Mislim da kolega koji je podržavao Vladu Mirka Cvetkovića o privatizaciji „Telekoma“ nema pravo da govori, jer je ta privatizacija i ponuda koju smo dobili, koja je ponižavajuća, trebala da se iskoristi za kampanju u 2012. godini.
Spominjani su mnogi modeli privatizacije. Lično se u jednom delu nisam slagao sa privatizacijom i Zakonom o privatizaciji, koji je tada predložila Jorgovanka Tabaković, kao nadležni ministar. Jedno od preduzeća po tom zakonu je privatizovano. To je „Bambi“ Požarevac.
Pitam sada kolege iz bivšeg režima – da li znaju da „Bambi“ Požarevac još uvek radi? Zaboravili su da više ne radi, recimo, „Zmaj“, da ne radi više IMT, da ne radi više IMR, da Mesna industrija „Požarevac ne postoji, da „Fabrika šećera“ Požarevac ne postoji, da Fabrika poljoprivrednih mašina „Morava ne postoji. Da nabrajam dalje?
Tada kolega koji je podneo ovaj amandman nije se sekirao za 400 hiljada radnih mesta. Što tada niste govorili o tome?
Pričaćemo i o vašem sledećem amandmanu, ali postavljam jedno drugo pitanje, to sam rekao i u raspravi u načelu, cilj zakona koji je donela DS, dok je ministar bio Vlahović, i DSS, dok je predsednik Vlade bio Koštunica, jeste da se za mali novac kupe preduzeća, opljačka njihova imovina, zaduže kod poslovnih banaka, a onda vrate Republici Srbiji koja će iz budžeta dalje da izdržava ta preduzeća, da pokriva njihove gubitke dok i onaj zdravi deo privrede ne dođe na red.
Svakome i svako od nas ima pravo na svoj politički stav i političko mišljenje. Ima samo jedan problem. Koliko je čovek u duši svojoj spreman da gazi svoja lična ubeđenja zarad politike koju sprovodi njegova politička stranka?
Ja sam se ovde kao poslanik nagledao, kolega iz DOS-a, koji su ušli u ovu Skupštinu sa iskrzanim i pocepanim farmerkama, sa rupama na đonovima od cipela, a danas na sebi više obuku skuplje nego što je moja godišnja plata. Hoćemo da pričamo o povezanim licima koja su radila javne poslove i za Grad Beograd? Šta pobeđivali su na tenderu? U kom postupku? Pregovaračkom? Sednu tri mangupa i dogovore se koja će cena da bude, pa neko dobije posao 10 puta skuplji nego što realno vredi.
Hoćemo da pričamo o preduzećima koja su od strateškog značaja, hoćemo da pričamo, recimo o „Hidrogradnji“ i „Eroziji“ iz Požarevca, preduzeće koje je održavalo za potrebe Đerdapa, obalu Dunava, od Smedereva do Donjeg Milanovca? Gde vam je sada to preduzeće? Prodato u privatizaciji, rasprčkana imovina, vraćeno Republici Srbiji i sada se vodi u stečaju. Pa, gde su ti radnici iz tog preduzeća, što se tada nije podnosilac amandmana brinuo o tome?
Ima još jedan problem, pošto je u pitanju obala Dunava, što se čudite onda kada su poplave u pitanju, pa više nemamo preduzeća koja svojom opremom i stručnom radnom snagom mogu da zaštite naselja od Dunava u tom potezu. Vama vidim je sve to smešno.
Da sam na vašem mestu ja bih izašao iz ove sali i više se nikada ne bih bavio politikom i lažnom demagogijom. Samo, sva sreća nisam na vašem mestu i činimo nešto za ovu državu da pokrenemo konačno privredu. Pa sam podnosilac amandmana je rekao – da se ova Vlada i ona prethodne od 2012. godine pokušavaju na svaki način da podignu upropašćenu privredu.
Pa, šta je to nego priznanje za sve ono što je radila DS u prethodnih 12, 13 godina dok je bila na vlasti? Ne vidim ja nikakvu razliku i nemojte da se posipate pepelom između dve DS, jedna je bila parlamentarna, više nije. To i vas čeka.