Reč ima ministar, gospođa Mihajlović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slavica Živković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite kolega Filipoviću.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Marković.

Koleginice Radeta, imate pravo na repliku, ali moći ćete tek posle pauze zato što ovlašćeni predstavnik predlagača mora na sednicu Vlade, koja počinje u 14.00 sati.
Određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.00 sati.
(Posle pauze)

Gospodine predsedavajući, čl. 27. 106. u vezi je Ustava Republike Srbije, očigledno je da neke moje kolege poslanici još uvek žive u doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Taj model o kome oni govore kako treba da rešavamo stambeno pitanje naših pripadnika bezbednosti je prevaziđen. On je bio u vreme Josipa Broza Tita, samo tada su bile i stambene zadruge, pa su preko tih stambenih zadruga mogli da podižu te kredite i na taj način da prave. Ali, tada se nije ni pravilo sa građevinskom dozvolom, tada niste trebali da imate ni uređen plac, ni projekat, ništa, mogli ste da pravite kako god ste hteli.

Znači, ovde pričamo o stanovima, i pričaju da su cene stanova, maltene da svaki građanin može da napravi stan, ja bih voleo da taj doktor nauka da mi objasni kako će to građani da prave stanove? Svako će da pravi svoj stan, napraviće svoje, posebno će svako svoj da napravi temelj, pa temeljnu traku, pa stope, pa će svako da diže svoje grede, stubove. Kako će da prave te stanove? A, cena kuće ne može nikada da bude u građevinskim radovima ista kao cena stana, uvek je povoljnija cena stana.

Tako da ja se slažem, svaki poslanik ima pravo da govori šta god hoće, ali neka zna da govori o reliktima prošlosti jednopartijskog sistema, kakav je bio ovde do 1991. godine.

Predsedavajući, mom uvaženom kolegi Miloradu Mirčiću stalno se priviđa drug Tito, stalno mu se priviđa drug Tito. Ja sam vas pitao da li znate kada će da dođe u Skupštinu narodni poslanik Josip Broz. On spominje druga Tita. Ja nisam spominjao druga Tita ni u jednom trenutku, ni u jednom trenutku.

Sad ne znam koji su to razlozi, da li žali za nečim što je bilo za vreme druga Tita? Znate, tad je država uzimala kredite svuda po svetu pa su pravili stanove, poklanjali svima itd.

Ovde se sada prebacuje SNS što je odvojila određena sredstva da započne izgradnju stanova za pripadnike službi snaga bezbednosti i sad pazite ako to ograničimo na jedan broj tih stambenih objekata tu bi se to i završilo, morali bismo ponovo da obezbeđujemo sredstva, a pitanje je da li bismo ih imali i za novu, da kažem, turu stanova.

Ovako je jednom odvojeno. Znači nema ograničenog broja ljudi, zato što se kroz prodaju tih stanova o uslovima koji nisu tržišni obeštećuje država i dozvoljava im se da započne novi projekat izgradnje novih stanova i tako dok se taj posao ne završi. Ali oni koji sanjaju druga Tita njima to nikad neće biti jasno.

Očigledno da kod mog kolege još uvek postoji ta fascinacija sa drugom Titom. Imao sam jedva 11 godina kada je on umro. Može on da preferira šta god hoće.

Čak i za vreme druga Tita, kako ga sad često spominju, nije ovoliko puteva napravljeno u Srbiji.

Izgleda mi da je to najveći problem braniocima lika i dela druga Tita. Za ovih pet ili šest godina napravljeno je 300 km autoputeva u Srbiji. Ajde neka mi neko kaže koja je to vlast ikada, ali ikada napravila 300 km autoputeva u Srbiji? Ili da računamo po godini koliko je to kilometara. Ajde i to da računamo, ali mislim ne mogu uz sve moguće računare, digitrone, papire i olovke da pronađe takav podatak. Nema. I onda ćemo uvek da se uhvatimo za nešto, te Komercijalne banke.

