Da vam kažem nešto, upravo radite mnogo goru stvar od one za koju ste optužili premijerku. Ja vas molim.
(Ivan Kostić: U programu srpskom „Dveri“ nema ništa, to je Ministarstvo za lokalnu samoupravu i donelo. A za ovakvo ponašanje, za ovakve reči, da nas optužujete za fašizam…)
Kolega Kostiću, nemojte me terati da u skladu sa onim što je moj princip zaista koristim Poslovnik u skladu sa tim.
(Ivan Kostić: To govorite javno, javnosti i ovde danas…)
Ne znam da li imate svest da vas niko ne čuje.
(Ivan Kostić: Slobodno mi dajte opomenu. Niste dostojni da budete premijer.
Kolega Obradoviću, vi ste se javili po osnovu replike?
(Boško Obradović: Javljam se za reč.)
Kolega Obradoviću, nećete repliku?
(Boško Obradović: Naravno da hoću.)
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi ministri, građanke i građani Srbije, glasali smo i izglasali Zakon o rebalansu budžet kod kog su poslanici SPS principijelno iskoristili minimum vremena samo da konstruktivno doprinesu raspravi, a sad možemo da se bavimo i politikanstvom, da se uklopimo malo u sveukupnu sliku, mada će nam teško ići.

Razmatramo, prvo, amandmane na zakone koji su, čini mi se, usko vezani za rebalans i ništa novo nismo čuli danas, što nismo čuli u toku rasprave o rebalansu. Tim pre, ako se ne varam, sredstva za oba zakona i za pomoć mladima i za povećanje penzija obezbeđena su upravo rebalansom budžeta. Danas, sve i ako bismo vas ubedili, uvaženi ministre, da su ovi amandmani dobri, teško bismo to izveli, koliko se ja razumem, a može i da grešim.

Sa druge strane, razgovaramo o penzionerima na način koji je populistički. Nema tu empatije. Tu ima pokušaja da se poneki glas uzme od penzionera i nikako nismo svesni da penzioneri Srbije imaju dobro pamćenje i dobru memoriju. Da li su mere konsolidacije dovele do toga da im se umanje penzije? Da. Da li je bilo takvih pokušaja u nekom periodu pre 2010. godine? Da. Da li se uspelo? Ne. Poslanici SPS su glasali protiv toga.

Dakle, ako optužujemo jednu vlast da je grubo narušila pravo penzionera, moramo se setiti svega toga što smo kao ideju, makar inicijalnu, imali u nekom periodu pre nego se desilo to, slažem se, nimalo lagano za penzionere, smanjenje njihovih penzija.

Isto tako se najmanje čuo glas penzionera, jer kada dođemo do faze da se kritikuje vladajuća većina, onda nam se…

Predsedniče, ajde da zamolite kolege, verujem da im je dosadno.

Dakle, ako nismo razmišljali o njima kada je trebalo, onda nemojte da ih danas zloupotrebljavamo tim pre što ih stalno optužujemo da su oni ta krezuba Srbija koja daje podršku ovoj vladajućoj većini. Ako za njih tražimo po jednom amandmanu 12%, čini mi se, da se uskladi sa inflacijom koja iznosi, po njihovoj proceni, 12% ili 30%, onda ja moram da pitam ono što sam sugerisala predsednici Vlade još kada smo razgovarali o Zakonu o ministarstvima – kako smo došli uopšte do ove kategorije najnižih penzija, ako su one posledica proseka, a jesu? Reći ću vam da smo onda u jednom trenutku imali kategoriju od oko 40 hiljada ljudi, možda čak i više, konkretno samo sa Kosova i Metohije, koji su pod raznim okolnostima ostali bez posla. Ti ljudi su u prvom momentu primali 80% svojih regularnih ličnih dohodaka, a onda Odlukom 2004. godine novčanu naknadu od 4.000 dinara, onda je novčana naknada od 4.000 dinara uvećana 2008. godine na 8.500 dinara. Prosek, pošto to primaju već skoro 20 godina, kada se uzme, onda dobijamo socijalnu kategoriju penzionera.

