Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Od vremena poslaničke grupe.

Evo, znači, nije sporno da se svi u ovoj sali zalažemo za stvaranje konkurencije, ali stvaranje konkurencije na ravnopravnim osnovama, što i jeste problem sa pojavom nekih aplikacija, gde se određeni tržišni uslovi menjaju i gde, jednostavno, ako to prihvatimo, neko bude u povlašćenom položaju.

Prvo, da raščistimo da je taksi prevoz vid javnog prevoza i kao vid javnog prevoza podleže posebnim zakonskim odredbama. Prvo, da bi neko obavljao taksi prevoz, mora da prijavi delatnost i da na osnovu prijave delatnosti ostvaruje svoja prava i za penziono osiguranje i za zdravstveno osiguranje, dakle, da uplaćuje određene doprinose državi.

Kroz prijavu delatnosti ima i obavezu plaćanja određenog poreza na dohodak ili dobit lica koja obavljaju određenu delatnost. Dalje, pošto obavlja javni prevoz, njegovo vozilo podleže posebnom režimu utvrđivanja ispravnosti vozila za učestvovanje u javnom saobraćaju i javnom prevozu, što povlači, koliko je meni poznato, dva puta godišnje obavezan tehnički pregled i da svakog dana taksi prevoznik mora da popuni određenu listu kojom garantuje ispravnost svog vozila pre nego što se uključi u javni saobraćaj.

E, sad, ovi nazovi taksisti u pokušaju, koji su pokušavali, pokušavaju i dalje određenim pritiscima, blokadama puteva da ostvare profit navodno tako što oni upošljavaju veći broj građana i da je njihova usluga jeftinija. Dolazimo do kršenja onog načela, a to je načelo ravnopravnosti na tržištu. S jedne strane, taksisti koji su dužni državi da uplaćuju sve poreze, doprinose i porez na dohodak i da plaćaju posebne takse za obavljanje delatnosti gradu Beogradu, u ovom slučaju, su u nepovoljnijem položaju nego oni drugi koji pružaju takav vid prevoza.

E, sad, teorije i diskusije da li ima pravo da mu se oduzme vozilo ili ne, u kom slučaju se oduzima vozilo ili ne, naravno da vozilo ne može da se oduzme ako se samo utvrdilo da je tim vozilom vršen nelegalan prevoz u javnom saobraćaju. Ali, ako je u trenutku kontrole utvrđeno da se obavlja javni prevoz suprotno zakonskim odredbama, i te kako može. Ne oduzima se vozilo trajno, nego privremeno, a iz razloga da bi se sprečilo kršenje zakona. Ništa drugo nije u pitanju, da bi se sprečilo kršenje zakona.

Neko će da kaže – to je prekršajno. Ja ću da citiram jednog profesora, doktora pravnih nauka, kaže – pa i prekršajno delo je krivično delo, samo zato što je blaži oblik društvene opasnosti, drugačije se tretira u sudskom i drugom postupku. Znači, vozilo se privremeno oduzima da bi se sprečilo vršenje krivičnog dela.

To rade lica, koja na osnovu zakona imaju javna ovlašćenja. Komunalni inspektori su lica koja utvrđuju, na osnovu Zakona o inspekcijskim službama, da li neko lice krši zakon ili ne, o tome obaveštava nadležni sud radi pokretanja postupka. Drugi deo priče je da li se oduzima vozilo ili ne. Znači, da razdvojimo te neke stvari i nemojte populističke priče.

Znači, ko učestvuje na tržištu mora da ima prijavljenu delatnost, mora da bude na posebnom režimu tehničkog pregleda njegovo vozila, da garantuje svojim potpisom i izjavom da je tehničko vozilo ispravno da bi učestvovalo u javnom prevozu, da na sve to plaća poreze i doprinose da bi se izjednačio sa onima koji to već rade. Oni koji to ne rade nema šta da traže na ulici. Znači, vozilo će im biti vraćeno, ali neće više moći da obavljaju tu delatnost dok vozilo nije kod njih. Zahvaljujem lepo.

Dame i gospodo, jako je zanimljiva ta priča o štrajku i kako je pokušano da čitava država postane talac jedne male grupice ljudi. Znate, još uvek ne postoje jasno definisani uslovi šta to štrajkači traže od rukovodstva Republičkog geodetskog zavoda ili od Vlade Republike Srbije. Ne smeju da kažu šta traže. Nisu u pitanju plate, nisu u pitanju uslovi rada. U pitanju je da Srbiju žele da vrate u 19. vek.

Mnogo je ovde bilo priče o korupciji. Donet je zakon koji je u mnogome sprečio ili umanjio mogućnost koruptivnih radnji, baš u tom katastru. Ranije stranka je morala sama da ide, da čeka na šalterima, da predaje dokumentaciju, da je šetaju od šaltera do šaltera.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Ja vama, koleginice, nisam dobacivao.

