Zahvaljujem.
Govoriću kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS. Na početku bih se zahvalio i Vladi Republike Srbije i nadležnim odborima što su prihvatili ovaj amandman mojih kolega Stefane Miladinović i Đorđa Milićevića i što je amandman postao sastavni deo Vlade.
Međutim, poštovani predstavniče Vlade i predstavnici MUP, ne sumnjivo je da su rasprave u načelu o zakonu o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti izazvale različite komentare, ali je činjenica i mišljenje zainteresovanih za ovu oblast, pa i običnih građana da je Srbiji ne potrebno, nego neophodno donošenje krovnih zakona koji uređuju oblast privatnog obezbeđenja i detektivske delatnosti, pre svega što je Srbija jedina zemlja u regionu koja još uvek nije usvojila zakon u ovoj oblasti, a drugo, što je realnost takva da je u ovakvim uslovima u Republici Srbiji sektor privatnog obezbeđenja veoma razvijen.
Podsetiću da je u ovom sektoru zaposleno, kao što ste i vi rekli, oko 50.000 ljudi i da se raspolaže sa oko 50.000 komada oružja, mada ne postoje precizni podaci o tačnom broju.
U ovakvim uslovima, pružaju se usluge ovakve vrste, koje prate savremene trendove. Međutim, u ovom trenutku ne postoje jasno definisana prava i obaveze pravnih i fizičkih lica koja obavljaju ovu specifičnu delatnost, kao ni jasna uloga nadležnog državnog organa u nadzoru nad obavljanjem poslova iz oblasti privatnog obezbeđenja po uzoru na druge evropske države.
Vi ste, gospodine predsedniče, i u vašem uvodnom izlaganju jasno naveli da oba predloga zakona za cilj imaju profesionalizaciju ovih delatnosti u cilju postizanja nivoa kvaliteta usluga, računajući na njihov doprinos u ukupnom sistemu unutrašnje bezbednosti, koje ovaj značajni resurs svakako može da pruži.
U raspravi u načelu poslanička grupa SPS pokušala je da konstruktivnim diskusijama da doprinos da zakoni budu što bolji kako bi se ovaj sektor u ovim uslovima uradio na najbolji mogući način. I vama i nama je jasno da ne donosimo idealne zakone, što govori iskustvo zemalja u okruženju, ali kada je reč o konkretnim prednostima ovih zakona, najveća dobit je što se stvaraju zakonski okviri za zaštitu interesa građana i države i poslodavaca i zaposlenih u sektoru privatnog obezbeđenja.
U tom smislu, poslanici SPS podneli su predlagaču ukupno 26 amandmana, 20 na zakon o privatnom obezbeđenju i šest amandmana na zakon o detektivskoj delatnosti.

U tom smislu i govorim. Samo ću govoriti vezano za sve amandmane i kasnije se nećemo javljati.
Amandmanima smo želeli da i jedan i drugi zakon budu što kvalitetniji i primenljiviji u praksi, tako da naši amandmani daju doprinos da zakoni budu kvalitetniji u oblastima koje se uređuju, pre svega, status zaposlenih lica, status preduzeća, tehničku opremljenost i upotrebu tih sredstava, zasnivanje radnog odnosa zaposlenih lica, ali i prestanak radnog odnosa, usklađivanje rada zaposlenih lica, kao i usklađivanje zakona sa drugim zakonima.
Na zakon o detektivskoj delatnosti amandmani su predloženi da bolje definišemo koje uslove mora da ispunjava odgovorno lice koje se bavi ovom delatnošću, da zakon mora da bude usklađen sa drugim zakonima, kao i da preciziramo pojedine odredbe zakona.
Na naše zadovoljstvo, prihvaćen je od strane predlagača veći broj naših amandmana i poslanicima SPS je drago što smo dali značajan doprinos da zakoni budu kvalitetniji i primenljiviji u praksi, a da je to prepoznao i predlagač ovih zakona i Vlada Republike Srbije, na čemu im zahvaljujemo.
Na kraju, želim da predlagaču u ime poslaničke grupe SPS poželim uspešno sprovođenje ovih zakona, obzirom da se u Srbiji prvi put reguliše ova oblast.
Na samom kraju, želim da svim vernicima u Srbiji, koji danas slave slavu Svetog Aranđela, čestitam slavu i poželim da još dugo slave, u ime poslaničke grupe SPS.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, kolege narodni poslanici, kao što je poznato u Srbiji ne postoji krovni zakon koji uređuje oblast privatnog obezbeđenja i detektivske delatnosti.
U postupku usklađivanja pravnog sistema sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o prestanku važenja određenih zakona i drugih propisa, stavljen je van snage određeni broj zakona čime su van pravnog sistema Republike Srbije ostala i pitanja koja se odnose na obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja i privatnih detektiva. Ovim su ove dve po prirodi materije izuzetno značajne oblasti za bezbednost građana, ostale pravno neregulisane.
Kao što ste rekli, gospodine predsedniče, Srbija je jedina zemlja u regionu koja još uvek nije usvojila zakon u ovoj oblasti. Podsetiću vas, da su zakoni koji uređuju oblast privatnog obezbeđenja usvojeni u Makedoniji kao Zakon o privatnoj sigurnosti 1999. godine, u BiH kao Zakon o agenciji za zaštitu ljudi imovine 2002. godine, u Hrvatskoj Zakon o privatnoj zaštiti 2003. godine, u Crnoj Gori kao Zakon o zaštiti lica i imovine 2005. godine.
