojima uopšte ne posluje i nema nikakvog kontakta.
Čak ste u članu 2. stav 1. tačka 2) naveli da se depoziti ne odnose na fizička lica koja delatnost obavljaju radi sticanja dobiti. Znači, već se asocira na poslovne banke. Uvek se postavlja jedno pitanje: zašto tražite novac za osiguranje nečega kod određenih banaka koje ne rade sa depozitima fizičkih lica? Znači, jednostavno, obavlja platni promet, od toga ostvaruje određen prihod, ima osnivački kapital, ima svoj kapital stečeni i taj kapital usmerava u privredu. Znači, nema fizičkih lica, nema građana, ali tražite 0,3 % od tog osnivačkog uloga.
Šta će se desiti ako jedna takva banka iskaže određenu dobit u toku poslovanja, a plati ono što dosadašnjim zakonima o porezu važi, pa kasnije taj ulog proglasi kao osnivački ulog, neće dividendu osnivači, većinski vlasnici, hoće da novac koji je ta banka zaradila bude osnivački ulog za dalji rad banke. Hoće li opet morati da plate 0,3 % i tako u nedogled. Svake godine će da se određuje, da se plaća nekakvo osiguranje koje moraju da trpe banke, a ne posluju uopšte sa građanima, odnosno fizičkim licima.
Cilj je ovog predloga zakona da se kroz osiguranje depozita ostavi mogućnost ovoj vladi da hartije od vrednosti, koje niko neće, jer činjenica je da se postepeno gubi poverenje u to što Republika Srbija izdaje kao neku vrednost, baš zbog ove vladajuće većine koja funkcioniše već petu godinu, znači, niko neće da se preko agencije pokriva budžetski deficit.

Dame i gospodo poslanici, članom 13. bliže se definišu stope premija koje treba da se isplaćuju u depozitu osiguranja banaka. Agencija utvrđuje stopu tromesečne premije za narednu godinu najkasnije do 30. septembra tekuće godine, na osnovu stanja u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu Republike Srbije, stepena rizika kome je izložena i visini sredstava u fondu za osiguranje depozita.  To su, znači, parametri koje će da koristi agencija.
Za svaki slučaj, u stavu 2. kaže se da stopa tromesečne premije iznosi najviše 0,1%. Međutim, ako se malo bolje pogleda u članu 9. (on je već pomalo u koliziji sa članom 13.) u stavu 2. kaže se – "Banka je dužna da Agenciji dostavlja mesečne izveštaje o ukupnim i osiguranim depozitima, kao i druge podatke koji Agenciji mogu biti potrebni za obavljanje njenih zakonom utvrđenih poslova, na način i u rokovima koje propiše Agencija".
Zašto to ne bi radila banka jednom u tri meseca kada već postoji ta tromesečna stopa koja se donosi za narednu godinu, a najkasnije do 30. septembra. Tromesečnu premiju agencija obračunava i naplaćuje na osnovu prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita u banci u prethodnom tromesečju. Zašto se onda podnose mesečni izveštaji? Koja je svrha podnošenja? Ako jedan od tih mesečnih izveštaja ne stigne agenciji, agencija odmah o tome obaveštava Narodnu banku Srbije, koja preduzima odgovarajuće mere, (odnosno Ministarstvo) i tu banku sasvim svesno gura u stečaj, odnosno likvidaciju.
Agencija za dinarske depozite tromesečnu premiju obračunava i naplaćuje u dinarima, a za devizne depozite u evrima – po kursu evra (prema određenoj valuti) koji važi na dan obračunavanja ove premije. Najzanimljiviji stav ovog člana 13. je stav 5. – agencija može obustaviti obračun i naplatu tromesečne premije ako sredstva fonda za osiguranje depozita dostignu 5% ukupnog iznosa osiguranih depozita.
