Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman nije prihvatljiv baš zbog argumentacije koju smo malopre čuli od predlagača amandmana.
Kada čujem tu argumentaciju da se ovim zakonom daje pravo jednoj maloj, uskoj grupi ljudi na štetu i na teret širokoj grupi ostalih građana Republike Srbije, ja opet ne mogu da se ne vratim na ono što smo doživeli pre nekoliko godina i nemogućnost gde je data mogućnost, ne maloj, uskoj grupi ljudi, nego samo jednom čoveku da kupi šećerane po jedan evro i svima nama ostalima koji nismo na to imali pravo. I kako je to onda bilo regularno i legalno? I baš zbog te argumentacije, baš zbog tih nekih duplih aršina i standarda, ovo za SNS nije prihvatljivo.
Jedan kolega je pomenuo i DIPOS. Nisam ga baš najbolje razumeo, ali mislim da će o DIPOS-u možda bolje da govori kolega koji je u ovoj sali, a koji je bio u Upravnom odboru DIPOS-a, dve i po godine. Ako neće on, verovatno da će govoriti neko drugi. Možemo govoriti i o tome šta je rađeno i kako je rađeno u okviru DIPOS i za te godine, ali i za te dve godine, ali i za one godine pre i posle toga. Za SNS generalno ovaj amandman nije prihvatljiv.

