…jer ako ga iz te stranke isključe, ostaće samo jedan član i tada će biti u problemu. Tako da vas upozoravam, ali vas molim i da upozorite gospodina Pavićevića da je loše kada se odaziva na nešto što nije.

Član 104, poštovani predsedavajući.
Kada bi vi sa dobrom namerom ili nekom drugom namerom prozvali i rekli – reč ima doktor Babić, ja bih se okretao oko sebe i ne bih ustao, jer ja to nisam. Ja sam diplomirani mašinski inženjer. Ponosim se svojim zvanjem stečenim na Beogradskom univerzitetu, na Mašinskom fakultetu Beogradskog univerziteta, ali je problem kada vas neko prozove – profesore, a vi to niste i to smo saznali sada iz priznanja gospodina Pavićevića i vi ustanete i to prihvatite.
Gospodine Bečiću, meni to u najmanju ruku liči na plagijat, na plagiranje nečega što nije urađeno, na svojatanje titule koja nije njegova i to se sve mesecima i danima čuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Da je gospodin Pavićević odgovoran i da ste ga prozvali sa - profesore Pavićeviću, valjda ne bi ustao s mesta, valjda bi i on gledao po sali koji je to profesor Pavićević u Domu Narodne skupštine.
Takvog nema, gospodine Bečiću. Onda čovek ustane, troši vreme, govori, poziva se na to, još kaže da se profesorska diploma i zvanje stiče na taj način što predsedavajući, ili predsednica parlamenta, u njemu vide, eto, tako nešto. To je strašno, gospodine Bečiću. Koliko pričam ovde, verovatno bih do sada dobio zvanje akademika, koristeći iste ove modele gospodina Pavićevića. Evo, molim vas da me oslovljavate sa akademiče Babiću. Ali, ja to nisam.

Ja neću ustati na tako nešto, kao što gospodin docent Pavićević ustaje na zvanje profesora, a to nije. Veoma je loše što se poziva na nešto što nije i što nije zaslužio. Kada bude zaslužio, ja ću biti prvi koji će mu čestitati.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Pošto u danima i nedeljama, mesecima iza nas, a verujem da će tako biti i u danima i nedeljama ispred nas, nastavlja se ta saga ili sapunica koja se zove pokrajinska Vlada u režiji Bojana Pajtića, zbog toga je javnost bila zasipana različitim informacijama, različitim porukama. Svedoci smo nekih neprincipijelnih i u politici, ali neutemeljenih, ali utemeljenih u ekonomiji koalicija između Bojana Pajtića, DS i SRS, recimo, kao i nekih drugih stranaka.
Zbog toga imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića i poziv pošto sumnja postoji ne samo od strane SNS, već od strane i stranaka koje su u ovom trenutku i koje podržavaju Bojana Pajtića da zadrži vlast u Vojvodini sa 6% podrške građana Vojvodine, što je protiv svih demokratskih načela i principa, da utvrdi da li je 3. novembra i u danima pred 3. novembar bilo elemenata, primanja i davanja mita? Da li je bilo elemenata, finansijskih elemenata koju su omogućili da Bojan Pajtić preživi u političkom smislu, u smislu vlasti u Vojvodini, da preživi još jedan dan?
Imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića, da nas obavesti, da nas izvesti da Narodnu skupštinu, ali i javnost i u Vojvodini i u ostatku Srbije obavesti, dokle se stiglo sa istragama vezanim za Razvojnu banku Vojvodine? Znamo da je šteta koju je ta banka napravila u milijardama dinara. Da je banka otpisala potraživanja koja ne može da naplati u iznosu od 6,51 milijarda, da na to treba dodati 486 miliona dinara kamate, da je Razvojna banka uz Agro banku i Privrednu banku Beograd progutala 20,8 milijardi dinara poreskih obveznika. Bili smo prisutni, da su se i ovoj Narodnoj skupštini zakonom, su se ti dugovi tamponirali, vraćali, dokapitalizovali da bi se opet kroz sumnjive kredite pojedinaca uz političko pokroviteljstvo Bojana Pajtića, AP Vojvodine i DS ponovo gubila kroz neke različite sifone ili one stvari o kojima je pričao moj uvaženi kolega gospodin Aleksandar Martinović.
Takođe, još jedno pitanje imam za ministarku gospođu Kori Udovički, pitanje glasi – koliko je funkcionalna Vlada AP Vojvodine? Koliko je funkcionalna i koliko uspeva da radi svoj posao? Koliko uspeva da radi u interesu građana Vojvodine, a koliko vremena provodi u pravljenju tog magičnog broja 61, 62 i 63? Koliko se bavi pregrupisavanjem poslanika pokrajinskih, a koliko svojim poslom? Kako će se doneti sve naredne odluke na budućim skupštinama AP Vojvodine? Da li će i one biti produkt trgovine, da li će i one biti produkt, kako kaže moj uvaženi kolega Atlagić, trange frange, da li će na taj način, štetu od zadržavanja na vlasti Bojana Pajtića sa celih 6% podrške građana Vojvodine. Da li će se plaćati ponovo iz budžeta, iz nekih različitih fondova za razvoj Vojvodine, iz nekih drugih razvojnih banaka, iz Tesla banke, radnim mestima i svim onim stvarima sa kojima se do sada režim Bojana Pajtića održavao u Novom Sadu i u AP Vojvodine? I koliko će to građane Vojvodine ubuduće koštati? Hvala vam.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, važeći Zakon o finansiranju političkih aktivnosti usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2011. godine. Donesen je i usvojen u jednoj drugoj atmosferi, sa jednom drugom i drugačijom skupštinskom većinom. Donesen je nakon rada radne grupe, nakon javne rasprave. Donesen je kao produkt rada radne grupe u kojoj ne samo da nije učestvovala, već SNS i predstavnici SNS iako parlamentarne političke stranke, nije ni bila pozvana da učestvuje.
