Pravo na repliku, ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Pravo na repliku, ministar Mali. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, kolega Orliću.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 48. i član 48. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja neću da se bavim jezičkim barijerama, nego stalno postavljam jedno pitanje sebi – zašto neko od našeg državnog preduzeća hoće da napravi, odnosno pravi jednu negativnu kampanju, a to govorim kada je u pitanju EPS?

Prvo, treba da se zna da se decenijama nije ulagalo u EPS do 2012. godine. Decenije su protekle dok nije počelo ulaganje i kada neko ima primedbi na rad EPS, treba da zna da se ubrzano radi i modernizacija i poboljšanje efikasnosti rada EPS.

Samo ću da navedem neke primere za koje ja znam. Neću da ulazim u nešto što ne znam. Recimo, termoelektrana u Drvnu ima dva bloka koji su bili ukupne snage 320 megavat sati po bloku, da nikada u svojoj proizvodnji nisu mogli da dostignu više od 294, 295, od kada su napravljeni nisu mogli da postignu tu proizvodnju električne energije. Posle modernizacije koja je završena 2016. godine, čini mi se, ti blokovi mogu da rade sa preko 350 megavat sati. Znači, od 290 na 350 megavat sati je prilično velika razlika. Rađeni su sistemi za odsumporavanje uglja i u Kostolcu, znači, blok dva i tri, i u Drvnu, blok tri i četiri. Isto tako se radi i na modernizaciji naše termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu.

Sad bi neko hteo da kaže da se, dok se radi modernizacija, to preduzeće pretvara u gubitaša. Tako to izgleda. Sad mi objasnite jednu sledeću stvar – kako mislite da jedan čitav sistem koji se remontuje i modernizuje može da radi na maksimumu svojih kapaciteta? Ja mislim da je to nemoguće. To je isto kao kad odvezete automobil kod auto-mehaničara, pa dok je kod auto-mehaničara hoćete da ga vozite. E, pa ne može. Ne razumem zašto se od jednog našeg državnog, javnog preduzeća pokušava da se napravi gubitaš.

Druga stvar, čak i u najgorim vremenima EPS nikada, nikada nisu aktivirane garancije koje je izdala Republika Srbija, odnosno Narodna skupština Republike Srbije za kredite koje su podizale, a kamoli danas.

Znači, posle 30 godina pravimo prvi ozbiljan energetski blok u Kostolcu, odnosno u Drvnu, ne valja, modernizujemo termoelektrane koje imamo, i to ne valja, modernizuje se čitav sistem mreža za prenos električne energije, i to ne valja, i još izađe neko i kaže – gubici su 15%, a kod drugih su pet posto. Kad bi neko znao šta je kosinus fi 98 ili 97, on takve stvari ne bi pričao. Koliki je stepen iskorišćenja trafoa, koliki je stepen iskorišćenja elektromotora, prenosne mreže, koji su omovi gubici, koji su gubici kontra elektromotorne sile? To ne zna, ali bitno je da zna neki statistički podatak o kome niko ništa ne zna. Znači, nemojte neproverene stvari da govorite.

Da li je EPS strateški važna za Republiku Srbiju? Naravno da jeste, jer nam na prvom mestu daje energetsku nezavisnost i stabilnost i, kada napadamo preduzeća koja nam daju energetsku stabilnost i nezavisnost koji nisu samo za domaćinstva, kao što mnogi pričaju, zato ćemo uvek moći da uvezemo električnu energiju ili da proizvedemo. Problem u Srbiji nije više problem, ali u Strategiji razvoja Srbije nama su termoelektrane i bilo koji drugi izvori električne energije neophodni za razvoj naše industrije koja opet pokreće čitav jedan realni sektor, pa ćemo sada paušalno da se gađamo podacima koji u suštini, mogu da kažem, nemaju veze sa realnim životom.

Znači, Elektroprivreda je strateško javno preduzeće za Republiku Srbiju. Mogu odmah da kažem da nije na prodaju i svaki put kada pokušavate da urušite jedno takvo preduzeće, imam osećaj kao da ga neko sprema za prodaju. Imam taj osećaj, jer kada neko kaže da je neko preduzeće neefikasno, da je skupo, da je gubitaš znači da je jeftino. Kad kažete da je neko preduzeće uspešno, da radi dobro, znači da ima jako veliku vrednost i teško da bi se neko rešavao da ga kupi za neke male pare. Kažem, nije za prodaju, to je na prvom mestu strateški jako važno za čitavu Republiku Srbiju, za njenu privredu i njene građane.

Ni u jednom trenutku nisam rekao da je Elektroprivreda Srbije u vlasništvu bilo koje stranke, pa ni SNS. To odmah da raščistimo. Kada sam govorio, govorio sam da je jako važno za Srbiju, a ne za SNS, nemojte da mi stavljate reči u usta koje nisam rekao. Samo pre par minuta ti centri koje ste vi spominjali i refleksi vas demantuju. Znači, to odmah da raščistimo. Možda je kod vas došlo do permutacije položaja refleksa i svega toga, ali ja neću u to da ulazim. To su vaši problemi. Moji problemi nisu nikako.

