Kolega Babiću, ja nemam nameru da nekoga ubeđujem da li je neko profesor ili ne. Svako ima pravo da smatra da zna onoliko koliko misli da zna, a kakav je predavač, zavisi od toga koliko će ljudi da ga sluša. Tako da nisam hteo nikoga da sprečavam u vezi toga.
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Poslovnik.)
Gospodine Šutanovac, hajde da nastavimo. Nisam mogao nikako da prekršim Poslovnik.
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Niste vi, nego poslanik.)
Ne može poslanik da prekrši Poslovnik.
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Dozvolite mi da objasnim.)
Hajde da vidim kako to može da prekrši.

Sad je bio član 107, kolega.

Kolega Šutanovac, ja sam upravo obrazložio reklamaciju povrede Poslovnika kolege Babića. Molim vas da se ne vraćate više na to.
Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine Šutanovac, po kom osnovu?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Rekao je da ne znam.)
Ne, ni u jednom trenutku vam nije rekao da ne znate. Dao je ministar odgovore na vaša pitanja.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Rekao je više puta da dobijam informacije…)
Više puta, za vašu informaciju. Vi ste postavili pitanje gospodinu ministru. Ako neko postavlja pitanje, ja ga razumem da nešto ne zna. Ja kad znam, ja ne postavljam pitanja.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ništa me nije razumeo.)
Znači, ni u jednom delu diskusije gospodina ministra nisam primetio da vas nije dobro razumeo, ili da je bilo šta uvredljivo rekao o vama.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja vam kažem da me nije razumeo.)
Ja vam kažem da vas je odlično razumeo.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Problem je.)
Znači da vas niko nije razumeo.
Kako mislite onda da predajete, ako vas niko ne razume?
Žao mi je, gospodine Šutanovac, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman nije prihvaćen na sednici Odbora prvo zato što tehnički nije ispravan, a za svaki amandman koji tehnički nije ispravan ja tvrdim da je političke prirode i nemam ništa protiv da kolege poslanici pišu takve amandmane.
Međutim, ovde je reč o nečemu što s jedne strane kada nekome nešto dodajete, morate nešto nekome da uzmete, pa postavljam pitanje da li se ovim amandmanom oduzimaju plate zaposlenima, recimo, u „Sartidu“, da li se uzimaju plate zaposlenima u „Trajalu“, da li se uzimaju plate zaposlenima u „Tigru“ u Pirotu?
Dakle, kada god nešto oduzmete neke ljude morate da ostavite bez nekih prihoda. Ja sam nabrojao samo neke firme koje mogu da stanu na noge i za koje postoji neka određena budućnost i perspektiva za njihove zaposlene. Za „Sartid“ tvrdim da je to bio u onom trenutku najgori mogući oblik privatizacije koji je napravljen baš za vreme vlade podnosioca ovog amandmana.
Postavlja se drugo pitanje. Kada oduzmete deo koji je predviđen za zarade zaposlenih u realnom sektoru, opet pravite nedostatak novca i u Fondu za PIO, iz koga se isplaćuju penzije, i pravi nedostatak novca u Fondu zdravstvene zaštite.
Znate, ekonomija funkcioniše po principu spojenih sudova i to bi bivši predsednik Vlade trebao da zna. Znači, ako oduzmete s jedne strane, morate da sagledate sve posledice u nizu. Da li je to linearna funkcija ili kvadratna, to je sada neka druga priča. Da li je to aritmetička ili geometrijska progresija, takođe neka druga priča, ali mislim da nije sagledana posledica šta sve ovaj amandman može loše da donese. Jedino dobro – eto, napravićemo priču kako se mi brinemo o penzionerima.
Još jedna stvar. Možemo to da oduzmemo i ove godine. Postavljam pitanje, po tehnologiji njihove vlasti do 2012. godine uvek su nešto oduzimali, prodavali da bi mogli da finansiraju, šta ćemo da prodamo kada sve rasprodamo? To je bilo pitanje koje je mene mučilo do 2012. godine. Samo, sva sreća, sada se malo neka druga Vlada pita i to pitanje me više ne muči.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mogao da izdržim da se još jednom ne javim za reč.
Obično kažu da naš narod ima kratko pamćenje, ja razumem da to bude za šest meseci, godinu dana, možda i dve, da je srpski narod jako dobar narod zato što može da oprosti, pa je raznim nesposobnima opraštao i držao ih na vlasti 12 godina.
Ali, ne mogu da razumem kolegu poslanika koji ima amneziju koja traje samo 24 časa. Znači, od 24 časa unazad ona počinje. Predsednik Vlade vam je čitao kome je sve naplaćivao porez u poslednjih godinu dana, poslednjih pet meseci. Naplaćivao je porez od Miroslava Miškovića, kome je premijer Mirko Cvetković išao na noge, kada je rekao – ako mi ne odložite plaćanje poreza zatvoriću „Deltu“. Na noge mu je išao. Kada je u pitanju poreska administracija, pošto toliko želite i toliko se interesujete za to, organizovaćemo kao Odbor za finansije javno slušanje kako je radila poreska administracija od 2008. do 2012. godine, pa ćete dobiti imenom i prezimenom kod koga je rađena poreska kontrola, koliko je utvrđena poreska osnovica, kako je taj predmet završio u fioci, ko je nadležan i ko je odgovoran zašto je završio u fioci.
Samo jedan deo je pročitao premijer. U preduzeće sina gospodina Miškovića niste smeli da uđete, da kročite nogom, i sada pričate o tome kakva vam je bila poreska administracija. Sada pričate kakva vam je bila poreska uprava. Ne pričam ja samo ovo zbog građana, ne pričam samo zbog javnosti, pričam zbog onih uglednih privrednika, onih malih sitnih, koji plaćaju porez ne u dan, nego u sekundu i koji su izdržavali ovu državu i vašu nesposobnu vlast.
To je ono što, čini mi se zaboravljate. Ne znam kakvo vi mišljenje imate o građanima Srbije kada ovakvu jednu priču pokušavate da im prodate. Ne sekiraj te se, imaćete tačno sve podatke kod koga je sproveden poreski postupak, kontrole naplate poreza, kolika su ta rešenja, kako su nestajala i od PDV i od usluga i od kapitalne dobiti, od svega. Koliko znam od „Luke Beograd“ uopšte nište smeli da naplatine, niste smeli da uđete tamo.
Tako da, kada budemo sve te podatke imali, onda vas molim da izađete za govornicu pa priznajte da li ste bili u pravu ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 106. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Mi trenutno imamo raspravu u pojedinostima, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu.
Jeste objedinjena rasprava, ali trenutno su pojedinosti Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. Kada bude došlo na red da raspravljamo i o Zakonu o smanjenju plata u javnom sektoru, i zakonu koji reguliše penzije, spreman sam da prihvatim ovakve diskusije.
Kada se spominje, gospodine predsedavajući, ta arogancija, neznanje i bahatost, da se vratimo tri godine unazad.
Da sam se ja ponašao kao prethodni govornik, a da je ona sedela na vašem mestu, kao što je sedela pre tri godine, meni bi već bile izrečene dve opomene, a možda i oduzeta reč.
Ako je tražnja za dijalogom u Narodnoj skupštini ovaj Poslovnik koji ste napisali i za koji ste glasali, onda ste vi u velikoj zabludi, šta je demokratija i šta je Narodna skupština.