Godina 2011. je godina kada se Srbija već uveliko nalazila u epicentru svetske ekonomske krize. Kada je zbog inertnosti tadašnje Vlade, neznanja, nemogućnosti da se odgovori na tu svetsku ekonomsku krizu osim što su slate poruke koje su zbunjivale građane Srbije da smo mi izašli iz krize, ali da to naši građani neće osetiti ili da je kriza naša šansa ili da nas kriza neće dotaći. Kriza nas je bogami ne samo dotakla, nego propustila kroz mašinu kao da je za mlevenje mesa.
U takvoj atmosferi je napravljen zakon čija je glavna karakteristika bila da za finansiranje političkih aktivnosti, za finansiranje političkih stranaka, odlazi 0,15% rashodne strane budžeta. Rashodna strana budžeta su i svi oni krediti koje je tadašnja Vlada uzimala, radila infrastrukturne objekte, radila neke druge objekte, ali je po mišljenju SNS u najmanju ruku bezobrazno da se krediti uzimaju, a znamo dobro iz rasprave o javnim finansijama, znamo dobro pod kakvim okolnostima i kakvim uslovima su ti krediti podizani. Da je za četiri godine od 2008. godine do 2012. godine za 25 puta, porasle su obaveze budžeta prema kamatama i da ćemo mi samo naredne godine u budžetu za 2015. godinu morati da predvidimo jednu milijardu sredstava od budžeta za plaćanje i vraćanje, odnosno samo za plaćanje kamata na kredite koje ova Vlada ni SNS, nisu ni uzele, ni potrošile.
Sa druge strane, političke stranke, ako ćemo zaista realno gledati i pogledati se svi u ogledalo, sve političke stranke nemaju tu podršku i nemaju tu snagu u našem društvu, kako bi svi mi želeli da imaju. Da li zbog zatvorenosti, da li zbog nekih netransparentnih procesa u kojima svi funkcionišemo, ali je način i želja SNS da kroz ove izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, vratimo bar jedan deo ugleda koji političke strane imaju u našem društvu i da pokažemo i pošaljemo jasnu poruku suživota sa građanima koji su nas ovde poslali, da pošaljemo jasnu poruku da umesto bilborda i plakata i tribina i mitinga mnogo je značajnije da se u Srbiji grade škole, da se grade putevi, da ozdravimo naše javne finansije koje je delom svetska ekonomska kriza a delom nemarnost ljudi koji su vodili vlade i vodili ovu državu u prošlosti i doprinele.
Zakon koji je predložila poslanička grupa SNS odnosi se na izmenu nekoliko značajnih delova zakona. Ona podrazumeva da političke stranke imaju pravo kupovine nepokretnosti, nekretnina i sredstava iz javnih finansija. Šta to znači i šta je želja predlagača, šta je želja SNS? Da iza delovanja političkih stranaka ne ostanu samo politička dela, ne ostane ono što smo uradili, iza svih nas koji se bavimo politikom, a u politici su ljudi potrošni, dođu neki novi, neki mlađi, neki pametniji ljudi naslede nas tu i to je jedan sasvim normalan demokratski proces.
Želja SNS je da u tim nekretninama koje ćemo moći svi i koji svi imaju pravo da kupe ili da naprave, da napravimo edukativne centre, da napravimo centre gde će se mladi ljudi učiti politici, edukovati, vežbati, da postanu bolji nego što smo mi, da postanu efikasniji, da ovu državu u budućnosti vode kvalitetnije i bolje, da se uče i na dobrim stvarima koje smo radili, ali i da se uče na našim greškama. Mislim da je za teko nešto neophodno promeniti dosadašnji član 11. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Sa druge strane, svi ljudi koji se nalaze u ovoj sali, svi ljudi koji se bave politikom, vode opštinske, gradske odbore, vode stranke, znaju koliko je teško biti podstanar, imati neke zakupe prostora, koliko puta smo se suočili sa nekim dugovanjima. Na ovaj način daje se prostor da političke stranke za svoje funkcionisanje, ne za privatno funkcionisanje, nikoga ko vodi opštinski, gradski odbor ili stranku, već za funkcionisanje stranaka, lakše funkcionisanje stranaka obezbedimo prostor za buduće generacije, za buduće ljude i za njihovo efikasnije i bolje bavljenje politikom.
Naravno, menja se i član 19. i možda ćemo oko toga voditi najviše polemike danas ovde. Taj član 19. se menja na taj način što se sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste se i za finansiranje troškova izborne kampanje, što je najvažnije u skladu sa ovim zakonom. Šta to znači? Nema permanentnih i stalnih kampanja, nema bombardovanja bilbordima ili plakatima. Sredstva iz javnih finansija mogu da se koriste za kampanje, ali onda kada se izbori raspišu, ne danas, ne sutra, već za tri-tri i po godine, kada se budu raspisali izbori ili nešto ranije prilikom raspisivanje lokalnih izbora.
Ono što je najvažnije, menjaju se članovi 16. i član 20. i to je glavna poruka i glavna poenta ove izmene zakona. U članu 16. procenat 0,150 zamenjuje se procentom 0,105, a reč „rashoda“ zamenjuje se rečima „poreskih prihoda“. Šta to znači? Neka druga skupštinska većina i Demokratska stranka koja je činila okosnicu te skupštinske većine onda kada je bila najveća, najmoćnija, onda kada je mogla da ode u „Razvojnu banku“ i da dobije, dva, tri, pet miliona evra na časnu reč, naravno uz političku podršku i naravno uz vođenje i uz odlazak tamo, pretpostavljam sa Dušanom Elezovićem ili sa sličnim funkcionerima DS, menjala je zakon na taj način što se 0,15% obračunavao sa rashodne strane budžeta.