Postoji Komercijalna banka, a ovo su poslovne banke i one ne finansiraju samo državu. U ovom slučaju uopšte je ne finansiraju. Finansiraju pripadnike snaga bezbednosti. Sada ako hoće neko da razmišlja da je izbor koju će banku da koristi je pripadnik snaga bezbednosti, tamo gde dobije najpovoljnije uslove. Pa, ljudi moji on taj kredit vraća. Ne vraća ga država umesto njega. To je bilo za vreme druga Tita. Sada nije. Štampali su novac za vreme druga Tita. Sada ne. Imali su stambene zadruge, pa date novac građanima, nikada ne naprave ni kuću niti bilo šta obezbede. Takav sistem želimo da živimo, pa ponovo da se jedan isti problem rešava prema jednim istim ljudima. To razlika između nas i njih i još nisu naučili da je banka Poštanska banka državna banka, pa i to neka nauče jednom

Dame i gospodo narodni poslanici, pa nije nešto novo u svetu, čak i u razvijenim demokratskim društvima, da se pod izgovorom slobode medija pojedini mediji bave i politikom. Nije ni da je dozvoljeno, bitno je da građani znaju i prepoznaju, pa na osnovu njihovih političkih stavova da cene istinitost njihovih informacija. Međutim, ovde se pojavljuju, čini mi se, samo za Srbiju neka nova obeležja tzv. slobodnog novinarstva, a to je, prvo, da u Srbiji stalno pokušava da se uspostavi četvrta grana vlasti.

Četvrta grana vlasti treba da budu tzv. nezavisni organi, odnosno određena regulatorna tela koja nemaju nikakvo uporište u Ustavu Republike Srbije. Nemaju čak ni uporišta ni u Ustavima zemalja članice EU, ali to nama uporno pokušava da se nametne ovde u Srbiji, pa će navodno ta regulatorna tela, koja su uglavnom nastajala za vreme vlasti Đilasa, Pajtića, Borisa Tadića i ostalih njihovih satrapa i zadržala ta ovlašćenja koja imaju da u stvari oni vrše vlast u Republici Srbiji.

Treća karakteristika tzv. nezavisnog novinarstva, koja je sada već ovde kod pojedinih emitera kao što je TV N1, kao što su sve ove televizije koje je nabrojao moj kolega Marijan Rističević, a to je da se pod izgovorom slobode medija vrši utaja poreza. To je već ozbiljan problem, jer utaju poreza ni jedno demokratsko društvo neće da trpi.

U Americi možete da dobijete imunitet i dešavalo se čak i za teška krivična dela, ali ako su u tim krivičnim delima ostvarivali određeni prihod, a na to nisu platili porez, taj imunitet ih nije štitio od plaćanja poreza.

Mislim da i ove emitere, koji u suštini pružaju uslugu na teritoriji Republike Srbije, treba da za tu pruženu uslugu, po zakonu koji važi u Republici Srbiji, da budu i poreski obveznici. U suprotnom, dovodimo u nepovoljan položaj one emitere koji zaista pošteno obavljaju delatnost ovde u Srbiji, pošteno prenose informacije i pošteno plaćaju porez.

Po meni, nije samo u pitanju to da se porez ne plaća, nego se čini i krivično delo utaje poreza.

E, sad, pod izgovorom slobode medija, oni hoće da izbegnu i krivično delo utaje poreza, a ne slobode iznošenja misli, slobode govora, slobode informisanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, bivši režim, dok je vršio vlast, oni su baš bili eksperti u zloupotrebama kada su u pitanju državni resursi, ali ne samo da bi se bavili politikom, nego da bi zgrtali ogromne količine novca.

Ja bih samo da podsetim da je imovinu grada Beograda Đilas upotrebio za rijaliti „Velikog Brata“, i to zarađivao milione evra, pa zato sada ne može da objasni kako i na koji način je pošteno zaradio tolike milione, pa zato mu je sada kriv Nebojša Stefanović, kao ministar unutrašnjih poslova, zato što tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova pokreću istragu po tom pitanju.

Što se tiče kablovskog operatera SBB i gospodina Šolaka, ako se on može tako nazvati, i televizije N1, nedavno se desilo da je "Telekom" Srbija otkrio u svojim instalacijama postavljene instalacije kablovskog operatera SBB koje su tu postavljene i bez znanja i bez ikakve naknade. Koristili su državne resurse, koliko je poznato, "Telekom" je još uvek javno preduzeće, da zarađuju novac.

Sad da vidim, koji će to sud da spreči „Telekom“ da naplati milionsku štetu koju mu je napravio „SBB“ i Šolak? Mislim da sve treba da se vrati na svoje mesto i da svako prema svojoj zasluzi dobije ono što je zaslužio. Neko po džepu zato što je krao državne resurse, neko da odgovara pred državnim organima i odsluži svoju kaznu, a neko da pobedi, a neko i da izgubi na izborima.