Dame i gospodo narodni poslanici, ja neću da se bavim jezičkim barijerama, nego stalno postavljam jedno pitanje sebi – zašto neko od našeg državnog preduzeća hoće da napravi, odnosno pravi jednu negativnu kampanju, a to govorim kada je u pitanju EPS?
Prvo, treba da se zna da se decenijama nije ulagalo u EPS do 2012. godine. Decenije su protekle dok nije počelo ulaganje i kada neko ima primedbi na rad EPS, treba da zna da se ubrzano radi i modernizacija i poboljšanje efikasnosti rada EPS.
Samo ću da navedem neke primere za koje ja znam. Neću da ulazim u nešto što ne znam. Recimo, termoelektrana u Drvnu ima dva bloka koji su bili ukupne snage 320 megavat sati po bloku, da nikada u svojoj proizvodnji nisu mogli da dostignu više od 294, 295, od kada su napravljeni nisu mogli da postignu tu proizvodnju električne energije. Posle modernizacije koja je završena 2016. godine, čini mi se, ti blokovi mogu da rade sa preko 350 megavat sati. Znači, od 290 na 350 megavat sati je prilično velika razlika. Rađeni su sistemi za odsumporavanje uglja i u Kostolcu, znači, blok dva i tri, i u Drvnu, blok tri i četiri. Isto tako se radi i na modernizaciji naše termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu.
Sad bi neko hteo da kaže da se, dok se radi modernizacija, to preduzeće pretvara u gubitaša. Tako to izgleda. Sad mi objasnite jednu sledeću stvar – kako mislite da jedan čitav sistem koji se remontuje i modernizuje može da radi na maksimumu svojih kapaciteta? Ja mislim da je to nemoguće. To je isto kao kad odvezete automobil kod auto-mehaničara, pa dok je kod auto-mehaničara hoćete da ga vozite. E, pa ne može. Ne razumem zašto se od jednog našeg državnog, javnog preduzeća pokušava da se napravi gubitaš.
Druga stvar, čak i u najgorim vremenima EPS nikada, nikada nisu aktivirane garancije koje je izdala Republika Srbija, odnosno Narodna skupština Republike Srbije za kredite koje su podizale, a kamoli danas.
Znači, posle 30 godina pravimo prvi ozbiljan energetski blok u Kostolcu, odnosno u Drvnu, ne valja, modernizujemo termoelektrane koje imamo, i to ne valja, modernizuje se čitav sistem mreža za prenos električne energije, i to ne valja, i još izađe neko i kaže – gubici su 15%, a kod drugih su pet posto. Kad bi neko znao šta je kosinus fi 98 ili 97, on takve stvari ne bi pričao. Koliki je stepen iskorišćenja trafoa, koliki je stepen iskorišćenja elektromotora, prenosne mreže, koji su omovi gubici, koji su gubici kontra elektromotorne sile? To ne zna, ali bitno je da zna neki statistički podatak o kome niko ništa ne zna. Znači, nemojte neproverene stvari da govorite.
Da li je EPS strateški važna za Republiku Srbiju? Naravno da jeste, jer nam na prvom mestu daje energetsku nezavisnost i stabilnost i, kada napadamo preduzeća koja nam daju energetsku stabilnost i nezavisnost koji nisu samo za domaćinstva, kao što mnogi pričaju, zato ćemo uvek moći da uvezemo električnu energiju ili da proizvedemo. Problem u Srbiji nije više problem, ali u Strategiji razvoja Srbije nama su termoelektrane i bilo koji drugi izvori električne energije neophodni za razvoj naše industrije koja opet pokreće čitav jedan realni sektor, pa ćemo sada paušalno da se gađamo podacima koji u suštini, mogu da kažem, nemaju veze sa realnim životom.
Znači, Elektroprivreda je strateško javno preduzeće za Republiku Srbiju. Mogu odmah da kažem da nije na prodaju i svaki put kada pokušavate da urušite jedno takvo preduzeće, imam osećaj kao da ga neko sprema za prodaju. Imam taj osećaj, jer kada neko kaže da je neko preduzeće neefikasno, da je skupo, da je gubitaš znači da je jeftino. Kad kažete da je neko preduzeće uspešno, da radi dobro, znači da ima jako veliku vrednost i teško da bi se neko rešavao da ga kupi za neke male pare. Kažem, nije za prodaju, to je na prvom mestu strateški jako važno za čitavu Republiku Srbiju, za njenu privredu i njene građane.