Nepošteno je da danas lijemo suze i skupljamo poene, pogotovo post festum. Kao što sam rekla, rebalans je već bio predmet glasanja. Nepošteno je potcenjivati intelekt ljudi koji su penzioneri u Srbiji na način što ćemo se ovde pretvarati da štitimo njihove interese. Konačno, bilo bi idealno kada bismo makar našli neki put kako doći do uvećanja sredstava pa da se ovim ljudima pomogne.

Opet kažem, kolektivnu odgovornost snosimo za ozbiljan broj penzionera koji nisu svojom krivicom došli do faze da primaju najniže penzije. Bilo bi dobro da o tome imamo svest, uvaženi ministre, i da možda ljude, kojih sada već više nema tako mnogo, rešimo i ne dovedemo sebe do faze da nam se broj socijalnih penzionera poveća za koju godinu, kao posledica ovih prilično neodgovornih odluka da im se isplaćuje novčana naknada od osam i po hiljada dinara.

Ja znam da to nije prioritet, ali će nam se u jednom trenutku pojaviti takođe kao ozbiljan problem. Da ga ne bismo rešavali u post festumu, bilo bi dobro da pokažemo odgovornost i rešimo ga sada. Hvala vam.

Hvala, kolega Bakarec.
Gospodine Bulatoviću, po Poslovniku. Izvolite.

Ne znam kako ste tačno procenili koja je moja strana, uvaženi kolega, ali smatram da nisam prekršila Poslovnik. Ništa kolega Bakarec nije rekao više od onoga što slušamo tri dana, bar ja, a pažljivo vas slušam.
Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje? (Ne)
Po amandmanu, reč ima Jasmina Karanac. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Godine 2008, ne mogu tačno da se setim kojoj partiji je pripadao prethodni govornik, ne mogu to da zapamtim, čini mi se DS, mogu i da usmerim mikrofon u odnosu na sve vas koji imate potrebu da u toku moje replike kažete sve što mislite, ili da me ljubazno saslušate pa da se javite posle mene, i jedno i drugo je dozvoljeno.

Socijalistička partija Srbije bila je manjinski partner u vladi sa DS. Za to što vi zovete privatizacijom NIS-a glasala je tačno parlamentarna stranka, u tom trenutku SRS, što govori o nacionalnom projektu, a ne o izgovoru za ono što vam se spočitava da ste loše uradili. Dakle, kada dođete do faze da morate da branite svoje partijske kolege, drugove, prijatelje, kumove, ortake, ne znam šta je ko kome, može i ta ko, šefove, gazde, svejedno, onda probajte da to radite bez da u jedan takav folklor po svaku cenu gurate SPS. Sve ono što su resorni ministri uradili 2008. godine, kada je u pitanju međudržavni sporazum na temu NIS-a, sigurna sam, bilo je i jeste i danas za dobrobit Srbije. Sve ostalo što komentarišemo na temu aktuelne energetske krize, prema tome imamo krajnje paušalan odnos.

Još jednom vas molim, meni nije teško i repliciraću svaki put, ali vas molim da ne koristite socijaliste u cilju da steknete malo više slave, ja razumem, mi jesmo partija sa najdužim stažom, ja razumem da je lepo probati da i nas nekako ili preko nas dođete do malo popularnosti, ali izbegavajte zato što onda ću morati da budem verovatno bezobrazna onoliko koliko ne želim i ne dozvoljava mi činjenica da sam dama. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Poštovana ministarko poljoprivrede, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, pre svega, građani i građanke Srbije, jutro je počelo sa Ustavom i, evo, nekako dođosmo do mene na priči o Ustavu. Imali smo poslaničko pitanje i uzdržala sam se da ne komentarišem, makar kroz formu poslaničkog pitanja koje je takođe moguće. Kada se pozovemo na Ustav, tražimo da se raspišu izbori u četiri opštine na Kosovu i Metohiji, onda poništimo sve ostale opštine na Kosovu i Metohiji, a samo zato što imamo pristup iz jednog ugla, da ne kažem iz ličnog.

