Nisam se ja odjavljivao iz neke taktike, nego sam razumeo da kolega koji pripada manjoj poslaničkoj grupi, ima prvenstveno, ali to je sada neki drugi problem.
Pažljivo sam slušao svoje kolege kada su pričali o ovom setu zakona i ipak, kada su neke diskusije u pitanju, ne mogu da se ne začudim. Znači, imamo priču i postavlja se pitanje šta ćemo sa zaposlenima u javnom sektoru. Slažem se. Ni jedna sudbina, i jedan čovek kada ostane bez posla je teško, a kamo li kada to bude sa 4000, 5000 ili 9000 ljudi, ali hajde da pogledamo nešto drugo. Šta je potrebno da država ima, a da ne otpušta te radnike? Mora da ima privredu, mora neko da radi, mora neko da zarađuje, mora neko da stvara novu vrednost.
Nemaju građani ništa protiv, kolega iz DS, oni samo jednostavno ne žele više da ta stranka vodi Srbiju, zato što su oni ostajali bez svojih fabrika koje su izdržavale te zaposlene u državnoj upravi. Na sednici Odbora za finansije, moj zamenik, koga je izuzetno cenim, napadao je, takođe iz DS, način obračuna vrednosti imovine koja može da bude predmet prodaje po ovom zakonu. Kada čovek tako razmišlja, ja samo postavljam jedno drugo pitanje – u čemu je razlika bila za DS između društvene imovine i državne imovine koju sada branim. Ta društvena, to nije bilo naše, to smo prodavali po pedeset puta jeftinije nego što stvarno košta na tržištu. Onda ćemo da zamenjujemo teze, kako i šta uraditi u nekim ovakvim okolnostima.
Možemo da pričamo i to je uvek popularna tema, smanjivanje penzija, smanjivanje plata u javnom sektoru.
Postavljam ponovo jedno pitanje, a šta puni taj budžet, neka kaže – građani plaćaju porez, ne bre, puni ga privreda. Privreda puni budžet, ali to nema.
Ako neko očekuje da to može da reši jedna vlada za godinu, dve ili tri, gospodo, godine su vama trebale da se to uništi, a mnogo je lakše uništavati nego stvarati.
Sada imao takve zakone i nismo srećni zbog njih, mnogo su iznuđeni, pokušaj da se nešto reši na pravi način. Pričamo o tajkunima, što će neko stanove da kupi, kome živi zakupac tog stana, a zaboravili smo kako su se rasprodavali stanovi 90-tih godina i niko se tada nije ljutio što se to dešava. Kome su odlazili ti stanovi? Najčešće tim ljudima koji su živeli u njima. Nema neke velike razlike između društvene i državne imovine, bar tada nije bilo, samo zbog nekih ustavnih ograničenja i načina rukovođenja, eto imali smo neku društvenu imovinu. To je bilo državno, tako da mene čude ovakve diskusije.
Hajde dajte alternativu, kažite šta ova Vlada može da uradi da ne otpusti te ljude? Hajde da pogledamo, sa javnim dugom, koliki je, 66%, 68%, javni dug za koji nije kriva ova Vlada. Čini mi se da je 135 milijardi samo kamata, dinar da se ne zadužimo. Dakle, 135 milijardi su kamate, to je oko 3% BDP, kamate 5%, 6%, 7%, 8%, a nekome je to smešno, a meni nije.
Zakon o javnim nabavkama. Očekivao sam da će bar neko nešto da kaže u vezi tog zakona, ali nije sada trenutno politički aktuelan zakon, a što, što ne pogledamo šta piše u tom zakonu?