Pa, evo, znate šta, predsedavajuća, one stvari koje su proverljive dokazuju nam da li neko govori istinu ili ne. A ja sam upravo optužen da nisam bio u sali dok je kolega govori, a sedeo sam ovde, nisam se mrdnuo. Prema tome, neka građani sami procene ko govori istinu, a ko ne.

Po Poslovniku.
Hteo sam da reklamiram član 283. Poslovnika. Narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Zašto to? Zato što pojedini poslanici iz poslaničke grupe DS i Dosta je bilo, stalno se podsmevaju premijeru Aleksandru Vučiću, koji često izjavljuje da radi i po 12 i više sati.
Mi radimo tek nepunih devet sati, oni su već napustili Skupštinu. Ako ne mogu da izdrže osam i više sati da rade kao narodni poslanici, pitam se kako bi tek vodili državu.
Ne tražim da se Skupština izjasni o tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da se mnoge kolege čude, kao da je ovaj problem od juče. Neko kaže pet godina, a ne ume da sabira, odnosno da oduzima 16 manje 12 je četiri. Ali, nema to veze.
Na kraju, čudi me da i kolega koji je pravnik kaže da treba da narušimo nezavisnost i samostalnost lokalne samouprave koja je garantovana Ustavom. Koji su to problemi koji se tiču upisa nepokretnosti, znači upisa u javnoj svojini?
Kao što smo čuli i od ministra, prvo reč je o tome da ovaj posao decenijama nije urađen i neko očekuje da jedan nerad koji je bio decenijama, da reši za nekoliko meseci. Ako je makar jedan predmet, neko ko ovo kritikuje, uzeo u obradu da radi, da pregleda, evo ne može da radi, nema kapaciteta, mogao bi da se upozna sa svom problematikom koja nastaje još od 1944. ili 1945. godine, kada je prvo bilo oduzimanje imovine, pa onda deljenje lokalnim samoupravama, pa kasnije društvenim preduzećima, pa su društvena preduzeća to davala svojim sindikatima, pa sindikati radnicima, pa radnici prodavali opštinama itd.
Ono što je u celoj toj priči najčudnije jeste, da se niko nije knjižio, nije postojao zemljoknjižni vlasnik, a imao je uredne ugovore i odluke da je vlasnik. Sada to treba sve jedna lokalna samouprava da resetuje četrdeset i više godina unazad, da bi mogla da završi ovaj posao. Tako da kritike, one ozbiljne prihvatam naravno, ali neozbiljne kritike, kao što je jedan kolega sad to rekao, koji inače pravnik po struci, ne mogu da prihvatim, verovatno su produkt njegov ne znanja.

Od vremena poslaničke grupe.
Mogu da kažem, nemam pridev kojim bih opisao ovakvo izlaganje kada se brani jedan ovakav amandman. Znači, ekonomski totalno nepismeno. Ne razumeju ni šta piše u zakonu, a nisu ni pročitali obrazloženja i objašnjenja pojedinosti zakona i odredbi koje se menjaju ili dopunjuju.
Nekima je to možda smešno, ali bitno je da se izađe sa pričom kako se štite domaći proizvođači, kako oni štite, a mi favorizujemo uvoznike itd. Do sada je bila politika poreska i akcizna, da kada je kafa bila u pitanju da se akciza na kafu plaća prilikom njenog stavljanja u promet, ako to rade domaći prerađivači kafe. Mi domaće proizvođače kafe nemamo. Znači, imamo prerađivače. To bi predlagač amandmana trebao da zna.
Sa druge strane, onaj koji uvozi prženu kafu plaća akcizu odmah na granici, odnosno na samoj carini. Izmenama ovog zakona predviđeno je da se i na sirovu kafu plaća akciza, pa šta hoćete? Šta hoćete da mi kažete, da je proizvodnja kafe velika prerađivačka delatnost? Jel me u to ubeđujete? Ili da pričamo ko sve prerađuje kafu, pa koga branite? Jel to želite? Vama je to smešno.
Sada, ekonomski nepismen ne zna da se plaća samo na sirovu kafu. U svakoj fazi obrade, doplaćuje se akciza. Nešto slično kao PDV. Na taj način se štite svi učesnici u tržištu, da budu ravnopravni, što je možda sekundarna posledica. Primarna posledica je da ako neko obavlja neku delatnost mora da plati porez. Svako i nema veze da li prži kafu, da li ima mesnu industriju, da li bilo koju vrstu prerade ima.
Ne možete vi da gledate samo na jednu preradu, pa ovi iz uvoza ne mogu da švercuju, a ovi što prže kafu mogu. Ne, moraju svi, i oni koji se ne bave kafom, a bave se nekom delatnošću, moraju da plate porez i akcizu. Samo ekonomski nepismen čovek može jedan ovakav amandman da napiše.

