Član 107. je povređen. Malopre smo videli da gospodin Živković ne zna šta je bruto domaći PDV, ali već sada se izdiže na viši nivo pa se pita, ne znam sa kojim pravom, da li premijer to zna ili ne zna, premijer koji barata tim činjenicama i egzaktnim podacima i svemu onome o čemu govore.
Malopre smo čuli da bruto domaći PDV ne postoji i to je tvrdio gospodin Živković. Sada umesto da uputi izvinjenje Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije ide sledeća optužba i sledeće vređanje Narodne skupštine, ali i premijera. Kao što ne zna da postoji bruto domaći PDV, tako ne zna da je i prikrivanje krivičnog dela krivično delo.
Pošto je pun informacija o tome kakve se kriminalne radnje rade u EPS-u, a mislim da je najveća kriminalna radnja onda kada neko donese bure usred Niša pa kaže – umesto da plaćate račune EPS-u vi bacajte račune u ovo bure i zapalite račune. Mislim da je to kriminalno političko ponašanje. Ako neko zna da postoji kriminal u okviru EPS-a ili bilo gde, postoje organi koji istražuju i koji to rade. Nije skupštinska govornica mesto, mesto je u Specijalnom sudu za organizovani kriminal. Mesto je u tužilaštvu, pa tamo gospodin Živković može da iznosi ove paušalne ocene. Da ima dokaza za tako nešto, da ima utemeljenje u svemu ovome sigurno da bi ove optužbe imale i ime i prezime i imale bi i optužnicu i imale bi sudske procese, a ne ovako paušalno, paušalno kao što ne zna da postoji bruto domaći PDV, tako sam siguran da ne zna da postoji kriminal u EPS-u, jer da zna verovatno bi rekao ime i prezime onih ljudi koji se time bave, a ne samo blanko optužbe na bilo čiji račun.
Molim vas da ubuduće to sankcionišete, da nas ne bombarduje kao što će verovatno u nekom sledećem prikazu da dotera bure u koje će stavljati račune za utrošenu električnu energiju.

Naravno, zahvaljujem se. Nije mi samo jasno zbog čega trpimo ovde besmislene uvrede da je nešto i da su govori narodnih poslanika besmisleni, samo zato što se vrate u vreme ne moraju da se vrate u vreme 2001. godine ni 2002. godine, ali bih voleo da mi kolege objasne zašto su tada podržavali, glasali i želeli, govorili o tome afirmativno, povećanje struje od 1. marta 2008. godine. To nije baš tako daleko, nije to 15 godina, to je tako blizu.
Sećamo se gospodina Cvetkovića. Dakle, 1. marta 2008. godine, 7,6%; 1. avgusta 2008. godine 8,4%; 1. marta 2010. godine 10%, a 1. aprila – aprililili 15,1% povećanja cena struje.
Da li se to zove akciza ili ne znam kako, povećana je cena struje, povećali ste cenu struje 2011. godine za 15,1%. Od tada pa do sada, nije bilo povećanja cene struje.
Građane koji nas sada gledaju, da li se zove akciza ili ne znam kako da se zove, njima je bitno koliki će račun da dobiju na kraju meseca.
Vi vašom pogubnom politikom, time što ste samo u jednoj godini, samo 2011. godine, vaš direktor Elektroprivrede Srbije, samo je za medijsku kampanju, pazite, marketing javnog preduzeća i jedinog preduzeća koje distribuira električnu energiju, platili su marketing 343 miliona dinara, 343 miliona dinara ili 2% od ovoga što se očekuje tokom cele godine za povećanje akcize.
Šta ćemo sa tim, kako ste trošili taj novac, zašta ste davali? Ja vidim da ljudi tako veselo ćaskaju ovde u sali, apsolutno ih ne interesuje šta neko drugo priča i isključivo se bave onim stvarima koje oni govore, ali to govori više o njima, nego o nama.

Povreda Poslovnika, gospođo predsednice, član 106.
Ja poštujem vaše iščuđavanje, koje delimo i svi ostali narodni poslanici, kada je govorio gospodin Janko Veselinović, jer je govorio kao da je u pitanju zakon iz oblasti monetarne politike ili, u nekom trenutku sam pomislio da smo u nekom kanalu gde se opisuju recepti ili gde je kuhinja ili neka spremanja hrane.
