Stvarno mislite da je to način na koji treba da govorite?
Kolega Jovanov, izvolite.

Poštovane kolege, pošto od mene zavisi odluka da li ćemo spavati ovde ili ne, ja vam kažem da nećemo. Završavamo sa radom za večeras i nastavljamo sa radom sutra ujutru u 10,00 časova.
Zahvaljujem se vama i predstavnicima Vlade.

Hvala, kolega Obradoviću.
Reč ima predsednik Vlade Ana Brnabić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima Borko Puškić, po Poslovniku.
Izvolite, kolega.

Dozvoliću vam, ali dozvolite prvo vi meni.

Jesam vas prekinula potpuno svesno. Prvo, ako reagujete na nešto što smatrate uvredom, onda zadnje što smete da uradite je da iskoristite uvredu. Ja neću dozvoliti da sada vaše javljanje po Poslovniku zloupotrebite. Molim vas, ako se samo malo posvetite svemu onome što ste ne tako davno izgovorili iz te klupe, a jasno sam vas čula, shvatićete da apsolutno nemate osnova, pre svega, da reagujete po Poslovniku.
Ja sam sigurna da nisam prekršila Poslovnik kada sam dozvolila da premijerka Srbije, pre svega, kaže ono što je mogla da pročita u nekom periodu koji je iza nas. Nadam se da me razumete.

Zahvaljujem se.
Reč ima Ivan Kostić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Kolega Kostiću…

Ali vi već sada to koristite kao repliku.

Ja vas molim, hajde da probate da me razumete, nemojte me terati da sada isključim mikrofon da bih mogla da ukažem na…

Da vam kažem nešto, upravo radite mnogo goru stvar od one za koju ste optužili premijerku. Ja vas molim.
(Ivan Kostić: U programu srpskom „Dveri“ nema ništa, to je Ministarstvo za lokalnu samoupravu i donelo. A za ovakvo ponašanje, za ovakve reči, da nas optužujete za fašizam…)
Kolega Kostiću, nemojte me terati da u skladu sa onim što je moj princip zaista koristim Poslovnik u skladu sa tim.
(Ivan Kostić: To govorite javno, javnosti i ovde danas…)
Ne znam da li imate svest da vas niko ne čuje.
(Ivan Kostić: Slobodno mi dajte opomenu. Niste dostojni da budete premijer.
Kolega Obradoviću, vi ste se javili po osnovu replike?
(Boško Obradović: Javljam se za reč.)
Kolega Obradoviću, nećete repliku?
(Boško Obradović: Naravno da hoću.)
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi ministri, građanke i građani Srbije, glasali smo i izglasali Zakon o rebalansu budžet kod kog su poslanici SPS principijelno iskoristili minimum vremena samo da konstruktivno doprinesu raspravi, a sad možemo da se bavimo i politikanstvom, da se uklopimo malo u sveukupnu sliku, mada će nam teško ići.

Razmatramo, prvo, amandmane na zakone koji su, čini mi se, usko vezani za rebalans i ništa novo nismo čuli danas, što nismo čuli u toku rasprave o rebalansu. Tim pre, ako se ne varam, sredstva za oba zakona i za pomoć mladima i za povećanje penzija obezbeđena su upravo rebalansom budžeta. Danas, sve i ako bismo vas ubedili, uvaženi ministre, da su ovi amandmani dobri, teško bismo to izveli, koliko se ja razumem, a može i da grešim.

Sa druge strane, razgovaramo o penzionerima na način koji je populistički. Nema tu empatije. Tu ima pokušaja da se poneki glas uzme od penzionera i nikako nismo svesni da penzioneri Srbije imaju dobro pamćenje i dobru memoriju. Da li su mere konsolidacije dovele do toga da im se umanje penzije? Da. Da li je bilo takvih pokušaja u nekom periodu pre 2010. godine? Da. Da li se uspelo? Ne. Poslanici SPS su glasali protiv toga.

Dakle, ako optužujemo jednu vlast da je grubo narušila pravo penzionera, moramo se setiti svega toga što smo kao ideju, makar inicijalnu, imali u nekom periodu pre nego se desilo to, slažem se, nimalo lagano za penzionere, smanjenje njihovih penzija.

Isto tako se najmanje čuo glas penzionera, jer kada dođemo do faze da se kritikuje vladajuća većina, onda nam se…

Predsedniče, ajde da zamolite kolege, verujem da im je dosadno.