Dame i gospodo narodni poslanici, čujete vi njega. Da li, kaže, hapsite one švercere koji su bliski SNS?
Pa, ne mogu mogu da odolim da ne kažem, ma pravi Ilija Čvorović, pravi balkanski špijun. U svemu vidi zaveru, samo je on pošten. Samo je orao pao, to je problem.

Od vremena poslaničke grupe.
Vidite, ja kao neznalica i nevaspitan, znam da se akciza na kafu plaća i bez ovog zakona. Ovi ne znaju. Oni pričaju da bi pričali. Ovde se ne uvodi akciza na kafu, nego se reguliše način obračuna akcize na kafu. I nije u pitanju da Evropska unija hoće tržište u Srbiji, grešite. To neznalica ne zna i ne zna ni da pročita šta piše, što je najstrašnije.
Znači, kada se skinu administrativne barijere na proizvode od kafe, naša kafa zbog lošeg načina obračuna akcize može da bude švercovana na teritoriji Evropske unije. Jel biste vi to dozvolili? Ne bi.
(Srđan Nogo, s mesta: Propašće EU.)
Vidite sa Milom Đukanovićem, on će to najbolje da vam objasni.
Znači, i ti naši domaći proizvođači kafe, zbog regulisane akcizne politike i načina obračuna, mogu da učestvuju i na njihovom tržištu, inače ne bi mogli. To piše u zakonu. Ništa više. A vi pročitajte bar zakon kako treba.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam nepismen, ali sam počeo da radim sa 20 godina. I to baš u privredi, ne u politici, u privatnom biznisu. Ali, to vi ne znate. Da znate, da ste zaista radili, znali biste da čitate zakon. Tako da sam ja ovo naučio iz realnog života, iz onoga što je u privredi. Učio sam i dok sam tri godine volontirao ovde kao narodni poslanik.
(Marija Janjušević dobacuje.)
Učio sam. Jeste. Pa je vreme da vi počnete da učite. Kad u nešto nisam bio siguran, gluposti nisam pričao, nego sam ćutao.
Molim predlagače amandmana da, osim što napišu – briše se, što je potpuno legitimno, hoće da govori dva minuta, barem ta dva minuta koja ima upotrebi na pravi način, a ne da iznosi neistine, izmišljotine i pokazuje kolika je neznalica.

Od vremena poslaničke grupe.
Pa, vidim da pojedine kolege moraju još nešto da nauče o ekonomiji. Ja sam tu, na raspolaganju sam im 24 sata dnevno. Možda se nekima i spava.
Ne donosimo mi ove propise zbog direktive EU, nego da uredimo svoj fiskalni sistem. U jeste, zato što i da umesto što dobacujete, što ne kažete odakle se isplaćuju plate profesorima i učiteljima. Što ne kažete odakle se isplaćuj sredstva za lekare. Što ne kažete odakle nam putevi. Što ne kažete odakle nam škole. Ne dobacujte, nego se javite. Odakle mislite da se to održava. Odakle mislite da ti zaposleni dobijaju plate nego od poreskih davanja.
Ove zakone donosimo i ovaj Zakon o akcizi član 25. koji reguliše kako će da se naplaćuje akciza donosimo zbog nas. I ako neko misli da zato što ćemo da uvedemo strožije propise, ne propisi, nego strožiji način kontrole izvršenja zakona, kafa da poskupi, očigled je u velikom problemu. Zato što ta razlika koja se ostvaruje na sivom tržištu ne utiče na visinu cene, nego na one koji su prerađivači da više zarade. E, sada ako više volite prerađivače da više zarade nego naše doktore, profesore, učitelje, naše puteve, naše škole, naše predškolske ustanove, vi napadajte ovaj zakon. Nadam se da ste nešto naučili.