U svakom slučaju, ja posle ovog današnjeg izlaganja kolege Veselinovića mogu da razumem zbog čega je odabrao i zbog čega imamo ovde vrlo često EPP za neki preokret. Sada razumem, jer u trenutku kada je vršio vlast odgovaralo mu je što je povećao cenu struje 2008. godine dva puta, i to za nešto više od 16%, i to 1. marta i 1. avgusta. I tada se kuvalo mleko, i tada su se pržila jaja. I tada su građani Srbije koristili električnu energiju, ali to je bilo u redu.
Za gospodina Veselinovića, dok se nije preokrenuo, odgovaralo mu je i što je 1. marta 2010. godine povećao struju za 10%. I tada su se kuvala jaja, i tada se kuvalo mleko. I 1. aprila 2011. godine za 15%, i tada, gospodin Veselinović, dok se nije preokrenuo, odgovaralo mu je što je EPS, zamislite, jednom fudbalskom klubu, za jednu godinu, dao 80 miliona dinara. Čijeg novca? Svih građana Republike Srbije i tih građana Republike Srbije koji kuvaju mleko, prže jaja svojoj deca. Tada nije ni pitao zašto EPS-u, velikom javnom preduzeću, treba reklamna kampanja samo za jednu godinu u iznosu od 343 miliona dinara. Koliko je to skuvanih i isprženih jaja? Koliko je to skuvanog mleka? Ali, dok se nije preokrenuo, to mu je sve odgovaralo. Sada kada se preokrenulo, e, sada mu nešto ne odgovara.

Član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački o kojoj se vodi pretres. Gospodine predsedavajući, nije dovoljno reći samo – oprostite mi moju ružnu prošlost, i da se ta ružna prošlost zaboravi. Nije dovoljno reći samo – da, i mi smo povećali cenu struje, da, i mi smo davali 353 miliona dinara u marketinške svrhe, da, i mi smo davali sportskim klubovima i šakom i kapom, i da se zaboravi.      
Ono što je mnogo opasnije, a izrečeno je ovde, a tiče se baš povrede Poslovnika i člana 106. je zašto su olakšice, zašto su neke olakšice date Er Srbiji? Izvinite, molim vas, gospodine predsedavajući Er Srbija je u većinskom vlasništvu države Srbije, u većinskom vlasništvu građana Republike Srbije. Ja ne vidim tu vezu između levičarskih ideja i time da kažete ono što se daje građanima Srbije da je to loše.
Opasne su izjave koje kažu – čudne firme su ispumpale vodu iz Kolubare, iako ja ne vidim nikakvu vezu sa tačkom dnevnog reda. Da, čudne jesu zato što su 23 miliona evra jeftiniju ponudu dale nego što su sve druge firme koje su učestvovale u celom tom postupku. Da, kada se kaže – vaši tajkuni, a šta je sa vašim levičarskim tajkunima? Tima koji sede iza vas. Šta je sa tim tajkunima koji su, eto, imaju i zgradu u Banović Strahinji, imaju i kafiće na Topličinom Vencu. Dali su sve te silne lokale da bi pomogli svoju stranku, to je legitimno i normalno i to bih i ja uradio, ali kako su stečeni ti lokali kojima ste garantovali vraćanje duga Demokratskoj stranci? To bogatstvo i ti politički tajkuni, ekspresno nastali u vreme vladavine Demokratske stranke i levičarske ideje kojima se prosipaju ovde i zasipaju, populistički zasipaju građane Republike Srbije, e to ne može nikako da se spoji.

Povređen je član 107. predsedavajući, dostojanstvo Narodne skupštine se narušava i neznanjem, a neznanje je kada se kaže da je ministar prekršio Poslovnik. Poslovnik može da prekrši po ovom Poslovniku samo može da prekrši predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine.
A sa druge strane, gospodine predsedavajući, spreman sam da menjam svu svoju i pokretnu i nepokretnu imovinu sa onima koji me prozivaju za tu imovinu. Spreman sam sa gospodinom Šutanovcem da menjam svu svoju i pokretnu i nepokretnu imovinu.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Pažljivo sam slušao danas ceo tok rasprave i ovde mogu slobodno da kažem da je danas Narodna skupština bila poprište dva koncepta, dve politike. I kada kažem – dva koncepta, dve politike, ne mislim da postoje dobri i loši momci, u smislu da neki loši momci povećavaju cenu struje kroz promenu akciza, a neki drugi dobri momci to ne bi radili ili nisu radili.
