Zahvaljujem.
Ostalo je da procenim da li treba oduzeti dva minuta od vremena poslaničke grupe Demokratske stranke. Nisam za tako rigorozne mere, bar ne na početku dana. Osim toga, ja sam spreman da ih pustim da govore. To je njihovo pravo. Često na njihovu sopstvenu štetu, tako da neću da im zabranjujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Bojan Torbica.

Smatram da nije bilo povrede Poslovnika.
Molim vas da ne zloupotrebljavate pravo na povredu Poslovnika da biste replicirali.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Samo vi disciplinujte vaše poslanike.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Nemate pravo, gospodine Neđo, na repliku.
(Neđo Jovanović: Zloupotreba Poslovnika.)
Kolega Neđo nije prekršio Poslovnik u svom izlaganju. On ima pravo da kaže ono što misli, a vi, takođe, imate pravo da kažete ono što mislite i upravo ste rekli.
Da li tražite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
Samo prvo da vidim, kolega Pavlović je u sistemu.
Po kom osnovu?
(Dušan Pavlović: Imam pravo još tri puta.)
To ćete sačekati.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojčić. Izvolite.

Član?

Kolega Milojčiću, izričem vam opomenu.

Zato što ovo nije povreda Poslovnika.

Gospodine Milojčiću, izričem vam drugu opomenu.

Povreda Poslovnika Marijan Rističević.

Molim kolege da ne dobacuju.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Nemate pravo, kolega Atlagiću.
Smatram da je kolega Atlagić uglavnom bio u temi, ne baš uvek, ali, jako je teško da pretpostavi predsedavajući šta će koji poslanik u određenom momentu da kaže.
Široka je tema, reč je o izboru nosilaca javno-tužilačkih funkcija.
Ne možete, kolega Atlagiću, završili smo to. Utrošili ste 23 minuta.
U redu, jedna rečenica, samo vas upozoravam da ne sme da bude zloupotrebe Poslovnika.
Gospodin Marko Atlagić je uglavnom bazirao svoju diskusiju na propuste Specijalnog suda za ratne zločine u prošlosti. Izborom novog tužioca, kroz svoju diskusiju je hteo da ukaže da te propuste ne treba ponoviti ili tolerisati. Ne znam zašto to nekome smeta?
Prvih 11 minuta je govorio o ekspozeu predsednika Vlade, koji je značajan deo ekspozea posvetio nezavisnosti i samostalnosti nosilaca sudijskih funkcija i samostalnosti nosiocima javno-tužilačkih funkcija, onako kako piše u Ustavu, i to je citirao. Ne mogu da shvatim u čemu smo onda prekršili Poslovnik?
Da li želite u Danu za glasanje da se Narodna skupština izjasni o povredi? (Da)
Kolega Atlagić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatramo da su svi građani pred zakonom isti i da ne treba iznositi tek tako paušalne optužbe protiv određenih ljudi, pogotovo kada su tu predstavnici Državnog veća tužilaca i ministar pravde.

Ovi što se brinu o javnom dugu, to ćemo malo kasnije. Mislim da je ovde Vlada Republike Srbije sa predlogom izbora nosilaca javnotužilačkih funkcija potpuno bila fer prema Državnom veću tužilaca i one kandidate, kakve je predložilo Državno veće tužilaca, prosledila Skupštini.

Ovde su neke od kolega poslanika govorili o 42 tačke dnevnog reda. Da postupamo kao što su oni postupali u njihovo vreme bile bi tri tačke dnevnog reda – dva međunarodna sporazuma i jedna tačka dnevnog reda bi bila izbor nosilaca javnotužilačkih funkcija. Znači, ono što predloži Državno veće tužilaca bivši režim je odvajao kao jednog kandidata po principu – uzmi ili ostavi. Tako su bili birani tužioci u 2012. godini. Mogao je doduše tada neki narodni poslanik da ustane i ospori pojedinog kandidata i da se o njemu Skupština posebno izjašnjava, ali nije mogla Skupština da se izjašnjava o svim kandidatima koje je predložilo Državno veće tužilaca.

Pričate o pritisku i neko priča o pritisku na nosioce javnotužilačkih funkcija, a šta je ovo što se dešavalo ranije? Kada konkurišeš za tužioca nećeš se ni naći pred Skupštinom. Tako je bilo.

Isto ponašanje očekujemo i od Državnog veća tužilaca. Ono po zakonu utvrđuje listu kandidata za nosioce javnotužilačkih funkcija i to na osnovu nekog konkursa, pa postoje određeni uslovi. Mora da se uradi plan i program rada određenog tužilaštva za koje konkurišete, pa da se brani taj plan i program rada itd. i na osnovu toga donosi neke ocene, subjektivne ili objektivne, u to neću da ulazim, i na osnovu toga prosleđuje svoju neku rang listu Vladi Republike Srbije.