Replika, gospodine predsedavajući.
(Srđan Nogo, s mesta: Na osnovu čega?)
Na osnovu imena SNS.
Da pokušam da objasnim kolegi. Znači, ne menja se stopa akcize koja se naplaćuje na kafu, ne menja se, ostaje ista. Ista je akciza i za uvoznike pržene kafe, ista je akciza za one koji prerađuju kafu u Srbiji. Danas je tako.
Mi ovim zakonom regulišemo način obračuna već postojeće akcize na način da će zloupotrebe i siva ekonomija da budu svedeni na manju meru. E, sad, znači kolega se slaže da treba da pustimo da se švercuje sve u Srbiji, on odmahuje glavom. Pa upravo o tome pričam. Znači, nije se promenila stopa, i dalje se plaća ista akciza, samo drugačiji način obračun akcize.
Ne razumem kakve to veze ima sa EU? Uhvatio se toga. Aman ljudi. Znači, hoćemo da se naplati akciza na kafu, a ne da onaj nenaplaćeni deo završi kod onih koji prže, prerađuju i distribuiraju kafu. To je siva ekonomija. To je utaja poreza. Vi se za to zalažete, da se utaji porez.
(Srđan Nogo, s mesta: Nije tačno.)
Kako nije tačno? Upravo to stalno pričate. Uhvatili ste se i pod izgovorom da usklađivanje propisa sa propisima EU favorizuje uvoznike iz EU. Nije tačno. Ne favorizuje. Postoji akciza, znači, ona se već plaća, ljudi. Znači, ne izmišljamo ništa novo, samo se na drugačiji način obračunava i iskazuje. U prevodu bi to bilo kao neka akciza na dodatu vrednost. Ima pravo i na refakciju, kao i porez na dodatu vrednost.
Nemojte sada da, bukvalno zbog politikanstva, iznosite neistine. Znači, ako je tako, znači, to što pričate, kažite posledice. Posledice - dozvoljavamo da se i dalje švercuje. To je posledica. To je posledica vaših diskusija.
Ja govorim istinu ili vi ne znate šta govorite. Ja jako dobro znam. Znači, do sad se plaćala akciza, sada se plaća akciza na kafu koja se prvo uveze, pa se isprži, pa se spakuje i prilikom stavljanja u promet plaća se akciza. Jel tako? Jel moguće da jedan deo kafe nestane između granice pržionice, odnosno pakovanja? I te kako je moguće i radi se to. Nemoj da se pravite ludi da se ne radi. I vi njih štitite koji to rade.
E, sad se plaća akciza na granici i u celom procesu proizvodnje do konačnog stavljanja u promet se posebno obračunava akciza, s tim da onaj ko je već platio akcizu na nabavljenu kafu obračunava ponovo i traži refakciju na prethodno uplaćenu akcizu. Šta je tu sporno? Jel treba da crtam na tabli? Izgleda mi da treba. Ili algoritme, šta? Ne razumem.

Molim vas, dva minuta, pravo na repliku, zbog pominjanja imena i svega ostalog.
Diskusija se svodi na sledeće kod mojih kolega prekoputa i koleginice. Nemojte da verujete svojim očima, nego verujete meni, pa cela Srbija je videla šta se dešavalo u RIK, cela Srbija. Znači treba vama da verujem na reč, da ne verujem šta je radio vaš šef predsedničkog kluba? Nemojte tako.
Sada, ovde se opet, da kažem, na neki način dezavuiše ono što govorim. Jeste, imaće pravo na refakciju ili vraćanje akciza, zato što će da je zaračuna ponovo, taj mali zaračunaće je ponovo. Imaće pravo onaj prethodni i uvek će prethodni da ima pravo kada proda, ne poslednjem, krajnjem potrošaču, nego u nizu, da li prerađivača, da li pržionicima da ima pravo na povraćaj više uplaćene akcize. To se sada radi i sa porezom na dodatnu vrednost. Nije to ništa novo.
(Marija Janjušević, s mesta: Plaća potrošač.)
Pa, i sada plaća potrošač, pa i sada plaća potrošač. Vi očigledno nećete da ukapirate. Znači i sada plaća potrošač, s tim da jedan deo kafe neće da nestane između granice i krajnjeg potrošača, neće nestati. Vi tvrdite da taj nestali deo razvija mali biznis, a ja vam kažem da je to zločin prema onima koji plaćaju porez. Zločin prema onima koji redovno plaćaju porez. Vi štitite one koji ne plaćaju porez. Ja to ne mogu da razumem. Za vas je, znači pod izgovorom socijalne politike …

Završavam.
… kakva je vođena devedesetih godina. Dozvoljavate šverc i na taj način upropašćujete onaj zdrav deo privrede.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljaju se sad neka pitanja i sada ja postavljam jedno pitanje – kada su u pitanju nelegalne pržionice kafe, kome se uplaćuju porezi i doprinosi za zaposlene, a oni rade? Nikome.
Sada da vam objasnim kako to izgleda u realnom životu. Znate da može da se uveze pet tona kafe. Recimo da prilikom prženja gubi 30%. To je tri i po tone, proda se pet tona, opet. Ne znate. Ubace se pšenica ili ječam. To rade. Zato donosimo ovaj zakon da više ne bi mogli da oštećuju ni državu, ni potrošača i da prave ekstra profit.
(Marko Đurišić, s mesta: Pšenicu?)
Da, da. Stavlja se. I sad ovi koji zastupaju tezu da ovaj zakon ne treba da se donese u stvari brane švercere i lopuže. Koji im je interes? Možda su dobri sa njima.