Ako pogledamo godine koje su iza nas, vidimo da su stranke bivšeg režima koje su se danas tako zdušno zalagale ne samo protiv ovog zakona nego maltene da se oni skinu sa dnevnog reda, vidi se da su u svakoj godini vlasti, od 2000. godine, bar jednom, a dešavale su se i godine kada se i po tri puta godišnje povećavala cena struje, pa su tako u 2000. godini i 1. marta i 1. juna i 1. oktobra menjali cenu struje, povećavali od 9,5 do 14,1%. Godine 2001, i to 15. aprila, povećali su cenu struje za 36,9%, a 2001. godina je bila godina kada se struja povećavala i više puta, pa su zato 1. juna povećali za 40%. I to je bilo malo, pa su 9. oktobra 2001. godine povećali cenu struje za još dodatnih 15%. Godina 2002. je bila maksimalna godina, bar kada je u pitanju cena struje, odnosno povećanje cena struje. Tako su 1. jula 2002. godine povećali cenu struje za 50%. Ne ovih 12,5% gospodine ministre za čiju saglasnost ste došli danas u Narodnu skupštinu, već za celih 50%. Pitam se – na čemu su tada majke, roditelji, kuvali mleko deci, spremali jaja ili šta već, ono što je danas preokrenuti kolega Veselinović govorio.
Godine 2003, 1. jula je povećanje bilo 15%, pa 1. jula opet za godinu dana, 2004. godine 13%, pa 1. jula 2005. godine 9,5%, pa 1. aprila, uz prvoaprilsku šalu 15%, ali ovih 15% povećanje cene struje nije bila aprilska šala već realnost. Godine 2007, 15. maja, 15% itd, itd. do još jedne prvoaprilske neukusne šale, 1. aprila 2011. godine, kada je cena struje povećana za 15,1%.
I to nije sve. Ono što dokazuje moju prvu tvrdnju da ovde nije sudar dva koncepta, da neko radi nešto loše a neko ne bi to radio, već samo što bi to radili mnogo drastičnije i mnogo više, je i pokazatelj da je tadašnji generalni direktor EPS, gospodin Dragomir Marković, izjavio, i to 19. februara 2012. godine – da planom poslovanja kompanije koju je vodio bivši režim nije predviđeno povećanje cene struje u toj godini, u 2011, jer su već povećali za 15,1%, ali da do kraja 2014. godine cena struje mora da poskupi, odnosno da poraste 60%.
To su nam spremali ti vajni levičari, vajni ljudi koji brinu o kuvanju mleka i o tome šta će i kako će deca u Srbiji da jedu i nema tu koncepta, nekog suprotnog. Da su u prilici da vode Vladu Republike Srbije i našu državu, uradili bi istu stvar još drastičnije i još gore, povećali bi cenu struje. Nema dobrih i loših momaka. Ovde postoji sukob i sudar dva druga koncepta.
Povećavali su struju kako su želeli i hteli. Znate li gde su trošili? Trošili su samo u 2011. godini 343 miliona dinara je potrošio EPS u 2011. godini za medijsku kampanju. Ako znamo da je EPS jedini distributer električne energije, i da nemamo tržište, u smislu više igrača na tom tržištu, i ako znamo da je EPS monopolista, kakva medijska kampanja? Kome je neophodna reklama za EPS? Na kakvim koncertima je potrebno da piše ime Elektroprivrede Srbije, i da sve to košta samo u 2011. godini 343 miliona dinara. Kakva je modernizacija EPS kroz 80 miliona dinara donacije i u toj 2011. godini samo jednom fudbalskom klubu, za kog je verovatno menadžment navijao. Neću da pominjem ime tog kluba, možda i ja navijam za njega. Navijao, ne navijao, sa novcem građana Republike Srbije ne sme na tako neodgovoran način da se ophodi. To je jedan koncept i taj koncept ste pokazali. I, za takav koncept i za takvu politiku građani Srbije su rekli - ne.
Druga politika i drugi koncept koji vodi Vlada Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je politika ozdravljenja. Obećali smo teške mere pre godinu i po dana, i u kampanji pred prošle parlamentarne izbore, milion puta sam rekao, a prešpartao sam celu Srbiju, milion puta sam rekao – moramo da donosimo stvari koje su nepopularne. Moramo da radimo stvari koje su teške. Zašto? Da bi ozdravili naše ekonomske finansije.
Koji ekonomski koncept je da vi povećavate cenu struje, zbirno, sumarno, za 1600 procenata i da uz to povećavate javni dug i da javne finansije budu u takvom stanju u kakvom jesu? Kako to objašnjavate?
Ovo je jedan od koraka, teških koraka, ali koraka koje je neophodno da sprovedemo i da napravimo u cilju ozdravljenja kompletnog ozdravljenja javnih finansija. I, problem je što vama ljudi ne veruju, ni tada da ćete pošteno trošiti taj novac, jer ga niste pošteno trošili, jer ste trošili za koncerte po 340, 350 miliona dinara, za fudbalske timove ste trošili bezmalo još toliko.