Kao što rekoh na početku izlaganja, Vlada Republike Srbije je potpuno ispoštovala i Državno veće tužilaca i Narodnu skupštinu, jer je dostavila imena svih kandidata koje smo dobili. Da li je to uvek tako? Slažem se da po zakonu Državno veće tužilaca ima pravo da predloži jednog kandidata, Vlada ima pravo po principu uzmi ili ostavi i Narodna skupština ima pravo isto uzmi ili ostavi.

Ali, ako imate tako korektan odnos od Vlade prema vama, očekujem da to bude recipročno, jer dovodite, ne mogu da kažem zakonitost, daleko od toga, ali stavljate pod sumnju da su postojali neki favorizovani kandidati i sve one koji sad budu izabrani biće pod tom sumnjom. Zašto to sebi dozvoljavate? Napravite vašu rang listu, dostavite Vladi, Vlada će isto da je dostavi Skupštini i mi ćemo na osnovu ovlašćenja koja imamo zakonom i Ustavom da izaberemo tužioca. Ovako dozvoljavate sebi neka ogovaranja, da li imate dežurne kandidate za tužioce, pa su konkurisali u četiri tužilaštva, pa su za sva četiri tužilaštva dali isti program, a ne može za sva četiri tužilaštva da bude isti program, slažete se? Svako ima svoju problematiku, svaki deo teritorije Republike Srbije ima svoje vrste krivičnih dela više izražena nego u nekom drugom delu teritorije. Pa, dozvoljavate sebi ogovaranja da nisu bili čak ni na odbrani tog svog plana i programa. Zašto to radite? Zašto ste promenili Pravilnik u toku konkursnog postupka? Preglasavanje? Pa, to možemo mi ovde, bolje nego bilo ko drugi na svetu.

Znači, svi državni organi, Tužilaštvo je samostalni državni organ, tako piše u Ustavu, u zakonu piše, nešto čega smo se mi ovde kao poslanici odrekli, da je nosilac javno-tužilačke funkcije samostalan i nezavistan od izvršne i zakonodavne vlasti. Odakle crpite ovlašćenja koja imate? Odavde, ovde su nosioci suvereniteta građani i ovlašćenja koja imate crpite odavde. Mi smo vam ih dali i onda nas poštujte kad su ovakve tačke dnevnog reda, ne jednog kandidata po principu uzmi ili ostavi, svi kandidati koji materijalno ispunjavaju uslov da budu tužioci. I, onda ne dovodite u pitanje izbor bilo kog kandidata, a i ako bude neke sumnje bar nije od vas, nego od nas, pa ćemo mi na izbore, da odgovaramo što je neki tužilac izabran ili nije, a vi ne odgovarate. Vi odgovarate ipak nama, jer piše takođe u Ustavu da Republički javni tužilac odgovara Narodnoj skupštini za svoj rad.

Narodna skupština će da se izjasni o kandidatima, ne vidim tu ništa sporno, ali ako je jedna praksa počela kao dobra ranije, onda je nastavite tako, nemojte dobru praksu i dobra pravila da menjate i da dovodite u sumnju svoj rad, svoju stručnost, svoje kvalitete i svoje predloge, jer onda dozvoljavate nekima da pričaju kako su tužioci pod pritiskom Vlade Republike Srbije. Nisu. Bili su kad je od strane Vlade predlagan jedan jedini kandidat. Rekoh da su svi građani Republike Srbije jednaki pred zakonom, znači i očekuju zaštitu od zakona, ali i očekuju snošenje posledica, ukoliko zakon prekrše.

Tako da te priče oko „zemunskog klana“ i ove Vlade nikako ne stoje, nema mesta. Svako ima pravo da traži zaštitu od policije, svako ima pravo da očekuje i tu zaštitu.

(Balša Božović: I ubica premijera?)

I on ima svoja građanska prava i ako je na odsluženju kazne.

(Balša Božović: A policajac nema?)

I policajac ima i njegov sin ima i sin ubice ima. Svako ima pravo zaštite, građanin pred zakonom.

