Koleginice Tomić, ja bih postupio po Poslovniku, ali poslanička grupa DS nema više vremena.
Nastavljamo dalje.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li neko želi reč?
Koleginice Davidovac, izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Božić, izvolite.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, ministar Antić. Izvolite.
(Goran Ćirić: Gospodine predsedavajući, očekujem da i meni date pravo na repliku od tri minuta, kao što ste dali gospodinu Aleksandru Martinoviću.)
Nisam vama dao, kolega Ćiriću, nego ministru Antiću jer ste ga prozivali. Pa, i ministar ima pravo na repliku.
(Goran Ćirić: Dajte mi reč, imam pravo na repliku.)
Ne, sačekajte, za sada nemate osnova. Vama više nije predsednik Boris Tadić.

Zahvaljujem, ministre.
(Goran Ćirić: Replika!)
Nemate osnova za repliku.
(Goran Ćirić: Kako nemam, imenom i prezimenom me je prozvao?)
Kolega Ćiriću, čitao je vaše podatke koje ste vi dostavili Agenciji za borbu protiv korupcije. To je javni podatak, koji svako može da pročita, svaki građanin. I vi na osnovu toga tražite da dobijete pravo na repliku? Izvinite, molim vas. Vi ste taj izveštaj potpisali, dostupan je svim građanima, kao i svakom narodnom poslaniku.
(Marko Đurišić: Replika!)
(Miroslav Aleksić: Pustite ga da govori.)
Po amandmanu, narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.
(Marko Đurišić: Kako on sme, a ja ne smem? Šta se smeješ, daj mi reč. Jel rekao – Boris Tadić?)

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Po Poslovniku, narodni poslanik Boško Obradović.

Kolega Obradoviću…
(Boško Obradović: Šta je sad? Ne mogu da citiram Aleksandra Martinovića?)
Možete, naravno, samo se, koliko se ja sećam, juče kolega Martinović zbog tih svojih reči izvinio i svim poslanicima i članovima SNS i svim građanima Srbije što je bio u zabludi.
(Marko Đurišić: Jel je rekao da je bio u zabludi ili da je magarac?)
Molim vas, kolege.
To što ste vi sada rekli, kolega Đurišiću, to ipak gospodin Martinović sam može o sebi da govori, a vi nemate pravo. Jel u redu?
E sad, kolega Obradoviću, ja sam pustio kolege poslanike da pričaju ovde o svemu i svačemu, a najmanje o amandmanima koji su čitani i na dnevnom su redu.
Da vas podsetim, vaš kolega Kostić je govorio o budžetu i razdelu koji se odnosi na dotacije, transfere ili šta već udruženjima Srba u regionu i dijaspori. To je budžet. Koliko znam, mi sada pričamo o drugom zakonu, tako da to nije problem.
Evo, pustio sam ga, ništa. Nisam ga prekidao.
(Boško Obradović: Mene ste prekidali.)
Vas sam prekinuo zato što ste vi krenuli u replike, obrazlažući Poslovnik.
Vi ste rekli ovako: „Nama ne date da govorimo šta hoćemo i o aktuelnim temama.“ Evo, ja vam se sada zahvaljujem u ime kolege Martinovića što je on aktuelna tema u srpskoj javnosti, ali ne možete i nemate pravo da u povredi Poslovnika govorite o tim stvarima.
(Boško Obradović: A on to radi?)
Ne, on to nije radio.
(Boško Obradović: A Rističević jel ima pravo?)
On je to radio u replikama, nije u povredi Poslovnika, kolega.
Očigledno je da imate neki problem. Žuta boja izgleda vam je problem. To je neka zaraza ovde.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika ili ne?
(Boško Obradović: Vratite mi vreme do dva minuta!)
Nemate vi do dva minuta. Pričali ste minut, razumeo sam vašu povredu Poslovnika. Rekao sam vam i odgovorio. Vaši poslanici se javljaju po amandmanima, a pričaju o svemu i svačemu i niko ih ne prekida.
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika!)
(Marija Janjušević: Povreda Poslovnika!)
U čemu je problem? Opet sam prekršio Poslovnik dok sam obrazlagao povredu Poslovnika? To je nemoguće.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marija Janjušević. Izvolite.

Koleginice Janjušević, odmah da vam kažem, ja sam dužan kao predsedavajući sad da vas prekidam.
(Boško Obradović; Ne možeš da prekidaš poslanika dok govori.)
Kolega Obradoviću, vi mene ne možete da prekidate, a ne ja poslanika koji govori.
Znači, prilikom reklamiranja Poslovnika, koleginice Janjušević, morate da znate da predsedavajući ima obavezu da odgovori narodnom poslaniku na reklamaciju Poslovnika i da onda pita da li želi da se izjasni o tome ili ne.
(Marija Janjušević: Ali ne i da polemišete. Ako hoćete da polemišete, siđite dole.)
Znači, nisam mogao da prekršim član 100. nego sam upravo sprovodio odredbe Poslovnika.
(Marinika Tepić: Poslovnik.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Marinika Tepić.

Zahvaljujem, koleginice Tepić.
Podsećam vas na obavezu da odgovorim, to sam rekao i koleginici Janjušević, očigledno je da se ovde želi kroz reklamiranje Poslovnika da se obustavi rasprava o zakonima.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni?
(Marinika Tepić: Da, naravno.)
Da. Naravno.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč?
(Goran Ćirić: Po amandmanu sam se javio.)
(Boško Obradović: Svi smo se po amandmanu javili.)
Kolega Popoviću, izvolite.
(Goran Ćirić: Arsiću, po amandmanu sam se javio, zašto mi ne daš reč?)
(Boško Obradović: Šta je ovo?)

Po amandmanu, narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.