Za razliku od nas koji ovaj novac, kao što je došao danas gospodin Vujović ovde da zatraži podršku za takav koncept da trošimo za ozdravljenje javnih finansija, da što pre stanemo na tu, kako kaže kolega Marinković, zelenu granu. Da što pre vratimo dugove koje nismo mi uzeli, koje nismo mi napravili, koje nije napravio Aleksandar Vučić, ali je dužan da vrati.
Šta ćemo sa onih milijardu i 200 miliona evra koliko je potrebno da ove godine se samo vrati kroz kamate za kredite koji su uzimani, podizani 2008, 2009, 2010. godine, grejs period prođe, uspavanka prođe, a onda to buđenje ostavili ste nama.
Ovde je bilo dosta govora neznalica. Slobodno mogu da kažem neznalica. Ali, kada neko ne zna, kao što je to uradio gospodin Živković, koji kaže – da ne postoji bruto domaći PDV. Pa, ga je gospodin Vujović onako lepo nauči, kolegijalno, fino, pitomo. Sa druge strane ne dobijamo čak ni jedno – izvini, već dobijamo sledeću uvredu. Šta mogu građani Srbije da pomisle kada o javnim finansijama govori neko ko ne zna da postoji bruto domaći PDV. Kako će znati tek neke komplikovanije stvari?
Kako će znati i kako će se osećati građani Srbije, a verujem da je to bila omaška, nesvesna omaška, kolege Šutanovca koji je napisao - aksciza, i ja sam sklon takvoj vrsti omaški, ali sam i spreman da se izvinim. I, to sam i uradio, ali nismo čuli od kolege Šutanovca da je rekao – oprostite, pogrešio sam, jer ne znam šta je akciza, a šta je aksciza.
Govorilo se o mnogim drugim stvarima, a ponajmanje o onome konkretnom. Rekao je kolega da je za robu i usluge izvršene uštede od 3%, onda kada je ministar Vujović dokazao da je to 11%, nismo čuli izvinite. Nismo čuli – svaka vam čast zato što na takav način radite. Zašto? Zato što je oprobani recept DS i Bojana Pajtića da štedi na svima osim na sebi, na svojoj administraciji. Pa, je tako u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine, da se najveći broj pritužbi o zloupotrebama i malverzacijama odnosi se na dodelu i korišćenje sredstava za sufinansiranje tehnološke pripreme i izgradnje novih kapaciteta u oblasti novih tehnologija u opštinama na teritorijama AP Vojvodine.
Pa, je od 2006. godine do 31. decembra 2012. godine plasirano tri milijarde 222 miliona 367 hiljada 660 dinara. Ukupan dug privrednih društava prema Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj iznosi nešto malo manje od milijardu i 700 miliona dinara, a od 114 plasmana pravnim licima 55 ili nešto više od 40% su krajnje sumnjiva i sporna sa stanovišta njihove zakonitosti i ekonomske opravdanosti. Tako ćemo doći i do firmi „Ekotejp“, „Dandi“, „Merkator“, „Zobeks“, „Nedin produkt“ iz Banatskog Sokolca i tako dalje.
Da li je to regularno? Da li je na takav način trošenje sredstava građana Srbije koji žive u Vojvodini regularan i ispravan i pravi? Da li je ispravan odnos kada u budžetu, a može da se uporedi budžet Republike Srbije i budžet AP Vojvodine. Pogledajte tada kada uporedite, pogledaćete i videćete, da recimo samo za putovanja pokrajinskog premijera sa nepunih 6% podrške, silovanjem demokratije, predvideo za sebe četiri puta više sredstava za putovanja nego što je to predviđeno republičkim budžetom za republičkog premijera gospodina Aleksandra Vučića.
Koja su ovlašćenja pokrajinskog, a koja i koliko široka ovlašćenja republičkog premijera? Sada će ti i takvi da nam govore – eto, vi povećavate cenu struje i vi ćete ono što je predviđeno na taj način, a to je 17 milijardi dinara u budžetu, odnosno do kraja 2015. godine da će taj prihod iznositi dodatnih 5,4 milijardi dinara, trošiti na neki drugi način. Vi koji samo za putovanja premijera koristite i trošite četiri puta više sredstava nego što to troši republički premijer.
