Krivo sedi, pravo besedi.

„Krušik“ je izmišljena afera i to svi mi koji smo služili vojsku i koji smo učestvovali u ratu znamo da razlikujemo običnu minobacačku granatu od minobacačke granate sa dodatnim punjenjem i zašto vojska, koja je mirnodopska, kupuje smo obične granate, ali to objašnjavati nekima ne vredi.

Isto ne vredi ni objašnjavati šta se želi sa ovim Zakonom o sprečavanju i pranju novca, jer oni ne razumeju šta je pranje novca. Oni to ne znaju.

Evo, recimo zašto bi trebalo da bude i obaveza javnih izvršitelja da o tome obaveštavaju Upravu za sprečavanje pranje novca. Zamislite da neko ko ima novac, koji hoće da stavi u legalne tokove, zaduži se kreditom, kupi određenu nekretninu ili čak i celu stambenu zgradu sa tim novcem, koji je legalan. Ne vraća kredit, jer nema legalnog novca kojim bi ga vratio, banka pokrene postupak za naplatu svojih potraživanja, pošalje sudskog izvršitelja, ovaj popiše imovinu, obavesti ga da ako ne izmiri u roku od 30, ili ne znam ni ja koliko dana, da će ta njegova imovina da mu bude oduzeta i da će biti predmet licitacije.

Kada dođe izvršitelj da započne postupak, onaj novac koji je nelegalan predaje se izvršitelju, kredit je vraćen, novac je opran i sada neko je protiv toga da javni izvršitelj ima obavezu da o takvoj transakciji obavesti Upravu za sprečavanje pranje novca, koja bi ispitala, ili je možda podigao drugi kredit, ili ima neke druge legalne prihode, na osnovu kojih je isplatio prethodni kredit, ili nema ništa i da je u principu klasično pranje novca. Da ne kažem da tu mogu da budu angažovana i treća lica kao pomagači, da ne bude direktne veze. Eto, to je suština jednog od ovih članova na koji je podnet amandman. Ali, bitno je da se kaže kako je vlast lopovska, kako nije reforma, ne rade ništa, kako svi kradu itd, što uopšte nije tačno.

Mi smo dokazali da pred zakonom nema nedodirljivih, a oni koji očigledno žele da nanesu štetu reformama, neka pokušavaju. Ne nanose štetu reformama, ne mogu oni to. Samo pokušavaju da nanesu štetu građanima.

Što se tiče ovog prvog dela, niti sam spomenuo da je neko glup, samo sam rekao da ne zna.

Što se tiče ideologije, čini mi se da je SRS za komunizam. To je očigledno i tu ne mogu više nikako da ih opravdam.

Kada su u pitanju funkcioneri, ljudi na funkcijama i uopšte ljudi su kvarljiva roba, mogu da se promene, pokleknu. To nije sporno, dešava se svuda i u svetu, pa što ne bi bilo i u Srbiji. Ali, jedna kampanja koja se vodi protiv predsednika Republike Srbije i predsednika SNS Aleksandra Vučića je sledeća. Pošto ne mogu ništa da pronađu Aleksandru Vučiću, krenuli su sa kriminalizacijom prvo njegove porodice, pa su uplitali u sve moguće njegovog brata i njegovog oca itd, da ne nabrajam, i to bez ikakvog osnova, da bi na kraju krenuli na njegove najbliže saradnike. Tu je sad ova afera koja je vezana za „Krušik“.

Pošto ni najbližim saradnicima, kao što je Nebojša Stefanović, ne mogu da pronađu ništa, onda su krenuli opet na članove porodice itd. da bi se predstavila jedna priča koja je bila 90-ih godina vezana za Slobodana Miloševića – on je super, on je ovakav, on je onakav, ali ne valja njegova porodica.

