Zahvaljujem.
Pošto se više neko od predsednika, odnosno od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: profesor dr Žarko Obradović, Stefana Miladinović, Ljiljana Nestorović, profesor dr Branko Đurović, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Senić, Vesna Marjanović i Nataša Vučković.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednica, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o utvrđivanju sporazuma izumeću Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o razvoju i saradnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 16. aprila 2015. Godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim vas da se izjasnite.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 160 od ukupno prisutnih 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević su predložili da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjeno mu Osmanskom carstvu u periodu od 1915. godine do 1922. godine, koji su podneli Narodnoj skupštini 20. aprila 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim vas da se izjasnite.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržan – nema, nije glasalo 159 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predloga zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju koji su podneli Narodnoj skupštini 26. septembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković ili Vladimir Pavićević žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Vreme, gospodine Živkoviću.
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – tri, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 narodna poslanika od ukupno prisutnih 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. marta 2015. godine.
Da li narodni poslanik dr Blagoje Bradić, želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 narodnih poslanika od ukupno prisutno 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o slobodi od straha koji je grupa od 19 narodnih poslanika podnela Narodnoj skupštini 20. novembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Borislav Stefanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – 2, uzdržanih – nema, nije glasalo 155 narodnih poslanika od ukupno prisutno 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 30. septembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – 1, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 narodnih poslanika od ukupno prisutno 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav. 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o žičarama za taransport lica; Predlogu zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju; Predlogu Zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata; Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o utvrđivanju granične procedure za železnički granični prelaz Preševo- Tabanovce.
To su tačke 1, 2, 3, 4 i 5, predloženog dnevnog reda.
I zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju, osiguravanju za slučaj nezaposlenosti i Predlogu zakona o upotrebi znakovnog jezika.
Da li narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković želi reči? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 145, protiv – četiri, uzdržanih – nema, nije glasalo 24 od ukupno prisutnih 173 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na…
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Đurišiću, kada završimo utvrđivanje dnevnog reda.
(Marko Đurišić, s mesta: Vama je obaveza da mi date odmah reč.)
Ne postoji još uvek sednica, gospodine Đurišiću.
(Marko Đurišić, s mesta: Kako ne postoji?)
Kada utvrdimo dnevni red postoji sednica.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Za ovu sednicu predložen je sledeći:
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o žičarama za transport lica;
2. Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o utvrđivanju granične procedure za železnički granični prelaz Preševo – Tabanovce;
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti;
7. Predlog zakona o upotrebi znakovnog jezika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 149, protiv –pet, uzdržanih – nema, nije glasalo 19 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 173 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, u celini.
Izvolite, gospodine Đurišiću.