Međutim, nepostojanje krovnog zakona u ovoj oblasti može biti opravdano širokim i temeljnim javnim raspravama koje su proteklih godina vođene u našoj zemlji, a sve sa ciljem da se dođe do najboljeg mogućeg zakonskog rešenja uz sagledavanje iskustava drugih zemalja koje ovakve zakone već imaju u svom pravnom sistemu. Treba naglasiti da komparativna iskustva evropskih zemalja govore da ne postoji idealno i unificirano zakonsko rešenje kojim bi se regulisala ova oblast, već da svaka zemlja u zavisnosti od okolnosti, usvaja model koji njoj najviše odgovara u skladu sa specifičnostima svake zemlje.
Kako ove delatnosti nisu zakonom regulisane to u našoj zemlji ne postoje tačni podaci o delatnosti privatnog obezbeđenja. Iz tih razloga koriste se podaci istraživanje koje su sprovele organizacije civilnog društva i koje govore da su podaci maltene upozoravajući, jer broj zaposlenih u ovom sektoru kreće se između 25 do čak 60 hiljada ljudi, a da je količina oružja u sektoru privatne bezbednosti negde oko 47 hiljada komada. Ako se pravi neko poređenje sa MUP koliko se nalazi komada oružja u MUP to je negde oko 53 hiljade komada, što znači da je razlika negde oko šest hiljada komada oružja.
Želim da napomenem i to da podaci govore da privatno obezbeđenje i detektivska delatnost predstavljaju izuzetno vredno tržište čija vrednost još 2008. godine je bila procenjena na oko 150 miliona evra. Danas je sigurno još veća, imajući u vidu da je registrovano preko tri hiljade firmi u ovoj oblasti. Pri tome imamo u vidu da ne postoje precizni podaci koliko firmi danas radi, što znači da nije mali broj onih koji posluju u sivoj zoni, čime se nanosi velika šteta državi, ali i zaposlenima i građanima o čijoj bezbednosti oni trebaju da brinu.
Takođe posledice pravne neuređenosti su relativno česta i gruba prekoračenja ovlašćenih lica i organizacija koje posluju u ovom sektoru, a do kojih dolazi zbog svojevrsne pravne anarhije koja postoji u ovoj oblasti.
Ovo stvara veliku nesigurnost po bezbednost svih, jer se uglavnom radi o ljudima koji pored dozvole za posredovanje imaju i dozvolu za nošenje oružja.
Jasno je da država mora imati pravnu kontrolu i nadzor u ovoj oblasti. Pored toga, česta je pojava da fizička lica koja se bave ovom delatnošću nisu prijavljena i poslodavci za njih ne plaćaju nikakve doprinose, čime nanose veliku štetu državi i njima, jer kao zaposleni ostaju uskraćeni za svoje socijalno i zdravstveno osiguranje.
Gospodine predsedniče, kada je reč o konkretnim prednostima ovog zakona, jedna od najvećih dobiti koja se postiže jeste stvaranje zakonskog okvira za zaštitu interesa i građana i države i poslodavca i zaposlenih u sektoru privatnog obezbeđenja.
Kao što ste istakli u svom izlaganju, ovim zakonom se postavlja osnova za javno privatno partnerstvo u oblasti bezbednosti čijim stvaranjem će naša zemlja stati rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama EU.
Iskustvo razvijenih zemalja govori da je sektor privatnog obezbeđenja neophodno razvijati u pravcu stvaranja partnerstva sa državom čime se u značajnoj meri olakšava rad policije i drugim službama zaduženim za bezbednost ljudi i imovine.
Spektar usluga koje privatne kompanije iz oblasti obezbeđenja pružaju na evropskom tržištu dosta je širok. Tako recimo, u Francuskoj privatne kompanije obezbeđuju zatvore, u Nemačkoj, Austriji i Estoniji vojna postrojenja, u Rumuniji i Bugarskoj zgrade parlamenta itd. U mnogim državama privatne kompanije obezbeđuju velike kulturne, sportske manifestacije sa velikim brojem učesnika.
Nesumnjivo je da stvaranje zakonskog okvira predstavlja dugotrajan i složen proces. Najznačajniji zadatak države biće uspostavljanje valjanih mehanizama kontrole nad ovim uslugama. Istovremeno, okvir u kojem se privatne kompanije moraju kretati ne sme izaći iz okvira zakona kojima se štiti bezbednost ljudi i imovine, posebno iz okvira Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ni u kom slučaju ne sme se preći granica ovog okvira i to mora biti jasan stav države.
Sa druge strane, kao veliku prednost ovih zakona ističemo zakonom utvrđenu nadležnost MUP-a za izdavanje licenci pravnim i fizičkim licima za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja i detektivske delatnosti. Upravo se ovde definiše da radnik MUP-a ne može biti i radnik u privatnom obezbeđenju.
Posebno podržavamo formiranje stručnog saveta za unapređenje privatnog obezbeđenja i javnog privatnog partnerstva u sektoru bezbednosti koje će pratiti sprovođenje zakona i davati inicijative za unapređenje rada u ovom sektoru.
Jedan od izuzetno značajnih efekata primere ovog zakona biće sprečavanje da različite neformalne grupe vrše poslove obezbeđivanja objekata i imovine, što je sada u ovom pravnom vakumu nažalost, neretka pojava.