Dame i gospodo narodni poslanici, hajde da budemo iskreni. Znači prva stvar, ovde se iz budžeta ne daje ništa „Srbijagasu“, bar ne po ovom amandmanu, ili ne znate kakav ste amandman napisali, a potpisali.
Znači, ovde se daje garancija, znači, ulazi u plan, ali će Narodna skupština svakako da odluči da li će da da garanciju ili neće, tako da pričate unapred. To je prva stvar.
Druga stvar, kada dobijemo uslove tog kredita koji treba da podigne „Srbijagas“ moći ćemo da uporedimo da li su ti uslovi bolji, dobijanje kredita, nego oni uslovi pod kojima se prethodni kredit vraća, a imajući u vidu kakav nam je danas kreditni rejting zemlje u odnosu na 2010. i 2011. godinu, mi plaćamo trenutno manje kamate. Znači, čisto da neke stvari raspravimo.
Šta je problem sa „Srbijagasom“? Problem su nenaplaćena potraživanja „Srbijagasa“. Ko mu najviše duguje? Pa, najviše duguju gradovi i opštine. Ko je bio do 2012. godine na vlasti u tim gradovima i opštinama? Demokratska stranka. Još uvek ste u više od polovine opština vi na vlasti. Evo, izgubili ste Golubac, juče ili prekjuče, ali tamo nema toplana.
Znači, sada možemo da biramo, da ne isporučujemo gas gradovima i opštinama i da se smrzavaju ti koji se greju na taj gas zato što neko rukovodstvo u tim istim javnim preduzećima je zapošljavalo neke svoje partijske prijatelje, pa i ono što se naplati išlo je na plate, a ne „Srbijagasu“ za gas, znači, to je izbor koji vi nudite. Ako ukinemo davanje ove garancije, hajde da budemo iskreni potpuno, da postavimo sve na svoje mesto.
Znači, kažite - „Srbijagas“ je u takvoj situaciji, doveden još pre dolaska Vlade na čelo Srbije. Do takve situacije da ono što zaradi novca mora da se vraćaju krediti, a ono za investicije mora da se daju garancije. Prihvatite jedanput tu istinu da je to tako.
Još nešto, čuo sam ovde više puta,kažu ovako – bivši režim predvođen Demokratskom strankom platio je svoju političku cenu na prethodnim izborima i izgubio vlast. Evo, prihvatam da je to tako, drage kolege, ali nije u pitanju samo vaša politička cena loše vlasti. Sada dolazimo do toga ko sve plaća rezultate jedne loše vlasti koju je predvodila Demokratska stranka. Za njih mi je žao, za vas koji ste izgubili vlast i osim političke cene nijednu drugu ne plaćate. Meni njih nije uopšte žao.
Žao mi je penzionera kojima ćemo morati da umanjimo penzije. Žao mi je zaposlenih u javnom sektoru kojima ćemo morati da umanjimo plate, a za vašu političku cenu, uopšte mi nije žao.