To je bilo nedopustivo da se za finansiranje političkih stranaka i ono što ide iz budžeta i od svih građana Republike Srbije, da odlazi čak i od onih sredstava koja su kreditne obaveze Republike Srbije, od kredita koje smo uzimali, a znamo da je to bilo vreme kada su se ti krediti uzimali svakodnevno.
Promena je nastala ne sada. Promena je nastala promenom vlasti u Srbiji 2012. godine kada smo na osnovu Zakona o budžetskom sistemu tih 0,15% obračunavali sa prihodne strane budžeta i to od poreskih, odnosno menja se budžet, kojima se uzima za osnovicu rashode, kojim se finansiraju iz poreskih prihoda, odnosno poreski prihodi su osnovica obračuna sredstava kojima se finansiraju političke aktivnosti i političke stranke.
Na ovaj način, mi bar što se tiče osnovice, usklađujemo se sa Zakonom o budžetskom sistemu, s time kao što smo i obećali, kao što je obećala i najavila SNS, smanjujemo stopu. Smanjujemo stopu za 30% odnosno sa 0,150% za redovno finansiranje, odnosno sa 0,1% za izborne kampanje, smanjuje se na 0,105% odnosno 0,07% za izborne kampanje.
Na taj način želimo da više sredstava ostane u budžetu, da se više sredstava koristi za korisnije, efikasnije stvari, da se više sredstava koristi za oživljavanje i ozdravljivanje javnih finansija, da više sredstava ostane u budžetu za izgradnju porodilišta, bolnica, vrtića, škola, puteva, svega onoga što čini život u Srbiji, a na ovaj način, na način što smo poresku osnovicu prebacili sa rashodne strane koja je uvek najsigurniju, na prihodnu stranu odnosno na poreski prihod, biće nam motiv da se borimo da ova država ima što više poreskih prihoda, da ne zabadamo glavu u pesak, kao što je to bilo u prošlosti, pa se samo jednoj kompaniji Marka Miškovića, nije ni utvrdila poreska osnovica.
Recimo, pa se nekim ljudima, kako se to sada elegantnije zove, vlasnicima krupnog kapitala, više nisu tajkuni, sada su vlasnici krupnog kapitala, dozvoljavalo da maltene taj porez i zastari, ali ova Vlada je i od gospodina Rankovića Peconija, naplatila 8 miliona evra, kako je i rekao gospodin Aleksandar Vučić ovde, 8 miliona evra na ime poreza. Borimo se sa svima drugima. „Luka Beograd“ za šest meseci je naplaćeno četiri puta više sredstava nego u protekle četiri godine zajedno. Ovo je motiv da više ne okrećemo glavu na drugu stranu kada nam daju robu bez fiskalnog računa ili kada gledamo kako se neke stvari rade a porez je utajen.
Zbog toga tražim i očekujem podršku, ne samo poslaničke grupe SNS koja potpisima podržava ovaj predlog zakona, očekujem podršku svih odgovornih ljudi, koalicionih partnera SNS, očekujem podršku i svih narodnih poslanika, jer mislim da nam je tačka spajanja svih naših politika ozdravljenje javnih finansija, bolji život građana Republike Srbije, više investicija, više radnih mesta, a manje za političke stranke. Hvala vam.

Za početak bih pitao uvaženog kolegu gospodina Đurišića – da li će u tom medijskom mraku, koji vlada Srbijom, a eto o tom medijskom mraku se sada raspravlja u maloj sali Doma Narodne skupštine u prisustvu svih predstavnika pisanih i elektronskih medija, da li će slučajno u toj i takvoj atmosferi i u tom i takvom medijskom mraku večeras biti u emisiji „Da, možda, ne“ sa mojim uvaženim kolegom Aleksandrom Martinovićem? Da li je to medijski mrak kada predstavnik opozicije, koji se žali na medijski mrak, učestvuje u emisiji na javnom servisu? Mislim da je to regularno i normalno predstavljanje svojih političkih stavova, predstavnici vlasti i opozicije, ali je licemerno da se večeras pojavite i da se pojavljujete na svakoj mogućoj televiziji i da se pojavljujete u svim mogućim pisanim medijima, a da kukate u ovoj sali, ali ono što je najgore, da koristite svaku priliku pojavljivanja, a bili smo skoro zajedno u ovom domu Narodne skupštine kada sam bio šokiran izlivom neistina na ime navodnog medijskog mraka u kojem će večeras Marko Đurišić učestvovati u emisiji na nacionalnoj frekvenciji.
Dovoljno je reći, iako ne možete da dokažete, iako toga nema, ali je dovoljno da ste rekli. Kao matrica, kao mesidž boks, svi ćemo o tome pričati. Nema veze što ćemo večeras biti na nacionalnoj televiziji. Nema veze što će Marko Đurišić ukrstiti koplja sa mojim uvaženim kolegom Martinovićem, ali je važno reći da u Srbiji postoji medijski mrak, jedini mrak koji vide pojedinci koji su dobili zadatak da o tome pričaju kao ptice na grani, iako toga nema. To se dokazuje večerašnjim gostovanjem. Sutra uveče ću biti sa vašim kolegom na jednoj regionalnoj televiziji u Nišu. Da li je to medijski mrak? Da li je tako, akademiče? Da li je tako, kolega? Tako je. Da li je to medijski mrak? Dajte jednom da pričamo na osnovu činjenica, na osnovu istine, a ne samo što ćemo izreći neke stvari koje nemaju nikakve veze i nikakvo utemeljenje u istini.