U redu, znači svi imaju pravo da očekuju zaštitu od tog istog tužioca, da li je on osnovni, okružni, odnosno viši, apelacioni ili republički, da tu odmah stavimo tačku.
Kada je u pitanju Sporazum o zaduživanju Republike Srbije i raznih neistina koje su iznete ovde po stanju javnog duga Republike Srbije, prvo, netačnim ciframa da je Vlada Aleksandra Vučića zadužila Republiku Srbiju za 10 milijardi evra. Znate, po metodologiji Vlade Mirka Cvetkovića javni dug je samo ono što se država direktno zaduži, samo to je javni dug, ali ono što država duguje na osnovu ugovorenih javnih radova, to nije javni dug, iako nije plaćeno, ono što država duguje za subvencije poljoprivrednim proizvođačima nije dug, iako nije plaćen, ono što javna preduzeća nisu vraćala svoje kredite, takođe nije bio javni dug, ono što je „Agrobanka“ napravila skoro 700 miliona evra duga, ni to nije javni dug, ni Razvojna banka Vojvodine 300 miliona evra, ni to nije javni dug, to za njih nije bio javni dug. Nije bio javni dug ni ovo, pošto se reč o „Srbijagasu“ i stalno napadan direktor Bajatović, nisam ja njegov advokat, on je poslanik, može da se brani ovde, ali zarad istine, najviše su dugovale lokalne samouprave za isporučen gas i tad je „Srbijagas“ pravio gubitke. Gas je korišćen za toplotnu energiju građana. Gas je naplaćen, odnosno toplotna energija od građana. Što nije plaćeno „Srbijagasu“? Tad su bili neki drugi predsednici opština. Što nisu plaćali svoje obaveze prema „Srbijagasu“, nego je Republika Srbija morala da preuzme te obaveze i sad oni pričaju kako mi zadužujemo građane?
Druga stvar mene interesuje, ako je novac naplaćen za isporuku toplotne energije, gde je potrošen, kad smo zatekli i opštine koje imaju svoje dugove i svoje deficite? To niko neće da odgovori, ali znaju jednu mantru - Vlada Aleksandra Vučića zadužuje našu decu. Pa, još izađe još jedan kolega poslanik kaže – novih 200 miliona evra se pravi zaduženjem, 184, a jako dobro zna, bio je na sednici Odbora za finansije, da je u pitanju restrukturiranje starog duga koji je napravila Vlada koju je on podržavao, ali ne odgovara mantri. Jako treba biti bezobrazan, znati istinu, a ne govoriti je. I onda se čude kako na izborima ne mogu da prebace 6% ili 7% ili se čude što ne smeju da kandiduju svog kandidata za predsednika Republike Srbije, a predstavljaju se kao državotvorna stranka.
(Goran Ćirić: Da li je ovo tema dnevnog reda?)
Jako dobra tema dnevnog reda.
Kada su u pitanju javna preduzeća i preduzeća u restrukturiranju od kojih smo takođe imali nasleđene dugove, nisu se takmičili u rezultatima rada tih javnih preduzeća. Znali su, tu je država, tu je budžet, tu su banke, od kojih će da se podigne kredit, i to veći ne nego što se danas zadužuje Vlada Republike Srbije, nego veći od kamatnih stopa nego što se danas zadužuju građani Republike Srbije, a takmičili su se ko će kupiti bolji automobil, i sada pričaju o automobilima. Takmičili su se ko će kupiti bolji automobil.
(Marijan Rističević: I voziti Šarića.)
To ne znam. Za Šarića ne znam, neću da spominjem. E, tako je trošen novac. E, tako je nastao javni dug.
Znači, ni dinar se Republika Srbija ne uvećava svoj javni dug ovim zakonom. Ni jedan jedini dinar, samo plaćamo tuđe obaveze. Neko će da kaže – pa, dokle? Dok moramo. Još ne prihvataju činjenicu da je Republika Srbija za samo tri meseca smanjila svoj javni dug za 2% poena u odnosu na BDP. To jako dobro znaju, i ne moraju da kažu. Evo, ne morate da nas pohvalite, ali neka kažu bar istinu.
Postavlja se pitanje zašto podižemo novi kredit kada imamo suficit u budžetu, pa da bismo povećali plate u javnom sektoru i penzije. Zato. Hoćete zato da nas neko optuži da je to greh. Ali, povećaćemo plate i penzije sa onim što je država uštedela i zaradila, ne sa kreditima, kao što je to bilo ranije da bi se kupovali glasovi.
Da li će to povećanje da pomogne privredi? Da, hoće. Jer, mi počinjemo da imamo i privredu, a ranije što se država zaduživala da bi dala građanima plate i penzije, opet je završavalo u bankama na ekstremno visokim kamatama koje su bile do 2012. godine, na kratkoročne kredite do 35%. Danas je 10 do 11%. Banke su duplo zarađivanje, na zaduženjima od države, na zaduženjima od građana.
Kome će najviše da bude žao što imamo ovako dobar sporazum sa Svetskom bankom? Bankama. Neće moći više da računaju na sigurnog klijenta koji se zove Republika Srbija, već će morati malo da se izlože riziku, da izađu na tržište i da kreditiraju sa nižim kamatnim stopama i građane i privredu. Tako se vodi država.
Onda nemojte da vas čudi što u vreme fiskalne konsolidacije Aleksandar Vučić na izborima dobije 57%. Nemojte da vas čudi. Jer ima rezultat. Ima rezultat. On ima svoje, vi imate svoje.
Da li ste nešto naučili na greškama? Ako nastavite ovako, sumnjam. Jer ćete da naučite na greškama onda kada naučite da gubite na izborima. Kad naučite da gubite na izborima, čestitate pobedniku, onda možete i da pobedite.