Zašto ne piše da agencija mora da obustavi naplatu premije za osiguranje depozita ukoliko vrednost depozita premaši 5% od iznosa osiguranog depozita. Zašto ostavljamo mogućnost agenciji da ona sama, kako je to ovim zakonom predviđeno, počinje da se ponaša kao banka. Ona sama počinje da funkcioniše kao banka, s tim što može da zatvara druge banke. Može da pokrene postupak likvidacije i stečaja, da vodi likvidaciju i stečaj drugih banaka. Sama počinje da posluje kao banka, jer može da kupuje hartije od vrednosti, od Republike Srbije i Narodne banke Republike Srbije. Može da ulaže u strane banke sa našim depozitima, (znači, da finansiramo druge banke koje možda i ne posluju na teritoriji Republike) da ulaže u druge privrede i u druge budžete. To su već obeležja jedne banke. To je činjenica.
Da li bi neko pod takvim ovlašćenjima, kada ga je iole malo briga za domaće bankarstvo, jer to se vidi po svim zakonskim predlozima koji ovde stižu, jednostavno, kada (sredstva za osiguranje depozita) dostigne 5%, (ukupnog iznosa osiguranih depozita) kažu nećemo više, imamo dovoljno. Ukoliko dođe do povećanja depozita nastavićemo sa naplatom, a ukoliko padne, šta se onda dešava sa novcem koji je u agenciji za osiguranje depozita. Hoće li on da bude vraćen bankama? Neće. Bespovratno odlazi iz banaka. Bespovratno će neko da akumulira prilično velika finansijska sredstva, navodno, pod brigom za građane koji ulažu u banke a novac onako kako je planirano ovim predlogom zakona i mogućnostima koje daje, najverovatnije završiće za kupovinu hartija od vrednosti drugih stranih banaka i država. To jeste problem ovog zakona. Ili, kako je to rečeno, da banka koja je u postupku likvidacije, jer nije isto likvidacija i stečaj. Likvidacija je karta u jednom pravcu, nema povratka.
U slučaju nelikvidnosti jedne banke, trenutne nelikvidnosti, moguće je da agencija odobri kredit pod uslovima koje propiše upravni odbor agencije. Agencija vodi likvidacioni postupak. Znači, ona svesno može, ukoliko proceni da je imovina banke veća nego sve njene dužničke obaveze, svesno da gurne u nelikvidnost, da iskoristi tu nelikvidnost, da plasira sredstva iz depozita kao kredit pod nepovoljnijim uslovima i na taj način upropasti banku. To je ono što u ovom zakonu piše da može i ono što je najgore, niko neće da odgovara. U tome jeste problem.

Član 14. pokušava da reguliše euforiju ukoliko, dođe do euforije među šifrovanim političkim strankama kada je u pitanju zatvaranje banaka. Kako obezbediti sredstva iz depozita ako ta euforija stvarno uzme maha?
U prvom stavu člana 14. kaže se: "Ako sredstva fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva obezbeđuju se naplatom vanredne premije na osnovu odluke Agencije". Znači, iako pored onih 5% koliko planirate da najmanje uzmite od ukupnog iznosa depozita, to nije dovoljno, znači, koristi se drugo sredstvo i raspisuje se, odnosno upravni odbor Agencije donosi odluku da se primeni i vanredna premija.
Šta se sada dešava? Opet će one banke, koje nekim čudom prežive trenutno tu euforiju, morati da obezbede sredstva za zatvaranje neke druge nelikvidne banke. Opet se vraćamo na priču, ko u suštini obezbeđuje ta sredstva. Obezbeđuju opet građani. Znači, plaća se neko osiguranje na neki iznos koji je građanin ostavio nekoj banci na čuvanje, uz neku kamatu. Ukoliko vi povećavate procenat, odnosno iznos premije, sasvim je normalno da će ta banka smanjiti kamatu građaninu koji drži depozit kod te banke. Mora, da bi sačuvala supstancu sa kojom će da radi. Znači, građani dobijaju sada manje kamate na sredstva, koja su kod banaka po osnovu viđenja ili štednje.
S druge strane, taj novac se koristi dalje u svrhu kreditiranja građana. Sasvim je normalno da će jedan ovakav zakonski predlog, ukoliko zaživi, a izgleda mi da je volja skupštinske većine da zaživi, da poveća cenu kredita, odnosno kamata koje građani podižu kod tih istih banaka. Zašto? Da bi neko mogao bez ikakve obaveze da se igra sa poslovanjem banaka. U tome jeste problem kod ovog zakona.