Govorilo se ovde i o partijskom zapošljavanju. Šta ćemo sa partijskim deljenjem novca? Šta ćemo sa onim konkursima koje AP Vojvodina dodelila samo i isključivo svojim kadrovima i svojim članovima. Pa, zar mislite da samo članovi DS u Vojvodini se bave humanitarnim radom. Ne postoji nijedna druga humanitarna organizacija. Preduslov za dobijanje tih sredstava, bespovratnih sredstava je članstvo u DS. Visina određuje sa kim si blizak u DS.
Verujem i ne želim da ovim izazivam repliku niti da govorim u pežorativnom smislu, ali verujem da onaj ko je blizak sa kolegom Stefanovićem, dobiće ali nešto malo. Ali, ako si blizak sa Ješićem, možda nešto malo više. Ali, ako si blizak sa Pajtićem, ma, pišeš cifru, to je otvoreno, nalog je otvoren skroz. Nejasan mi je samo položaj gospodina Šutanovca, šta dobijaju oni koji su bliski sa njim? U stvari, nema bliskih sa gospodinom Šutanovcem, oprostite.
Sve u svemu, gospodine Vujoviću, SNS će prihvatiti svoju odgovornost i prihvata svoju odgovornost, podržaćemo ovaj predlog zakona zato što znamo da novac na taj način prikupljen do kraja ove godine od 5,4 milijardi dinara, odnosno nešto više od 17 milijardi dinara koliko je projekcija na godišnjem nivou će doći u prave ruke i doći će za prave ciljeve. Pravi cilj je ozdravljenje naših javnih finansija, dolaska na tu zelenu granu, razmišljanja i pregovora koje ćete, siguran sam voditi već do kraja ove godine o onom realnom povećanju plata i penzija, a ne na nerealnim osnovama. Znam da će taj novac biti u rukama ljudi koji na pošten i odgovoran način raspolažu tim novcem i zbog toga će SNS glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Kada smo kod tih ekonomskih pokazatelja, priznajem da ne znam mnogo o ekonomiji, razlikujem „akscize“ od „akciza“, ali učim svakodnevno i spreman sam da priznam grešku, međutim, po tim ekonomskim pokazateljima, kada u jednoj državi, tri godine za redom, a mislim da će to potvrditi i gospodin Vujović, rast deficit, tada se pali crvena lampa, tada se kaže – dosta je i tada se uvode mere koje će taj rast deficita da zaustave i da ga smanjuju.
Srbija je jedina zemlja na svetu, koja je pet godina za redom imala rast deficita, pet godina je čak i premijer, gospodin Cvetković, o nekim stvarima govorio na sednicama Vlade Republike Srbije, ali je bio preglasan od nekih ljudi koji su danas ovde, rečima – šta ti znaš, sa rečima – mora da se ide u nerealno povećanje i plata i raznih drugih stvari, samo i isključivo u političke svrhe.
Kada govorimo o tim dobrim merama, 2012. godine, promenom vlasti u Srbiji, poštovani građani Republike Srbije, u budžetu Republike Srbije je bio likvidan za 15 dana, za 15 dana je ostalo novca u budžetu, za pola jedne plate, za pola jedne penzije, 15 dana smo bili daleko od totalnog kolapsa.
Ono što reče kolega malopre – pa da, možete ali kada bi građani trpeli gladni i ne znam šta radili po Srbiji.
Vaša politika ih je dovela na 15 dana od takvog scenarija.

Ono na šta bih upozorio ovaj pokret za suncokret, da se iz ove naše države ne ide krišom nigde, da je naša zemlja slobodna zemlja, da je u našoj državi svako slobodan i može da ide gde god želi, kako god želi.
To što nekome u ovom pokretu za suncokret ne odgovara promovisanje potencijala naše zemlje, meni kao patrioti, meni kao lokalnom patrioti, nekome ko dolazi iz najlepšeg turističkog mesta u Srbiji, a to je Vrnjačka banja, naravno da odgovara i naravno da sam se zdušno pridružio naporima premijera da jedan deo tih sredstava koje potrošimo van granica naše zemlje ostane u Srbiji.
Takođe, upozorio bih pokret za suncokret da je spoljna politika nešto što najmanje treba kritikovati. Zajedničke sednice Vlade i sa Makedonijom, sa Mađarskom dva puta, sa Slovenijom, sa Republikom Srpskom, najbolji mogući odnosi sa Republikom Hrvatskom, sa Bugarskom, Rumunijom, Srbija je faktor stabilnosti u regionu, poštovana. Naročito posle poslednje izjave, hrabre i dostojanstvene izjave premijera Vlade da bi otišao u Srebrenicu da se pokloni senima ubijenih.