Kada ispunite sve uslove i predate zahtev, onda vaš predmet stoji mesecima da se ne obrađuje, uz uslov da, eto, referent hoće da pomogne, nije do njega, ali oni koji obrađuju treba malo da se pomognu sa jedno 200, 300 evrića. Tako se sprovodio postupak u prvom stepenu u katastru, tamo gde se sad štrajkuje. Štrajkuju zato što više nema 200, 300 evrića, jer prvostepeni postupak može da pokrene i notar. To njima smeta. To njima smeta zato što su javna ovlašćenja, jedan deo njihovih javnih ovlašćenja, data drugima.

Znači, on samo pokreće postupak, ocenjuje, e to njima smeta, to njima smeta zato što su javna ovlašćenja, jedan deo njihovih javnih ovlašćenja data drugima. Znači, on samo pokreće postupak, ocenjuje ispunjenost uslova da neko započne postupak knjiženja na nekoj nepokretnosti i pokreće sam pred katastrom. Kao rezultat imate samo rešenje koje načelnik potpisuje. Notar odgovara za verodostojnost isprave, isto kao i službeno lice u katastru. I jednom i drugom su data javna ovlašćenja, s tim da notar radi za nagradu, odnosno naknadu koju mu plaća stranka u postupku, a gospodinu katastru radi za platu koja se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije.

Pošto oni smatraju da im je mala plata ili su se mnogo raširili dok su uzimali po 200-300 evrića, odredbe tog zakona treba da budu ukinute ili barem da se ne primenjuju da bi oni mogli dalje od svake stranke u postupku da traže po nekih stotinak, dvesta evra. Ljudi, neko će da kaže da to i nije mnogo. Ma to je samo od jedne stranke, od samo jednog postupka. Na stotine ljudi prolaze tamo. To su desetine i hiljade evra za nedelju dana. To su im ovi zakoni onemogućili, zato štrajkuju.

Da li im treba izaći u susret? Ne, pogotovo tim nekim asocijacijama pošto i znam neke od tih štrajkača koji predvode i buču ispred „Pošta Srbije“, ispred Republičkog geodetskog zavoda itd, koji su kao radnici nikakvi radnici, evo to vam kažem, nikakvi, ali kao sindikati koji će da zaustavljaju građane da uđu u javnu instituciju, tu su jako uspešni. Isto su nasilni kao i Boško Obradović koji tuče žene. Ma ne može niko građanina da spreči u javnu instituciju, gde ima pravo da ostvaruje svoj zakonski interes. Nema niko prava.

To rade po onom istom scenariju kao što to radi Boško Obradović, kao što to radi Đilas, kao što to radi predsednik Bastać. I oni isto, uzeli su šablon, ogrezli su u parama dosad, pa im je to malo, hoće još. Nema više toga. Neka zaborave i neka se vrate na radna mesta. Ako im je mala plata neka daju otkaz. Građani Srbije ih plaćaju da rade. Ako im se ne sviđa radna knjižica na tržište, pa se snalazite.

Dame i gospodo narodni poslanici, valjda nas život uči da ni jedan zakon nije savršen i on kada uđe u primenu, pokazuje neke svoje nedostatke.

Druga stvar, valjda i civilizacijski napredujemo, pa se ukazuje potreba da se određeni zakoni promene, odnosno prilagode činjeničnom stanju.

Ovde posebno, što se uvek pojavljuje jedan otpor, ako je neko od međunarodnih finansijskih institucija, u najboljoj meri predložio nešto Vladi Republike Srbije da neki problem reši u nekom zakonu, uvek se postavlja, da kažem, ta sumnjičavost, da se sve to radi u interesu bankarskog sektora, kao da su banke jedini poverioci kojih ima u državi.

Slažem se da su možda najveći broj banke, ali i svi koji se bave nekom određenom delatnošću, prilikom svog poslovnog odnosa i nastanka dužničko poverilačkog odnosa traže određene garancije da će za njihovu robu ili usluge koje isporučuju to isto da bude plaćeno.

Zbog toga se traži ovim zakonom da se precizno utvrdi šta je predmet zaloge, njegov opis i na taj način da onaj koji vrši robu ili promet robe ili usluga, a traži garanciju koja neće biti menica, koja je često nenaplativa, znači da do detalja bude upoznat sa tim šta mu se daje u zalogu kao garancija.

Ja tu ne vidim ništa sporno u ovom delu, ne vidim taj određen otpor, zakoni se primenjuju, pokazuju svoje nedostatke. Meni samo još uvek nije jasno odakle tolika žal za zakonima iz 2003. godine, zašto se zakoni iz 2003. godine menjaju, postavlja se to pitanje, kada dobro znamo kakav režim i po čijem nalogu su takvi zakoni osnovni, 2003. godine doneti?

