Molim vas, kolega, pričamo o Aneksu ugovora, a ne o penzijama, ne o lekarima, ne o prosveti, čak ne pričamo ni o auto-putu.

Ne, ministar je u obrazloženju, jako sam dobro slušao raspravu, ministar je obrazložio zašto je tehnički potrebno produženje Ugovora. Znači, reč je o finansijskom zakonu.

Kolega, ja vas molim da se opet vratite na temu dnevnog reda. Znači, ovo je ugovor od 2. februara 2012. godine. Ovo je zaduženje koje nije imala ni ova Vlada, ni ova većina.
Da vas podsetim, Demokratska stranka i Boris Tadić su izgubili vlast avgusta meseca 2012. godine. Pričate o ugovoru od 2. februara 2012. godine. Znači, nema veze sa javnim dugom i sa ovom Vladom. Znači, u pitanju je aneks, produženje pozicija. Niti se uvećava vrednost samog kredita, niti imamo da plaćamo neke penale, niti bilo šta drugo. Molim vas, pričajte o temi dnevnog reda.

Privodite kraju, molim vas.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Po kom osnovu, gospodine Komlenski, želite reč?

U redu. Izvolite.

Polako, prvo kolega Rističević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Kolega Rističeviću, mislim da svako ima pravo, kao poslanik, da poželi dobrodošlicu u bilo kojem gradu u Srbiji.
(Zoran Živković, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Hoćete povredu Poslovnika?

Gospodine Živkoviću, evo ja prihvatam da nisam bio u pravu u vezi člana 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine, jer ste upravo i vi počeli da radite ono što je radio kolega Rističević.
(Zoran Živković, s mesta: Ja sam hteo da pokažem šta neću da radim.)
Znam. To je kao iz onog crtanog filma, ne možete ovo, ne može ovo, ne može ovo.
(Zoran Živković, s mesta: Ne gledam crtane filmove.)
Valjda ste neki put bili i dete.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Reč ima narodni poslanik Marko Gavrilović.
Gospodine Rističeviću, svako ima pravo na greške u životu.

Molim vas, kolega, pričajte o temi dnevnog reda.

Imali ste dva minuta za uvod.

Kolega, molim vas.

Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.