Gospodine predsedavajući, ako za vas nije dovoljno pravo na repliku član koji reguliše pravo na repliku, 104. pri tom se spomene ime i prezime narodnog poslanika i ako vam nije to pogrešno protumačeno, a za mene jako uvredljivo da mi ponavljamo njihove greške, ne znam šta više može da bude osnov za repliku.
Razlika između nas i njih je što mi ispravljamo njihove greške i što oni to neće da priznaju. U tome je problem. Da li će mere koje se stalno spominju da daju rezultat, rekao sam – na trajno neće, ali je kupovina vremena, veštačkog disanja, hvatanja vazduha dok investitore koje ste razjurili iz Srbije vratimo, ili dovedemo nove.
O tome se radi i zbog toga sam mislio gospodine predsedavajući da imam pravo da iskoristim svoje pravo iz Poslovnika i član 104.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo i ja se pridružujem apelu svog kolege Dragana Jovanovića, ali pod jednim uslovom – ako je prekršen Zakon o budžetskom sistemu.
Ne mislim da razapinjem ljude na krst, ni vašeg saradnika koji je napravio ovakav predlog zakona o budžetu. Ne želim da ističem da je to opis aproprijacije, a ne poslednja kolona koja označava iznos.
Ne mogu da objašnjavam više šta je završni račun budžeta Republike Srbije, šta je Zakon o budžetu, šta je Zakon o rebalansu, pa vas molim da ako ima odgovornosti, ali samo pod jednim uslovom, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, a ako nema, onda bih zamolio kolege da ovakve amandmane više ne podnose.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja dolazim iz Požarevca. Ja sam stvarno prijatno iznenađen odakle sad tolika briga za moj rodni Požarevac i za to Kučevo. To je isto Kučevo koje je od 2004. do 2012. godine bilo izopšteno iz pravnog sistema Republike Srbije, zato što tadašnji predsednik Opštine Kučevo nije podržavao predsednika Republike Srbije Borisa Tadića, pa im ni metar puta niste dali. To je isto ono Kučevo gde ste ukinuli Zavod za zdravstvenu zaštitu, pa su bolesnici morali da idu u Petrovac da overavaju upute da idu u zdravstvene ustanove. Sada odjednom 200 miliona dinara za puteve.
Da vas obavestim, projekat se već radi. Mi ne delimo Srbiju na one koji podržavaju premijera i predsednika Republike i one koji ne podržavaju. To je jedna Srbija, jedni su građani i svi trebaju da imaju koristi iz Republike. Ali, ako već hoćete da opredelite sredstva iz budžeta za neki vaš cilj, pa neka bude i politički, bar nemojte da napadate druge ciljeve. To što ste napali drugi projekat, po vama možda potpuno bezvredan i nepotreban, stavlja vas u tu ravan kao podnosioce amandmana da vaša želja nije iskrena, već da je isključivo inspirisana politikom. Nemam ništa protiv, opredelite sredstva, ali mislim da je 200 miliona mnogo više nego što je zaista potrebno. Druga stvar, taj projekat se već pravi, već je u izradi, CIP već radi taj projekat. Trebali ste da se informišete i ne bi bilo potrebe za ovakvim stvarima.