Plemenitost, društvena odgovornost. Da, SNS je društvenu odgovornost i plemenitost pokazivala kada smo iz javnih finansija, iz budžeta primali nula dinara. Nemojte meni pričati i nemojte SNS pričati koliko je teško sa finansijama koje će vam biti umanjene za razliku od onog vremena kada ste vi formirali vlast i Vladu i život u Srbiji i kada ste samo povećavali sebi. Srpska napredna stranka je tim zakonom dobila nula dinara do 2012. godine, od svog osnivanja 2008. godine nula dinara. Nismo kukali, nismo se žalili, ali smo zato otišli u Kraljevo i sa sredstvima članova SNS, sa 33 miliona dinara, javno, transparentno pokazanih, napravili šest kuća, pomogli smo 350 domaćinstava. Kada smo nosili građevinski materijal i zidali kuće u Kraljevu, vi ste išli u Razvojnu banku Vojvodine i uzimali na časnu reč kredite. Šta ćemo sa tim? Da li je ovaj govor bio žal za tim vremenom? Neće se vratiti.
Nemojte o penzionerima, molim vas. Nemojte o penzionerima. Zašto su neke stvari rađene pre nekoliko nedelja u ovom parlamentu? Zašto smo teške i neprijatne stvari obećali građanima u predizbornoj kampanji? Zato što smo znali za javne finansije, kakvo je stanje u javnim finansijama, šta ste ostavili, kako ste vatru gasili benzinom, kako ste na svetsku ekonomsku krizu odgovarali novim zaduživanjima i novim povećavanjima, a samo da bi dobili neke nove izbore, novu podršku kod penzionera i kod zaposlenih u javnom sektoru. Sada kada ste doveli do te situacije i takvog stanja u javnim finansijama, da smo nastavili istim putem, istim receptom, vašim receptom, 2017. godine isti ti penzioneri ne bi primali ništa, ni lekari, ni penzioneri, ni profesori. Niko ne bi primao ništa zato što bi bili u bankrotu.
Za razliku od nekih drugih država, Srbija ne bi imala na koga da se nasloni. Za razliku od nekih drugih država koje su 2009, 2010. godinu započeli sa ozdravljenjem javnih finansija, započeli sa uštedama, zašto niste govorili o Portugalu, Španiji, Irskoj, Letoniji, Estoniji, Litvaniji, Rumuniji, Sloveniji, Grčkoj. Svuda su smanjivali penzije između 12% i 15% linearno za sve penzionere. Mi smo uspeli, ova Vlada Republike Srbije i Aleksandar Vučić, da sačuvamo 61% penzionera, da se ne umanji ništa. Zašto ne kažete da su u javnom sektoru u ovim zemljama, koje su dovele do toga da im je sada deficit budžeta 0,8%, smanjivali plate između 20% i 30%. Ozdravili su.
Mi nismo alhemičari. Mi ne primenjujemo nešto i ne eksperimentišemo na građanima Srbije. Primenjujemo ono što su druge zemlje na vreme primenile, a nisu čekale i nisu dolivale ulje i benzin na vatru. Stranke se ne gase i ne rastu parama, a naročito ne parama iz javnih finansija i parama građana Srbije. Stranke nastaju i rastu ili nestaju izbornom voljom građana Srbije i onim što čine i kako čine.
Imali smo preskupe kampanje u martu mesecu ove godine, pa su te političke opcije nestale. Imali smo preskupe kampanje, a gde su sada ti ljudi? Ja sam spreman da razgovaram u budućnosti oko limitiranja sredstava koja se koriste za kampanje i mislim da je to deo neke normalne političke komunikacije koja mora da postoji.
Mislite da je ovaj zakon o finansiranju političkih aktivnosti idealan? Ne, nije. Ali, ove izmene koje vršimo danas i za koje ćemo dobiti podršku u subotu, svih, a vas i dalje pozivam da ne ucenjujete amandmanima, da ne ucenjujete time – e, ako smanjite manje, ako nam ostavite više, mi ćemo da podržimo. Nećemo da prihvatimo takve amandmane. Želimo više da ostane u javnim finansijama i za ozdravljenje javnih finansija, onih koje ste vi razboleli.
Uostalom, za finansiranje, koliko su koštala četiri poslanika SDS-a pre nekoliko dana i kolika je cena dobijena od Bojana Pajtića za podršku Vlade Vojvodine? Koliko su koštali? Da li su dovoljni za zakup nekog prostora i za neki život dalje? Nemojte pruženu ruku SNS-a da taj prostor, politički prostor, stranački prostor, koji je tako zagađen ovakvim stvarima, žalom što ne može da se prihod stranaka prebaci na rashodnu stranu budžeta, što ne možete, kao što sto uradili 2011. godine, da pare za finansiranje političkih stranaka uzimate čak i od kredita.
Sada nas ucenjujete – dajte, smanjite manje, pa ćemo podržati. Nećemo da smanjujemo manje. Smanjićemo strankama najviše, ali morate da kažete i morate biti pošteni, linearno se smanjuje. Koliko se smanjuje vašoj stranci, toliko se smanjuje i SNS. Ne smanjuje se više ili manje. A to koliko vas je tu, ili koliko je nas ovde, određuje izborna volja građana, ne određujemo ni vi, gospodine Đurišiću, ni ja. Određuju ljudi na izborima zato što su procenili kome veruju.
Ja vas još jednom pozivam, kao što sam to uradio i pre nekoliko dana, kada smo mnogo manje ostrašćeno govorili i razgovarali, da bez tog nekog uslovljavanja, čiji će račun za to uslovljavanje platiti građani Republike Srbije jer nisam spreman da razgovaram na taj način, ja vas još jednom pozivam da pričamo i da razgovaramo o budućnosti, da razgovaramo o mnogim promenama i reformama našeg političkog sistema koje nas očekuju, a između ostalih i promenama i nekim novim i kvalitetnijim zakonom o finansiranju političkih aktivnosti i političkih stranaka, da razgovaramo na taj način, da razgovaramo na osnovu činjenica.