Član 107. Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine. Pa, ne menja Vlada zakone, oni mogu da predlože. Zakone menja Narodna skupština, i neka mi kaže jedan poslanik da mu je neko nešto naredio iz Svetske banke, da mora da glasa za ovaj zakon. Evo, ja tvrdim da nikome nije naređeno. Znači, to je stvar narodnih poslanika, i njihovog ubeđenja. Sada, da li je to dobro za građane i državu ili nije, ali niko nije naredio nijednom poslaniku za koji će zakon da glasa za, za koji će protiv. To je isključivo na savesti narodnih poslanika. Dešavalo se da poslanici koji pripadaju poslaničkoj grupi SNS smatraju da neki zakoni nisu u skladu sa njihovim shvatanjem ispravnosti. Glasali su protiv, i niko im ništa nije rekao.

Tako da, nemojte da narušavate dostojanstvo Narodne skupštine i integritet narodnih poslanika, oni su nosioci suvereniteta građana i to pravo niko ne može da im ospori, ni jedna politička stranka. Zato i jesu ukinuti imperativni mandati, da bi narodni poslanik po svojoj slobodnoj volji savesti donosio odluke kako će da glasa.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Hvala, prof. Atlagiću.
Reč ima Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Hvala.
Smatram da nisam povredio Poslovnik. Valjda i mi imamo pravo iako pripadamo vladajućoj većini da imamo i nekih ideoloških razlika i bilo kojih drugih i da o tome raspravljamo.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Doktore Rančiću prijavili ste se, ali poslanička grupa nema više vreme.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić. Nije tu.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Izvolite. Veroljub Arsić, pominjanje vladajuće partije, vladajuće strukture.

Izvolite kolega Arsiću.

(Vjerica Radeta: Šta vam je?)

Predstavlja vladajuću partiju, koleginice. Nećemo sada da ukidamo demokratiju ovde u parlamentu. Nema smisla.

Izvolite kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici sa kolegom koji je govorio pre mene oko toga da li je Srbija poštovana u svetu ili nije. Da je rekao da nas u svetu ne vole svi, to bih razumeo i takvih ima, još uvek. Ali, da nas poštuju svi ozbiljni, to je tačno i to više nego u protekli 20, pa i 30 godina od raspada SFRJ. Da je tako vidi se i po tome da nijedno ozbiljno političko pitanje koje se dešava na zapadnom Balkanu ne može da se reši bez učešća i doprinosa Republike Srbije. Valjda nas to najviše interesuje. Valjda nas taj region u kome mi živimo najviše interesuje.

Kada neko spominje strane kompanije neka mi kaže da li misli možda na „Filips“, „Simens“ ili možda misli na „Hestil“ ili možda misli i na „Gasprom“. Kažite to jasno i glasno da li ste protiv toga da „Hestil“ bude u „Sartidu“ u Smederevu, da li ste protiv toga da „Gasprom“ bude u NIS-u? To su isto strane kompanije. Ne možete – ovo nam se sviđa, ovo nam se ne sviđa, protiv ovoga ćemo da pričamo, a ove ćemo da hvalimo. Taj koncept zaboravite da će neko u Skupštini da vam ućuti.

Još nešto. Prirodno je da neko hoće da zaradi. To je njegov interes. Naš interes je da zaposlimo naše građane. Naš interes je da naši građani rade, primaju platu, zasnivaju svoje porodice, rađaju decu koja će da ostanu u Srbiji, a oni koji se zalažu samo za jednostranu politiku i samo politiku u jednom smeru možda je jednog dana budu i ostvarili, ali nažalost u Srbiji neće više biti nikoga, nestaćemo kao narod.

Hvala kolega Arsiću.
Za repliku se javio Sreto Perić i Vjerica Radeta.
Mislim da veći osnov ima kolega Perić.
(Vjerica Radeta: Njemu dajte repliku zato što se njemu obratio, a meni zato što je pomenuo Srbiju.)
A vama zato što je pomenuo Republiku Srbiju?
(Vjerica Radeta: Tako je.)
Naravno, nećemo se šaliti. Daću vama…
(Vjerica Radeta: To nije šala. Hoću da repliciram na ovo što sam čula. Znate, Sreto ima pravo zato što je njega…)
Dobro. Ne znam zašto ste vi toliko nervozni, stvarno.
(Vjerica Radeta: Ja nervozna?)
Vi sada meni dajete instrukcije kako ja treba da vodim parlament.
(Vjerica Radeta: Ja sam potpredsednik.)
Slažem se. Ja vas poštujem, ali dopustite mi da ga vodim u onom duhu u kojem treba da ga vodimo i da svako dobije ono pravo u skladu sa Poslovnikom.
(Vjerica Radeta: Hajde, daj replike.)
Nema problema.
Ima repliku Sreto Perić. Izvolite.