U stavu 3. se kaže: "Agencija vanrednu premiju obračunava i naplaćuje na osnovu poslednjeg utvrđenog prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita iz člana 13...." Kasnije ćemo u sledećem članu da vidimo šta će se desiti ukoliko ni ta sredstva ne budu bila dovoljna. Ali, u svakom slučaju, umesto da brinete o tome kako bankama da omogućite normalno poslovanje na tržištu, stabilnost strane valute, za koju se stalno vezuju revalorizacije, da obezbedite privredu sa minimalnom inflacijom, koja se opet koristi kao revalorizacija nekog kapitala prilikom podizanja kredita.
Vi ovde imate jedinu želju, da direktan ili, u ovom slučaju, posredan način uzmete što je moguće više novca od građana, bez obzira po kom osnovu. Da li je to provizija prilikom zamene valute – zapadnoevropskih valuta u evro, da li su u pitanju ovakve zakonske odredbe, da li je u pitanju porez na dodatu vrednost, porez na dohodak građana, kaznena politika koju sprovode poreski organi itd.
Znači, cilj nije da država radi u interesu građana, u ovom slučaju i ove skupštinske većine, cilj je da građani rade u interesu države, odnosno jedne manjine koja se uhvatila vlasti, a nema ni 2,5% biračkog tela da stoji iza nje.
Sada se postavlja pitanje da li država postoji zbog građana ili građani postoje zbog države? Vi biste, u svakom slučaju, voleli da je ovo drugo u pitanju.

Dame i gospodo, sada se postavlja pitanje uopšte postojanja člana 4. Predloga zakona, u kome se kaže da, agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa. Stav 2. kaže: "Za obaveze iz stava 1. ovog člana jemči Republika Srbija", da bismo u članu 15. imali situaciju da, ako i posle naplate vanredne premije sredstva fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva agencija može obezbediti zaduživanjem, na osnovu odluke upravnog odbora, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.
Sada vidimo da je kompletno zaokružena delatnost agencije koja može slobodno da se zove i banka. Ona sredstva koja dobija za osiguranje depozita, može da upotrebi za kupovinu hartija od vrednosti koje emituje ili Narodna banka, ili Republika Srbija, ili neka druga strana banka. Kad potroši te pare i reši da zatvori neku banku, onda mora da uzima kredit. Od koga, to se postavlja pitanje. Hoće li cena koštanja tog kredita da bude veća nego profit koji će agencija da ostvari kupovinom hartija od vrednosti, bez obzira da li od Narodne banke, da li od Republike Srbije ili neke druge strane banke.
Ako se to desi, ko će da bude odgovoran? Kako uopšte možete, ukoliko planirate da se bavite nekim osiguranjem na ovom nivou, nije ovo osiguravajuće društvo pa ćete taj slobodni višak novca da plasirate na tržište, jer ostavljate mogućnost: šta ako? Ta mogućnost kaže, da možete da se zadužite i kod onih banaka koje će da vraćaju novac građanima preko agencije, pa će imati duplu korist. Da ne pričam o koristi koju su imali zatvaranjem nekih banaka u 2002. i 2003. godini.
Znači, svakim članom, kako god se rasprava nastavlja, rađa se previše sumnji u ispravnost i dobru volju predlagača ovog zakona. Više se ide u tom smeru, da se potvrđuje mogućnost manipulisanja na tržištu novca, gde neko treba, kroz određen zakonski predlog, da ostvari ne baš mali profit.

Članom 16. se počinje sa stečajem banaka i član 16. reguliše kako će to da se radi kada su u pitanju depoziti fizičkih lica, odnosno građana. Banka u stečaju je dužna da agenciji dostavi podatke o deponentima i njihovim depozitima prema njenim uputstvima u roku od 15 dana. Mislim da je to suvišno, jer agencije za osiguranje depozita vode stečaj i likvidaciju banaka. Ona je ta koja direktno učestvuje. Više saradnje sa bankom nemamo.
Kada se pokrene stečaj ne postoji više banka, sada je to banka u stečaju. Briše se iz registra dok se stečaj ne okonča. Ili će banka da bude likvidirana ili će da namiri obaveze prema dužnicima, pa sa nekim manjim kapitalom da nastavi poslovanje, ali sada je to banka u stečaju. Stečajem rukovodi osim Trgovinskog suda i agencija koja predlaže svog stečajnog upravnika koji radi za tu agenciju.