Dakle, ako nismo razmišljali o njima kada je trebalo, onda nemojte da ih danas zloupotrebljavamo tim pre što ih stalno optužujemo da su oni ta krezuba Srbija koja daje podršku ovoj vladajućoj većini. Ako za njih tražimo po jednom amandmanu 12%, čini mi se, da se uskladi sa inflacijom koja iznosi, po njihovoj proceni, 12% ili 30%, onda ja moram da pitam ono što sam sugerisala predsednici Vlade još kada smo razgovarali o Zakonu o ministarstvima – kako smo došli uopšte do ove kategorije najnižih penzija, ako su one posledica proseka, a jesu? Reći ću vam da smo onda u jednom trenutku imali kategoriju od oko 40 hiljada ljudi, možda čak i više, konkretno samo sa Kosova i Metohije, koji su pod raznim okolnostima ostali bez posla. Ti ljudi su u prvom momentu primali 80% svojih regularnih ličnih dohodaka, a onda Odlukom 2004. godine novčanu naknadu od 4.000 dinara, onda je novčana naknada od 4.000 dinara uvećana 2008. godine na 8.500 dinara. Prosek, pošto to primaju već skoro 20 godina, kada se uzme, onda dobijamo socijalnu kategoriju penzionera.

Nepošteno je da danas lijemo suze i skupljamo poene, pogotovo post festum. Kao što sam rekla, rebalans je već bio predmet glasanja. Nepošteno je potcenjivati intelekt ljudi koji su penzioneri u Srbiji na način što ćemo se ovde pretvarati da štitimo njihove interese. Konačno, bilo bi idealno kada bismo makar našli neki put kako doći do uvećanja sredstava pa da se ovim ljudima pomogne.

Opet kažem, kolektivnu odgovornost snosimo za ozbiljan broj penzionera koji nisu svojom krivicom došli do faze da primaju najniže penzije. Bilo bi dobro da o tome imamo svest, uvaženi ministre, i da možda ljude, kojih sada već više nema tako mnogo, rešimo i ne dovedemo sebe do faze da nam se broj socijalnih penzionera poveća za koju godinu, kao posledica ovih prilično neodgovornih odluka da im se isplaćuje novčana naknada od osam i po hiljada dinara.

Ja znam da to nije prioritet, ali će nam se u jednom trenutku pojaviti takođe kao ozbiljan problem. Da ga ne bismo rešavali u post festumu, bilo bi dobro da pokažemo odgovornost i rešimo ga sada. Hvala vam.

Hvala, kolega Bakarec.
Gospodine Bulatoviću, po Poslovniku. Izvolite.

Ne znam kako ste tačno procenili koja je moja strana, uvaženi kolega, ali smatram da nisam prekršila Poslovnik. Ništa kolega Bakarec nije rekao više od onoga što slušamo tri dana, bar ja, a pažljivo vas slušam.
Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje? (Ne)
Po amandmanu, reč ima Jasmina Karanac. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Godine 2008, ne mogu tačno da se setim kojoj partiji je pripadao prethodni govornik, ne mogu to da zapamtim, čini mi se DS, mogu i da usmerim mikrofon u odnosu na sve vas koji imate potrebu da u toku moje replike kažete sve što mislite, ili da me ljubazno saslušate pa da se javite posle mene, i jedno i drugo je dozvoljeno.

Socijalistička partija Srbije bila je manjinski partner u vladi sa DS. Za to što vi zovete privatizacijom NIS-a glasala je tačno parlamentarna stranka, u tom trenutku SRS, što govori o nacionalnom projektu, a ne o izgovoru za ono što vam se spočitava da ste loše uradili. Dakle, kada dođete do faze da morate da branite svoje partijske kolege, drugove, prijatelje, kumove, ortake, ne znam šta je ko kome, može i ta ko, šefove, gazde, svejedno, onda probajte da to radite bez da u jedan takav folklor po svaku cenu gurate SPS. Sve ono što su resorni ministri uradili 2008. godine, kada je u pitanju međudržavni sporazum na temu NIS-a, sigurna sam, bilo je i jeste i danas za dobrobit Srbije. Sve ostalo što komentarišemo na temu aktuelne energetske krize, prema tome imamo krajnje paušalan odnos.

Još jednom vas molim, meni nije teško i repliciraću svaki put, ali vas molim da ne koristite socijaliste u cilju da steknete malo više slave, ja razumem, mi jesmo partija sa najdužim stažom, ja razumem da je lepo probati da i nas nekako ili preko nas dođete do malo popularnosti, ali izbegavajte zato što onda ću morati da budem verovatno bezobrazna onoliko koliko ne želim i ne dozvoljava mi činjenica da sam dama. Hvala vam.