Očigledno je da se u Srbiji samo jedna stvar ne prašta – makar i uspeh koji garantuje čoveku ne bogat, nego nezavistan život. I to je u stanju da se zameri. Pazite, ne bogat, ne vile i avione, nego da čovek ima jednu porodičnu kuću, jedan automobil, da može da školuje decu, da može da ode na godišnji odmor. To je nezavistan život kome težimo svi. I ko to uspe pre nas, mi ćemo da ga mrzimo. U ovom slučaju Batu Gašića.
Nisam ja od takvih, ljudi. I nikada ne iznosim nešto protiv nekog čoveka za koga nisam siguran da je nešto zgrešio ili uradio kako ne treba, a ne samo zato što ima određen uspeh da ga optužim da je zbog toga kriminalac i švercer. To nikad nisam radio. Zamolio bih i kolege da se uzdrže od svega toga, pogotovo što je gospodin Gašić bio član Srpske napredne stranke kad je bila u opoziciji. Vi mislite da je stvarno mogao neko da krši zakon, da bude član Srpske napredne stranke pre nego što je ona došla na vlast? Nema šanse. Odmah bi ga zatvorili. Nemojte takve stvari.
Druga stvar – možete mnogo toga i da prebacujete, ali gospodin Gašić, ako je nešto uradio, našu namensku industriju je vratio na noge. Obezbedio je na hiljade radnih mesta. Obezbedio je izvozne aranžmane za državu. Počeo je da reformiše vojsku i modernizuje vojsku. I nijedan ministar odbrane nije bio bolji od njega. Ako je to isto greh, ja ne znam šta onda treba čovek da uradi, da li da bude neuspešan, da li da ide i da spava ispod mostova, da bi ga neko voleo? Ja to ne mogu da razumem.

Dame i gospodo narodni poslanici, neki ljudi imaju obraz debeo kao đon, a neki ljudi nemaju uopšte obraz. Iznose ovde laži, iako znaju, ne može neko da kaže da ne zna šta govori, jako dobro zna šta govori, iznose laži. U narodu ima jedna izreka – slaže, a ne trepne. E, to sam sada video, sada sam video to prvi put. Znači, spominje „Asumakum“, svi znamo da je to rešeno, znamo i ko su odgovorni, pohapšeni su, nema nikakve veze sa bratom premijera, ali ne, bitno je da se spomene.
Pazite sada ovo, tu utakmicu mogu da izdrže najmoćniji, plaća se više puta akciza, pa kako izdrže PDV, kako to plaćaju?
Još jedna velika neistina, država nikome ništa ne duguje po pitanju refakcije poreza na dodatu vrednost, ali je najlakše da se kaže – duguje, najlakše je da se optuži bez ikakvih argumenata. Šta ga samo štiti? Ustavna odredba da narodni poslanik ne može krivično da odgovara za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Narodnoj skupštini. Neka izađe sa mnom na konferenciju to neka kaže, da vidim da li sme.

Znate šta, dame i gospodo, nije ova Vlada utvrdila da se hrana za bebe oporezuje po opštoj stopi. To je još od 2005. godine je tako. Što sada toliko nas napadate? Što to niste uradili dok ste bili na vlasti tada? Mi smo sada društveno neodgovorni, a vi ste društveno odgovorni i ako to niste uradili kada ste imali priliku. Jako čudan način razmišljanja. Ali, dobro.
E, sada da objasnim i ova kontradiktornost oko toga da će ovo poresko smanjenje da poveća zaposlenost. Pa, hoće, jer je cilj da se sa mineralnih goriva pređe na obnovljive izvore energije. Znate? Dolazim iz Požarevca to je jedan od gradova koji ima skoro najjeftinijih grejanja u Srbiji, ako ne i najjeftinije. Ali, i dan danas kada je nizak vazdušni pritisak ne možete da izađete napolje, a da se ne zakašljete od dima koji nastaje eksploatacijom lignita u individualnim kotlarnicama, a to ste gorivo gospodine ministre oporezujete sa 10%, koje zagađuje čovekovu okolinu.
Kako će da se uveća zaposlenost? Pa, biće više peletarnica, biće zanimljivije, interesantnije gorivo i jeftinije za građane, čistije na prvom mestu. To je čista ekonomska računica. Nema tu ništa nikakve više matematike i svemirske tehnologije.