U ove predloge zakona predlagač MUP je ugradilo i elemente strategije nacionalne bezbednosti kojim se u poglavlju 4 – politika nacionalne bezbednosti, odeljak 4 – politika unutrašnje bezbednosti u stavu tri kaže – sve veća odgovornost u sprovođenju politike unutrašnje bezbednosti zajedno sa državnim i ostalim organima i institucijama imaju subjekti iz oblasti privatnog obezbeđenja, čija delatnost obuhvata zaštitu bezbednosti pojedinaca, objekata i drugih materijalnih dobara koja nisu obuhvaćena zaštitom nadležnih državnih organa.
Od posebnog društvenog značaja je da delatnost subjekata iz oblasti privatnog obezbeđenja bude u celosti normativno i doktrinarno uređena. Takođe je veoma bitan i stav 6. gde se kaže da važnu pretpostavku ostvarivanja i unapređenja zaštite života i imovine građana, ljudskih i manjinskih prava čini saradnja državnih organa sa subjektima iz oblasti privatnog obezbeđenja i drugim institucijama, ustanovama, lokalnim samoupravama, strukovnim udruženjima, crkvama i verskim zajednicama, medijima, manjinskim zajednicama, organizacijama civilnog društva i građanima, čime se razvijaju odnosi poverenja izgrađuje i jača bezbednost i rešavaju bezbednost tih problema.
Gospodine predsedniče, uvaženi predstavnici MUP, imajući sve ovo u vidu i ceneći težinu i značaj materije koja se prvi put uređuje, poslanička grupa SPS je jednim brojem svojih amandmana želela da da doprinos kvalitetu zakonskih rešenja u nadi da će biti prihvaćeni. O tome će moje kolege više govoriti u toku rasprave. Takođe, ceneći činjenicu da ovi zakoni treba da imaju značajnu ulogu u ostvarivanju unutrašnje bezbednosti i efikasnije zaštite života i imovine građana, još jednom želim da podvučem pozitivne efekte koji će postojati donošenje ovog zakona. U oblasti pravnog poretka to je sprovođenje odredbi i Strategije nacionalne bezbednosti o doktrinarnom i normativnom uređenju u oblasti privatnog obezbeđenja. To je uređenje delatnosti na nacionalnom nivou, harmonizovano se evropskim normama i standardima. Poboljšaće se opremljenost, stručna obuka i kvalitet usluga.
Što se tiče socijalne situacije, to je formiranje reprezentativnih socijalnih partnera na granskom nivou. To je početak socijalnog dijaloga i donošenje kolektivnih ugovora. To je poboljšanje uslova rada i standarda zaposlenih u ovoj grani. Kada govorimo o ekonomskoj situaciji, to je pre svega utvrđivanje tačnog broja pravnih lica za privatno obezbeđenje. Drugo, to je utvrđivanje tačnog broja zaposlenih u ovoj oblasti. To je utvrđivanje godišnje tekuće aktive u ovoj grani. To je stvaranje novih i stručnih profila i to je stvaranje uslova za selekciju kadrova i napredovanja u ovoj struci.
Pre nego što kažem da će poslanička grupa SPS podržati ova dva veoma značajna i bitna zakona, želim da napomenem da ćemo podržati i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Švajcarske konfederacije i Republike Austrije, kao i predloge zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o readmisiji lica čiji je ulazak ili boravak nezakonit, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vjeća ministara BiH o predaji i prihvatu lica čiji je ulazak i boravak nezakonit, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o policijskoj saradnji.
U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za navedene predloge zakona.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavniče Vlade Republike Srbije, kolege narodni poslanici, kao što su istakle moje kolege iz SPS, mi ćemo podržati ovaj zakon, pre svega iz razloga što ovaj zakon ima i sociološki karakter, što će stvoriti uslove pre svega onim našim građanima koji su iz moranja za stanovanje i život izgradili ove objekte.
Pred nama je zakon koji kroz sedam oblasti i 40 članova definiše uslove, postupak i način legalizacije objekata, odnosno delova objekata izgrađenih bez građevinske dozvole. U prvom delu jasno je definisano i to bez alternative na koje objekte se ovaj zakon ne odnosi i za koje se objekte ne može izdati građevinska i upotrebna dozvola. Ovim bi se članovima zakona znatno olakšao rad nadležnih republičkih i lokalnih organa koji će raditi na legalizaciji objekata, tako da nema dileme oko ispunjavanja ovih uslova.
Jasno je definisano da za objekte koji su izgrađeni na zemljištu nepovoljnom za građenje, izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuju trajnost objekta, kao i njegovu sigurnost, izgrađeni na površinama javne namene, izgrađeni u prvom stepenu zaštite prirodnih i kulturnih dobara, izgrađeni u zaštitnim zonama itd, neće moći da se naknadno izda građevinska dozvola. To je dobro što definiše ovaj zakon, sve pojedinosti vezane za one objekte za koje se neće izdavati građevinska dozvola.
U delu zakona gde se govori o uslovima, načinu i postupcima legalizacije objekta, svakako da treba istaći posebno član 5. koji definiše da će se građevinska odnosno upotrebna dozvola izdati za one objekte koji nemaju odobrenje za izgradnju do 11. septembra 2009. godine i za koje je podnet zahtev za naknadno izdavanje građevinske odnosno upotrebne dozvole do 11. marta 2010. godine.
Takođe, ovde treba istaći da kada nadležni organ utvrdi da objekat ispunjava propisane uslove, građevinska i upotrebna dozvola se može izdati jednim rešenjem, što je novina u našoj administraciji koja se bavi plansko-urbanističkim i imovinskim poslovima.