Sada opet opominjemo da je na današnji dan donet Ustav, važna preambula, sami sebi pričamo ono što bi morala da nam bude obaveza i kod suštinske teme, kakav je rebalans budžeta, pričamo o svemu samo ne o realnoj situaciji.

Probaću da iskoristim što manje vremena, pre svega, sa svešću da je Trezor zaključan, da građani Srbije očekuju da mi okončamo ovu našu na izgled raspravu i pustimo Srbiju da normalno funkcioniše.

Reagovala sam na temu tih tajminga o kojima govorimo i onomad na Odboru za finansije kada smo čuli kritiku da je kratak rok za tumačenje rebalansa od Fiskalnog saveta. Nije mi normalno da neko ko je dao mišljenje o budžetu živi u Srbiji ili bar na kugli zemaljskoj, u ovom trenutku mora da ima svest da u dvadeset i drugoj godini, koja u novembru mesecu 2021. godine nije izgledala ni nalik novembru 2022. godine, dođe do rebalansa budžeta.

Ako želimo da kritikujemo za to uvek ima osnova. Ako želimo da pohvalimo, takođe. Neću se ja vraćati ni na šta od onoga što smo čuli, osim što mi se dopada jedna važna činjenica kada danas govorimo, pre svega, o ovom rebalansu, ali sa pozicije nove Vlade. Ministarka poljoprivrede je žena na teškom zadatku, rekla bih. Ministarka energetike, takođe. Tu ste, ministre finansija, osim što ste svakako odgovorni za rebalans budžeta, bar iz mog ugla gledano, u senci ove dve dame koje su preuzele najteži posao u najgorem momentu, rekla bih, u Srbiji u ovom trenutku.

Druga tema oko koje smo, takođe, gubili vreme i energiju jeste izmeštanje mosta. Kratko ću se osvrnuti i na to, i to poučena jednim savetom koji mi je ne tako davno dao sada već pokojni Milutin Mrkonjić koji je bio najveći graditelj. Kad god sam sa pozicije laika na temu uopšte građevine, pa i infrastrukture i saobraćaja postavila pitanje, on je rekao – nikada, bez obzira koja je politička stranka na vlasti, nemoj dovoditi u pitanje ono što se gradi, čak i ako ne razumeš to je za dobrobit građana. Tim pre, ne smatram osnovanim da mi danas kritikujemo izmeštanje jednog mosta u interesu da dobijemo, koliko razumem, most sa barem četiri kolovozne trake.

Tako da bi bilo dobro da ovo vreme koje imamo u parlamentu Srbije kao odgovorni ljudi koristimo da možda ukažemo na neke nedostatke koje bi trebalo sagledati šire kada je u pitanju planiranje, pre svega budžeta u 2023. godini, a da o rebalansu razgovaramo samo na onaj način što ćemo imati svest o tome da zaista do njega mora da dođe i da zaista držimo u blokadi, usled svog politikanstva, ceo sistem.

Ja ne bih bila deo toga, osim što ću reći da ćemo u Danu za glasanje svakako podržati predlog rebalansa budžeta. Završiću svoju diskusiju sa eventualnom potrebom, da kada budemo razgovarali u pojedinostima možda se osvrnem i na par amandmana upravo iz razloga što amandmani koji su napisani na rebalans budžeta, bojim se, u dobroj meri nisu radi unapređenja rebalansa, nego radi kupovine vremena za bavljenje politikanstvom na najozbiljnijim temama koje su pred poslanicima Republike Srbije. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Poštovana mandatarko Brnabić, uvaženi budući ministri i ministarke, poštovane kolege, građanke i građani Srbije, ja ću najpre iskoristiti priliku da čestitam polaganje zakletve novim kolegama. Dobro nam došli. Želim vam svima uspeh u radu.

Razgovaramo od juče o ekspozeu mandatarke, ja slobodno mogu da kažem ono što, čini mi se svi znaju, a to je da je pred nama kabinet koji će dobiti poverenje zato što je dobio najpre poverenje građana i kao posledicu toga ima većinu u parlamentu Srbije. Različitih je kritika bilo na temu ekspozea, možda najmanje, negde ste kritikovani iz ovog i iz onog ugla neretko iz ličnog.