Taj licemerni osmeh u ovom pokretu za suncokret pokazuje samo mržnju, jer neko radi bolje, neko radi kvalitetnije, zato što je Beograd dobra destinacija za posetu i gospođe Merkel i gospodina Putina. Zato što je gospodin Aleksandar Vučić rado viđen gost i u Briselu i u Berlinu, i u Parizu i u Vašingtonu i u Moskvi.

A suncokret neka razmišlja o tome kako vode politiku od jutra do mraka.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 106. Opstrukcija jeste vid političke borbe, legitiman, ali je opstrukcija i pokazatelj da predlagači amandmana u stvari nemaju nikakvu suštinsku zamerku, pa onda upotrebljavaju Poslovnik samo da zaustave neke procese u Narodnoj skupštini. Loše je kada pređemo u vređanje. Loše je kada pređemo u omalovažavanje. Loše je kada neko komentariše potencijalni doktorski ili bilo kakav rad. Valjda je to naučio u toku svog dvanaestogodišnjeg studiranja, gde je više studirao omalovažavanje i vređanje nego ono što mu je bilo na samom dnevnom redu.
Ali, ja apelujem i na narodne poslanike Srpske napredne stranke, apelujem i na ostale narodne poslanike, a apelujem i na vas, gospodine predsedavajući, ako je gospodin ministar Stefanović mogao tu sa svojim saradnicima da dođe i da strpljivo čeka debatu o predloženom dnevnom redu, ako građani Srbije koji dan danas gledaju u nebo da li će biti oblaka koji će im doneti grad i odneti letinu, a mi ćemo ovde pričati o povredi Poslovnika i da li je neko tako svilen pa mu ne odgovara da jedna vrlo korektna koleginica u svojim nastupima, kao što je to Marija Obradović, sme tako da se obrati ako se obrati lično. Ja vas molim, kao i ostale koleginice i kolege, dajte da govorimo o tački dnevnog reda, dajte da govorimo o onome o čemu je i Vlada Republike Srbije danas ovde došla da govori, ono što i građani Republike Srbije od nas očekuju.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući, ako ste završili ovo ćaskanje. Da hoću da budem zlonameran, a neću, mogao bih da kažem da je uvaženi kolega u toku svog dvanaestogodišnjeg studiranja imao vremena da nauči da pravilno izgovori „vazduhoplov“.
Ja sam, znate, završio moj fakultet za duplo manje vremena, pa eto žurio sam pa možda neke stvari nisam uspeo da naučim da pravilno izgovorim…
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Niste mogli za mesec dana.)

Ali, ne želim da budem zlonameran, uostalom, moj lapsus je mnogo benigniji i po građane Srbije bezopasan u odnosu na razne finansijske lapsuse, razne Vračarske kvadrate, razne marifetluke bivšeg režima, ali ja sam se građanima Republike Srbije, a koristim i ovu priliku da zbog moje greške, mog lapsusa i uputim izvinjenje, ali za one koji su zloupotrebili svoj položaj bogateći se, nisam čuo ni izvinjenje ni prema pravosudnim organima, ali najvažnije izvinjenje koje moraju da upute građanima Republike Srbije i da politički to što su im građani rekli i poslali ih u političku penziju, nije dovoljno za nivo štete koju su učinili i građanima Srbije i celoj Republici Srbiji.
Srpska napredna stranka neće podržati ovaj amandman. Razlog je veoma jasan i on je opisan i u obrazloženju zbog čega je i Vlada odbila ovaj amandman. Umesto da se formiraju razno-razne agencije, umesto razno-razne birokrate, ma koliko oni stručni bili, plaćaju, mislim da je neophodnije da taj novac se upotrebi za modernizaciju radarskog sistema, za praćenje gradonosnih oblaka, da je mnogo pametnije i korisnije da se ta sredstva upotrebe za kupovinu raketa, da se ta sredstva upotrebe da modernizaciju lansernih stanica za finansiranje što većeg broja ljudi koji će te rakete i ispaljivati.
Da se upotrebi i na kraju krajeva i za štetu koji grad čini usevima u Srbiji, nego što ćemo sada formirati agencije, praviti novu birokratiju, praviti nove sisteme, praviti nešto što od čega direktnu korist građani Srbije neće imati.
Mislim da RHMZ ima sasvim dovoljne kapacitete i stručne i kadrovske da sve to može da iznese i protiv sam bilo kakvog formiranja novih agencija i novih nameta i na budžet Republike Srbije, ali i prema građanima Republike Srbije.