Jer, ako bi sada vratili nazad pa pogledali koliko to sredstava nekim pravilnikom koji nije deo ovog zakona, koliko, pod znacima navoda, „vredi“ poslanik SNS a koliko poslanik vaše poslaničke grupe – nije isto. Dobijate više na osnovu pojedinačnog, na osnovu jednog narodnog poslanika. Dobijate više. Ali, to nije deo ovog zakona, deo je nekih podzakonskih akata i kako se taj novac raspoređuje. A valjda smo isti pred Bogom i pred narodom. I mi ne kukamo na to i ne govorimo o tome, ali želimo da se linearno smanji za više od 30% izdvajanje iz budžeta za političke stranke, jer su nam javne finansije, jer su građani u takvoj situaciji da to očekuju, a to i zaslužuju, na kraju krajeva.

Gospođo predsednice, nisam navikao da govorim u atmosferi pretnji. Nemojte to da radite, da ja vama ne bih nešto rekao, pa recite. Do 2012. godine ste radili, sada možete da pričate. Recite šta god želite.
Nemojte da ostaje ništa tajno. Nemojte da se stavlja ispod tepiha, ali da smo kao predstavnici SNS, kada govorimo o medijima 2012. godine, pred izbore i do 2012. godine, bili zastupljeni koliko vi sada, kamo lepe sreće. Pored RTS su nam zabranjivali da prolazimo, a kamo li da uđemo unutra i da budemo u nekoj emisiji, i gospodinu Nikoliću i gospodinu Vučiću, o nama koji smo hijerarhijski ispod na stranačkoj lestvici i da ne govorimo. Hajde da vratimo tu prvu polovinu 2012. godine, koliko puta? U promilima. Nula.
Hoćete da pričamo o nekim drugim stvarima koje su se dešavale u to vreme? Hoćemo da pričamo o svim firmama gubitašima koje su finansirale DS tada? Hoćemo da pričamo o nekim uhapšenim donatorima? Hoćemo da pričamo o svim licitacijama i poslovima koje su finansijeri DS dobili, u to vreme?
Hoćete da pričamo kako se ta milionska donacija DS 2011, 2012. godine naplaćivala kroz zemljište u Vojvodini, koje je davano na korišćenje? Hoćete da pričamo gde su završili svi ti ljudi od Razvojne banke pa na dalje koji su takve stvari radili? Nema problema, ja sam raspoložen, SNS od svog osnivanja do sada nema temu oko koje ne može da debatuje, nema temu oko koje ne može da priča, nema temu koju će staviti pod tepih i nema delovanja koje smo uradili, a da se toga stidimo. Naprotiv, ponosimo se zato što vodimo iskrenu politiku i van granica ove zemlje, iskrenu politiku i pred građanima Republike Srbije, ali nemojte da pretite, molim vas.

Vlasnik preduzeća „Metropolit“ D.O.O, da li vam je poznato to ime, donirao je DS 2012. godine 400 hiljada dinara, Žarko Radonjić, uhapšen pod sumnjom da je organizator kriminalne grupe koja je malverzacijama na uvozu i carinjenu robe oštetila budžet Srbije za 10 miliona evra. Da li vam je poznat taj gospodin Žarko Radonjić?
U finansijskom izveštaju koji je na svom sajtu objavila DS navodi se da je 3. maja 2012. godine, tri dana pre održavanja izbora, od preduzeća „Metropolit“ primila donaciju od 400 hiljada dinara. U rubrici koja označava mesto navodi se Subotica, osim sedišta donatora, može da ukazuje da je stvarni korisnik ove donacije bio Opštinski odbor DS u Subotici na čijem je čelu Modest Dulić, brat bivšeg ministra i poslanika DS, Olivera Dulića.
Da li vam je poznato ovo? Ne pričam o stvarima destriktivnim, izrečenim u žaru političke borbe. Pričam da su vam finansirali ljudi koji su budžet Srbije oštetili za 10 miliona evra i da su se oprali na taj način što su tri dana pre izbora DS uplatili 400 hiljada dinara i vi ste rekli – hvala lepo, evo oprali su se.
Hoćete li da govorimo, ali ne verujem da ćemo imati vremena u ovoj replici, o svim firmama koje su bile gubitaši, a uplaćivali višemilionske iznose DS, ali zato nisu plaćali porez?

Nisu plaćali socijalno i penziono. Nisu plaćali svojim radnicima, ali su donacije DS davali. Idemo dalje. Samo napred.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Uvaženi kolega Čanak je retko u parlamentu, pa verovatno da se zaželi debate, ali u svakom slučaju uvek vrlo rado i pomno slušam ono što govori.
Ono što bih želeo i o čemu bih želeo da govorim, žao mi je, gospodine Čanak, ako ste me pogrešno razumeli, ili ako sam ja možda pogrešno interpretirao. Frustrirajuće je, i o tome sam mnogo puta govorio u parlamentu, kada pogledate istraživanja, pa kad pogledate da nešto više od 3% građana Srbije veruje da narodni poslanici nisu korumpirani, a nešto više od 30% misli da su narodni poslanici izuzetno korumpirani. I danas imamo jedan zanimljiv tvit, ne želim da imenujem, koji je rekao - koliko danas košta kilo žive poslaničke vage? I to je legitimno. Na to ćete dobiti gomilu pozitivnih komentara i gomilu pluseva. Zna se šta se meri živom vagom i koliko košta. Još kada vam tako nešto kaže bivši glavni savetnik bivšeg predsednika države, sakriven negde iza sigurnih zidova nekog salonskog stana, ili ko zna gde, gde ne može da se debatuje, gde ne mogu da se mišljenja suoče, gde ne možemo da se pogledamo u oči, onda to bude strašno.