Ono što moram da kažem jeste da u par navrata su vas prozvali sa pitanjem da li ćete priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Čini mi se u dobroj meri, nesvesni da sve i da hoćete, a vrlo su jasne bile vaše poruke kao kandidata za premijera, nekako Vlada Republike Srbije i nema mandat da bez ovog doma donese jednu takvu odluku, a ovaj dom opet nema mandat da se time bavi bez jasne odluke naroda Republike Srbije. Tako da osim što je pitko o tome govoriti na način na koji možete unapred kritikovani tako paušalno, sve drugo čini mi se nema baš nikakvog osnova.

Ja sam gotovo sigurna posle važne sednice koja se dogodila u parlamentu Srbije i to je prva koja se desila u ovom mandatu bila je sednica o Izveštaju o Kosovu i Metohiji da o bilo kakvom priznanju te kvazi tvorevine nema ni razgovora. To se čulo od nekoga ko ima punu ustavnu odgovornost, a to je predsednik Republike Srbije.

Međutim, ako govorimo o Kosovu i Metohiji, očekivala sam ono što se upravo nije desilo, a to je da neko pred vas možda postavi neki zadatak, pa da kao odgovorni poslanici kažemo – znate, možda bi mogli da ovo unapredimo bez da vas optužujemo i samo to bude platforma da pričamo neku priču.

Potpuno svesno krećem od teme Kosova i Metohije, nekako čini mi se čak i očekivano za sve i za vas i za one koji nas gledaju, ja sam ubeđena i čvrsto verujem. Bilo je ovde predloga da se Kancelarija za Kosovo pretvori u ministarstvo i o tome smo razgovarali kada je tema bila Zakon o ministarstvima i tada sam rekla da ne mislim da je to dobro, ali mislim da treba uraditi sve da se unapredi rad Kancelarije za Kosovo. Kada ovo kažem onda zaista mislim da treba posebno obratiti pažnju i uopšte ne razmišljam o tome kakva će biti vaša odluka kada je u pitanju kadrovsko rešenje za Kancelariju za Kosovo i Metohiju, ali mislim da osim svih onih važnih stvari koje Kancelarija za Kosovo i Metohiju uradila za naše stanovnike u južnoj srpskoj pokrajini, sada treba možda studioznije obratiti pažnju i na one ljudi koji su raseljeni pre svega u smislu da imamo možda izazov pred nama.

Neko ih je nekada 2008. godine doveo do faze da oni primaju neku novčanu naknadu koja im je dragocena. Znam da ovo nije godina koja ima malo izazova i znam koliko je važno da održimo pre svega energetsku stabilnost. Nemojte mi zameriti što ovo stavljam na sto, ali stavljam na sto kao temu za razmišljanje, jer sam sigurna da za to ima rešenja. Ta pogrešna procena koja je napravljena davno, vreme je da je ispravimo kao odgovorni ljudi i neka pustimo da prođe ova zima, ali neka o tome imamo svest da sednemo, da razgovaramo i nađemo najbolji model. Sve ostalo na temu Kosova i Metohije mogle bi da budu politikantske poruke, ja se time danas baviti neću u ime SPS. Tim pre što u vašem budućem kabinetu sedi predsednik SPS, čovek koji će se siguran sam, pitanjem Kosova i Metohije baviti vrlo studiozno i onako kako smo od njega navikli, a to je da svako malo dobijemo novo povlačenje priznanja te kvazi tvorevine, jer smo tako postigli onu većinu koja sada već ne priznaje Kosova i Metohije.

Da li treba razgovarati, da moramo da razgovaramo. Da li imamo sa kim, ne nemamo. Preko puta su ljudi koji sve rade, samo ne razgovaraju. Ali čak i to je izazov na koji moramo da odgovorimo.