Replika, gospođo predsednice, dva puta pominjanje SNS.
Koristim ovu priliku da Filipu Filipoviću, kapitenu vaterpolo reprezentacije Srbije i momcima iz reprezentacije poželim sreću u duelu sa Japanom, da postignu rezultat možda i bolji nego što su postigli sa Crnom Gorom. Želim i da osvoje i da nas obraduju, kao što su mnogo puta do sada to radili. Siguran sam da bi građani Srbije, umesto nas ovde u ovoj sali, mnogo više voleli da vide naše reprezentativce u bazenu i sa novom pobedom.
Što se tiče uspavanosti ili neuspavanosti, sinoć smo bili svedoci dve uspavanosti. Jedna je bila ona uspavanost, ušuškanost u svojim krevetima, daleko od Narodne skupštine, iako je Narodna skupština radila sinoć do kasnih večernjih sati, jer je u klupama rezervisanim za narodne poslanike bivšeg režima ostao samo jedan poslanik, a ostali su bili uspavani kod kuće, za razliku od SNS koja je sedela ovde vrlo disciplinovano i govorila i razgovarala sa gospodinom Verbićem. Druga uspavanost je bila u sali, jer je ostao samo jedan narodni poslanik koji je bio uspavan. Tek onda kada sam po Poslovniku tražio i ukazao na te prazne klupe, e tada se probudio.
Tako da, kada govorimo o uspavanosti, građani Srbije su mogli da vide sinoć uspavanost i kod kuće, ali i uspavanost jednog narodnog poslanika ovde u sali. Srpska napredna stranka, osim želje za pobedom koju želimo vaterpolistima Srbije u duelu sa Japanom, želi da nastavimo da radimo, a ne da bacamo prašinu u oči i rukavice onako kada ne postoji nikakav drugi argument za odbranu amandmana.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, uvažene gospođe iz Ministarstva finansija, ovaj amandman nije prihvatljiv za SNS, zato što bi naružio jedan zakon, zakon po kojem će nekretnine koje ničim ne služe dobiti materijalizaciju. Ta materijalna sredstva koja se uberu i na taj način naplate doprineće ozdravljenju naših javnih finansija i završiće u budžetu Republike Srbije.
Međutim, sprečiće i ono što se dešavalo, recimo, u DIPOS-u. Sprečiće, a ja sam očekivao da će se kolega koji je bio član Upravnog odbora DIPOS-a uključiti u raspravu, na žalost ne vidim ga u sali, jer bih mogao da mu postavim pitanje i da odgovori na pitanje, zašto za dve i po godine koliko je bio član Upravnog odbora nije napravljen spisak nepokretnosti koji se nalaze u vlasništvu, odnosno u korišćenju od strane DIPOS-a. Zašto za dve i po godine, a spočitano nam je zašto nismo napravili spisak tih ugovora i listing tih ugovora, zašto nije napravio listing 250 ugovora i aneksa ugovora koje je napravio za te dve i po godine? Sa tetkama, ujnama, strinama i ko zna sa kime još?
Voleo bih da dobijem i odgovor zbog čega za te dve i po godine je predsednik nadzornog, odnosno Upravnog odbora bio gospodin Slobodan Kopanja, a kada vidite, kada je predsednik Upravnog odbora bio Slobodan Kopanja, videćete i koje bio u Upravnom odboru. Zbog čega se dala mogućnost predsedniku Upravnog odbora od 2006. do 2009. godine menadžerska beneficija, pa je tako predsednik Upravnog odbora uz saglasnost kolege iz bivšeg režima narodnog poslanika člana tog istog Upravnog odbora, je gospodin Kopanja imao menadžerske beneficije u vidu rešavanja stambenog pitanja dodelom stana pored već postojećeg.
Eto, gospodo, koji ste tako zabrinuti nad imovinom Republike Srbije, gde su završavali stanovi. Budeš predsednik Upravnog odbora od 2006. do 2009. godine, kao što je to bio gospodin Kopanja. Imaš stan ali dobiješ još jedan stan od strane DIPOS-a i to je menadžerski dodatak i za tako nešto je, recimo, ruku podigao i dao saglasnost uvaženi kolega iz bivšeg režima, možete da vidite ko je to imenom i prezimenom.
