Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7435">Snežana Paunović</a>

Snežana Paunović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Hvala.

Poštovana gospođo ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kažu da bogato i srećno društvo ne čine bogati pojedinci, već je to društvo u kome se većina građana oseća ekonomski sigurno i zaštićeno i veruje svojoj državi da ga u trenutku velike životne nevolje koja ugrožava njegovu egzistenciju neće ostaviti bez podrške. To je model socijalno pravedne države u čiju korist će Narodna skupština Republike Srbije doneti i ovaj danas predloženi zakon.

Zakon o socijalnoj karti na potpuno nov način reguliše pitanja pristupa uslugama socijalne zaštite. Slažem se da je bilo krajnje vreme da se popuni taj jedan prazni pravni prostor i da se taj nedostatak objedinjene digitalne baze relevantnih podataka o svim korisnicima usluga i prava iz socijalne zaštite prevaziđe. Njegov najvažniji cilj jeste obezbeđivanje pravednog sistema socijalne zaštite, usmerenog pre svega ka zaštiti najugroženijih građana i grupa i onih kojima je potrebna organizovana državna podrška kako bi mogli da žive dostojanstveno i izvan praga siromaštva.

U tom smislu, pohvale za ministarku i vaš tim koji je došao u Skupštinu sa predlogom jednog ovakvog zakona, a on je kontinuitet, negde smo u ekspozeu premijerke Vlade Republike Srbije imali nagoveštaj i ovog zakona i dobro je da smo brzo došli do realizacije istog.

Međutim, skrenuću pažnju na još jedan aspekt socijalne zaštite, jer nije socijalna zaštita samo materijalna podrška građanima, koliko god bila nužna, već i neke druge mere i druge kategorije korisnika.

Osvrnuću se na pitanje zaštite porodice i dece, najpre u sistemu socijalne zaštite kao takve, kao i na još neke aspekte socijalne politike koji su od značaja za zdravu porodicu, jer bez zdrave porodice mi definitivno nemamo zdravo društvo, a ni blagostanje kojem, sigurna sam, svi težimo.

Cilj kome Srbija teži, a to je cilj da većina građana dobro živi, to se postiže najpre obezbeđenjem prava na rad. Koliko god da je pritisak na ministarstvo ja verujem veliki bio i pre vašeg dolaska na čelo ministarstva, bio bi greh ne reći da su i kolege pre vas zaista radile svoj posao u onoj meri u kojoj im je to bilo moguće i da ni vas nije sačekao lak zadatak, da pred sobom imate odgovornost i teških vremena, jer mi iza sebe imamo godinu koja nije laka, koja sa sobom nosi posledice i Kovida 19 i ugrožene ljudske populacije, manjinske populacije, koje su često te koje upravo opterećuju budžet, ali, politika Vlade Srbije, bar prema planiranom budžetu, jeste razvojna politika i jeste što više radnih mesta koja će se otvoriti i koja će biti dostupna građanima i to će zapravo smanjiti te socijalne razlike i sprečiti siromaštvo. Naime, smanjiće pritisak na sektor socijalne zaštite, tako da kao jedina prevencija za siromaštvo jeste rad i mi moramo podržati razvojnu politiku koju rukovodstvo Srbije vodi u ovom trenutku.

Drugo važno pitanje koje želim da istaknem jeste dečija zaštita i zaštita porodice sa decom. Tu postoji zakonodavni okvir čije mere jesu svojevrstan impuls populacionoj politici, odnosno u pitanju su proaktivne mere populacione politike. Zašto ističem populacionu politiku? Zato što bez brige za budućnost stanovništva nema brige za budućnost države, bez stanovništva nema ni države, nema razvoja. Koliko god mi imali ambiciju i bili rešeni u tome da ćemo graditi puteve i mostove, oni nam jesu neophodni i jeste jako važno, ali ono što primarno moramo da gradimo jeste zdravo društvo i zdravu porodicu i da radimo na populacionoj politici zato što sve to zajedno treba da naslede naša i njihova deca.

Danas jesu prilike drugačije, ali to svakako ne znači da treba da se pomirimo sa tim da nas više umire nego što nas se rađa. Važne su sve mere populacione politike u tom smislu. Mi ćemo ohrabriti mlade ljude da formiraju porodice i rađaju decu, ali moramo ohrabriti i sve one kategorije koje su pod nekim okolnostima ostale bez posla, kao posledica životnih tragedija koje se dešavaju, došle do faze siromaštva, da se još jednom podignu iz nekih sopstvenih teških, ako hoćete i psihičkih stanja, i posvete svom razvoju i razvoju svoje dece.