Pobrojali ste u svom ekspozeu sve ono što su važne teme i važni izazovi koji su pred vašim kabinetom, a i pred svima nama, jer ćete sa svim predlozima zakona doći upravo ovde, pa možemo da vas kritikujemo i pojedinačno kako smo juče probali, ali vam ostavljamo i mogućnost onda da eventualno odgovorite. Znam da je mašta svojstvena čoveku, ali vam moram priznati da nijednog treba nisam probala da o vašem kabinetu maštam na način na koji sam to juče čula. Ali, ne maštam, nego imam očekivanja.

Kada vidim gospođu Maju Gojković, koja je i u prošlom mandatu bila ministar kulture, a u periodu kada je bila predsednik Skupštine, zajedno smo bile u Odboru za kulturu, znam koliko je bilo teško doći do povećanja nivoa sredstava iz budžeta RS, tako da očekujem da će jedan odgovoran ministar kakav jeste gospođa Gojković, pomoći da dođemo i do onih 1,5%, to nam je sada novi izazov, ukupnog budžeta Srbije kada budemo razgovarali o budžetu za 2023. godinu.

Energetska kriza, čini mi se da smo je sačekali spremnije nego svi u našem okruženju, potpuno svesni šta nas čeka. Da li će biti dodatnih izazova, pretpostavljam da hoće, jer nismo jedini koji možemo nažalost u ovoj našoj maloj lepoj zemlji organizovati sve kako treba, bez da ima uticaja spolja zbog globalnih pomeranja.

Neću mnogo govoriti ni o tome šta očekujemo kada je u pitanju zdravstvo, a reći ću vam zašto. Zato što će posle mene govoriti moje uvažene kolege, mr Dejan Radenković koji će svakako pre svega sa pozicije predsednika Odbora za privredu imati širi osvrt na taj sektor, prof. dr Vladimir Đukić, bilo bi greh da kažem bilo šta dok sedi u sali i moj uvaženi mladi kolega i novi zamenik šefa poslaničke grupe Uglješa Marković, koji će sigurna sam, pokazati mladima Srbije koliko je važno imati taj entuzijazam, boriti se i na bazi toga steći poverenje.

U vašoj Vladi po drugi put je na mestu ministra prosvete gospodin Branko Ružić. Ukazali ste mu poverenje, sigurna sam, zadovoljni svim onim što je uradio u proteklom mandatu. Gospodin Novica Tončev, koji je dobio ne tako mali zadatak u prošlom mandatu da se bavi nerazvijenim opštinama, nismo čuli da li će to nastaviti da radi, a pretpostavljam da hoće, pa ćemo onda probati da vidimo kako tim opštinama pomoći u ovoj teškoj situaciji, možda i sa malo više sredstava.

Dva potpuno nova imena koja su možda bila najveće iznenađenje ispred koalicije Ivica Dačić premijer Srbije, gospodin Rade Basta i gospodin Đorđe Milićević. Đoleta Milićevića zna cela Srbija. Njegov učinak je bio veliki za nemali broj godina koliko je bio u parlamentu Srbije, pre svega sa pozicije poslanika, ali i dugogodišnjeg šefa poslaničke grupe SPS i potpredsednika Skupštine Srbije. Tako da šta god budete kao izazov i zadatak stavili pred njega, sigurna sam da ćete imati odgovornog ministra koji će uraditi više od mogućeg. Da ispuni očekivanja građana Srbije na temu koju je dobio kao zadatak.

Nekako je govorio o tome juče moj uvaženi kolega Dragan Marković Palma, ministar privrede Rade Basta, kritikovan sa različitih pozicija, ali ni to nije novo. Malo je bolje prošao od gospodina Gorana Vesića, njega bar nisu zamišljali u nekim različitim stvarima, ali neka probaju da zamisle odgovornog ministra privrede. Imaćete odgovornog ministra privrede i pre svega jednog čoveka koji poznaje probleme običnog građanina, a čini mi se da je za ministre u Vladi najvažnije da dele sudbinu svojih komšija i običnih ljudi. Ako o tome nemamo svest, onda je potpuno nevažno kako ćemo se zvati i na kojim ćemo pozicijama biti.