To još nije dovoljno, pa je gospodinu Kopanji kao predsedniku Upravnog odbora saglasnošću bivšeg režima i narodnog poslanika iz bivšeg režima isplaćena plata šest meseci nakon prestanka mandata predsednika Upravnog odbora. Pa, eto gospodo gde su se odlivala naša sredstva. Šest meseci nakon prestanka mandata primao je platu. Šta je on tu radio za naše građane? Šta je uradio za našu državu, a dobio stan pored svog postojećeg, pa još šest meseci primao platu? Pa, kakav mozak ima taj čovek. Šta je on uradio za nas? Da li neko od nas 250 zna ko je gospodin Slobodan Kopanja? Ja znam da jedan čovek ovde u ovoj sali, ne u ovoj sali, narodni je poslanik, nema ga u sali, zna, sarađivao je sa njim, dao mu je saglasnost za to, dodelio mu je stan, dodelio mu je platu šest meseci nakon isteka mandata. Pa je i to bilo malo, pa je šest meseci nakon isteka mandata dobio i korišćenje službenog automobila i vozača.
Ko to plaća nego građani Republike Srbije. I, vi koji ste to znali i ćutali i ćutanjem podržavali sada kažete – pa, vi kažete nešto u mraku? U kojem mraku? U mraku odloženog prenosa kojeg je bilo i koga će biti. I, hvala Bogu što naši sportisti su iznad politike i što dobijaju primat i to još nije dosta. Ja bih voleo da je kolega tu, mogli bi da debatujemo i o ugovoru i načinu i o razlogu zbog čega je DIPOS u to vreme dodele stanova, automobila, plata, bahatog trošenja sredstava građana Republike Srbije, za milion evra kupio akcije Politike. Kupio akcije Politike.
Kakve veze ima DIPOS sa Politikom? Nikakve osim što je tada političkom naredbom donet hatišerif da se milion evra sredstava DIPOS-a svih građana Republike Srbije kupe akcije Politike. I, da su te akcije Politike nakon mesec, dva ili pet, ili dve godine porasle, ja bih rekao – svaka vam čast, odlično. Pružio bih ruku kolegi tu koji sedi preko puta mene i rekao to je sjajna stvar, zaradili ste novac. Međutim, ne, gospodo, akcije Politike su se u narednim mesecima strmoglavile i na taj način milion evra se pretvorilo u nekoliko desetina hiljada evra. Ko je odgovarao? Da li ste tada podigli glas? Da li ste se tada zabrinuli nad građanima Republike Srbije i onima koji su ovim nekretninama, što je tema ovog zakona, i onima koji nisu. Ne, niste, jer je stigao hatišerif. Stigla je naredba sa mesta kojima ste verovali.
Možete da okrećete glavu na drugu stranu, ali istina je u ovome što sam vam rekao. U stanovima koje ste delili predsednicima vašim predsednicima upravnih odbora, da pored svog stana dobiju stan još jedan od DIPOS-a, pa i šest meseci platu nakon isteka roka, odnosno nakon prestanka mandata. Pa i vozača i službeni automobil i gorivo i benzin i verovatno kartice, platne kartice i sve ono što ide uz tako bahato vođenje i DIPOS-a ali i drugih preduzeća u Srbiji. Pa, i to je bilo malo. Dve stotine pedeset ugovora i aneksa ugovora sačinjeno. S kim? Pod kojim uslovima? Kako? Pa, i to je bilo malo. Pa, ste otkupili akcije Politike.
Šta mislite da sutra Direkcija za imovinu kupi akcije ne znam nekog privrednog društva i da nakon par meseci te akcije propadnu. Pa, ja mislim da bi nas sve ovde povešali na Terazijama, a vi ste to uradili i to je samo bila odskočna daska za tog čoveka koji je bio član Upravnog odbora u trenutku kada se odlučivalo da DIPOS kupi za milion evra akcije Politike i da one nakon nekoliko meseci strmoglavo padnu i nikome ništa.
Pošto jedan kolega dobacuje, ko, pogledajte ko je 2006. do 2009, ali i od 2009. do 2012. godine bio u Upravnom odboru DIPOS-a. Slobodan Kopanja, predsednik Upravnog odbora, Nebojša Negić, Budisava Borjan, Milija Martinović i Borko Stefanović.
Voleo bih da dobijem odgovore, koja je to tržišna vrednost naterala ovaj upravni odbor i gospodina Stefanovića da otkupi akcije „Politike“ za milion evra, kakve veze ima DIPOS sa „Politikom“, kakve to vrednosti je doneo gospodin Kopanja da mu se dodeli stan, iako je imao svoj stan, koje su to vrednosti koje je imao gospodin Kopanja da mu se dodeli plata šest meseci nakon isteka mandata, službeni automobil, vozač, sve beneficije koje su uz to išle?