Zahvaljujem gospodine Đurišiću.
Prvo, ja kao predsedavajući sednicom u ovom delu ne mogu da prekršim Poslovnik zato što svaki narodni poslanik ima pravo poslovničko da predloži objedinjavanje rasprave po pojedinim tačkama dnevnog reda.
Isto tako, mislim kolega Đurišiću da ni Narodna skupština ne može da prekrši Poslovnik zato što je ona donela ovu odluku. Izbor narodnog poslanika je da glasa za ili protiv te odluke, a predsedavajući je samo jedan od narodnih poslanika, ništa više.
Znači, dužan sam po Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije da svaki predlog stavi na dnevni red, ma koliko besmislen bio, ako vi tako mislite.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
(Marko Đurišić, s mesta: Molim vas da se glasa.)
Kolega Đurišić traži da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju: prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Dejan Trifunović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Nena Tomović, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture: Zoran Ilić, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Mirjana Čizmarov, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva republike Srbije; Nada Kirbus, pomoćnik direktora za transportne poslove „Železnice Srbije“ a. d; Nataša Cerović, samostalni savetnik u Direkciji za železnice i Ivana Božić, savetnik u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram, zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o žičarama za transport lica; Predlogu zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o utvrđivanju granične procedure za železnički i granični prelaz Preševo-Tabanovce.
Da li predstavnik predlagača, prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li postoji javni interes, mislim da postoji. Taj interes je sledeći, Srbija je izgubila previše vremena. Previše vremena je izgubila zato što su poslednjih 12, 13 godina, odnosno do 2012. godine, upravljali njom ljudi koji su najmanje vodili računa o Srbiji.
Ne mogu da se naljutim za ono što nisu mogli da urade, ali recimo, da se uredi taj deo grada, izmeštanje železničke stanice za projekat železničke stanice „Prokop“, koji će da koriste svi građani Srbije, do sada je potrošeno 700 miliona dolara, a to nije privedeno nameni. Tih 700 miliona dolara mi i dan danas otplaćujemo. Hoćemo li i dalje da ih otplaćujemo, a da od njih nemamo ništa?
Pričamo ovde da li će to neko privatno da eksploatiše. Verovatno hoće. Hoćemo li svi od toga da imamo koristi? Potpuno sigurno. Da li imamo novca da sami sprovedemo ovaj projekat? Nemamo. Da li postoje zakoni koji regulišu privatno javni interes? Postoje. Samo su njima do sada bili davani da smo mi nešto uređivali, da od toga nismo imali nikakvu korist, a da je imao onaj za koga smo nešto uređivali.
Mi smo uvek spremni iz SNS da raspravljamo o svim problemima. Ali, mislim da projekat „Beograd na vodi“ treba da napravi novi imidž i Republike Srbije i našeg Beograda kao glavnog grada, koga naravno najviše vole Beograđani, ali nemojte da nam zabranite da ga volimo i mi koji nismo iz Beograda, jer kada je dobro u Beogradu biće dobro i unutrašnjosti.
Ili ćemo da se zaklinjemo da nečiji interes Srbije branimo a nismo ga branili dok smo bili na vlasti, kao što to rade poslanici bivšeg režima. Ili ćemo da se zaklinjemo da branimo interes grada Beograda a nismo ga branili dok smo bili na vlasti, kao što to rade poslanici bivšeg režima. Nama njihove zakletve ne trebaju. Nama i njihovi rezultati ne trebaju koje smo imali u proteklih 12, 13 godina. Neka se oni hvale svojim rezultatima, ali onim lošim rezultatima, kao što je ono ruglo koje postoji u Beogradu na Savskoj obali, takođe dobrim delom u poslednjih 12 godina, do 2012, odnosno je njihov rezultat. Mi taj rezultat nećemo da prihvatimo i mi hoćemo da ga promenimo da to bude sasvim drugačija slika koju Beograd šalje kao srpska prestonica u svet.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine predsedavajući, morali ste da reagujete i da izreknete ovde opomenu. Ja sam bio poslanik SRS, nikad ni u jednom trenutku ni jednom drugom pripadniku nacionalne manjine niti bilo kog drugog naroda, samo zato što je druge veroispovesti ili pripadnik drugog naroda nisam želeo zlo. To smo i dokazivali.
Ja sam dokazivao i svojim primerom. Imali smo kolege poslanike Muslimane. Imamo sada u našem poslaničkom klubu kolega poslanika Muslimanske veroispovesti koji je bio na listi DOS-a, koji je bio glasao za Vladu gospodina Živkovića, koji je i oborio Vladu gospodina Živkovića.
To zašto je oborio Vladu gospodina Živkovića govori o tome kakav je gospodin Živković kao premijer. Zamislite kada bi ponovo takav čovek bio premijer. Mi, ili bi svi bili pozatvarani ili u koncentracionim logorima. To je on svojim primerom za vreme „sablje“ dokazao.

Dame i gospodo narodni poslanici, svega sam se naslušao sada ovde.
Lokalna samouprave je poseban nivo vlasti. Ona ima svoje izvorne nadležnosti koje su regulisane zakonom. Ima i prenete nadležnosti. Znači republičke nadležnosti koje Republika poverava lokalnoj samoupravu i lokalna samouprava, u skladu n sa svojom unutrašnjom sistematizacijom, a to ne možemo da joj oduzmemo, jer ne bi se ni zvala lokalna samouprava da na to nema pravo, formira svoje službe da bi izvršavale poverene poslove od strane Republike.
To me čudi da ovi podnosioci amandmana ovo ne znaju. Ali,pre bih rekao da se ovde pomalo neko i pravi da ne kažem šta iz jednog prostog razloga – realizacijom ovog projekta doći će u pitanje jako visoka cena stanova na teritoriji Grada Beograda, a mnogi su tu stvarno mnogo investirali sa namerom da mnogo više zarade nego što je to normalno. Neće više koštati stanovi na Vračaru po dve, tri hiljade evra. Neće više moći, kako to neko kaže, stručna javnost da radi projekte na Vračaru i da naplaćuje po 150, 200 evra projekat za izgradnju jedne zgrade. Neće moći više po nekim gradskim opštinama radi izdavanja građevinske dozvole da se zna koliko kom referentu pripada od kvadrature. Šta hoćete da kažete da to nije tačno? Jako je tačno.
Ovde sva hajka oko „Beograda na vodi“ se ne svodi oko zaštite interesa Beograđana, nego radi interesa jedne male grupe koja već skoro 15 godina teroriše Grad Beograd i njegove žitelje. I kada je u pitanju stručna javnost to je samo izgovor jer oni su pravili te projekte i ugrađivali se u te stanove koji koštaju po tri, četiri hiljade evra kvadratni metar.
Ja znam u Nebojšinoj da samo prekoputa sa strane do Karađorđevog parka jedan stan dupleks košta četiri hiljade evra. To je tamo gde odnose nezaštićenu ajkulu odnosi pauk. Baš ta lokacija. Treba da kažem ko je kupio taj stan? Pa neće više morati tako skupo da plaća kada zaživi ovaj projekat. Biće mnogo jeftiniji. Sada je potrošio mnogo više para pa sada može da proda stan za mnogo manje. Žao mi je ja tu ne mogu mnogo da mu pomognem.