Ovim zakonom se definiše i efikasnost organa koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole, s obzirom da je u obavezi da u roku od osam dana izda građevinsku dozvolu od prijema mišljenja i izveštaja komisije o ispunjenosti uslova o korišćenju objekata, što ocenjujem kao dobro.
Jasno se definiše šta treba da sadrži zahtev za legalizaciju i šta projekat objekta za potrebe legalizacije takođe treba da sadrži. To je definisano kroz pet, odnosno 15 pozicija koje podnosilac zahteva treba da ispuni. Lično smatram da je projektni zadatak propisan od strane podnosioca zahteva ovde suvišan, obzirom da imamo već izvedeno stanje i da već imamo objekat koji postoji na terenu.
Nažalost, s obzirom da imamo i nelegalizovane objekte komunalne infrastrukture, podzemnih, linijskih, infrastrukturnih objekata, nelegalizovane objekte niskogradnje, ovim zakonom je definisano šta zahtev za legalizaciju i ovih objekata treba da sadrži i stvara mogućnost da i njih legalizujemo, a ima ih i te kako na prostoru Republike Srbije.
Ono što je takođe veoma važno i treba posebno istaći je da pravosnažno rešenje koje izda nadležni organ podnosiocu zahteva da bespravno izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove predstavlja pravni osnov za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, što je i cilj i suština donošenja ovog zakona. Jer, konačno, podnosilac zahteva postaje vlasnik objekta i upravlja njime.
U delu zakona se definiše i način utvrđivanja i visina naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Lično mislim da je dobro što se članom 27. i 28. daju nadležnosti da jedinice lokalne samouprave propisuju merilo za obračun visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Sa tog nivoa, jedinice lokalne samouprave mogu da propišu određene neophodnosti i umanjenja za svoje građane, što se tiče ovih naknada, a sve sa ciljem da se legalizuje što veći broj objekata. Ovim zakonom je definisano da se naknada za uređivanje može plaćati u jednakim ratama, čak do 20 godina.
Sve ovo nameće potrebu da se pošalje poruka još danas svim lokalnim samoupravama da odmah krenu sa izradom opšteg akta kojim će urediti merila za određivanje visine naknade, odnosno da ne čekaju krajnji rok od šest meseci i donošenje ovog zakona i da će ovo biti veoma ozbiljan prihod lokalnih zajednica, i što se tiče prihoda od legalizacije i što se tiče prihoda od poreza na imovinu i kasnijih naknada za plaćanje na konto ovih objekata.
U četvrtoj oblasti je definisano rušenje objekata koji su izgrađeni do 11. 09. 2009. godine i za one zahteve koji su podneti do 11. 03. 2010. godine, kao i za objekte koji su građeni posle 11. 09. 2009. godine. Za ove prve rušenje se neće vršiti do pravosnažno okončanog postupka i to je dobro, dok će za ove druge, posle 11. 09, kako piše u zakonu, građevinski inspektor doneti rešenje bez odlaganja o rušenju ako utvrdi da je objekat građen i završen bez građevinske dozvole posle 11. 09. 2009. godine.
Gospodine ministre, odnosno predstavnici Vlade, mislim da takođe ovim vlasnicima treba omogućiti legalizaciju i da treba da prihvatite ove amandmane koji su usmereni i dati od strane poslanika SPS. Na taj bi način izjednačili sve vlasnike svih objekata koji su nelegalno izgrađeni.
Pre nego što završim, želim samo da istaknem da je ovde više puta spominjana uloga lokalne samouprave, u jednom negativnom kontekstu. Lično smatram, pošto sam dugo radio u lokalnoj samoupravi, da je lokalna samouprava samo jedan od faktora koji je vezan za ovu problematiku. Mogu da vam kažem da je u Vranju služba organizovala da može za dva dana da izda građevinsku dozvolu, ukoliko se pribave sve saglasnosti. Međutim, taj put do pribavljanja saglasnosti, od EPS-a, od preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem, gasifikacijom, toplifikacijom, a ne daj bože da vam za objekat preporuče da gradite trafo-stanicu, itd, itd, da ne govorim o javnim preduzećima, tu se pravi jedna vremenska distanca o kojoj je govorio i kolega Dinkić.
Prilikom izrade novog zakona, koji je zaista neminovan, što se tiče planiranja i izgradnje, tu treba biti veoma obazriv i jasno propisati sve elemente koji su u vezi sa postupkom vađenja građevinske dozvole.
Obzirom da sam vezan vremenom, efekata što se tiče ovog zakona ima više i to u pozitivnom smislu, te iz tog razloga pozivam sve poslanike da zaista prihvatimo ovaj zakon i da se u Danu za glasanje izjasnimo za njega. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, 2. jula se navršava tačno godinu dana od kako je izgorelo do temelja Narodno pozorište "Bora Stanković" u Vranju, pozorište koje ima tradiciju dugu skoro 120 godina i predstavlja stub kulture Južne Srbije i jedno je od najprepoznatljivijih pozorišta u pozorišnom životu čitave Srbije. Moram da kažem da počinioci ovog dela još uvek nisu pronađeni i nakon godinu dana nisu osuđeni.
Grad Vranje je u proteklih godinu dana učinio niz koraka kako da se krene sa rekonstrukcijom i rešavanjem ovog problema, tako da je u proteklom periodu rasčišćeno zgarište i da je sprovedeno niz akcija u kojima je prikupljeno oko 35 miliona dinara za rekonstrukciju ovog pozorišta, da je EU preko Programa "Progres" infinansirala kompletnu tehničku dokumentaciju.