Posle prijema podataka agencija utvrđuje visinu osiguranog iznosa po deponentu, i to na osnovu salda svih depozita tog deponenta u banci na dan donošenja rešenja Narodne banke o oduzimanju dozvole za rad banki, uključujući i pripadajuću ugovorenu kamatu do dana donošenja. Međutim, tu je predlagač jednostavno hteo da se ogradi od toga; šta ako banka uplati depozit za osiguranje agenciji (depoziti su neka vrsta žive materije, to se menja iz dana u dan). Znači, poveća se broj deponenata, povećava se iznos depozita u toj poslovnoj banci, ali nije u tom tromesečnom periodu obuhvaćeno u kome se pokreće, donosi rešenje o pokretanju stečaja nad bankom.
Šta se sada dešava? Građani koji su se našli u tom međuvremenu nemaju pravo da potražuju od agencije ništa. Tako piše u ovom predlogu zakona. Sada se postavlja pitanje – šta je sa onim osiguranjima koja su jednostavno, čovek je došao, uložio sredstva u banku, banka uplatila osiguranje, stajalo tri meseca, potrošio novac gde je hteo, hoće da mu se vrati novac u depozit? Neće. Hoće li banci? Neće. Onda bi trebali svi koji su deponenti te banke, bez obzira da li je taj njihov depozit osiguran ili ne, da li se našao u tom prostoru između poslednjeg osiguranja i rešenja o stečaju banke, svi depoziti treba da budu obeštećeni.
Ovde se čak i postavlja mogućnost da, ako je samo jedan deo depozita, samo taj deo se namiruje, a ne onaj koji nije, mada je taj građanin ili fizičko lice kroz duži vremenski period mogao da više puta on sam uplaćuje depozit agenciji na mnogo veći iznos, nego što je bio iznos u trenutku pokretanja stečaja nad nekom bankom. Znači, on će isključivo dobiti novac na osnovu poslednje uplate premije agencije za osiguranje depozita na iznos depozita koji je tog trenutka imao i ni dinar više. Ako je možda i mesecima i godinama to plaćao, i taj depozit se menjao u zavisnosti od toga, ko jedino od svega toga ima koristi. Isključivo agencija.
U tome i jeste problem što su zakonski predlozi ovakve vrste najčešće prvi put se primenjuju kod nas, a to su eksperti neki koji su vam ove zakone pisali ili ste vi pokušali na određeni način da napravite nešto revolucionarno u bankarstvu, da se pohvalite da ste u stvari izmislili vruću vodu.

Dame i gospodo poslanici, hajde da kažem, u članu 17. taj prvi deo - deponent ima pravo da od agencije zahteva isplatu osiguranog iznosa, agencija je dužna da obezbedi da mu se osigurani iznos isplati u roku od 90 dana od dana podnošenja tog zahteva. Kažemo da to nije sporno, a šta je sporno?
Ko to treba da uradi u ime agencije? To se reguliše članom 16. stav 4. – "Agencija u najkraćem roku, na osnovu sprovedenog javnog tendera donosi odluku o tome koja će banka u ime i za račun Agencije isplaćivati osigurane iznose i s tom bankom zaključuje ugovor."
Često cena nije presudni faktor, to je najčešće obrazloženje kada se tenderi nameštaju. Nije cena usluge presudan faktor, koliko će neka usluga u smislu javne nabavke da bude prihvaćena.
Ovde će da bude uslov najverovatnije mreža filijala po gradovima širom Srbije, koju ta banka ima, jer će to biti, ta infrastruktura kojom banka raspolaže, odlučujući kriterijum za to da dobije taj posao oko isplate premije osiguranja depozita.
Koje su to banke u Srbiji? One banke koje su zauzele poslovni prostor, dakle, NBS, odnosno stare službe za platni promet i one banke koje su zauzele poslovni prostor banaka koje su likvidirane 2002. godine od strane tadašnjeg guvernera NBJ. Kako se zovu te banke? Nacionalna štedionica i Komercijalna banka. Banke koje su zaživele, pojavile se na tržištu tako što su ušle u poslovni prostor ili NBJ, odnosno ZOP ili poslovni prostor zatvorenih banaka.