Evo završavam. Tu su drage moje koleginice i kolege sredstva koja su se nažalost bespovratno odlila od građana Republike Srbije, iako lijete krokodilske suze, lijte zato što tada niste smeli ili niste hteli ili niste umeli da podignete glavu i glas protiv takve politike i takvog vođenja naše zemlje.

Malo je dva minuta, gospodine Bečiću, na pravo na repliku da se iznesu sve stvari, i ovi romani, romani podataka i dokaza za mutne i smutne radnje do 2012. godine u režiji Demokratske stranke.
Podigli smo nivo i iznos za vrednost malih nabavki, da se nikada više ne desi situacija da se preduzeću „DG kompani“ d.o.o. iz Subotice, čiji su vlasnici, zamislite, otac i brat, čiji je otac vlasnik, a direktor brat bivšeg ministra životne sredine i rudarstva Olivera Dulića, dobilo u avgustu 2010. godine posao sanacije deponije u Subotici, čija je vrednost 47 miliona dinara. Petnaest meseci se pokušavalo da se dobiju podaci kako je to „DG kompani“, firma u vlasništvu oca i brata bivšeg ministra, ali Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“ iz Subotice, kršeći zakon, odbija da dostavi tražene informacije. Uglavnom tenderska dokumentacija i ugovor je potpisan sa firmom „DG kompani“, 47 miliona u kasu Demokratske stranke.
Bezbednosno-informativna agencija, ovo govorim da ovaj amandman ne treba prihvatiti, da se nikada više ne desi, kupila je u decembru 2011. godine nameštaj za opremanje svojih prostorija od preduzeća NITEA d.o.o. Beograd. Bez obzira što je ukupna vrednost kupljenog nameštaja 7.232.301 dinar, BIA nije raspisala javni poziv koji propisuje Zakon o javnim nabavkama, pravdajući to kao poverljivu nabavku. Poverljiva nabavka – stolice, stolovi, mobilijar, fotelje - za Bezbednosno-informativnu agenciju.
Da problem bude veći, suvlasnik i direktor preduzeća NITEA, koja je na tako volšeban način dobila posao sa Bezbednosno-informativnom agencijom, je izvesna gospođa Vesna Ječmenica, tada, sada status ne znam, verenica potpredsednika Vlade Srbije u to vreme gospodina Božidara Đelića. Znate, to su te javne nabavke u režiji Demokratske stranke. To je taj način kako se javne nabavke konzumiraju.
Pored Bezbednosno-informativne agencije, od 2007. do 2011. godine, preduzeće NITEA iz Beograda, vlasništvo gospođe Ječmenice, verenice potpredsednika Vlade tadašnje gospodina Božidara Đelića, opremalo je kancelarijskim nameštajem nekolicinu državnih organa, agencija, ustanova. Na tom poslu je inkasirala preko 40 miliona dinara. Samo u 2010. i 2011. godini, NITEA, od saradnje sa državnim organima, zaradila je nešto više od 33 miliona dinara. Od ovog preduzeća nameštaj su kupovale Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore, Agencija za lekove, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Fond za PIO, Opština Savski venac, Akreditaciono telo, Dom omladine Beograd, Zvezdara teatar, Srpska akademija nauka i umetnosti, verovatno i „Dipos“, sa sve onim upravnim odborom sa šest plata nakon razrešenja.
Poslovi Đelićeve verenice, tender skrojen po meri, pa su se tako naručivale samo stolice određene težine, maltene da je pored raspisanog tendera stajala slika vlasnice firme koja je morala posao i da dobije.
Dalje, po tom Zakonu o javnim nabavkama u režiji Demokratske stranke, renovirano je sedište Demokratske stranke na Vračaru koje je koštalo građane Beograda i građane Srbije osam miliona dinara. Dobar deo tog novca dobila je firma „Mobilijare“, čiji je vlasnik funkcioner lokalnog odbora Demokratske stranke na Vračaru gospodin Dragan Maravić. Iako su drugi učestvovali, iako su učestvovale i druge firme, sa znatno povoljnijim i boljim ponudama, ali u režiji Demokratske stranke, u režiji takvog Zakona o javnim nabavkama, samo i isključivo „Mobilijare“ Dragana Maravića, visokog funkcionera Demokratske stranke, je mogao da dobije taj posao, a najzanimljiviji je posao da je 2010. godine, u oktobru mesecu, samo za zamenu stakala, a nisam video baš tolike desetine i stotine metara kvadratnih stakla zamenjeno na sedištu Demokratske stranke, u iznosu od 80.393 dinara.
Gospodine predsedavajući, verovatno da bi morali da zakažemo jednu posebnu sednicu pa da produžimo vreme rasprave da bi govorili o svim nepravilnostima, kada su bar male nabavke, odnosno nabavke male vrednosti u pitanju u režiji DS bivšeg režima, i starog Zakona o javnim nabavkama.
Spremni smo i gospodin Arsić, i ja, i narodni poslanici SNS da govorimo o tome. Istina, mnogo bi nam bilo lakše da DIPOS nije milion evra sagoreo kroz akcije nepotrebno kupljene akcije Politike, ali to je na teret i na štetu upravnog odbora u kojem su sedeli neki ljudi i za to postoje dokazi, ja ne pričam o nečemu za šta ne postoje dokazi, zašta ne postoje spisi koji su i deo nekih predistražnih i istražnih radnji.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Znate, ogoljena politika bivšeg režima je takva, nizašta mi nismo odgovorni, samo je odgovoran neko drugi. Para nema, neko drugi je odgovoran. Kriminal cveta, odgovoran je neko drugi. Ako je za gospodina Kopanju, a vrlo je nepristojno da potpredsednica Narodne skupštine jedna od najiskusnijih među nama se ponaša ovako kabadahijski i na izlaganja i na gospodina Arsića i na moje izlaganje, dobacuje, i ako se trudim da je sa velikom pažnjom i poštovanjem pratim i da to ne dobije od vas gospodine predsedavajući bar opominjanje, ne opomenu, bar opominjanje na jedno uljudno i normalno ponašanje.
Sa druge strane, ne znam zašto bi neko tako uglađen i fin sedeo sa tim kopanjom koji nije njegovo, nego nečiji drugi, nekog drugog, koji je pre toga dobio 24 otpremnine iz istog tog „Diposa“ pa bio i u upravnom odboru i vodio upravni odbor i još preko toga kada je razrešen još šest meseci primao novac građana Republike Srbije.
Ja bih ustao i rekao ja neću da sedim u tom istom telu sa takvim i takvim čovekom.
Zašto reći, Vlada je odgovorna za milionsku štetu u budžetu Republike Srbije, zato što je Vlada Mirka Cvetkovića donela odluku da za milion evra kupi akcije „Politike“, a da to uradi „Dipos“, a da neko sedi uglađen i fin u upravnom odboru i podržava tu vladu, na taj način podržava i takve odluke.
Nije dovoljno samo reći, pa donela je odluku Vlada. Šta je taj neko sedeći u upravnom odboru „Diposa“…