Da bi se krenulo u realizaciju ovog projekta čija će vrednosti biti oko 150 miliona dinara potrebno je samo za građevinske radove oko 60 miliona dinara. Iz tih razloga sam predložio amandman na član 5. koji glasi da se pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne godine razdeo 27. Ministarstvo kulture i informisanja, naziv organa – ustanove kulture, u koloni – naziv kapitalnog objekta ispod reči – sanacija i adaptaciji narodnog muzeja dodaju reči – izgradnja pozorišta "Bora Stanković" u Vranju i iznos sredstava za 2013. godinu, 24,5 miliona dinara. Iznos ove aproprijacije namenjen je sanaciji i adaptaciji za dogradnju Muzeja savremene umetnosti u visini od 124.569.890. dinara, da se zamene iznosom od 100.069.890. dinara. Cilj mi je bio da se deo sredstava preusmeri sa pozicije rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti u iznosu od 24, 5 miliona dinara za izgradnju i obnovu pozorišta "Bora Stanković" u Vranju.
Amandmanom koje je ministarstvo dalo, i odbor prihvatio, kaže se da se amandman ne prihvata zato što ekonomska klasifikacija 511. – zgrade i građevinski objekti na kojoj su obezbeđena sredstva za kapitalne izdatke ustanova kulture podrazumeva kapitalna ulaganja u ustanove kulture koje su osnovane od strane Republike Srbije i ne odgovara karakteru sredstava za finansiranje ustanova kulture osnovanih od strane jedinica lokalne samouprave.
Prihvatam ovakvo obrazloženje gospodine ministre, ali vas molim da, a čuo sam da kada je bila rasprava u pojedinostima obećali da će se iznaći mogućnost da se izdvoje potrebna sredstva kako bi se krenulo sa rekonstrukcijom i obnovom ovog pozorišta, obzirom da je nemoguće raspisati tender vezano za novi Zakon o javnim nabavkama dok se ne obezbede odgovarajuća sredstva, u ime građana Vranja i svih obožavalaca pozorišnog života da se obezbede ova sredstva. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine ministre. Samo da vas informišem, a rekao sam malopre kada sam obrazlagao amandman, da je EU, odnosno program "Progres" isfinansirao kompletnu tehničku dokumentaciju vezano za ovaj projekat, tako da ćemo ovako kako ste vi obrazložili podneti određene zahteve. Zaista mi je drago što ćete podržati ovaj naš projekat. Nadamo se da ćemo prilikom obeležavanja godišnjice pozorišta u januaru mesecu imati završeno pozorište. Hvala lepo, i pozvaćemo vas da dođete.

Uvažena predsedavajuća, evo samo u cilju pojašnjivanja nekih stvari vezano za ovaj amandman. Želim da napomenem da ovde ministarstvo, odnosno Skupština usvaja zakon i ministarstvo predlaže način prevoza učenika. Sasvim je korektno rešenje što se tiče davanja kilometraže, da je to otprilike četiri kilometara.
Plaćanje naknade za prevoz vrše lokalne samouprave i zaista na ovaj način apsolutno razumem kolege iz DS da se smanji kilometraža na dva, ali to bi izuzetno ugrozilo budžete lokalnih zajednica.
Ako vam kažem da jedna lokalna zajednica koja ima 10 hiljada učenika, na mesečnom nivou finansira prevoz sa milion dinara, verovatno bi smanjivanje kilometraže na dva kilometara povećalo to barem za još milion dinara najmanje, da bi to apsolutno bila velika opasnost za budžete lokalnih zajednica.
Prema tome, ovde ministarstvo propisuje, odnosno Vlada i mi donosimo zakon, a lokalne samouprave plaćaju iz svojih budžeta.
Ovde se radi o sledećem. Ne plaćamo mi pešačenje učenika nego plaćamo onih četiri i više kilometara prevoza za učenike gde je organizovan prevoz. Prema tome, mislim da je zaista korektno rešenje od strane ministarstva i predlažem da prihvatimo ovako kako je ponuđeno u zakonu. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege, moje pitanje je vezano za oblast životne sredine.
Naime, radi se o sledećem. Republika Srbije, odnosno bivše Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, koga je zastupao državni sekretar Bojan Đurić, zatim, Fond za zaštitu životne sredine, koga je zastupala mr Željka Jurakić, 14 gradova i opština i 14 komunalnih preduzeća iz ovih gradova koje se bave odlaganjem komunalnog otpada, potpisali su početkom jula 2011. godine ugovor o sufinansiranju projekta – Izgradnja i opremanje reciklažnog centra, odnosno Centra za razvrstavanje i privremeno skladištenje reciklažnog materijala i posebnih tokova otpada.
Želim da napomenem da su ovim projektom bili obuhvaćeni gradovi: Užice, Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Jagodina, Vranje, Niš, Pirot, Bor, Zaječar, Zrenjanin, Subotica, Šabac, Sombor, odnosno da je ovim projektom bilo obuhvaćeno negde oko dva miliona stanovnika Srbije.
Ugovorom su jasno definisana prava i obaveze Ministarstva, jedinica lokalne samouprave i javnih komunalnih preduzeća u pogledu realizacije predmeta ugovora, kao i finansiranje putem Fonda za zaštitu životne sredine.
Ugovorom je takođe bilo definisano da se projekat realizuje u tri faze. Prva faza - izgradnja tehničke dokumentacije, druga faza – pripremi radovi za izgradnju i treća faza – otpremanje reciklažnog Centra.