Sada imaju monopol i mogu da rade šta hoće. Svaki posao koji ide preko neke agencije, preko NBS, preko Vlade, zahvaljujući toj mreži koja je na jedan nelegalan, nezakonit i nemoralan način nastala pljačkom banaka, dobijaće taj posao i od toga će praviti profit.
Znači, nije cilj u ovom zakonu osiguranje depozita. To ćemo kasnije da vidimo u članu 18. Cilj je uklanjanja suvišne konkurencije i ako još može nešto da se zaradi. Jednim udarcem dve muve.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 18. glasi "Potraživanja deponenata po osnovu osiguranih depozita prenose se na Agenciju. Potraživanja iz stava 1. ovog člana Agencija namiruje iz stečajne mase, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj banaka. Deponenti čija potraživanja prema banci premašuju osigurani iznos, razliku između potraživanja i tog iznosa namiruju u stečajnom postupku".
Sada se postavlja pitanje, čemu onda osiguranje depozita i zašto onda uopšte da banke plaćaju osiguranje kada će, ukoliko im neko zbog neke političke odluke oduzme dozvolu za rad ili počnu da smetaju privilegovanim bankama, uklonićemo ih, povede stečaj u vezi neke banke, potraživanja deponenata, odnosno građana Srbije namire se iz depozita, a depozit se popuni iz stečajne mase banke. Onda se postavlja pitanje zar nije moglo odmah tako da se uradi. Znači, oduzme se dozvola za rad banci, pokrene se stečaj, zna se šta je stečajna masa. Stečajna masa su potraživanja te banke, njena pokretna imovina, i to je to. Čemu onda agencija i koja je svrha agencije? Da rasproda banku što pre, da je što pre ugasi.
U stavu 3. istog ovog člana kaže se da deponenti čija potraživanja prema banci premašuju osigurani iznos, pa kako onda potraživanje može da premašuje osigurani iznos i po kom osnovu. Banka mora jednom mesečno da dostavlja izveštaj agenciji, jednom tromesečno da uplaćuje premije osiguranja. Kako sada njegova potraživanja premašuju osigurani iznos, osim u slučaju da se našao u vakuumu između poslednjeg plaćanja premije i zatvaranja banke i to ne svojom krivicom nego lošim zakonom.
Daje mu se, u stavu 3, mogućnost da svoja potraživanja namiruje u stečajnom postupku. U tom stečajnom postupku ko će mu biti protivnik najveći? Sama agencija. Ona će te depozite koje je isplatila da ponovo potražuje iz stečajne mase banke, odnosno da namiri isplaćeni iznos depozita.
Koja je onda šansa da taj građanin u čijem interesu vi radite dobije tu razliku deponovanih sredstava u iznosu koji premašuje osigurani iznos. Koje su njegove šanse? Nikakve.
Zašto onda u članu 1. ovog zakona se kaže - ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka radi zaštite depozita tih lica u stečaju banke. Zašto to onda piše?

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Momir Marković reče koliko će ovo da košta - 700 miliona dinara. Dali smo nekome igračku koja se zove budžet, pa se dete igra, malo tamo, malo ovamo, malo u džep, a malo i preporuka lokalnim samoupravama da otpuštaju radnike. Malo po malo, preporuka da organi državne uprave smanjuju broj radnika. Malo po malo, pa 700 miliona za nove radnike. Koje? Iz G17.

Ono što je više puta ovde ponavljano, za ovom govornicom, u stvari je agencija za koju obezbeđujemo 700 miliona dinara. Naslednik Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, osnovane Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, preneće se na poseban račun Fonda za osiguranje depozita, itd.

Znači, postoji jedna agencija, postoji određeni kapital u toj agenciji. Ona je već radila ove poslove. Ona je već zatvorila 29 banaka. Ona je već rasprodala poslovni prostor tih banaka – Nacionalnoj štedionici i Komercionalnoj banci. Oni koji su vodili tu agenciju već su dosta toga strpali u džep. Izgleda mi da nije mnogo ostalo za Agenciju za osiguranje depozita. Dolazi nova ekipa gladna i željna. Zato će tu novu ekipu građani Srbije da plate sa 700 miliona dinara, da namirimo sve.

