Meni nije ništa, koleginice Radeta. Molim vas, kako sam mogao da prekršim Poslovnik dok sam vama odgovarao? To je nemoguće.
(Vjerica Radeta: To je moguće.)
Žao mi je ali nije moguće.
Pravo na repliku, narodni poslanik Boško Obradović.
(Vjerica Radeta: Poslovnik, Poslovnik, Poslovnik.)

Kolega Obradoviću, to – šta bi bilo kad bi bilo, jedan je deo priče. Vi ne prestajete o tome. Iznosite neargumentovane optužbe na račun rukovodstva grada Beograda. Ništa, još uvek, nijedna odredba zakona nije prekršena, jer događaj o kome pričate se još uvek nije desio. Ne možete onda da nazivate ljude lopovima kad nijedna radnja koja bi imala smisla još nije učinjena.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Krsto Janjušević. Izvolite.

Pravo na repliku, ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Nemate pravo na repliku, kolega Obradoviću.
Po Poslovniku, Vjerica Radeta.

Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević, pravo na repliku. Izvolite.

Nemate pravo na repliku, kolega Obradoviću.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Zahvaljujem.
(Boško Obradović: Replika.)
Nemate pravo, kolega Obradoviću.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Marija Janjušević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Nemate pravo na repliku, kolega.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sonja Pavlović, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Zoran Živković.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.
Izvolite, koleginice.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Vreme, zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.

Pravo na repliku, ministar dr Zorana Mihajlović.

Po amandmanu, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Po amandmanu, narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite koleginice.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene iznenađuju neke moje kolege narodni poslanici koji izgleda ni ne znaju ustavno-pravni položaj Narodne skupštine, Vlade i ministarstava, pa se pod nekim, valjda, političkim izgovorom da je ta čuvena Inženjerska neko strukovno udruženje – nije. Nije i nemojte da se lažemo.

Znači, u Narodnoj skupštini Republike Srbije donet je Zakon o Inženjerskoj komori. Napisalo ga je tadašnje Ministarstvo za planiranje i urbanizam, Vlada ga je usvojila kao predlog. Ovlastila Šumarca da dođe ovde u Narodnu skupštinu, da brani zakon koji je napisao za sebe. To je istina. Znao je koliko je dobar ministar, znao je da se bliži kraj toj DOS-ovoj vlasti 2003. godine, pa daj da za sebe obezbedi još jedan izvor prihoda.

Sada da postavimo pitanje ustavno pravnog položaja. Izdavanje licence je javna isprava. Da bi neko mogao da izda javnu ispravu mora da ima javno ovlašćenje. Javno ovlašćenje imaju državni organi, državne agencije, ima Advokatska komora u skladu sa Zakonom o advokaturi i njenim ustavno pravnim položajem po članu 67. Ustava, ali Inženjerska komora nije ustavna kategorija, nego je Narodna skupština jedan deo ovlašćenja koje je poverila Ministarstvu prenela na Inženjersku komoru. Nadzor radi dalje Narodna skupština preko ministarstva koje je nadležno za nadzor Inženjerske komore. Šta se sada čudite? Ko je dao ovlašćenje Inženjerskoj komori da izdaje licence? Narodna skupština. Dragoslav Šumarac je zloupotrebio tadašnju skupštinsku većinu i sebi dao za pravo da, mimo ministarstva koje je vodio, potpisuje licence inženjerima kao javne isprave. I, to su bile zloupotrebe.

Zato se uzima novac, plaća se članarina. Imali smo još jedanput kada su probala strukovna udruženja u računovodstvu i reviziji da koriste javna ovlašćenja, pa su napravili cirkus, kotizacije, seminari i sve moguće druge gluposti da bi neko mogao za neki STR da vodi knjigovodstvo. Na tom putu je bila Inženjerska komora. Jesu li pali na ispitu? Jesu. Pa, nije ministarstvo radilo projektni, ni postavilo projektni zadatak, niti radilo projektni zadatak iznad tog tunela u Grdeličkoj klisuri, nego baš ti isti inženjeri. Pa, čekajte, možete da klimate glavom, neki inženjer je morao to da potpiše, na osnovu neke licence. Izvinite, za to što potpisuješ za to moraš da odgovaraš.

Nemojte više da branite nešto što jednostavno nema smisla. Niti je Inženjerska komora ustavna kategorija. Dali smo joj da bude zakonska. Odgovara i dalje posredno Narodnoj skupštini i treba da bude promenjena i treba da joj budu smanjena ovlašćenja, taj posao treba da radi ministarstvo, ono nama odgovara. Nemamo mi ništa sa tom Inženjerskom komorom, apsolutno ništa i nema pravo da naša izvorna ovlašćenja koja nam je poverio, koji su nam poverili građani na izborima, prenosimo na Dragoslava Šumarca i neko njegovo strukovno ovlašćenje koje nema veze sa Ustavom.