Sada da li su imali razloga za tako nešto ili ne, neću da ulazim, ali danas imamo isti scenario na delu, a to je da je SNS kriminalizovana, da su svi lopovi, da su lopovi funkcioneri stranke, da su lopovi njihovi članovi porodica, a onoga koga ne možemo da napadamo tj. predsednika stranke rušićemo aferama koje ćemo da vezujemo za njegove najbliže saradnike, članove porodica njegove i članove porodica njegovih najbližih saradnika. Tako funkcioniše bivši režim, a sada vidim da tako funkcioniše i opozicija.

Neko reče da ne uvlači u afere članove porodice predsednika Aleksandra Vučića. Nisam ja spominjao „Jovanjicu“. Da podsetim šta je onaj, ne mogu da ga nazovem kolegom, Aleksić govorio ovde u Narodnoj skupštini – da su osumnjičeni za proizvodnju i trgovinu narkoticima prilikom hapšenja zvali brata predsednika Republika. Ja nisam spominjao „Jovanjicu“. Spominjala je opozicija. Afera „Krušik“ itd.

Sad da ne ulazim u to da svako ima pravo. Tužilac je taj koji će da kaže da li neko ima osnovne sumnje za pokretanje ili ne, ali dok se tužilac ne izjasni mi ćemo u javnosti da pravimo priču da su svi krivi.

Znate, šta ako je tužilac već prikupio informacije i više ne razmišlja o nastavku postupka, neće ni da se izjasni, nema potrebe. Ima zakonsko pravo, ima zakonsku obavezu. To nema veze. Mi ćemo opet ministre u Vladi Republike Srbije da nazovemo lopovima. Maločas je tako bilo rečeno, sami sebi skačemo u stomak, jer niko nije lopov dok sud to pravosnažno ne utvrdi, a onda smo ministre nazvali lopovima i tražili od predsednika Republike da posmenjuje lopove od ministara. Tako to izgleda i ta priča koju su pričali ovi iz bivšeg režima sada prelaze na opozciju.

Svrha kampanje jeste, pošto ne mogu ništa da pronađu Aleksandru Vučiću, da pokušaju sve živo da izmisle članovima njegove porodice, ministrima koji su iz SNS, članovima porodica ministara, čak se spomenuo i brat predsednice Vlade. Znači da su svi kriminalci, da je Vučić jedini koji se bori, ali ne može zato što su oko njega svi kriminalci da bi napravili neku štetu na eventualnim nekim izborima SNS.

Svako ima pravo da vodi svoju političku borbu kako smatra da je najbolje za njega i njegovu političku stranku.

Međutim, i to što se priča oko pozicioniranja na listi itd. nema nikakve veze sa životom, već jedino što mi smeta u Narodnoj skupštini je kada kolege poslanici govore neistinu, ali nije ni strašno kada govore neistinu jer ne znaju istinu. Strašno je nisko, gubitak svakog morala – kada govorite neistinu i znate da je neistina. Tada se javljam za reč i govorim istinu da bi i oni koji znaju da govore neistinu barem dobili odgovor i znali sledeći put kada govore neistinu da će opet dobiti odgovor.

Poslanički mandat pripada narodnim poslanicima. Bilo je ranije ludorija da se poslanički mandat gubi čak i prestankom članstva u političkoj stranci, a liste su mogle da podnose i grupe građana. Kako njima prestaje mandat? To je ta ideologija imperativnog mandata koju pokušava da sprovede SRS.

Nikoga više u Srbiji ne interesuje moj mandat iz 2008. godine, apsolutno nikoga, niti zanima. Ja sam ponudio da mi ga oduzmu na izborima jer sam ga na izborima i dobio 2012. godine i 2014. i 2016. godine i nije uspela da mi ga uzme SRS. Prema tome, pokazuje se da sam bio u pravu kada njima takvima nisam vratio mandat jer su građani podržali politiku koju su tada prvo vodili Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, a kasnije Aleksandar Vučić i pokazuje se da oni imaju poverenje, da su oni u suštini vlasnici naših mandata, ali na sledećim izborima.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.

Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Na član 40. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 50. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite.

Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite.

Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč?

Na član 55. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala.
Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damnjanović?
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 67. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.