U tom smislu, koalicija „Ivica Dačić – premijer Srbije“, SPS u čije ime govorim danas kao ovlašćeni predstavnik, dali su, po našoj proceni, najbolje u odnosu na ono što ste od nas tražili, na resore, ali i na rešavanje tih potencijalnih problema zbog kojih su takođe kritikovali ovu Vladu, koji je broj ministara, da li je to mnogo ili je malo, da li je trebalo deliti određena ministarstva ili ne, zašto odvojeno prosveta i nauka. Zato što je za nas važno, kao građane Srbije, kao Srbiju, da poseban akcenat stavimo na nauku, gotovo sam sigurna.

Ne zato što gospodin Ružić možda nije imao pun kapacitet, nego zato što je to toliko važna oblast da zaista mora da ima svoj resor i zaista moramo da se posvetimo pre svega tim mladim ljudima, koje nekako nismo ni čuli ni videli. Tim mladim ljudima koji su jako uspešni još od svojih srednjoškolskih dana, ali ostaju u senci nekih atraktivnih događanja koja gledamo na televizijama komercijalnim. Manje su interesantni od svega onoga što nije svojstveno Srbiji.

Obaveza je naša, kao odgovornih ljudi, da sačuvamo pre svega porodicu kao takvu, da sačuvamo dostojanstvo u tom smislu da ne uspeju da nam naruše ono što je najsvetije. Ako nastavimo da nam atraktivne budu neke trenutne stvari koje su možda pitke oku ili, još gore, simpatični samo zato što imamo neke voajerske potrebe da virimo u tuđe dvorište i u tuđe živote, onda nećemo imati mnogo uspeha u tom radu.

Neko je juče rekao – neka nam je Bog u pomoći sa ovakvom Vladom. Ja nešto razmišljam – neka nam je Bog u pomoći zbog svega što nas čeka, ali smo prilično blagosloveni sa ovakvom opozicijom i to treba reći naglas. A zašto to kažem? Da se ne bi vređale moje kolege, jer mi namera nije da ih uvredim, nego da opomenem da smo mandate dobili da zaista unapredimo kvalitet života građanki i građana Srbije.

U tom smislu, kritikovati vas kao mandatarku i kabinet, koji neizostavno i nesporno ima većinu u ovom parlamentu, nije politika. Politika bi bila da je neko ustao i kazao šta je ono što do sada nije dobro urađeno i šta je ono što treba dodatno uraditi, jer sam sigurna da možemo više. I sigurna sam da kada smo pred građane Srbije izašli i bili u kampanji, a svi smo u dobroj meri obišli Srbiju skoro do svakog sela, onda su nam ti ljudi i rekli šta su njihovi problemi. Naša je obaveza da o tome danas ovde govorimo. Zato sam počela svoju diskusiju sa problemom oko novčane naknade, jer je to moj zadatak koji sam dobila u kampanji i moja obaveza da ga prenesem vama, da bismo mogli da o tome razgovaramo i rešimo taj problem.

Sigurno je da nisam interesantna, jer čujem žamor u sali, jer da biste privukli pažnju onda nekom morate da kažete da je klempav ili da ima kriv nos. Ne mogu time da se bavim, nikada se time neću baviti. Mislite, kolega, da je to krajnje kreativno da ja kažem da neko ima krive noge. Ne možemo vi i ja da se razumemo, velika je razlika između vašeg i mog političkog rada, iako je karijera prilično duga i vaša i moja, ali me ne terajte da objašnjavam u čemu su suštinske razlike ili na kraju da završim sa tom možda ključnom rečenicom – razlika je u tome što ja već 30 godina kad god govorim, govorim kao član SPS, koja će podržati i vas gospođo Brnabić i predlog vašeg kabineta. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Probaću da ne dam osnov za dalje replike. Bila sam nekako ubeđena da se ovde diskutuje, razgovara, kritikuje, ali ovo da se pljuje, sada sam prosvetljena. Ne može da se pljuje SPS i za ono što je radio pre 10 i za ono što je radio pre 20 godina, ni za ono što je radio pre 30 godina, jer ste svi vi koji sebe zovete budućnošću Srbije u dobroj meri prepisali i pokrali ideje na kojima se bazira program SPS. Ubismo se pokušavajući da odbranimo svoju levičarsku ideju od vas desničara, koji ste toliko nekad levo da teksta nemam.