Članom 3. ugovora je precizirano da su sredstva obezbeđena u iznosu od 42 miliona po jednom reciklažnom centru, i to 20 miliona za prvu fazu, koja se odnosila na pripremne radove i izgradnju, i 15 miliona dinara za otpremanje reciklažnog centra, a da je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedi sredstva potrebna za realizaciju predmetnog ugovora.
Nepredviđene okolnosti u postupcima rešavanja imovinskih odnosa i dobijanje lokacijske dozvole su uslovile potrebu za produženje ovih rokova za realizaciju navedenog projekta, ali je nekim aneksima ugovora definisano da se projekat realizuje do 1. septembra 2012. godine.
Imajući u vidu preuzete obaveze, koje su ugovorom definisane, lokalne samouprave su preduzele određene korake u cilju realizacije projekta, pre svega, u smislu izrade plana detaljne regulacije, uređivanje lokacije, u smislu do kompletiranja, odnosno kupovine zemljišta, izrada planske dokumentacije i rešavanje problema infrastrukture, kao i izrada tehničke dokumentacije, do vađenja građevinske dozvole.
Morate priznati da su lokalne samouprave i javno komunalna preduzeća uložile dosta truda da bi se svi ovi problemi rešili i ušli u realizaciju. Pored truda, i posle, oko početka ovog projekta, lokalne zajednice su uložile i značajna finansijska sredstva. Za grad Vranje znam da je za to do sada uloženo blizu pet miliona dinara.
Moje pitanje glasi – obzirom da su sve predradnje završene u nekim lokalnim zajednicama, uređene građevinska i tehnološka projektna dokumentacija, izvađene građevinske dozvole, pripremljena infrastruktura, a gradovi Vranje i Zrenjanin su čak spremni za oglašavanje tendera, hoće li doći do realizacije projekta – Izgradnja i opremanje reciklažnog Centra, imajući u vidu potpisane ugovore i aneksa ugovora?
U komunikaciji sa predstavnicima lokalnih samouprava, preovladava mišljenje da treba da se nastavi sa realizacijom ovih projekata iz više razloga – ekološkog, investicionog, socijalnog itd, ili da se lokalne zajednice obaveste da do realizacije ovog projekta neće doći i da same lokalne zajednice pokušaju da nađu partnere za realizaciju veoma značajnih ekoloških projekata.
Molim vas da u ime lokalnih zajednica, koje su potpisale navedeni ugovor, odnosno da Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine, kao i Ministarstvo finansija i privrede daju odgovor i meni i navedenim lokalnim zajednicama. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre Mihajlović, podneo sam amandman na član 4. gde u prvom stavu stoji – inicijativu za pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnog ugovora, mogu dati i drugi državni organi, privredni subjekti ili udruženja preko organa državne uprave u čiji delokrug pretežno spadaju pitanja koja se uređuju međunarodnim ugovorom.
Mojim amandmanom sam predložio da se dodaju i reči jedinice lokalne samouprave, odnosno da jedinice lokalne samouprave mogu da budu inicijatori i da daju inicijativu za pokretanje postupka za vođenje pregovora u ovom zakonu.
Razloga za to ima više. S obzirom, da je to sadržano i u Zakonu o lokalnoj samoupravi, gde se daje mogućnost jedinicama lokalne samouprave da uspostavljaju saradnju i zaključuju sporazume sa, takođe, teritorijalnim jedinicama i lokalnim samouprava drugih zemalja. Zaista ne razumem, koji je razlog da se diskvalifikuju sve jedinice lokalne samouprave da ne mogu da budu inicijatori i za vođenje pregovora u ovom zakonu.
Diskvalifikacija, pre svega, odnosi se na sve lokalne samouprave, počev od Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, pa i do onih malih, kao što je Trgovište, Senta, Sjenica. Predlažem predlagaču da preispita svoju odluku u ovom smislu, da damo mogućnosti lokalnim samoupravama da i oni mogu da iniciraju i da daju predlog i preporuku za sklapanje međunarodnih ugovora.
Pre svega, postoji razlog u tome što imamo izuzetno vrlo aktivne lokalne samouprave i, takoreći, sve lokalne samouprave su i članovi euroregiona sa kojima sarađujemo sa drugima, iz drugih zemalja u okruženju i moguće da se u narednom periodu, zaista stvore mogućnosti i potrebe za uključivanje lokalnih zajednica i korišćenje ovog zakona.
Samo ću da napomenem da sam kao predsednik grupe prijateljstva sa Grčkom video da 58 gradova iz Srbije ima saradnju sa gradovima iz Grčke. Prema tome, treba imati u vidu tu saradnju lokalnih zajednica. Molim vas da preispitate i stvorite mogućnosti da i lokalne samouprave budu inicijatori za pokretanje postupka i za pregovore. Hvala lepo.

Uvaženi ministre, imajući u vidu da će i ovaj zakon verovatno trajati koliko i ovaj prethodni, a prethodni je trajao 35 godina, čisto iz praktičnih razloga smatram i verovatno će se stvoriti uslovi da predlagači i pokretači inicijative za sklapanje međunarodnih ugovora budu i lokalne zajednice. Prema tome, to je bila neka moja preporuka i stav poslaničkog kluba SPS da u zakon ugradimo da i lokalne samouprave mogu da budu inicijatori za pokretanje postupaka i sklapanje međunarodnih ugovora. Hvala lepo.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, pre svega se zahvaljujem kolegama poslanicima koji daju podršku da ovaj amandman bude ugrađen u zakon. Pozivam predlagača da zaista preispita svoju odluku u smislu prihvatanja ovog amandmana, jer zaista mislim da ne treba diskvalifikovati lokalne zajednice da budu ti predlagači i oni subjekti koji daju inicijativu nadležnom državnom organu za pokretanje postupka.