Možemo o tim tehničkim aspektima da govorimo, verujem da većina građana neće da nas razume u svemu tome, ne znam ni da li ćete vi moći da razumete. Verujem da je to zaista teško, a pogotovo što iznosite podatke koji ničim nigde nisu dokazani.

Znači, gubici mogu da budu razni. Ne mogu ljudima da objasnim neke stvari, ali dobro, to nema veze.

Ako neko ima nešto u svom planu proizvodnje pa ne ostvari zbog raznih situacija, meteoroloških prilika itd. i to prikazujete kao da neko krade struju…

(Vjerica Radeta: Ne razumeš.)

Odlično razumem. Znači, prvo znam da Zakon o održanju energije kaže da energiju ne možete ni da stvorite, ni da uništite.

Prva stvar, ako neko krade struju, to prijavite nadležnim organima, pa neka to oni rešavaju. To je iz fizike. To prijavite nadležnim organima. Neka oni to rešavaju, ako neko krade struju i smatrate da krade. Tehnički kapaciteti i mreže su takvi kakvi jesu. Mreža se rekonstruiše, obnavlja, modernizuje i tu nema nikakvih pogovora da se to dešava. Možete i to da kažete, da nije istina, ali gde god da krenete širom Srbije, događaji vas demantuju.

Dobro.

Ovako, jedan od mojih uvaženih kolega reče ovde, kada je u pitanju Elektroprivreda, u svojoj diskusiji da na računima koji se isporučuju građanima EPS potkrada građane. Da uzmemo najprostiju moguću računicu, u nominalnom iznosu da vidimo koliko je plaćen račun za struju pa to podelimo sa potrošnjom, odnosno brojem kilovata, pa mi nađite zemlju u ovom delu Evrope ili u Evropi koja ima jeftiniju električnu energiju za građane nego što to isporučuje EPS. Prvo to da rasščistimo. Druga stvar, isto da raščistimo, višak električne energije se ne dešava u hidrocentralama. Može da se dešava u termoelektranama zato što one po svojoj prirodi pravljenja struje ne možete da je isključite iz mreže, da posle nemate velike troškove pokretanja.

Kada je u pitanju hidrocentrala, to se reguliše protokom vode i ako je dobra hidrološka situacije, a vidim da se čovek smeje, samo ne znam ko se smeje na brašno, jer sada moram takav da budem, to uopšte nema nikakve veze.

Postoji više načina regulisanja tog, da kažem, viška električne energije. Nekada se usmeravaju revizibilne hidroelektrane. Jel treba da objašnjavam šta je? Ima kada pušta vodu, ima kada upumpava vodu. Može da se prodaje na tržištu električna energija, možete da radite mnogo stvari sa njom.

Ako neko smatra da se krade električna energija i da u tome učestvuje neko iz EPS, postoje nadležni državni organi, pre svega tužilaštvo, policija. Postavite njima taj upit. Nemojte više da maltretirate Narodnu skupštinu.

Član 27, predsedavajući. Dok je uvažena koleginica reklamirala povredu Poslovnika, morali ste da je podsetite na obe okolnosti. Jedna je kako se ko smeje i na šta, druga je čega se pametan stidi, a isto tako i na okolnost da je ovde rečeno da meni nervni sistem dolazi iz donjeg dela leđa u glavu, pa se tad koleginica nije javila. Ja se tada nisam uvredio. Ne znam zašto se onda oni vređaju. Zašto idu na reklamiranje Poslovnika? Ja to ne razumem. Znači, kada nemaju argumente, e onda ćemo da krenemo sa uvredama, pa kada ni tu ne mogu ništa da urade, e onda ćemo povrede Poslovnika.

Hvala, gospodine Periću.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.15 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo rad po petoj tački dnevnog reda - Predlog zakona o računovodstvu.
Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stavu 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? Da.
Izvolite, koleginice Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispada da je Narodna banka čudotvorac i da može da radi mimo zakona koje mi donosimo ovde u Narodnoj skupštini.

Prvo, Narodna banka vrši nadzor nad poslovanjem banaka i osiguravajućih društava. Za kršenje zakona, a to su materijalne povrede zakona, može da podnese krivičnu prijavu ili da pokrene postupak za kažnjavanje te banke, gde ona odlučuje u prvom stepenu kao sud za prekršaje.

Kasnije ću da govorim u svom izlaganju o tome kako to izgleda kada Narodna banka ne vrši svoju funkciju. Čini mi se da su uvek te populističke priče jako interesantne i dobre da se ovde ispriča i da se na taj način stekne neki politički poen. Nemam apsolutno ništa protiv toga.

Obavezuju preporuke ne postoje. Ne možete vi da naterate banku koja je privatna da posluje ako to zakonom nije regulisano ili da je naterate da ona drugačije postupa prema svojim klijentima. Mi smo doneli Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U nekom periodu 2014. i 2015. godine maltene je smanjena mogućnost zloupotrebe ugovora koji su indeksirani u stranim valutama. Znači, da mora da se isplaćuje kredit i po srednjem kurs centralne banke, da se vraća po srednjem kursu centralne banke, da ne mogu da se menjaju kamatne stope u toku otplate kredita, da imate fiksni deo kamate, da imate varijabilni deo kamate. Varijabilni deo kamate ne zavisi od volje banke ili volje klijenta, pa često ne zavisni ni od volje neke države. To su sve uslovi koji su klasično tržišni.

