Dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako zanimljiva ova diskusija oko subvencija u poljoprivredi. Sada ću da kažem i zašto. Sada se polemiše oko iznosa koji se dodeljuje poljoprivrednim proizvođačima, a nikako da se dotaknemo diskusije kako je to po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi regulisano kako se ta sredstva dodeljuju ili šta je bilo i kako se radilo do 2012. godine kada je moj uvaženi kolega, prethodni govornik uživao u svim blagodetima bivšeg režima. Nije jedini.
Znate, tada su se davali kao podsticaji u poljoprivredi subvencije u poljoprivredi recimo po jednom hektaru obradive površine pa je to bilo neki put i 200 evra, pa je smanjivano na 150, 120 evra itd. Kada bi čovek pomislio da je to ispravna jedna politika, a najčešće laik tako pomisli, dolazimo do sasvim drugačijih podataka. Čast onim poljoprivrednim proizvođačima koji su zaista ta sredstva koristili namenski kako im je država to odvajala, ali imali smo i mangupe kao što je recimo „Delta kompanija“, kao što je recimo šećerko Kole, kao što je recimo „Viktorija grupa“, koji su uzimali za 20,30 evra od države obradivo poljoprivredno zemljište, a onda od te iste države naplaćivali subvencije od 120,150 ili 200 evra. Sada se čudimo što je poljoprivreda u tako teškom stanju. To je uništavamo bilo sistematski, godinama.
Cilj je bio samo jedan - da se na jeftin način dođe do sirovina u poljoprivredi da bi se time trgovalo na berzama. Ništa drugo nije bilo u pitanju. Jel pšenica berzanska roba? Jeste. Kukuruz, jel berzanska roba? Jeste. Pa će država da dotira, da bi taj individualni mali sitni poljoprivredni proizvođač imao kakvu-takvu kalkulaciju da to proizvodi, da taj proizvod bude jeftin ovde u Srbiji, razliku do ekonomske cene da dopunjuje država, a onda Šećerko, Mišković i "Viktorija" s time da trguju na svetskim berzama.