Postavljam pitanje, iz koje stranke će biti ti novi radnici? Iz koje stranke će da bude direktor Agencije? Iz koje stranke će da bude upravni odbor, nadzorni odbor, itd.? Hoćemo li opet, po onoj liniji –šifrovani, Ministarstvo finansija, Narodna banka Srbije, Agencija. Sve nekako u krug.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sad sam čuo da je i Ustav kriv za privrednu situaciju države. Taj ko je to rekao treba da se zamisli da li je u pitanju Ustav ili koalicioni partneri koji gazduju Srbijašumama. Kako taj novac od drugih javnih preduzeća ide u Srbijašume i kako te Srbijašume raspolažu tim novcem i na šta ga troše?
Nije problem Ustav. Na to se večito diže povika, kad god nešto u državi nije u redu, Ustav ne valja, pa zato ne možemo ni da vladamo kako treba. Biće da je drugačije, da su u pitanju vaši koalicioni partneri, tu cenu već plaćate i sva je sreća što posle izbora više u ovom parlamentu neće biti bar tih vaših koalicionih partnera. Tu su na dva, dva i po posto, tako da će otići u istoriju, tamo gde im je mesto.
Kada je u pitanju ovaj predlog izmena i dopuna zakona, postavlja se pitanje šta će sada ovo na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije i šta je ova vlada po pitanju ovog zakona do sada radila. Gospodine ministre, ovo je peta izmena ovog zakona otkada ova vlada postoji. Moram da kažem da barem u nečemu poslušate SRS, dobro proučite naše amandmane, možda i pročitate diskusiju nekog od poslanika SRS i evo ga novi predlog izmena i dopuna zakona.
Postavlja se pitanje zašto prvobitna zakonska rešenja i one kasnije, bar prve izmene, nisu bile dovoljne. Nisu bile dovoljne zato što sve zakone koje radite izgleda da ih radite u nekoj želji da prikažete javnosti kako ova vlada radi ili želju da poslušate direktive EU, a napišete nešto na brzinu, ne razmislite o tome šta ste napisali.
Stavite u skupštinsku proceduru, skupštinska većina koja je i ovim predlogom o izmenama i dopunama zakona dokazala da je Skupština instrument Vlade Republike Srbije, ta većina izglasa zakon, pa onda kada zakon uđe u primenu vidimo da zakon ne valja, iako je opozicija pričala šta u zakonu neće da valja, iako je SRS opominjala kako to treba da uradite, iako radite pogrešno, da bar to pogrešno malo ispravite.
I sad su ovde izmene i dopune zakona. Suštinski ovde je samo reč o jednom, o agenciji, o novom javnom preduzeću, javnoj agenciji koju će Vlada Republike Srbije da ima i ništa više.
Sve su ovo priče oko neophodnosti, uočenih problema; evo član 30. koji se menja, osnovnog zakona, pročitaću šta se menja: "Ako je jedan predmet založnog prava putem upisa u Registar zaloge, založen nekolicini poverilaca, red po kome se naplaćuju njihova potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema trenutku upisa njihovih založnih prava u Registar zaloge." To se briše.
Ali, da vidimo šta je novo što se dodaje u ovom zakonu. Kaže se: "Ako je isti predmet založnog prava, putem upisa u Registar zaloge, založen većem broju poverilaca, redosled isplate njihovih potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema vremenu (dan, čas i minut) prijema zahteva za upis založnog prava u Agenciji za privredne registre." To je sada neka suštinska izmena.
U članu 31. stav 2. i 3. se brišu. A šta se briše: "Ako upis u Registar zaloge prethodi predaji u državinu, upisano založno pravo uživa prvenstvo." To je stav 2.
U stavu 3. se kaže: "Ako je zalogodavac prvo predao stvar u državinu jednom poveriocu, a zatim zatražio upis založnog prava u Registar zaloge u korist drugog poverioca, poverilac u čijoj državini se nalazi založena stvar uživa prvenstvo."