…radio, da li je podigao glas i da li je podigao glavu i rekao ne slažem se i neću dozvoliti takve stvari. Ne nije.

Član 107. stav 1. Vrlo dobro znam kome govorim i zbog čega govorim. Nisam pomenuo ime i prezime gospođe Čomić, ali sam pomenuo kabadahijsko ponašanje potpredsednice Narodne Skupštine, a ime i prezime nisam.
Ukoliko, vidimo da je kabadahija pomoćnika dahija i prvi čin ispod dahija, čin koji je nekada bio i vladao na ovim prostorima, ne vidim ništa uvredljivo, ništa omalovažavajuće.
To što svi znamo kako su se dahije i kabadahije ponašale, to je već nešto drugo. Ali ono što je fakat i što je činjenica, a to je da smo često ovde izbombardovani raznim dobacivanjima, pa čak i sada sa ovim finim ćaskanjima, sa kolegom, ispred sebe, na šta takođe možda ima pravo, ali nije lepo ponašanje za Narodnu skupštinu, ne može nikako gospodine predsedavajući da se predstavi kao laž, jer postoje snimci, audio snimci, uostalom postoje desetine i stotine svedoka u ovoj sali koji su svesni i koji imaju i oči i uši da takvo ponašanje, i tako ophođenje u Narodnoj skupštini i potvrde.
Ne želim da se glasa o ovome, ali ne želim ni da dobijam packe od nekoga, ko svojim ponašanjem nije zaslužio da packe i daje.

Zahvaljujem se gospođo predsednice, znate kada neko tako olako u dva minuta izrekne neke kvalifikacije, kada vidi ozbiljnog čoveka u ozbiljnim godinama, onda može i da poveruje.Međutim, ne postoji jedan jedini dokaz, osim onako gole mržnje, omalovažavanja i potrebe da se diskvalifikuje Vlada Republike Srbije.

Ono što želim da kažem, da važećim Zakonom o javnim nabavkama su u značajnoj meri smanjene mogućnosti za zloupotrebe i korupciju, u odnosu na 2012. godinu, a znamo da do 2012, odnosno do 1. aprila 2013. godine, je važio stari Zakon o javnim nabavkama.

Jedan od najznačajnijih preduslova stvoren je značajnim smanjenjem učešća pregovaračkih postupaka koji nose veliki rizik za zloupotrebe i nameštanja sa 28% u 2012. godini, i govorim o onom starom Zakonu o javnim nabavkama, na 5% u 2014. godini, 5% pregovaračkog postupka. Što je izuzetan rezultat za godinu i nešto jače dana primene Zakona o javnim nabavkama, da mi dođemo bar kada je taj pregovarački proces u pitanju, kada je i proces onaj „face tu face“, u četiri oka, kada se najlakše dogovore neke radnje, svede na 5%, odnosno na onaj procenat koji u zemljama članicama EU.

Transparentnost, šta dobijamo ovim izmenama i dopunama Zakona? Svi koji troše javna sredstva, pa i predlagač amandmana, od sada će to u potpunosti činiti javno. U potpunosti, činiti javno. Uvodi se obaveza objavljivanja planova javnih nabavki na Portalu javnih nabavki. Što je to problem? Dolazimo do tog člana. Hvala na sugestiji, dolazimo do tog člana, uvodi se obaveza, i pazite šta ne odgovara predlagaču amandmana, uvodi se obaveza da se objavi odluka o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Pa, zašto se obavezom da se objavi odluka o dodeli ugovora o javnoj nabavci, je manjak transparentnosti. Pa, to je više transparentnosti.

