Član 106, ja sam svoju sudbinu i sudbinu svojih potomaka vezao za Srbiju.

(Vjerica Radeta: Moraš član 103, 106. je bio malopre.)

Član 106. stav 1, dobro da raščistimo to.

Da sam hteo, dolazim iz takvog kraja, mnogo mi je članova familije po zapadnoj Evropi, začas bi se snašao, ali sam ostao u Srbiji i vaspitavam sve da ostanu u toj Srbiji. E, sada kada pričamo oko zapadnih lidera, koliko je meni poznato predsednik Republike Srbije što kao predsednik, što kao premijer sa Angelom Merkel se susreo sedam puta. Za vreme režima Borisa Tadića bilo je dva puta, s tim da je jednom bilo zvanično, drugi put su je jurili na nekom međunarodnom skupu. Valjda tih sedam puta govori nešto o poštovanju Republike Srbije i predsednika Republike Srbije. To je nekima smešno.

Međutim, u Narodnu skupštinu ja mogu da uđem obučen ili da nosim majicu sa likom svog predsednika stranke ili predsednika države, nikako sa slikom predsednika SAD, Donalda Trampa.

(Vjerica Radeta: Ali, kandidata za predsednika.)

Neka je i kandidat, on je predsednik.

Sada, zamislite kako to izgleda, zamislite vi kakav problem da se ne ponašamo odgovorno prema državi možemo da napravimo Republici Srbiji, jer činjenica jeste da američka administracija uvodi sankcije Narodnoj Republici Kini. Jel se ne bi zamerili predsedniku Siju i Kini jednim takvim potezom? Jer, činjenica jeste da se uvode sankcije Ruskoj Federaciji SAD i da to vrše pritisak na Srbiju. Zamislite kada bi ja kao poslanik vladajuće većine ušao sa majicom američkog predsednika, šta bi mislili o nama u Ruskoj Federaciji? Šta bi mislili? Bili bismo u ozbiljnom problemu kao država, da ne pričam o tome koliko se poštuje Srbija, da je i predsednik Si boravio u Srbiji, čak štaviše duže nego u Francuskoj, da je predsednik Vladimir Putin, čini mi se, tri puta boravio u Srbiji za vreme aktuelne vlasti.

Ne znam ni ja koliko je bilo do sada susreta između predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Putina.

Isto tako, održavani su sastanci i sa predsednicima zapadnih država.

Predsednik Republike Srbije odlikovan je Ordenom Aleksandra Nevskog od predsednika Putina.

Zamislite, da li bi to bilo moguće da smo Martinović i ja ušli u Narodnu skupštinu sa slikom Donalda Trampa? To ne bi bilo moguće. To se ne bi desilo, to vam garantujem.

Valjda se politika vodi tako što pazite o svakom svom koraku, da ne napravite štetu svojoj državi.

Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni.

Dame i gospodo narodni poslanici, ta čuvena priča oko EU, da li mi želimo ili ne želimo, itd. Stav SNS je da Srbija dostigne standarde koje postavlja EU.

Da li može neko da se ne zalaže za vladavinu prava u Republici Srbiji? Hajde, voleo bih da mi neko kaže ovde, to je jedna tekovina EU. Da li bi neko želeo da se ne zalaže za ljudska prava? I to je tekovina EU.

Da li bi neko želeo da se zalaže za prava nacionalnih manjina? Znači, mi bi smo da u mnogim oblastima ispunimo one uslove koji EU postavlja da bi neko postao punopravan član. Ako nas oni ne žele, to je neka druga priča. Naše je da mi postignemo te uslove, ne zbog njih, nego zbog nas, zbog naših građana, da imaju zaštitu pred sudovima, da budu ravnopravni.

Što se tiče strateškog partnerstva sa Kinom, ako to neko hoće da postigne, ja ga obaveštavam da je zakasnio. Zakasnio je, završili smo taj deo posla, zakasnili ste.

Eno, ga predsednik Aleksandar Vučić u Kini je sa Sijem, taj isti predsednik Narodne Republike Kine, Si je rekao da Srbiju i Kinu veže čelično prijateljstvo. Ne možete više od toga. Šta će ko drugi da postiže? Hajde neka mi kaže.

Što se tiče Ruske Federacije, rekao bih da je predsednik Putin boravio u Srbiji tri puta, koliko je meni poznato kao predsednik, a četiri puta i jednom kao premijer.

Da ne pričam kakvu saradnju imamo sa Ruskom Federacijom u oblasti, u UN i šta je sve Ruska Federacija na naše zahteve i molbe blokirala u UN. Da ne pričam o saradnji sa Ruskom Federacijom, po pitanju bezbednosti oko nabavke naoružanja, opreme, školovanja naših oficira, o tome da smo posmatrač u ODKB. To je već sve postignuto. Energetska sigurnosti sa Ruskom Federacijom, opet postignuta. Započeti su, evo sada smo i za Evroazijske banke upravo doneli zakon o pristupanju.