Dakle, tu postoji i stav 4. koji kaže: "Založno pravo stečeno predajom u državinu uživa prvenstvo u odnosu na docnije založno pravo upisano u Registar zaloge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zaključen u pismenoj formi i overen u sudu ili u drugom organu ovlašćenom za overavanje potpisa."
Mi smo pominjali da su stavovi 2. i 3. suvišni, a stav 4. je sasvim dovoljan, i tada ste mogli da iskoristite to pravo i da ova dva stava brišete. Ali ne, sada imamo novu raspravu oko ovog zakona i oko ove materije.
Dalje, šta je još suštinski, ono pravo, to je agencija. Dosadašnje rešenje u članu 57. ovog zakona je bilo: "Registar zaloge vodi nadležna organizacija, određena u skladu sa zakonom." Sada to više nije nadležna organizacija, sada je to agencija, i to se definiše u prvom stavu. Naime, Registar zaloge vodi agencija preko Registratora. To je cela suština ovog posla koji radite.
Dakle, usaglašavate neke zakonske programe koji su potpuno nepotrebni. Postavlja se jedno pitanje, zašto mi otvaramo toliko agencija i da li imamo uopšte u državi neku instituciju koja bi mogla ovaj posao da radi koji sada rade agencije. A skupe su.
Agencija mora da ima direktora, upravni odbor, nadzorni odbor, stručne službe i, gospodine ministre, vi ste član Vlade, pa postavite to pitanje i vašim kolegama u Vladi.
Šta radi Narodna banka Srbije? Šta radi gospodin guverner Narodne banke Srbije, sa platom većom od 300.000 dinara? Da li mu je to jedini posao da kupuje vile, da kosi travu, da zatvara banke domaće i da zatvara osiguravajuća društva, da li mu je to jedini posao?
Da li može Narodna banka Srbije, kao jedan državni organ, da vodi ovaj posao?
Može, jer mogla je da nosi čitav platni promet, mogla je da vodi sve žiro račune pravnih i fizičkih lica, da nadgleda poslovanje i pravnih i fizičkih lica, pa sve to što rade agencije zajedno je dečija igra prema onome što je mogla da radi Narodna banka.
Postoji određena infrastruktura koju ste nasledili, koja vam nije bila potrebna od kada ste platni promet prebacili u poslovne banke, postoji kadrovska infrastruktura, ljudi koji su radili taj posao i koji su stručnjaci. I šta ste uradili sa njima? Poizbacivali ste ih napolje, pa ste ih pustili da se snalaze po poslovnim bankama kako stignu i umeju, a poslovni prostor Narodne banke Srbije dali ste Nacionalnoj štedionici.
Sada vam trebaju agencije, sada treba još neko vaš da se uposli, pa smo onda izmislili i način finansiranja agencije. Dakle, kako se finansira agencija? Po članu 60. troškovi upisa plaćaju se, u skladu sa zakonom, obavezno za upis ili izmenu podataka u Registru, pretraživanje koje uključuje dobijanje izvoda. Za to je do sada, odnosno po ovom dosadašnjem zakonu, bez ovih izmena i dopuna, i jedino za to je moglo da se naplaćuje.
A sada se kaže: "Za upis i brisanje podataka iz Registra zaloge, kao i druge usluge koje pruža Agencija u skladu sa zakonom, plaća se naknada." Znači, sada može bukvalno sve što im padne na pamet da bude predmet plaćanja iz rada ove agencije, pa se sada postavlja pitanje, da li građani postoje zbog agencije ili agencija zbog građana.
Gospodinu Slavoljubu Matiću, koji mi stalno dobacuje dok sam za ovom govornicom, postojala je koalicija između SRS u Požarevcu, SPS-a i DSS-a. Koalicija je propala, zato što odbornik DSS-a nije hteo da glasa za predsednika Skupštine iz DSS-a, a kandidat za predsednika Skupštine iz DSS-a bio je Slavoljub Matić.

Dame i gospodo poslanici, ne mogu da se otmem onom utisku koji sam stekao i onoj euforiji kada je osnovni predlog zakona bio u ovoj raspravi. Euforija je bila od poslanika vladajuće većine, kako je predloženo rešenje mnogo bolje nego sva dosadašnja, kako je bilo mnogo zloupotreba u radu trgovinskih sudova, organa lokalne samouprave koji su izdavali rešenja, odnosno registrovali privredne subjekte.