Ključnu ulogu, nekako bih rekla, ovde imaju centri za socijalni rad i prosto moramo kao društvo, osim što ćemo ovim zakonom zaista olakšati posao, pre svega svima koji treba da donesu odluke o tome ko i da li zaslužuje socijalnu pomoć kao takvu, moramo pomoći i svima onima koji imaju problem, neko je od mojih kolega govorio o tome, a to je da žive od socijalne pomoći i žele da možda negde prevaziđu problem u kom se nalaze i koji ih je doveo do faze da su zavisni od toga koliku će pomoć primiti od države.

Sa druge strane, ne možemo ostati nemi ni pred činjenicom da je porast nasilja u porodici, da li je u pitanju nasilje prema ženama, nasilje prema deci, svejedno je, možda je čak i ova pandemija podigla stepen nasilja sa kojim se susrećemo, i tu je negde, dozvoliću sebi luksuz da kažem, možda uloga socijalnih radnika jako važna. Važno je da prepoznamo suštinu problema, da se prema njima ne odnosimo šablonski. Svaka tragedija je priča za sebe i to je negde pokazala praksa.

Ne mislim, da me niko ne bi shvatio pogrešno, ovo nije kritika na rad centara za socijalni rad, taman posla, pretpostavljam da im nije lako da u ovim okolnostima sada funkcionišu i budu neretko možda čak i jedini koji će doneti odluku ko je ili nije u pravu, ali apelujem na sve ono što smo zakonima i probali da unapredimo, a to je saradnja između pravosuđa, policije i socijalnih radnika, najpre u cilju da zaštitimo decu koja su često žrtve nasilja na ovaj ili onaj način, pa čak i nasilja prema ženama i stoga obično imamo decu koja su trajno traumirana, imamo žene koje su možda zbog svojih trauma onemogućene da se dalje bave svojom egzistencijom, ali imamo i primere muškaraca koji su, nažalost, žrtve zloupotrebe u ne malom broju slučajeva.

Zašto sve ovo kažem? Zato što moramo biti socijalno odgovorni prema svim problemima koje ne kao država, ja bih rekla kao Evropa, pa i kao svet, imamo u 2020. i 2021. godini. Kada god poraste neizvesnost, nekako sa njom rastu i oni problemi kojih se najređe setimo.

Ono što ću pohvaliti jeste pronatalitetna mera koja se odnosi na povećanje starosne granice za pokušaj vantelesne oplodnje na 43 godine života. Ja zaista mislim da nam je to bilo neophodno.

Treba obratiti pažnju i na porodice sa više dece. Ja znam da je to mač sa dve oštrice i o tome smo razgovarali kod promene nekih zakona pre ovoga. Bilo kako bilo, pred vama kao ministarstvom ni malo lak zadatak, ali sam sigurna da ćete tome odgovoriti ili bar ja imam u vas poverenja zato što, kada ste vi u pitanju, ja zaista pamtim onu prvu sliku koja se pojavila kada nam se pojavio i Kovid-19.

Dakle, širok je spektar mera koji se može primeniti u sektoru socijalne i u sektoru dečije i boračko-invalidskoj zaštiti da bi se obuhvatile sve kategorije stanovništva kojima je potrebna podrška države. Odgovornost države je u tome da sve potrebe i sve kategorije prepozna i odgovori na njihove potrebe koje imaju, jer odnos prema deci, porodicama, nemoćnima, starima, siromašnima govori o tome koliko smo mi humano društvo.

Ovaj zakon će, nadam se, podići lestvicu i možda nije zgoreg reći i to, ja valjda sa pozicije socijalista na to imam pravo, neretko smo u prošlosti imali situacije da su socijalne kategorije bile zloupotrebljavane i u političke svrhe. Možda je naš zadatak da nam se nikada takve situacije više ne ponove, nego da od takvih ljudi napravimo ljude koji će moći da same rade i zarade za sebe, svoju dece i svoje potomke.

U danu za glasanje poslanici Socijalističke partije Srbije će svakako sa zadovljstvom podržati predlog ovog zakona. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, elementarne nepogode koje su pogodile početkom januara mesece neke krajeve Srbije, izazvale su ogromne posledice i po infrastrukturne objekte, ali i po privatnu imovinu, stambene objekte i poljoprivredne kulture.

Žao mi je što je izašao ministar poljoprivrede, međutim sigurna sam da će neko moći da mi odgovori.

