Dame i gospodo narodni poslanici, pa dobro je što raspravljamo danas o nekim jako važnim temama, pogotovo što danas živimo u vremenu brzog tehnološkog i naučnog napretka i da je zbog samog napredovanja nauke potrebno da kao Narodna skupština usaglašavamo zakone sa potrebama društva i prosvetnog sistema po pitanju ovih zakona koji se tiču predškolskog vaspitanja i obrazovanja, sistema osnovnog obrazovanja i vaspitanja, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlogu zakona o učeničkom standardu.
Zašto to kažem? Potrebno je da naša deca kroz sistem školovanja budu osposobljena da odgovore izazovima koji ih čekaju u životu, da budu dovoljno stručno sposobna, da budu korisna sebi i svojoj porodici i društvu u kome žive. Nije samo dovoljno promeniti zakone, potrebno je i obezbediti uslove toj deci da se školuju, pa je još tadašnji premijer, a sada predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, započeo jednu ozbiljnu rekonstrukciju škola po Srbiji, da deca imaju što je moguće bolje uslove za rad i da im u školi ne preti nikakva opasnost da zbog loše higijene budu bolesna, a onda su neki bolesni umovi zbog toga Aleksandra Vučića nazvali – premijer za WC. Valjda je to njih način političke borbe.
Naravno tu decu uče učitelji, nastavnici, profesori i valjda je njihova uloga da je što god moguće više znanja prenesu toj deci i verujem da najveći i ogroman broj prosvetnih radnika to i radi, najbolje što zna i što ume.
Ali, gospodine ministre i obrazovanja, i gospodine ministre kulture, danas u Srbiji imamo određenu populaciju prosvetnih, da ne kažem i naučnih radnika, koji sebe nazivaju kulturnom elitom i naučnom elitom, a sve druge koji ne dele njihove političke stavove nazivaju građanima drugog reda.
Postavio bih jedno pitanje – da li bilo koji profesor, bilo koji učitelj ima pravo da utiče na decu koju šaljemo u škole u njihovom političkom stavu koji propagira nasilje? To je jedna jako ozbiljna tema o kojoj moramo da popričamo jer, koliko znam, taj dečak koji je pre desetak dana nosio vešala ulicama Beograda je maloletno lice i verovatno ide u neku školu. Onda smo imali jedan dopis, da kažem, te intelektualne elite koji podržavaju jedan vid takvog političkog izražavanja koje poziva na proteste.
Mislim da su te stvari jako ozbiljne i da odražavaju jednu nemoć jednog dela. Sva sreća manjeg dela društva u nekoj želji ne da dovedu Srbiju u demokratiju, kako to oni kažu, nego anarhiju.
Danas ovde nema kolega iz bivšeg režima, nisu ni ranije nešto bili ovde. Znate zašto ih nema? Zato što ne mogu u zgradu Narodne skupštine i u ovu salu da unesu vešala. Zato nisu tu. Zato što ne mogu javno ovde da nas pogube. Zato ne dolaze na sednice.
Ja samo mogu da poručim da nikoga oni neće da vešaju, da ovo nije vreme Robespjera, nego da je Srbija moderna, demokratska država. Neće u ovu zgradu nikada više nasilno da ulaze, nasilno da je pale i da pod izgovorom neke borbe za demokratiju i revoluciju opljačkaju državu, građane Srbije dovedu do prosjačkog štapa a oni da budu sve bogatiji. Sa ovog mesta, baš zato što su takvi kakvi su, mogu da im poručim samo da se vlast osvaja na izborima a oni takvi nikada neće moći da pobede Aleksandra Vučića i SNS.