Zatim, svi će moći da vide, svi građani Republike Srbije će moći da vide ko je izabran, ko je dao kakvu ponudu, da li je izabran onaj koji je dao najpovoljniju ponudu, čija ponuda je odbijena sa detaljnim obrazloženjem odbijanja. To donosi ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.

Za koga je to manjak transparentnosti? Samo za onoga ko ne želi da čita i koga vodi politička mržnja, ko želi tu da predstavi, na najmorbidniji mogući način. Obaveza da se ugovori o javnoj nabavci prikažu transparentno i javno, da se prikažu ko je izabran, ko je kakve ponude imao, da li je izabran onaj sa najpovoljnijom ponudom i čija je ponuda odbijena i iz kojih razloga je transparentnost koju od nas, ne samo da očekuje evropska porodica naroda koji se ovakvim koracima i ovakvim predlozima zakona približavamo, mislim da to od nas očekuju građani Republike Srbije, čija sredstva u okviru javnih finansija i javnih nabavki trošimo i naša je obaveza da način trošenja tih sredstava prikažemo građanima Republike Srbije. Ovo je dodatak na transparentnosti celoga postupka i zbog toga ne treba prihvatiti ovaj amandman, jer bi to bilo nekoliko koraka povlačenja unazad.

Gospodine predsedavajući, podnosilac amandmana će biti u dubokoj penziji kada će možda SNS otići sa vlasti, tako da zabavlja će se on do tad još puno, puno.

Znate, kada iznesete neku i kažete neku, ali ne brinite, borićemo se gospodine Veselinoviću i za vašu penziju i za vašu platu, kao i za penzije i plate ostalih građana Republike Srbije.

Nema potrebe za nervozom.

Naravno. Znate, kada o nekim stvarima govorite u Narodnoj skupštini i kada to što govorite i političke stavove koje iznesete ne prati ni jedan jedini dokaz, nijedna jedina činjenica, nijedan jedini pokazatelj, šta se onda to zove. Kako nazvati tako nešto? Kako nazvati?

Sa druge strane sve što su izneli narodni poslanici, narodne poslanice SNS imaju svoj dokaz i enpiriji. Nadam se da podnosilac amandmana zna šta je. značajni pomaci su ostvareni u transparentnosti javnih nabavki. Na portalu u 2014. godini objavljeno je oko 60.000 ugovora o javnim nabavkama. U poređenju sa 2012. godinom, tom godinom tako sjajnog Zakona o javnim nabavkama, tako dobrog odnosa prema javnim finansijama, objavljeno je u 2012. godini 20.000. Pa, šta je transparentnije, 60.000 ugovora o javnim nabavkama 2014. godine ili tri puta manje ugovora koliko je objavljeno 2012. godine. Gde je ta transparentnost kojom se dičite? Jel tu transparentnost tražite od nas.

Da li su građani Republike Srbije mogli da vide gde nestaju i šta se radi sa njihovim finansijama i sa njihovim sredstvima? Da li su mogli da vide ugovore koji su, a četvrtina ugovora je nastala u pregovaračkom procesu.

Dođe ponuđač kod direktora ili predsednika opštine ili ne znam ti koga, dobar dan – dobar dan, mene su iz Krunske ulice poslali, došli da ja tu napravim ugovor, nema veze koliko i kako, platićete naravno, poznajem ovog, onog ministra, ne mora da se objavi na portalu, ne mora da se objavi taj ugovor i to je to.

Da li je to transparentnost na koju se pozivate? Dvadeset hiljada ugovora je objavljeno u 2012. godini, spram 60.000 ugovora koliko je objavljeno u 2014. godini. Tri puta više. Ne za tri ugovora, ne za 30%, tri puta više ugovora je objavljeno, tri puta je transparentnije nego što ste to vi radili. Na koju onda transparentnost nas optužujete? Za šta nas onda optužujete? Zbog toga treba razlikovati govore koji su iz čiste političke ljubomore, iz čiste političke mržnje.