Počeli smo sporazume sa Evroazijskom unijom u oblasti trgovine. Ne znam šta je više preostalo. Neko je zaostao u toj priči da može nešto novo, nema ništa više nije preostalo, ostaje samo da se to dotera i usavrši, ali je već završena priča.

(Vjerica Radeta: Ti si zaostao u razvoju, očigledno.)

To postoji. Moraju neki politički programi da se prilagode postojećem stanju. Hvala.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, zato što se ovde iznose neke činjenice koje zaista narušavaju.

Prvo, moramo da budemo svesni činjenice da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova. Nije priznala nezavisnost Kosova.

(Vjerica Radeta: Hajde kaži i Rusija.)

Republika Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine.

(Vjerica Radeta: Hajde kaži, junače. Slabo ti Martinović prenosi.)

Ono što je najtragičnije niko od nas iz Ruske Federacije ne traži da priznamo Krin u sastavu Ruske Federacije. Niko. Ne postavljaju nikakav uslov.

(Vjerica Radeta: Tražim ja. Obraduj me.)

Kao što vidim, nekome je draže da još jedna država prizna nezavisnost Kosova. To je izgleda nekima draže.

Ne možete da donosite odluke da ne očekujete posledice. Jel je Republika Srbija, koliko je meni poznato, jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji? Nije.

I sada postavlja se pitanje – da li želimo da sve što smo postigli zbog nepromišljenih poteza upropastimo. Sve. Apsolutno sve. Znači, da Ukrajina prizna nezavisnost Kosova, nama problem ljudi. Nama je zaista ozbiljan problem. Još samo jednu rečenicu. Ono što je najvažnije u ovom trenutku sa našom južnom Pokrajinom jeste da sačuvamo Srbe koji su tamo, da sačuvamo te ljude koji nam čuvaju to isto KiM i ne smemo ni jednim nepromišljenim potezom da ugrozimo njihovu bezbednost.

Član 106. i član 107. imam pravo u Narodnoj skupštini da iznosim svoje mišljenje i u tome niko ne može da me spreči i niko mi ne daje nikakva ovlašćenja.

Šta je bilo na međunarodnim forumima, nisam takav čovek koji će to da prepričava. Da li sam imao ovlašćenja, neću ni o tome da pričam. Da li smo tamo ostvarivali neke privatne kontakte koji su kasnije uticale na neke odluke i odnose između dve zemlje, ni o tome neću da pričam. Ali, isto tako, neću da pričam ni protiv Ukrajinskog naroda. Utoliko više što predsednik Ruske Federacije, gospodin Putin, ukrajinski narod zove braćom i to je njihova stvar i ne bi sebi dozvolio za pravo da te ljude vređam da su NATO-protektorat, a njihov komšija i nijedan predstavnik drugog bližeg naroda da ih zovem braćom. Ja sebi takav luksuz da dozvolim, kao neki u ovoj skupštini, neću.

Ja bih po amandmanu.

Problem odnosno razlozi za donošenje ovog zakona jesu vezani za jednom željom bankarskog sektora za stvaranjem određenog ekstra profita.

Naime, dinar kao sredstvo plaćanja u Republici Srbiji računa se prema drugim valutama, prvo u evru, pa onda kurs dinara koji je prema evru ravna se prema drugim valutama, kao što je dolar, kao što je engleska funta, kao što je, između ostalih, i švajcarski franak.

Zašto donosimo ovaj zakon? Zato što je nebrigom tadašnjeg režima, bivšeg režima koji šeta po ulicama, vrši nasilje, napada žene, umesto da pre, još kad je problem nastao, reaguju na pravi način, oni su o svemu tome ćutali. I da je tako, vidi se po tome da nije u pitanju bila samo devizna klauzula ta koja je sporna, da li građanin treba da prihvati i devizni rizik između evra i švajcarskog franka, nego je sporno i to kakve su to menjačke poslove banke prilikom zaključenja tih ugovora vršile? Potpuno fiktivne. Isplaćivano je u dinarima, vraćalo se u dinarima, ali se isplaćivalo građanima po nižem kursu a vraćali su po višem kursu. Na taj način je stvaran ekstra profit, plus kursne razlike zbog gubitaka koje su građani imali između evra i švajcarskog franka.

To je jedan od razloga, i to ćutanje države, koja na prvom mestu treba da brine o svojim građanima, naravno, i o finansijskom sektoru i o bankama, ja mogu samo da vidim motivom da su oni imali određene poslove sa bankama.

