Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao u vezi ove debate svoje kolege, kako iz vladajuće većine, tako i od pripadnika bivšeg režima. Slušao sam i njihove primedbe i mogu da kažem da u jednom delu primedbe imaju nekog osnova, ali ne bih mogao baš u svemu da se složim zašto u Srbiji danas imamo određene probleme i zašto moramo neke stvari da radimo kao što radimo.
Jedan od zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Saveta ministara, između Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona evra za projekat energetske efikasnosti. Pa je jedan kolega ili koleginica su izjavili ovde da ćemo mi da vodimo energetsku efikasnost po školama, a u mnogo velikom broju škola mi nemamo čak ni sanitarne čvorove. Potpuno se slažem, ali mi ne možemo da obezbedimo kredite za ovako nešto po ovim uslovima. To moramo sami da finansiramo, a ne možemo da finansiramo zato što je milijarda evra isparila iz „Agrobanke“ i Razvojne banke Vojvodine. O tome ste tada trebali da razmišljate. I ja bih vrlo rado one koji su juče bili ispred Ministarstva prosvete poslao da svoje zahteve ponove pred tužiocima i pred sudijama, pred istražnim zatvorima zašto su im plate smanjene 10%.
Jako je lako reći i kritikovati kada je državna kasa prazna i posipati se pepelom, a znajući dobro da niko ne može da promeni ovo stanje koje imamo na onaj način i onom brzinom kao što to sada žele predstavnici bivšeg režima koji su državu doveli mnogo većom brzinom u jedno jako teško stanje.
Jeste, nama je potreban i ovaj sporazum. Energetska efikasnost jako je bitna ne samo zbog toga što to puno košta i zato što energije nema neograničeno, nego i u cilju zaštite životne sredine. Uvek ćemo stati iza ovakvih projekata. Više puta smo o tome govorili i nije ovo prvi kredit koji podiže Vlada RS, odnosno Republika Srbija sa ovom bankom, već jedan u nizu. Žao mi je samo do pre tri godine što su mnogi od tih kredita preuzimani, ali nisu sprovođeni u delu na terenu pa sada imamo zakone da se zadužujemo, zakone u kojima smo utvrdili rokove, ali zato što nisu postojala podzakonska akta po dve ili tri godine, pri tom mislim na 2009. 2010. 2011. i 2012. godinu, mi sada plaćamo penale zato što oni koji su trebali da sprovode zakon to nisu bili u mogućnosti zbog lenjosti same Vlade Mirka Cvetkovića.
Kada su u pitanju zakoni o izmenama i dopunama Carinskog zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije u uzajamnoj pomoći, naš Carinski zakon, takav kakav je, mora da se prilagođava i okruženju u kome se Srbija nalazi i da se prilagođava raznim tehničkim mogućnostima, da na prvom mestu carinski postupak bude brz, efikasan i precizan.
Postoji još jedan problem, a to je što je zbog manjkavosti samog carinskog postupka, odnosno te manjkavosti su bile izvor sive ekonomije na teritoriji Republike Srbije, pa se dešavalo da određena roba uđe u Srbiju, da je navedeno da ta roba treba da bude izvezena kroz Srbiju samo kao tranzitno mesto i ode u neku treću zemlju. Najčešće se dešavalo da ostane u Srbiji, što je takođe bio jedan jako ozbiljan generator sive ekonomije, koja je posle korupcije i kriminala najviše uništila Srbiju, jer su mnogi iz Vlade Mirka Cvetkovića i ranijih vlada o tome žmurili, pa smo imali onu čuvenu patriotsku pljačku veka, dole na teritoriji naše Pokrajine Kosova i Metohije.
I gle sad, ja izražavam zadovoljstvo zbog toga, imamo jedan sporazum i sa Albanijom. Zašto? Pa, zato što je Albanija, odnosno to što Srbija ne vrši vlast na teritoriji svoje južne pokrajine, najveći deo robe iz Albanije koja je uvožena na Kosovo završavao je na teritoriji Republike Srbije u sivoj zoni. I obrnuto, deo robe koji je išao prema Kosovu i Metohiji završavao je u Albaniji kao generator sive ekonomije i sive zone. Jednim ovakvim sporazumom pravimo jedan korak da se to zlo, koje je u finansijskom smislu zadesilo Srbiju, polako počne da se suzbija, naravno, uz sve druge državne organe.
Na kraju, pošto ću da govorim samo 10 minuta, hteo bih da prodiskutujemo i o Predlogu zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Prvo, iznenadile su me neke kolege da su zaboravili da jedan zakon za jedan ovakav problem ne postoji. Mi već imamo zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Taj zakon je regulisao položaj finansijskih institucija, obavezu prijavljivanja takvog novca. Da li nekome treba da se to nađe i u novom zakonu? Ja mislim da ne treba. Zato što je zaboravio za koji zakon je glasao, a zaboravio je da u tom zakonu nema ni definicije terorizma, ali je glasao za njega. Glasali su i ovi drugi sad, ne znam više iz koje grupacije, a sad kažu da su ovo manjkavosti koje su izneli u zakonu, a prethodni zakon koji reguliše ovu oblast, o tome nije bilo ni reči. Pritisni dugme i baš te briga.
Zašto je važna jedna sistemska borba protiv terorizma? Terorizam se prvo finansira na dva načina. Jedan je šverc, najčešće droge i oružja, a drugi je potpuno legalna aktivnost, poslovna, finansijska i bilo koja druga i od ostvarene dobiti finansira se terorizam. Sa onim zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma završili smo sa onim nelegalnim delom, a sa ovim zakonom sa onim legalnim delom.
Zašto je to potrebno Srbiji? Zato što je terorizam jedna takva organizacija, ne postoji jedna teroristička, ali uvek će da traži zemlju gde postoji plodno tlo da obezbedi finansiranje svojih aktivnosti, koje su posle zločina iz Drugog svetskog rata najgore i najteže. Srbija se nalazi u Evropi, na zemaljskoj kugli i ona ima obavezu takođe da svoje zakonodavstvo upodobi u smislu da ne može da bude zemlja u kojoj se finansira i generiše jedna takva pošast koja nas je zadesila u proteklim decenijama.
Sve kritike koje kolege poslanici žele da upute o manjkavosti zakona, molim da budu konstruktivne, u smislu poboljšavanja samog zakona. Ovde je reč o
jednom zakonu koji reguliše šta se smatra pod terorističkom organizacijom, koja se lica ili pravni subjekti mogu nazvati određenim povezanim licima u smislu finansiranja terorizma i upravni postupak kako da se spreči finansiranje terorizma ukoliko se to dokaže. Ja bih molio da se vrate na te rasprave i na te diskusije. Sve izvan toga po meni je samo jedna želja da se stekne neki politički poen na jednoj temi koja je jako osetljiva i koja muči celu zemaljsku kuglu.
Zbog svega, mi u Srpskoj naprednoj stranci nećemo da se dvoumimo da li set ovih zakona treba izglasati ili ne. Svakako da ćemo dati poverenje ovim zakonima, zato što poboljšavaju na prvom mestu finansijski sistem u Republici Srbiji, a na drugom mestu podižu ugled Republike Srbije kada je u pitanju borba protiv međunarodnog terorizma. Hvala lepo.