Navodno je neko lice koje je htelo da osnuje pravno lice, odnosno privatno preduzeće ili neko drugo, moralo po nekoliko meseci da čeka da mu trgovinski sud izda to rešenje, pa ste čak tvrdili da je to trajalo i po nekoliko godina. Jedna slična priča je bila i kada su u pitanju registracije preduzetnika koje izdaje organ lokalne samouprave, pa je to opet bilo zloupotreba, da se tražila provizija, da registracije nisu bile kompletne, da nisu bile u skladu sa zakonskim propisima.
Sada ovde imamo na dnevnom redu izmene i dopune zakona koji je pre nekoliko meseci bio izglasan u ovoj skupštini, koji se primenjuje tek nešto više od mesec dana. Toliko se primenjuje i već je zapelo.
Gospodine ministre, smatram da je zbog primene onog roka kada ste počeli da upisujete stare privredne subjekte u taj registar došlo do problema, odnosno zagušenja u sprovođenju ovog zakona i to jeste razlog zašto su ovde izmene i dopune.
Jedan dobar deo izmena i dopuna su manje ili više kozmetika, znači, jezičko doterivanje nekih izraza i pojmova koji nisu bili u prvobitnom zakonskom rešenju ili su jednostavno pogrešno napisani nazivi pojedinih obrazaca, a trebalo je da se unesu u taj registar, odnosno prijavu kada se to popunjavalo.
Činjenica jeste da su pravna lica taj posao morala da završe do 31. maja i da su morali po zakonu da završe i preduzetnici, ali koliko je meni poznato, Agencija posao za preduzetnike nije ni otpočela.
Gospodine ministre, red bi bio da izađete za ovu govornicu i da kažete razloge koji su doveli do toga da Agencija ne sprovodi zakon. Vi ste nadležni za rad te agencije, zato što ste drugostepeni organ za rešenja koja izda ova agencija, pa me interesuje, ko je odgovoran za zakon koji ova skupštinska većina izglasa, za zakon za koji ste vi direktno bili zaduženi da sprovodite i zašto se taj zakon nije sproveo.
Zašto sada, recimo, pravna lica mogu da budu i brisana iz registra odredbama ovog zakona, a preduzetnici po istim odredbama istog ovog zakona neće biti brisani. Ko je preduzetnicima produžio taj rok? Postoji uredba Vlade Republike Srbije i ako postoji ta uredba, onda se postavlja pitanje zašto mi onda postojimo, zašto nije ovo ranije bilo u proceduri. Još kada je ta agencija počela sa svojim radom i tada je bilo evidentno da ne može da ispoštuje zakon.
Znači, trebalo je još tada da predložite Skupštini možda i samo jednim članom od kada počinje primena zakona, ništa više. Čekali smo pet meseci da vidimo da zakon ne može da bude sproveden, neko ga je kršio, neko treba da odgovara za to, zato što je zakon kršen, a sada, gospodine ministre, izađite za ovu govornicu i recite nam ko je odgovoran za nepostupanje po jednom zakonu koji je navodno trebalo da uredi kompletnu materiju. A ipak je reč o ozbiljnom pitanju, ipak je reč o privrednim subjektima koji pune budžet Republike Srbije na ovaj ili onaj način, a da li kroz poreze na dodatu vrednost, da li kroz poreze na dohodak građana, da li kroz doprinose za PIO.
Znači, čitav jedan sistem se sada našao u pravnoj praznini. Na osnovu kojih rešenja sada uopšte rade preduzetnici? Na osnovu starih, ali ne u skladu sa važećim zakonom, što znači da bukvalno svaki tržišni inspektor sada može da zabrani rad tom privrednom subjektu. Može, osim ako ministar kao drugostepeni organ ne poništi to rešenje. Ne može, samo može da ga briše? Dobro, dakle, dok ne dobije validno rešenje ne može da se briše, ali nije postupio po odredbama ovog zakona.
Ne plašim narod, gospodine ministre, nego pričam onakve posledice kakve mogu da budu ako se ovaj zakon sprovodi. Problem je u tome što se zakon ne sprovodi.