Ja bih voleo, evo i predlagača amandmana pitam, kako to da nateramo vojvodu od „Meridijan“ banke Božidara Đelića da vrati građanima barem 10 miliona evra koje je dobio od „Meridijan“ banke dok je ćutao kao nosilac vlasti i dok su se ovi u bankarskom sektoru raznim špekulantskim radnjama bogatili. To je problem države. Država je ta koja to treba da reši. Odsustvo države i reagovanje na pravi način jeste da su ti građani bili prepušteni sami sebi.

Ja bih najviše voleo, da je to moguće, da donesemo zakon koji će retroaktivno da bude primenjiv. Može Narodna skupština i to da uradi, slažem se, 126 poslanika i nema problema, donećemo zakon, ali, pitam – šta posle? Da li će nas finansijski sektor zbog gubitaka koje ima tužiti pred međunarodnim sudovima? Hoće. Mislite da će da nam oprosti novac? Neće. Da li je veliki izgled njihov da u nekom sporu dobiju Republiku Srbiju? Jeste.

Jednim ovakvim zakonom mi u stvari pokušavamo da napravimo rezultat kojima će građanima da budu ublažene posledice skoka švajcarskog franka, s jedne strane, a s druge strane da zadržimo stabilnim finansijski sektor, koji je potreban republici i tim istim građanima i toj istoj privredi na koju se stalno pozivamo, pa i Republici Srbiji. Potreban je, nema razvoja bez bankarskog ili finansijskog sektora. Evo, ja bih voleo da mi kažete državu kojoj je to pošlo za rukom, čisto da čujem kao primer. Ja ne znam, zaista. Možda grešim, možda nisam u pravu. Najlakše je reći – raspalite po bankama. Nije to tako jednostavno.

Kao rezultat dogovora između udruženja građana pogođenih kursnim razlikama švajcarskog franka i evra i banaka koje su plasirale takve kredite u želji da zarade što više, imamo jedan ovakav zakon i na taj način izbegavamo, barem kada su u pitanju banke, međunarodnu arbitražu i sporove.

Da li će svih 100 miliona evra da bude potrošeno na ublažavanje tih posledica, to još uvek ne znamo, to ćemo saznati kad zakon uđe u primenu, za nekih dva i po meseca, jer verujem da će veliki broj građana nastaviti neke sporove koje su započeli pred sudovima. To je za sada nekih 10-ak procenata. I što je najvažnije, ovaj zakon ne sprečava građane da ostvare sudsku zaštitu. Isto tako, ovaj zakon ne sprečava banke da zatraže sudsku zaštitu, samo pred nekim drugim sudovima. Ali, imamo opravdanje, čak i ako to urade, da je to bio rezultat dogovora između banaka, Narodne banke Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i taj dogovor je dat nama poslanicima.

Ja bih najviše voleo kad bismo mogli da donesemo zakon kojima bi vojvode od „Meridijan“ banke Božidar Đelić i svi njegovi ortaci mogli da vrate građanima sve ono što im je oduzeto. Ali, kad pogledam i Zakon o deviznom poslovanju iz 2011. godine, pa i zakone su donosili da ne bi odgovarali krivično, materijalno, tako da je jako teško da sve nepravde ispravimo jednim ovakvim zakonom.

U svakom slučaju, za mnoge će ovaj zakon biti olakšanje, za neke neki vid pobede i zato treba ovakav zakon usvojiti u Narodnoj skupštini.

Ovaj zakon je rezultat jednog odgovornog ponašanja i Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, zato što otklanja veliki rizik koji je pretio državi, Republici Srbiji, ako ovaj problem ne bude bio rešen, ali isto tako pruža i neku pravnu sigurnost i svim budućim investitorima i finansijskom sektoru u Republici Srbiji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.
(Milorad Mirčić: Poslovnik.)
Po Poslovniku, izvolite kolega Mirčiću.

Smatram da nisam povredio ni jedan, odnosno taj član 177. kolega Mirčiću.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? Ne.
Po Poslovniku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali. Izvolite.

Hvala.
Zahvaljujem, ministre.
Pravo na repliku ima koleginica Radeta. Izvolite.

Pravo na repliku ima ministar gospodin Siniša Mali. Izvolite.

Pravo na repliku, koleginica Tomić.
Izvolite.

Po Poslovniku, narodi poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Samo navedite član, kolega Mirčiću.

Kolega Mirčiću, sve i da sam hteo, nisam mogao da prekršim član 68. Poslovnika, sve i da sam hteo. To se odnosi na rad anketnih odbora, a ja sa mesta predsedavajućeg na to ne mogu da utičem ni u jednom trenutku.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Ne)
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.