Strašno je kada polazite ujutru na posao i kada brojim, a brojim i dan danas - jedan, dva, tri, i kažem - ovaj čovek misli da sam ja korumpiran, četiri, pet - i ovaj moj komšija misli da sam ja korumpiran, ali to je činjenica. Saglasan sam sa vama kada kažete da mi ovakvim raspravama i time što stalno tragamo za tačkama razdvajanja stalno promovišemo to koliko smo različiti i da time što smo različiti moći ćemo da se kandidujemo kod građana, po različitostima. Zašto jednom ne preokrenemo taj točak? Zašto ne tragamo za sličnostima svih naših politika? Neće biti mnogo takvih tačaka, ali te tačke gde će naše politike biti jedinstvene i jednake, to su najstabilnije tačke u našem društvu. Jer, običan građanin koji gleda danas ovu emisiju će reći – dobro, ovi naprednjaci štede, 30 dinara po penzioneru, bolje 30 dinara po penzioneru nego milioni u strankama, ali će i reći – pa, dobro, postoje neki tamo sa druge strane koji, ako im dam priliku, oni će povećati ponovo. Dajte da tragamo za tačkama spajanja. Dajte da se dogovaramo. Dajte da kažemo – to su najstabilnije, najnepromenljivije tačke u jednom društvu. Ali, za tako nešto je potrebno mnogo dobre volje, mnogo razmišljanja o budućnosti, a ne razmišljanja o kvotama, kontingentima, procentima i da li će tih 6% potonuti ili da li je već potonulo.
Govorili ste i o atmosferi u našem društvu i o odnosu našeg društva prema parlamentu. Ja mogu da potpišem te redove koje ste vi izrekli, ali ću vas nešto pitati, pitaću i sebe, a pitaću i druge – ko je napravio takvu atmosferu? Zašto se takva atmosfera napravila u našem društvu? Zašto smo mi do 2012. godine imali svojevrsnu parlamentarnu monarhiju jednog monarha koji je bio sve? Imali smo jednog predsednika države koji je morao da bude i predsednik države i predsednik Vlade, pa je birao najnesposobnije za predsednika Vlade, baš da ga niko ne bi zasenio, pa su teme iz parlamenta morale da budu, ne koje zakone donosimo, ne šta radimo, ne otvorenost parlamenta, teme su pisane sa skupštinskog parkinga - koje automobile vozimo, i iz skupštinskog restorana. To su teme iz parlamenta. Ko je pravio te teme? Ko je naručivao te teme? Ovi novinari koji su pritisnuti svojim obavezama i urednicima? Ne, čestito i pošteno rade svoj posao, iz bilo koje da su redakcije.
Naručeno je da se uruši sve da bi opstao jedan monarh. Ako se pitate odakle takva atmosfera u našem društvu, datira iz vremena monarha Borisa Tadića, jednog najlepšeg, jedinstvenog. Svi mi ostali smo na traci, promenljivi, prolazni.
Nije mi problem da ja budem promenljiv i prolazan, i jesam, kao i svaki čovek, ali je problem što se institucija kojoj trenutno pripadam i svi mi na taj način urušava i ponižava. Zbog toga i jesam za uvođenje i kodeksa ponašanja narodnih poslanika, ali vidim da je i to opet kod nekih shvaćeno i prihvaćeno, pa čak i neprisustvom na poslednjim radnim grupama, gde se traži razlog zbog čega neće glasati ili napasti takav dokument. Zato što mislim da je loše kada se u Narodnoj skupštini zavitla cipelom, poliva vodom i glasa iz Bodruma, jer akteri su ili završili na sudu ili u političkoj penziji i istoriji, osim jednog koji sa šest procenata vrši vlast. Kako vi rekoste, nije legitimno, ali jeste legalno. Slažem se, ali ukoliko se ta legalnost kupuje, dobija trange-frange politikom, kako reče Marko Atlagić, i time da se samo na toj tački spaja DS i SRS ili još neke druge, onda ne vidim ni tu legalnost o kojoj vi govorite.
Mnogo je posla pred nama. Nažalost, ne postoji komunikacija. Nažalost, postoji mržnja. Kada postoji mržnja, onda komunikacije nema, onda dogovora nema, onda napretka nema. Mnogo bi mi draže bilo da je iza nekih poslaničkih zakona koje smo onomad ovde u ovoj Skupštini usvajali stalo 249 narodnih poslanika, potpisi. Nisam dobio nijedan valjani razlog zbog čega nisu stali ostali potpisi. Nisam dobio, ali nisu stali. Pružena ruka od strane SNS za dogovor, za upristojavanje političke scene, postoji. Želja postoji. Ali, ukoliko se na tu pruženu ruku vraća šamarom, stalnim izmišljanjem medijskog mraka, firmi, radovanja kada pendrek završi po leđima nečijeg brata, tvitovima bivšeg savetnika bivšeg predsednika države koji glasi – koliko danas košta kilo žive poslaničke vage, šta da očekujemo? Kakvu komunikaciju možemo da očekujemo?
Mislim da smo izašli malo iz samog domena zakona. Siguran sam da će i tih 30 dinara, kako ste sračunali, ili malo više za one koji imaju manje od 25.000, kojima penzije neće biti umanjene, tih 30 će se pretvoriti u 100 dinara. Možda je to nekome vekna hleba i litar mleka. Možda je to nekome život tog dana. Mnogima u Srbiji baš tih 100 dinara fali danas. Da li fali političkim strankama? Da li je bolje da tih 100 dinara završi kao kvadratni centimetar bilborda u Beogradu ili negde uz auto-put, ili u tanjiru penzionera? Nazovite me populista, nazovite me kako god hoćete, ali ja ću pre biti da tih 100 dinara ili 30 dinara, koliko god dinara, umesto bilborda, umesto plakata koji će sprati prva kiša, da završi na trpezi i u tanjiru, sve tanjem tanjiru, nažalost, penzionera, nezaposlenih u Srbiji, u vrtićima, bilo gde drugde.