Pošto je očigledno da ne baratamo istim stvarima, ne znam kakvi su amandmani podnošeni 2009. do 2012. godine, ali znam da je u tom periodu „Beograd na vodi“ bila naučna fantastika koju čak ni Demokratska stranka nije znala da vidi.

Dame i gospodo narodni poslanici, došli smo do tog zakona koji se tiče zaposlenih u javnom sektoru. Biću kratak. Mnoge od diskusija stranaka bivšeg režima, bez obzira iz koje su to poslaničke grupe, da li iz NDS ili DS, meni su počele jako da sviđaju i vidim da su u nekom delu počeli da napreduju. Prvo su tražili, kada su u pitanju penzioneri, da se više Vlada ne izjašnjava u procentima, nego da se izjašnjava u nominalnom iznosu, kolikom broju penzionera će biti smanjene penzije. Smatram to kao jako pozitivan napredak, zato što je mnogima od njih dok su bili na vlasti, na digitronu ono dugme koje je označavalo procenat, bilo najomiljenije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nikada Narodna banka nije uplatila 58 milijardi dinara u budžet Republike Srbije.
Najsramotnije što jeste jeste kada poslanik zna da ne govori istinu. Da je došao na Odbor za finansije, kada smo raspravljali o završnom računu budžeta i završnom finansijskom Izveštaju Narodne banke, znao bi šta je tačno.
Druga stvar, nemoj da se hvali sa nekim stvarima, jer naš narod kaže – čega se pametan stidi, neko drugi se hvali. Znači, iskazana dobit do 2012. godine od Narodne banke Srbije jeste što je evro skakao.
Trebali biste da znate da se struktura deviznih rezervi zasniva na rezervama banke, na deviznim rezervama po raznim valutama, da se zasniva na zlatnim rezervama i hartijama od vrednosti i treba da znate da zbog krize u EU su cene zlata rasle. To vam je smešno? Pa meni nije šta ste sve pravili i kakve marifetluke. Sad vam je to smešno?
Sada to prikazujete zato što sada prvi put imate u 2013. godini da je Narodna banka otkupljivala evre sa tržišta da bi zaštitila kurs dinara, prikazujete kao gubitak, iako se ti evri nalaze u trezoru Narodne banke. Pa stvarno, kako vas nije sramota?

Dame i gospodo narodni poslanici, pa evo dokle nas je dovela politika podnosilaca amandmana, ali to zato što verovatno ne znaju da ako ste imali u deviznim rezervama evre koje ste kupili po 80 dinara, a kasnije prodavali po 100 dinara ili 110 ili 120, iskazujete dobitak. I to sam rekao i mislio na to kada sam izrekao onu narodnu poslovicu: „Čega se pametan stidi…“. Za neke je isto tako gubitak ako je neko te evre koje je neko drugi prodavao po 120, vraćao u devizne rezerve po 114 ili 115. To je za vas gubitak? Opet po onoj narodnoj.
Očigledno da mi ne razumemo ni šta su transferna sredstava između gradova i opština, ne znamo, a pravimo se da znamo ovde, podnosioci amandmana, šta su to izvorni prihodi lokalnih samouprava, šta su povereni, šta se oporezuje i do kog iznosa, pa bi onda znao i odgovor na pitanje odakle dve milijarde GSP, ali problem je u tome što pričaju o nečemu o čemu ni sami ne znaju ni šta pričaju, samo su im usta puna da je neko napravio gubitak, a zaboravljaju pri tome da su prikazivali kao dobitak uporno godinama i, evo, ovde danas pred nama četiri i po milijardi evra deviznih rezervi koje su prodali. To je vama dobitak? Kako vas nije sramota?