Ponoviću zato što tako i jeste. Bez ijednog empirijskog podatka, bez i jedne činjenice, kreativne u omalovažavanju, u vređanju, ali to više govori o njima koji vređaju, nego o nama što trpimo te uvrede i trpećemo ih do kraja i dalje ćemo se pod takvim pritiskom i takvim uvredama i dalje boriti.

Boriti i za one ljude poput vas i za one ljude koji vas podržavaju, zato što su to građani Republike Srbije, zato što volimo našu državu i zato što želimo da gradimo stabilnu i bezbednu Srbiju, bezbedno i stabilno društvo, u kojem će svi građani biti zadovoljni.

Ali, na način i u ovakvoj političkoj komunikaciji je to mnogo teže, gde će se dva minuta koristiti i predavati amandmani da bi se dobilo na vremenu, da bi se neko vređao, da neko ne lupa, Znate ja dolazim iz jednog turističkog mesta koje je poznato po dobrim ugostiteljima…

… pa i dobrim ugostiteljima se desi da mu padne čaša, a kamoli ne ovom momku koji je malopre pala čaša, koji je došao na posao pre nego svako od nas ovde i treba poštovati te ljude koji nas prate i treba poštovati i ove ljude koji rade u tehničkim službama, a ne omalovažavati i vređati.

Treba poštovati i ove žene koje će ući posle nas da spreme ovu salu i da nam je pripreme da nas sačeka čista i spremna sutra i one ljude koji rade na obezbeđenju. Treba poštovati ljude u Srbiji, a ne sa omalovažavanjem se odnositi prema njima, kao što smo videli malopre.

Zakon koji je pred nama i koji ćemo usvojiti u naredna dva dana, siguran sam, donosi dodatnu transparentnost. Transparentnost koja je već tri puta bolja nego 2012. godine i zbog toga mislim i zbog ove argumentacije koja je vrlo tačna i potkrepljena empirijom, ne treba prihvatiti ovaj amandman kolege Veselinovića.

Neko je Boga mi, ovde neznalica.

Empirija je reč grčkog porekla, inače značenja „nauka o iskustvu“ empirija ili praktično iskustvo je znanje zasnovana na naučnim a ne na tim burazerskim, na koje ste navikli. Činjenicama i na tim burazerskim osećajima, prikupljenih iskustvenim posmatranjem.

Ono što je prikupljeno na portalu javnih nabavki nije osećaj, već ono egzaktno i tačno šta je objavljeno. Objavljivali ste tri puta manje ugovora, tri puta manju transparentnost, tri puta ste više krili vaše burazersko partijske ili kakve god već kombinacije, zbog kojih su građani Srbije bili sve zaduženiji i sve siromašniji, a vi i vaši džepovi sve napunjeniji.

Gospodine predsedavajući, ja znam da mi ulazimo u, evo, 10 sat, ušli smo u 10 sat današnje rasprave i rada, ali, manjak koncentracije ne znači i manjak lepog vaspitanja.

Malopre smo doživeli od narodnog poslanika, gospodina Veselinovića, vređanje tu jednog mladog momka, mladog konobara, sada ophođenje prema ministru sa - alo, alo. Mislim, šta je sledeće? Da uvede pevaljke ovde i da od Narodne skupštine napravi kafanu, jer ovakvo ponašanje nije primereno ni za kafanu, a kamo li za Narodnu Skupštinu.

Mislim da je stvarno to nešto što mora da doživi jednu vrstu osude, javne osude. Nisam za izricanje bilo kakvih opomena, ne može bilo kakva opomena da nadoknadi manjak normalnog vaspitanja i demokratskog ophođenja i demokratskog dijaloga koji negujemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ali, ono na šta morate da ukažete je zaista jedno skandalozno ponašanje gospodina Veselinovića, ne samo na današnjoj, nego i na dosadašnjim sednicama Narodne skupštine, ophođenje i prema zaposlenima u Skupštini, ali i prema ministru na način kao da poziva muziku, otprilike, da bi naručio pesmu. Mislim da je to skandalozno i da morate to u budućnosti da sprečavate.