Put je popločan željom za krupnim koracima. Koracima od sedam milja. Tih koraka, nažalost, ima samo u bajkama. Srbija korača. Srbija mora da korača, manjim ili većim koracima. Mora da korača, čak i kada sanja, čak i kada spava, čak i noću, nema vremena da zastane. Zbog toga je ovo jedan korak i nisam ga predstavio kao korak od sedam milja, ali sam ga predstavio kao jedan od koraka koji će primiriti javne finansije, koji će građanima Srbije omogućiti više, a naravno manje za poslaničke grupe i za političke stranke i to u onom trenutku kada je SNS najveća, naravno, linearno se umanjuje svima podjednako, a nominalno SNS najviše. I mi ne da ne žalimo zbog toga, ponosni smo na to.

Podržavam gospodine Čanak, i zbog toga ste dobili aplauz poslaničke grupe SNS, podržavam vašu najavu da ćete izaći iz koalicije na pokrajinskom nivou. Verujem da će to istragom nadležnih državnih organa da se vidi, pa iako se ne vidi doći će već neka sledeća skupština, neka sledeća trgovina, tako da će vam biti očito, da je ta većina od 63 pokrajinska poslanika skrpljena, ne mogu da kažem na mišiće, ali na evriće, da.
Jednu stvar ću vam samo sugerisati i ja sam možda napravio grešku. Kralj je isuviše malo, ono što je bilo od 2000 neke do 2012. godine nemojmo vređati Borisa Tadića, on je bio car. Znate, kralj je isuviše malo, da se ne uvredi.
Još jednu stvar čiju adresu jasno vidim i jasnu nameru, to što poslanik kada napusti poslaničku grupu vrati mandat je njegova lična stvar, zakon kaže drugačije. Zakon koji je donela druga poslanička, druga skupštinska većina, SNS ga poštuje, zato što mislim da je to deo evropske agende, a to je da je narodni poslanik vlasnik svog mandata i da može da čini sa njim šta god hoće. Tako da mislim da promovisanje nekih drugih vrednosti, ako nisu lične prirode suočavaju se sa zakonom i suočavaju se sa tom evropskom tekovinom.

Žao mi je samo što prethodni govornik nije pažljivije pratio tok današnjeg zasedanja. Ja sam otvoreno, u vidu poslaničkog pitanja danas postavio pitanje ministru Unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću, oko sumnje na kupovinu poslaničkih mandata  prilikom rekonstrukcije Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Voleo bih, da to što ste malopre izrekli, gde je eventualno SNS u takvim stvarima učestvovala, voleo bih da izreknete javno, jer ukoliko mislite da je bilo gde napravljeno krivično delo, prikrivanje krivičnog dela je takođe krivično delo.
Prema tome, ne mašite praznim papirima i praznim stvarima, jer jednostavno takvih stvari, a mislim da će vam odgovor na takve stvari, najbolje dati, da ste pažljivije slušali, gospodina Čanka.
Jedno je kada se dogovore poslaničke većine i poslaničke grupe ili odborničke grupe, jedno je kada se napravi jedna koalicija, prekomponuje kako se to moderno i kovanica kakva je, prekomponuje, to je sasvim demokratski i normalno, ako se prekomponuje na osnovu programa, a ne na osnovu kvote i kontigenata, i fotelja direktorskih ili bilo kojih drugih, ali je loše kada se pogazi sva različitost politička, sve međusobne stvari koje su nespojive i kada DS legalizuje svoju saradnju i koaliciju sa SRS, ali taman onoliko koliko je potrebno za većinu i za opstanak Bojana Pajtića sa 6% podrške građana Vojvodine.
To je kriminal, to je loše i zbog toga ja pozivam istražne organe da daju svoj sud o tome da li je bilo primanja ili uzimanja mita u Vojvodini pre nekoliko dana ili da li će ga biti za svaku narednu odluku. To kada se uvreži, rekonstrukcija nije završena ići će se sa sledećom odlukom, sa sledećom stvari koja će ići na Skupštinu AP Vojvodine, koliko će biti Skupština usporena, koliko će odluke biti usporene ako će se oko svake odluke trgovati i kojim sredstvima trgovati, s čime trgovati, koliko će građani Vojvodine na taj način trpeti?
Nemam ja problem u pojedinačno ko je na vlasti. Koliko je efikasna ta samouprava odnosno uprava AP Vojvodine? Ako morate prvo da istrgujete sa svojima, pa da kupite druge, pa da ubedite treće, imaju li vremena građani Vojvodine za tako nešto? Nemaju.
Zbog toga mislim da Bojan Pajtić niti je legalan niti je legitimno na čelu vlade AP Vojvodine.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi ne usvajamo obrazloženje zakona, mi usvajamo zakon. Mislim da je pokorisno da ljudi u Srbiji znaju i da napravimo jedno poređenje između pokorisnosti jednog Predloga zakona koji je u skupštinskoj proceduri, koji je definisao i čija je poenta bila samo da bude pre Predloga zakona koji je najavila SNS, pa se u toj žurbi valjda zaboravilo da se smanji procenat izdvajanja za političke stranke, ali je važno bilo biti pre SNS, predati u proceduru pre SNS, bez obzira što se tom izmenom samo u kozmetičkom smislu menjali iznosi. Ako bih iskoristio argumentaciju gospodina Čanka, onih 30 dinara mesečno, onim što je predložila Predlogom zakona prethodna govornica, bi se pretvorilo u 0,3 pare. Toliki je odnos prema uštedama i prema tom pokorisnom i tako finom i ne aljkavo napisanom zakonu.
U tom zakonu i u tom predlogu nigde ne piše, nigde nema odnosa prema primanjima i prema prihodima koji se ostvare u AP Vojvodini. Ja uvek kažem kada na nešto nišanite prstom, kada na nešto ukazujete, pokažite ličnim primerom kako treba.