Ne treba mešati ono što radi lokalna samouprava u smislu sklapanja sporazuma, bratimljenja gradova sa drugim gradovima iz drugih zemalja, to je jedna stvar. Ali, ovde zaista treba da pružimo šansu lokalnim samoupravama, jer perspektivno će se stvoriti potrebe za tim, imajući u vidu, ono o čemu je govorio kolega Milivojević, da već postoje euro-regioni, gde se javlja potreba čak za zajedničkim investicijama, za izgradnju zajedničkih infrastrukturnih kapaciteta i objekata.
Prema tome, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman i da bude ugrađen u zakon. Hvala lepo.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministre, ja i moj kolega Đorđe Milićević smo podneli amandman na član 14. u stavu 1. i to u prvoj rečenici da se iza reči – prirode, dodaju reči – ugovori iz oblasti bezbednosti, nauke, kulture, obrazovanja i sporta. Tako da bi on u tom prvom delu u članu 14. glasio – Narodna skupština potvrđuje ugovore vojne, političke, ekonomske prirode, zatim ugovore iz oblasti bezbednosti, nauke, kulture, obrazovanja i sporta. Kao što vidim iz obrazloženja Vlada je dala tumačenje da se na međunarodnoj pravnoj praksi u oblasti bezbednosti ne zaključuju posebni međunarodni ugovori, pojedina bezbednosna pitanja uređena su međunarodnim ugovorima koji se odnose na različite oblasti i saradnje. Takođe što se tiče nauke, kulture, obrazovanja i sporta po materiji koju uređuju ne podležu postupku potvrđivanja.
Ovi ugovori potvrđeni su od strane Narodne skupštine, a saglasno sa članom 14. stav 1, ukoliko se njima stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, ako zahtevaju donošenje novih važećih zakona ili ako se njima odstupa od postojećih zakonskih rešenja. To i stoji u članu 14. Prema tome, mogu da budem zadovoljan odgovorom Vlade i prihvatam obrazloženje. Voleo bih da ovo obrazloženje bude ugrađeno u prelazne odredbe i da negde stoji u zakonu, tako da postoji tumačenje što se ovoga tiče.

Hvala lepo. Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, uvažene kolege i koleginice poslanici, poštovani građani Srbije, odmah ću na početku da kažem da će poslanička grupa SPS podržati Zakon o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora ne samo zato što je zakon koji je još na snazi do donošenja ovog zakona usvoje u SFRJ 1978. godine, kada jedan broj sadašnjih poslanika možda nije bio ni rođen, a neznatno je dopunjavan 1989. godine, već zato što se nameće njegova neophodnost u sklopu svih reformi koje preduzima ova vlada i ovaj parlament, a gde se ima za cilj da Republika Srbija na osnovu Ustava sama uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose se sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.
Neminovno da jednu ovakvu oblast treba urediti i uskladiti sa razvojem savremenog prava, s obzirom da je došlo do određenih promena u ovako dugom vremenskom periodu, kao što ste i vi rekli gospodine ministre. Dobro je što ovaj zakon veoma precizno definiše sve detalje vezane za zaključivanje i izvršavanje međunarodnih ugovora. Prvo, pojam šta je to međunarodni ugovor koji zaključuje Republika Srbija? Koji su postupci zaključivanja međunarodnog ugovora? Kakav je postupak zaključivanja međunarodnih ugovora? Koje su posebne odredbe? Kako se izvršavaju međunarodni ugovori i na koji način se vrše izmene i kad prestaje da važi međunarodni ugovor?
Članom 2. ovog zakona je definisan pojam međunarodnog ugovora u kom obliku i da može sa jednom ili sa više država, ili međunarodnih organizacija da se zaključi, ali da je regulisan međunarodnim pravom. Što se tiče postupaka za vođenje pregovora i zaključivanje ugovora vidi se da to pokreće Vlada, ali je dala i mogućnost da organi državne uprave iz svog delokruga iniciraju i predlažu Vladi zaključivanje ugovora.
Dobro je što je članom 4. data mogućnost da inicijativu za pokretanje postupka i vođenje pregovora mogu da daju i drugi državni organi, privredni subjekti kojima je čini mi se, u ovom trenutku, ovaj zakon najneophodniji, kao i udruženja, ali jasno definisano preko državnog organa u čiji delokrug pretežno i spadaju pitanja međunarodnih ugovora.
Na ovaj način i na ovaj član smo ja i moj kolega Đorđe Milićević uložili amandman jer smatramo da i lokalne samouprave mogu dati inicijativu za pokretanje i vođenje pregovora i zaključivanje ugovora, jer je to u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi gde jedinice lokalne samouprave imaju pravo da uspostavljaju saradnju i zaključuju sporazume o saradnji sa drugim i odgovarajućim teritorijalnim jedinicama i zajednicama lokalne samouprave drugih zemalja. Posebno treba imati u vidu i to što je skoro svaka jedinica lokalne samouprave učlanjena u jedan ili više euroregiona gde se definišu određeni projekti preko graničnog karaktera i gde će sigurno morati da se uključi Vlada Republike Srbije ili određeni organ državne uprave i urede i regulišu u sadržaj tih ugovora.