Međutim, ono što je najopasnije, bez obzira na te opaske, bilo ih je i biće ih, ali ono što je veoma opasno, govorim o amandmanu mnogo više nego što su to činili neki prethodnici… Ono što je veoma opasno je rečenica koja je malopre izgovorena – zašto je uhapšen sudija zbog mita od 1.700 evra? Ne znam da li je 1.700 ili 17 ili 170 ili ne znam koliko. Da li to znači da za DS postoji cenovnik u mitu, u korupciji, pa znate, 1.700 evra, to je za ručak, to nije mito? Jedan evro je mito, osim ako vi ne propisujete cenovnik. Ja vas molim, izađite sa tim cenovnikom. Zbog tog cenovnika smo mi sada ovde gde jesmo. Zbog tog cenovnika je mito i korupcija užiljena u našem društvu. Zbog tog vašeg cenovnika smo na tom mestu u borbi protiv korupcije bili 2012. godine.
Znate li koliko je opasno kada narodni poslanik sa govornice Narodne skupštine kaže – zašto ste uhapsili nekoga zbog mita od 1.700 evra? U DS se dobijala nagrada za 1.700 evra, ili grdnja zašto samo toliko. Kažite, izađite i kažite – imamo cenovnik, pa za šta se dobija nagrada, za šta se dobija aplauz, za šta se dobija možda i mesto u predsedništvu DS. To su stvari koje su veoma opasne da se ovde podržava uzimanje mita i još opasnije da se ulazi u istražne radnje.
Kako može jedan narodni poslanik da zna da li je neko uhapšen zbog mita od 1.700 ili koliko je kod njega pronađeno, za koliko se sumnjiči? S kojim pravom mi od ove sale pravimo sudnicu? Eto, prethodni kolega je sebi dao ulogu advokata odbrane, ali su argumenti veoma tanki.
Gospodine Stefanoviću, SNS podržava vašu iskrenu borbu, koja se pokazuje svakodnevno i onda kada su privedeni ljudi koji nisu članovi nijedne stranke i onda kada su privedeni članovi DS i SNS i SPS, u kriminalu i oni koji se bave kriminalom nemaju zaštitu ni iza jedne bilo kakve boje članske karte, ni za kakvo poznanstvo. Ili si uzeo mito, ili si radio pošteno. To je jedino pitanje koje mora da se postavlja i u našem društvu i ovde.
Poznati su rezultati i u borbi protiv trgovine narkoticima. Poznati su rezultati koje je policija pokazala prilikom kontrole i splavova, ali i drugih objekata. Poznati su rezultati da ste otkrili i da su otkriveni počinioci zločina koji su se desili pre sedam, osam, deset godina, kada je bilo veoma teško otkriti…

Rezultati MUP pod vašim rukovodstvom i sa vašim timom su vidljivi i za SNS imate podršku i samo tako nastavite.

Gospodine ministre, ima jedna izreka u Srbiji. Kažu prvih 20 godina u opoziciji je teško, posle toga će se navići, tako da se ne brinem ja za vaše zdravlje i dugovečnost i podržavam ono što ste malopre rekli.
Pošto ste dokazali kada smo govorili u načelu i u pojedinostima o ovom Predlogu zakona da Zakon o protivgradnoj zaštiti nije bilo i da to ne može da spreči nikakva ni odluka o poveravanju poslova, niti bilo kakvi drugi niži pravni akti. Lj Da je postojao sistem, postojao je, da je postojala protivgradna zaštita, postojala je sa kojom se često eksperimentisalo, sa kojom se često igralo umesto da se modernizuje i unapredi, da nije bilo volje da se zakonski reguliše, nije bilo volje i tu pokazuju jasni podaci, podaci koje ću vam ja vrlo rado izneti.
Po istraživanju RHMZ u periodu od 2002.-2009. godine prosečna šteta koju godišnje trpi Republika Srbija od grada i jakih padavina iznosi oko 7,3 milijardi. Taj podatak bišvem režimu koji sada želi da nam uvede neke agencije ida dodatno optereti budžet nije bilo dovoljan za reakciju, 7,3 milijarde dinara je godišnja šteta od grada.
Godine 2009. samo u jednom danu, a taj dan je 20. april 2009. godine, načinjena je šteta od 47 miliona dinara, na području na kojem su bile zasađene recimo kajsije, 47 miliona dinara u jednom danu. Da li je bivši režim odreagovao? Nije, briga ih za kajsije, briga ih za ljude kojima je ta godina bila dovedena u pitanje i egzistencija tih porodica je dovedena u pitanje.