Demokratska stranka, prethodna govornica su to pokazali zakonom iz 2011. godine. Dijalogom i radnom grupom na koju nisu ni pozvali SNS, broj jedan, po rečima uvažene koleginice Kovač, sve to što je napisano ovde u parlamentu 2011. godine je otišlo na mišljenje u Vladu i došlo nešto sasvim drugo, i to je naravno bespogovorno usvojeno. Na taj način mišljenjem tih pokorisnih i onih koji ne aljkavo sačinjavaju zakone, koji su samo u korist i radi podizanja cifre koja je opredeljena za političke stranke, za političke aktivnosti, su čak i od kredita kojima se ova država zaduživala, čak i od kredita su uzimali deo novca za finansiranje DS i sada su došli da nas uče da li je nešto aljkavo ili nije aljkavo. Gde ima aljkavije? Zadužujte državu, pa onda od tog zaduženja uzmete za finansiranje političke stranke. Gde ima aljkavije?
Pokorisno, da, ali za tu političku stranku. Pokazalo se. Ovde je analiza, ovde je model za koji sam zamolio prijatelja iz Ministarstva finansija da uradi i šta bi značilo, kolike bi se uštede pravile i kolika bi poreska osnovica bila, izvinite, ne poreska osnovica, koja bi bila osnovica za obračun izdvajanja za političke stranke po modelu koji je predložila gospođa Čomić i po modelu koji je predložila grupa SNS. Ne samo što se razlikujemo po predloženoj stopi koja je 30% veća pokorisno od strane gospođe Čomić, od 0,150% u odnosu na 0,105% koliko je u ovom predlogu zakona, već je i osnovica značajno veća. Osnovica koju predviđa SNS je u iznosu od 797.319.600 dinara u odnosu na milijardu 345.747, bla, bla, bla. I u osnovici i u iznosu izdvajanja za finansiranje političkih stranaka se razlikujemo.
Šta je onda tu pokorisno? Šta je tu aljkavo? Od zaduženja uzimate za političke stranke ili od poreskih prihoda po znatno manjem procentu od 30% izdvajati za političke stranke.
Nemojmo zbog greške u obrazloženju, da li se u obrazloženju spominje nacrt ili Predlog zakona, bože moj, pašće zbog jedne reči. Aljkavo je, nije dobro urađeno. Evo, piše – nacrt, ali i piše 30% manje za političke stranke, pa neka građani Srbije procene da li je aljkavo to što ste iz kredita uzimali za finansiranje političkih stranaka, što je bilo malo ono para što ste uzimali u Razvojnoj banci Vojvodine, na časnu reč, pa ni dan danas ne može to da se otplati. Da li je to bilo pokorisno i ne aljkavo ili je aljkavo ovo što sada piše na osnovu nacrta zakona, a u onome što usvajamo je 30% sredstava manje za političke stranke? Neka to procene građani Srbije, a ne gospođa Čomić ili ja. Nemojte da trivijalizujemo nešto. Nemojte da sakrivamo želju da se uzme više kroz to što ćemo tražiti slovnu grešku u obrazloženju zakona.
Završavam sa rečenicom sa kojom sam i počeo – ovde usvajamo zakon, a ne obrazloženje. Da je obrazloženje napravljeno kao tomovi knjiga, opet ne bi prihvatili zato što vam je bolno ono što vam je targetirano i ono što se odnosi članom 16. i članom 20. – 30% manje za političke aktivnosti. To je otklon, to je odnos, odgovoran odnos prema javnim finansijama. To je odgovoran odnos prema građanima i to je otklon od jedne arogantne politike koja je vođena do 2012. godine, gde ste od zaduženja uzimali delove za finansiranje svojih političkih aktivnosti.

Pokorisno je čitati, ali otvorenih očiju. A čitati otvorenih očiju, mogli ste videti da je uvaženi kolega Vladimir Marinković već podneo amandman koji se odnosi na ispravku na koju ste ukazali. Ne vidim tu razloga za dalju polemiku, a taj amandman je u proceduri, čini mi se, već od juče.
S druge strane, mi raspravljamo o ovom predlogu zakona koji je podnela poslanička grupa SNS. Tačno je. Ali, zašto neko ko podnese predlog zakona danas, samo da bi bio brži od SNS, želi da se taj predlog zaboravi? Da li je bolji? Nije. Ali, vi na taj problem, vi na taj izazov gledate sa takvim rešenjem.

Zašto želite sada da se ćuti o tome da ste potrčali da budete brži od SNS i predali zakon kojim se ništa ne menja, ili se kozmetički samo menja? Menjamo strane, ali procenat ne menjamo, ne menjamo ništa, samo da budemo brži od SNS. Brzina se, što se ovoga tiče, ne meri. Ovaj zakon ima svoj nominalni iznos ušteda koje želimo da napravimo, radi te jedne male pilulice koje će naše javne finansije kroz ovakvu uštedu da dobiju, do konačnog ozdravljenja. To je razlika u razmišljanju.
Vi ste vaš stav pokazali Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, gde niste promenili ništa. I sve što je u skupštinskoj proceduri, sve što se javno izrekne i potpiše i da u skupštinsku proceduru, ne možete da kažete – nemojte tako nešto da uzimate kao argument. Ja nisam ni verovao da ćete vi ovo da podržite. Jer, vaš predlog je da se ne menja ništa. I to su ljudi u Ministarstvu finansija jasno pokazali, modelom i onim koliko će DS dobijati na osnovu ovog zakona koji ćemo usvojiti i na osnovu onoga što ste vi predložili i na osnovu onog što dobijate sada. Ono što ste predložili i što dobijate sada, niste promenili ništa.
Mi želimo suštinske promene. Mi ne želimo bilo kakvu kozmetiku, a te suštinske promene pokazujemo na ovaj način. Prihvatam ovu grešku koja se potkrala i koju je gospodin Vladimir Marinković, uvaženi kolega, juče amandmanski već predložio i taj amandman će biti usvojen.