Na kraju, dozvoljeno je da ovde reflektujete čak i svoju potrebu da budete levičari. Ako se ne varam, 2017. godine je bilo, dugo smo poslanici i vi i ja, potpisali ste čak pristupnicu SPS, u šali, ali pred kamerama. Poštovani kolega, sada više nemam ni otvoren poziv, jer ne mogu da u svojoj poslaničkoj grupi imam nekog ko zove na pljuvanje. Nemojte me maltretirati na način što ću svako malo sa predsedavajućeg stola morati da silazim da odgovaram na besmislene optužbe, čak sam imala dilemu da li imam osnova za repliku kao Kosovka devojka, jer prava da o tome govorim imam sigurno više nego svi vi. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Brnabić.
Po kom osnovu, kolega Veselinoviću? Kako? Direktno ste pomenuti? Niste pomenuti direktno, mandatarka je govorila… Što vičete na mene? Ajte, samo me saslušajte. Direktno niste pomenuti. Mandatarka je govorila na način što je odgovarala na ono što ste postavili kao pitanje. To što se prisetila nečega što ste uradili u periodu pre ovog o kome govorimo, to je njeno legitimno pravo. Dakle, nemate osnova za repliku. Nemojte da se raspravljamo. Da ste pomenuti lično, zaista ne bismo došli do faze da vam ne dam reč. Hvala.
Po redosledu reč ima Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Hvala, kolega Đukanoviću.
Kolega Jovanoviću, po Poslovniku ste se javili. Izvolite.

Da biste mogli da replicirate kolegi Đukanoviću mora da vas prethodno pomene.
Ukazali ste na kršenje Poslovnika i grubo probali da ga zloupotrebite i ostavite sebi prostor da replicirate kolegi Đukanoviću.
Molim vas, sigurna sam da nisam povredila Poslovnik, a vas molim da budete strpljivi, sačekate neku novu sednicu, neko novo vreme u kome ćete direktno polemisati sa kolegom Đukanovićem, mandat je tek počeo.
Nemojte da ovako važnu sednicu sada obesmišljavamo zloupotrebom Poslovnika, molim vas. Hvala vam.
Po redosledu, kolega Miodrag Gavrilović. Izvolite.

Kolega, ja vas molim, samo bez upadica tipa „dosta, bre“.

Ne registrujete me. Isključite mu mikrofon.
Ja vas molim da vam vratim vreme, samo se saslušajte. Da li zaista mislite da je prirodno da ignorišete nekoga ko predsedava? Da li zaista mislite da ja ovde sedim tek da bih sedela?
Ljubazno vas molim, radi se o tome da ste poslanicima rekli „dosta, bre“. Nemojte molim vas. Poštujte dostojanstvo. Nemojte me terati da primenim kaznenu politiku.
Vreme ćemo vam vratiti. Prijavite se ponovo, ali probajte da vaša diskusija bude civilizovana. Ljubazno vas molim.

Ja vas molim gospodine Arsiću, da dozvolimo govorniku da završi svoju diskusiju.

Hvala, predsedniče.

Neću iskoristiti svo preostalo vreme, iskoristiću svega minut i po ili dva.

Uvažena mandatarko, izabrali ste svoj tim, zacrtali ste svoje ciljeve, čuli ste sve moguće kritike, čuli ste sve moguće prozivke, neka vas one ne ometaju na putu koji ste sebi i svom timu zacrtali, a koji je isključivo zarad dobrobiti građanki i građana Srbije.

U ime SPS vam želim uspeh u radu i očekujemo ministre sa novim zakonskim rešenjima, sa kvalitetnijim predlozima i sa svim onim što treba da unapredi i ulepša i poboljša našu dragu Srbiju. Hvala vam.