Zaharije Trnavčević, uvaženi kolega narodni poslanik tvrdio je 2010. godine da je šteta te godine, a znamo da je gospodin Trnavčević jedan vrsni poznavatelj i poljoprivrede i svega onog oko poljoprivrede, a slažem se da protivgradna zaštita nije direktno vezana samo za poljoprivredu, da je te 2010. godine, šteta iznosila rekordnih 100 miliona evra.
Da li je tadašnji režim rekao – dajte uredićemo zakon, dajte uradićemo nešto bolje, dajte probaćemo da uradimo nešto? Ne nije, nije ih bilo briga. I sada dolazimo do onog veoma teškog momenta. Savet za borbu protiv korupcije je 2010. godine, a malopre smo od kolege čuli da je direktor tada RHMZ bio član DS, istaknuti član DS, Savet za borbu protiv korupcije je uputio zvaničan dopis Mirku Cvetkoviću, upozoravajući na netransparentan rad. Smatra se da je pričinjena šteta veća od 8,5 miliona evra, jer nije postojala evidencija o kupljenim i utrošenim raketama. Znate, novac se troši, nema veze koliko je raketa kupljeno, nema veze koliko je ispaljeno, neva evidencije. Nešto nije bilo zakona, nije bilo evidencije o raketama.
I tada je postojao deficit sa raketama iako se navodi da budžet predviđao za te svrhe 10 miliona evra. Od 2004. godine, to je najznačajnije do 2010. godine, nabavka protivgradnih raketa je išla putem direktnog pogađanja, umesto preko javnog tendera što je bilo po zakonu. One su kupovane za 30 hiljada dinara po komadu, umesto po 20 hiljada kolika je bila tada tržišna vrednost. Nije bilo kontrole kvaliteta, niti ikakve kontrole kupljenih količina raketa.
Da li je ovo način kako se treba ophoditi prema protivgradnoj zaštiti? Da li je ovo način, da li je ovo sistem? Da li ne traba o ovako zagađenom sistemu odreagovati predlogom zakona? Da li je ovo najbolji zakon, verujem da nije, ali je postojala najbolja volja predlagača da se ova oblast uredi, da se sve stavi pod jednu kapu. Nikakvih agencija, nikakvih jednih, drugih ili trećih adresa. Jedna adresa i za praćenje oblaka i za izdavanje naređenja i za strelce i za nabakvu raketa, sve je na jednom mestu, sve je u RHMZ koji nikada više ne sme i neće raditi netransparentno, neće rakete plaćati 50% više kao što ste ih plaćali, neće morati da odreaguje Savet agencije za borbu protiv korupcije. A Vlada, tada Mirko Cvetković su okretali glavu na drugu stranu, nije ih bilo briga. Zbog toga ponavljam, SNS će zbog ovakvih anomalija kojih je bilo u prošlosti, zbog anomalija zbog kojih su najviše trpeli građani Republike Srbije, podržati ovaj zakon koji ste gospodine Stefanoviću predložili i odbićemo amandman, jer mislim da novac koji bi bio upotrebljen za formiranje agencije, za zapošljavanje ko zna koga i po ko zna kakvim osnovama, samo bi opteretio i budžet, a taj novac može da se upotrebi na mnogo bolji i kvalitetniji način.

Jasan je stav SNS kada je reč o formiranju bilo kakvih novih agencija i ne bih želeo da se ponavljam zbog čega je nepotrebno formirati novu agenciju. Međutim, sada smo dobili jedno svojevrsno priznanje, kada je predlagač amandmana rekao da su formirali 140 agencija koje nemaju nikakvu svrhu, sem da zapošljavaju partijske kadrove. Pošto nijednu novu agenciju SNS nije formirala, nećemo formirati ni ovu, ovo je samo znak i priznanje da je bivši režim formirao besmislene agencije koje su služile samo i isključivo za zapošljavanje partijskih, kumovskih, rođačkih, bilo kakvih drugih kadrova, samo ne ono i ne onih koji bi doneli boljitak građanima Republike Srbije. Mi ne želimo da nastavimo tim stazama, mi ne želimo da nastavimo tom politikom, ne želimo da formiramo agencije bez ikakvog smisla i bez ikakve svrhe, kao što reče predlagač amandmana, jer to bi bio neodgovoran odnos i prema građanima Srbije i prema javnim finansijama.
Još jednom podvlačim, poslanička grupa SNS će glasati protiv ovog amandmana, zato što želimo da se što više novca slije za radarske sisteme, za same lansirne stanice, za što više raketa, za one ljude koji te rakete ispaljuju, to su sredstva na pravi način utrošena.