U daljem tekstu zakona jasno je precizirano ko podnosi predloge za pokretanje postupaka i da je to organ državne uprave u čiji delokrug spadaju pitanja koja treba urediti. Član 5. u stavu 2. definiše sadržaj predloga u svim aspektima, ali je Vlada ta koja utvrđuje osnov za vođenje pregovora i delegaciju za vođenje pregovora, kao i to da šef delegacije može da potpiše ugovore, što govori da ovaj zakon daje mogućnost efikasnosti i brzog dogovaranja, ali i mogućnost odlaganja pregovora do utvrđivanja novih stavova.
U daljem tekstu ovog zakona, u ovoj oblasti, definisani su naredni koraci nakon usaglašavanja ugovora i ko daje punomoćje za potpisivanje ugovora, odnosno ministar za spoljne poslove u licu koje odredi Vlada. U trećem delu ovog zakona uređen je postupka potvrđivanja međunarodnih ugovora i to članovima od 11. do 16. čime je jasno definisana priprema zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, sadržina zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora, pokretanje postupka za potvrđivanje međunarodnih ugovora, potvrđivanje međunarodnih ugovora, koji su instrumenti u potvrđivanju i kako se objavljuje zakon o potvrđivanju.
Što se tiče ovog dela zakona, smatram da je u članu 14. gde je definisano u stavu 1. – Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore, vojne, političke i ekonomske prirode, ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, ugovore koji zahtevaju donošenje novih ili izmenu važećih zakona i ugovore kojima se odstupa od postojećih rešenja. Treba proširiti, odnosno definisati da Narodna skupština može potvrđivati i međunarodne ugovore iz oblasti bezbednosti, nauke, obrazovanja, kulture i sporta.
Iz tog razloga sam podneo amandman i očekujem da će predlagač prihvatiti ovaj amandman, jer treba imati u vidu da će ovaj zakon verovatno trajati više od 35 godina ili barem koliko i prethodni, a za to vreme će se sigurno stvoriti potrebe za sklapanje međunarodnih ugovora koji treba da definišu određena pitanja i iz ovih oblasti. Na primer određena naučna istraživanja na prostoru dve ili više država, mogućnosti obrazovanja u dve ili više država, saradnja u oblasti kulture na prostoru nekoliko država, organizovanje sportskih prvenstava na teritoriji dve ili više države, ako imamo iskustvo da je prošle godine evropsko prvenstvo u fudbalu bilo organizovano u Ukrajini i Poljskoj, verovatno treba imati u vidu da to može da se desi i ovde na našim prostorima.
Ono što je takođe dobro u ovom zakonu je i to što je jasno definisana i odgovornost oko izvršavanja međunarodnih ugovora, odnosno koja su pravila, ko se stara oko izvršavanja međunarodnih ugovora i ko prihvata izmene i dopune tehničkih propisa.
Takođe, želim na kraju da napomenem da je dobro što ovakav zakon definiše i nivo odgovornosti oko izvršavanja međunarodnih ugovora. Tako da je predviđena obaveza nadležnih organa državne uprave da prate izvršavanje međunarodnih ugovora, da o tome obaveste Vladu, kao i obaveza Vlade da obaveštavam Narodnu skupštinu.
Na kraju, želim još jednom da napomenem, da će poslanička grupa SPS glasati za ovaj zakon, a meni će biti uvek zadovoljstvo, a verujem i vama uvažene kolege poslanici da glasamo za nove međunarodne ugovore koji definišu razvoj Republike Srbije.
Takođe, želim da napomenem da će poslanička grupa SPS u Danu za
glasanje glasati za Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o bavljenju plaćenih poslova članova porodica, osoblja diplomatsko-konzularni predstavništva, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i države Izrael o zapošljavanju članova porodice diplomatskog ili konzularnog osoblja, kao i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o policijskoj saradnji. Zahvaljujem se.

Gospođo predsedavajuća, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj zakon, ne zbog toga što je ministar iz redova SPS, nego jednostavno zbog toga što vidi da je donošenje ovog zakona jedino rešenje da se izađe iz ovog problema koji nas očekuje u narednom periodu.

Naime, svima nama je jasno da ni ovo ministarstvo, ni ova Vlada, ni ova Skupština nije dovela do toga da se duguje, prema proizvođačima lekova i i prema veledrogerijama, u visini od 13 milijardi dinara, ali je činjenica da ovo ministarstvo, ova Vlada i ova Skupština treba da nađe rešenje da se izađe iz ovog problema.

Efekti donošenja ovog zakona su zaista višestruki. Prvo, činjenica je, o čemu je govorio i kolega Mijatović, da će donošenjem ovog zakona i isplaćivanjem ovog iznosa od 13 milijardi dinara …

Činjenica je da ćemo sa ovih 13 milijardi dinara prvo rasteretiti zdravstvene ustanove, relaksirati ih da uđu u normalnu proceduru što se tiče nabavke i plaćanja lekova. Tu bih zamolio gospođu ministarsku da se zaista u narednom periodu čvrsto vodi računa o tome da se redovno i u skladu sa novim  zakonima koji će biti doneti vrši isplata lekova.

Ono što je zaista, čini mi se, veoma bitno i ono što treba reći danas, to je da će ovih 13 milijardi dinara, a to je rekao i ministar Dinkić kada je ovde bio prisutan, ići direktno ka proizvođačima lekova. U tom smislu, zaista mislim da danas treba da budemo jedinstveni u smislu donošenja ovog zakona, jer samo na ovaj način možemo obezbediti dovoljne količine lekova našim pacijentima. Zahvaljujem se.