Vreme, gospodine Veselinoviću.

Zahvaljujem, gospodinu Veselinoviću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Vreme, gospodine Šormaz.

Zahvaljujem, gospodine Šormaz.
Kolega, tačno je vreme imao kao i vaš predstavnik kada je postavljao pitanje, maltene u sekundu.
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 11,00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, nadam se da ćete meni omogućiti ista prava kao i koleginici Čomić koja nije pričala o podnetom amandmanu nego čitavom članu zakona.

U redu.
Znači, predlagači amandmana na član 3. Predloga zakona kažu da najmanje dva puta godišnje Vlada RS utvrđuje listu, odnosno opravdanost. Kada ih čovek sluša i kada ne zna šta piše u celom zakonu, on bi verovatno stekao uverenje da je podnosilac amandmana potpuno u pravu. Ali, mi, kao što i reče predsedavajuća, često koristimo ovde samo jedan deo zakona da bismo napravili jednu političku priču, jer ako pročitate prethodni stav istog člana, koji glasi – izmene i dopune akta kojim se utvrđuje lista označenih lica vrši se odmah po saznanju za postojanje činjenica od značaja za njene izmene. Znači, odmah. Velika je razlika od onoga što pričamo sada.
Isto tako kada je u pitanju opravdanost stavljanja na listu, mi smo pravna država. Vlada ima izvršnu vlasti i jedan od naših Ustavom predviđenih mehanizama jeste sudska zaštita. Rešenje kojim se neko stavlja na listu i lista objavljuju se u „Službenom glasniku“. To je javna isprava i svi drugi državni organi na osnovu javne isprave, objavljene u „Službenom glasniku“, pa i lica koja se nalaze, saznaju da su na toj listi. Može i posle ministar da pošalje pojedinačni akt.
Treća stvar, ne odlučuje ministar ko će biti na listi. On to radi na osnovu predloga UN, naših državnih organa ili na obrazložen predlog druge države.
Za ovaj drugi deo, kada su u pitanju naši državni organi, time se bave nadležne obaveštajne agencije i da biste dospeli pod kontrolu nadležne državne agencije vi morate po našem zakonu, ne nekom marsovskom, da imate sudski nalog. Znači, sva prava, o svim pravima građana, pa čak i to da li će biti predmet rada neke službe odlučuje ko – sud, po našem Ustavu neprikosnovena i apsolutno nezavisna i samostalna grana vlasti.
Kada počnemo da pričamo o nečemu, hajde da pogledamo celo zakonodavstvo, kao što je tu jedan kolega izlazio u raspravi u načelu i rekao je – a, zašto ne i finansijske institucije? Zato što imamo drugi zakon koji se zove Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. On se odnosi na finansijske institucije. Ovo se odnosi na fizička i pravna lica i građane.
Nećemo valjda da pravimo paralelne zakone, jer kada pravimo paralelne zakone, ako su u suprotnosti jedan sa drugim, onda imamo problem koji ne može da reši Ustavni sud, nego opet mora da rešava Skupština. Zato paralelno zakonodavstvo ne treba praviti i u ovom slučaju kakav je ovaj zakon napisan i predložen Narodnoj skupštini uz ove amandmane koje je Vlada RS prihvatila i nadležan Odbor za finansije prihvatio mi uobličavamo naše zakonodavstvo kao jednu celinu gde su zakoni usaglašeni i tačno se međusobno dopunjuju i određuju kako će državni organi u određenim slučajevima da postupaju. Valjda nam je to cilj.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Sve bi to bilo u redu to što podnosioci amandmana govore da su pročitali Zakon o kontroli službi bezbednosti, zakonom kojim se reguliše njihov rad, a ne samo kontrola, pa bi znali da bi za tu proveru prvo morao zahtev da ide tužilaštvu, pa tužilaštvo da uputi sudu pa sud da odobri. To bi izgledalo ovako, da vam objasnim, da bi dva puta, najmanje dva puta godišnje lice bilo predmet rada nadležnih državnih organa i obaveštajnih službi ili kako se to popularno kaže – da ga stavimo na mere.
Onda ćemo resurse koje država ima, a koji koštaju, da upotrebljavamo samo da bismo nešto proveravali više puta, a pri tome da rizikujemo da neke mnogo važnije stvari promaknu tim nadležnim državnim organima i dovedu u pitanje bezbednost naše zemlje. Ili, da povećamo broj zaposlenih u tim nadležnim državnim organima, ali onda će kolege iz bivšeg režima da nas napadaju kako mi postajemo policijska država. Država ima svoje resurse, oni su tačno određeni u skladu sa njenim interesima, interesima građana Republike Srbije i njihovoj bezbednosti i nemojte da im dajemo više obaveza jer ćemo na taj način da povećavamo troškove rada te službe i baš za ona lica koja su predmet ovog spiska da ugrozimo njihova građanska prava.
Kao što sam rekao i u prethodnom delu…