Slažem se u jednom delu sa koleginicom Jovanović. Valutna klauzula jeste nešto na čemu su banke zarađivale ekstra profit i da je to bio generator mnogih naših nevolja ne samo među stanovništvom, među privredom, već i u čitavoj državi. Sada imamo situaciju da je kurs dinara jako stabilan. Što se tiče te tvrdnje da banke mogu nešto da zloupotrebe. Očigledno je kada država vodi brigu o svojim građanima i Narodna banka vodi brigu i o svojim građanima, i o privredi i o državi u celini da takvih manipulacija više ne može da budu.

Možemo da dođemo i da razgovaramo o tome šta ako se ukine devizna klauzula. Krediti koji se plasiraju u Republici Srbiji sa valutnom klauzulom su vezani za evro u 90 i nešto posto slučajeva, ako ne i 100%.

Da bi se povukao kredit u evrima ili valutna klauzula u evrima primenjuje se prilikom obračuna kamate koja se ugovara sa korisnikom tog kredita između ostalog i referentna kamatna stopa Evropske centralne banke koja u ovom trenutku iznosi, čini mi se, minus 0,25%.

E, sada, naša referentna kamatna stopa je negde oko 3%, to je na dinarske kredite. Znači, kada bismo ukinuli valutnu klauzulu svi krediti bi u Srbiji poskupeli za 3%. Šta preostaje? Preostaje da Narodna banka postepeno smanjuje referentnu kamatnu stopu, mogu da kažem da su je smanjili u poslednjih šest ili sedam godina za čitavih 12 ili 13 procentnih poena, ili 12, 13%, a Evropska centralna banka kada proceni da je kriza u evrozoni prošla počeće da podiže referentnu kamatnu stopu i kada se izjednače te dve kamatne stope, onda možemo i da ukinemo kredite koji su indeksirani u evrima.

Inače ovako, ako ih potpuno ukinemo, omogućićemo bankama da zarađuju još 3% više nego što to u ovom trenutku rade. Toliko o tome kako to baš i nije samo jednostavno – mi to hoćemo, mi to želimo, pa ćemo to i da uradimo, a da ne sagledamo onu drugu stranu koje će posledice da imaju građani i privreda, ako to uradimo bez jedne ozbiljne analize. To je taj deo koji se tiče politike.

Ono što je još tu i što pokazuje onaj pravi značaj Narodne banke jeste to da su, između ostalog, u toku 2012. i 2013. godine naše dve banke izgubile dozvolu za rad. To je bila „Agrobanka“ i Razvojna banka Vojvodine, gde je potpuno izostao nadzor nad te dve banke od strane Narodne banke Srbije, kada je guverner bio gospodin Šoškić, a viceguverner koji je bio zadužen za kontrolu rada banaka bio gospodin Milojko Arsić. To je onaj što stalno popuje i pravi se pametan u raznim emisijama, kako program Vlade Republike Srbije ne valja, kako naše finansije nisu dobre, kako se zadužujemo prekomerno itd, itd. E, takav čovek je vršio nadzor nad radom banaka, pa smo imali onu hiperinflaciju, pa smo imali nezakonito iznošenje deviznih sredstava iz Republike Srbije, pa smo imali primarnu emisiju, pravo štampanje novca na tržištu, to je ono što se zalaže profesorka Danica Popović. Oni tako rešavaju krizu, tako što štampaju novac. Povrh svega, milijardu evra direktne štete koja je morala da se plati iz budžeta Republike Srbije zato što Republika Srbija garantuje za depozite do 50.000 evra da će biti obeštećeni, za svakog, za fizičko lice itd.

Kada pričamo o Narodnoj banci, moramo da budemo svesni da Narodna banka vrši nadzor nad zakonitošću rada finansijskih institucija, baš iz tog razloga, da banke, pogotovo gde osnivač nije rezident, ili da kažem domaće lice, mogu raznim finansijskim mahinacijama da iznesu novac iz Republike Srbije, opljačkaju i privredu i stanovništvo, nama ostave taj problem da rešavamo, a da oni beleže ekstraprofit. To je posao Narodne banke. Sve ostalo, dame i gospodo narodni poslanici, je ili naš posao kada donosimo zakone ili je posao sudova, ako neko smatra da je banka napravila neku nepravdu prema nekom korisniku kredita ili neke druge finansijske usluge.

Još jednom, zamolio bih svoje kolege poslanike da vode računa o tome da kada imaju svoj plan i program, bio on politički ili bilo kakav drugi, da ga ne primenjuju olako, nego neka dobro izmere, da bi znali gde da preseku, jer ovi kako su nam sekli do 2012. godine, jedva je država izašla iz krize, jedva se stanovništvo iščupalo iz krize i jedva smo sačuvali državu onakvu kakvu želimo da imamo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.