Moje prvo pitanje za ministarku energetike gospođu Zoranu Mihajlović tiče se pre svega šteta koje su nastale na elektroenergetskim objektima u ovim opštinama i u kom bi roku mogle da budu obnovljene pod okolnostima, mislim da smo i jutros kod postavljanja poslaničkih pitanja imali nekoliko pitanja koja su se ticala baš toga da je 1% sela bez struje i da ljudi jako se teško sa tim snalaze. Mislim da je koleginica Dijana jutros pominjala situaciju u Priboju gde je 1300 potrošača ostalo bez struje usled problema na dalekovodima u tim mestima.

Ono što me takođe zanima jeste na koji ćemo način, možda sam i propustila da su neke mere predviđene i ako jesam, neće mi biti problem da javno kažem izvinite, kako ćemo nadoknaditi štetu poljoprivrednim gazdinstvima u opštinama na jugu, kojima su dugogodišnji voćnjaci od kojih te porodice žive, apsolutno uništene usled nepogoda koje su ih zadesile i to da bi se saniralo mora proći dugi niz godina, ako sam dobro razumela, mada nisam stručna za tu oblast. Radi se o voćnjacima koji su stari nekoliko decenija.

Tako da mislim da ti ljudi koji su zapravo osuđeni na to i pretežno se bave voćarstvom i od toga žive u ovom trenutku prosto zaslužuju našu pažnju i na koji način da im pomognemo.

Moje treće pitanje je za ministarku Čomić. Najavili ste zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali ste rekli jednu rečenicu koja je meni jako važna, a to je da ste najavili zakone koji će regulisati zabranu ponašanja zasnovanog na predrasudama. Mislim da bi bilo lepo da napravite jedan osvrt.

Mi smo na konferenciji Ženske parlamentarne mreže čuli jednu sjajnu analizu koju ste napravili o tome koliko je pandemija uticala pre svega i u ovom smislu kada govorimo o ravnopravnosti, koliko su žene bile aktivnije i koliko su muškarci bili nažalost po smrtnosti u većim brojkama od žena. Hvala.
Hvala.
Zahvaljujem se ministrima na odgovorima koje sam dobila. Takođe apelujem, ministarka Obradović je u pravu, ali nekako i to spada u našu odgovornost, a to je da te ljude u lokalnim samoupravama zaista pokrenemo, ne, motiv je stigao iz Vlade Srbije, treba ih pokrenuti sada i sa pozicije narodnih poslanika svako u svojoj sredini. Dobro sam vas razumela, to jeste preventiva i jeste jako važno.
Hvala vam na odgovorima, neću koristiti svoje pravo da postavim drugi krug pitanja, niti da dam završnu reč, jer hoću da ostavim malo vremena i za najveću parlamentarnu stranku da ovaj krug završimo u roku. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, pred nama je set sporazuma važnih za funkcionisanje države. O njima je govorio šef poslaničke grupe SPS, gospodin Milićević. Govoriće i posle mene koleginica Vesna Ivković, tako da ću se ja osvrnuti na jedan od njih, ne zato što mislim da su ostali manje važni, nego zato što smo podelili zadatke među sobom.

Dakle, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti borbe protiv terorizma, Narodna Skupština danas treba da ratifikuje, inače je potpisan 18. juna 2020. godine u Beogradu.

Pre nego uopšte krenem da govorim o ovom Sporazumu, osvrnuću se na ono što je definicija terorizma, zarad javnosti. Definisan je kao smišljeno planirana upotreba nasilja ili pretnji kojom se usađuje strah sa namerom zastrašivanja vlasti ili celog društva kako bi se postigli politički, verski ili ideološki ciljevi. Uglavnom se teroristički metodi nasilja koriste u vreme mira ili tokom rata nad civilnim stanovništvom. Na opštu žalost u Srbiji je vrlo znamo i šta je definicija terorizma i kako on izgleda u praksi.

Kada je u pitanju međunarodni odnos prema ovom pitanju terorizma nisu ga uvek prepoznali onako kao mi verovatno zato što u vreme kada smo mi bili žrtve terorista oni nisu, bar ne u toj meri u kojoj mi jesmo. Prema podacima globalne baze podatka koju vodi Univerzitet u Merilendu u periodu od 2000. godine do 2014. godine stoji da je bilo preko 61.000 terorističkih akata u kojima je stradalo preko 140.000 ljudi. Ne znam zaista da li ovo tretira i žrtve terorističkih napada u južnoj srpskoj pokrajini. Pretpostavljam da ne inače bi ovaj broj bio kud i kamo veći.

Istina je jedana, a to je da je Evropa u ovom trenutku najizloženiji kontinent kada je u pitanju terorizam i gotovo da mi i nemamo državu koja u poslednjih 30 godina nije bila pogođena terorističkim napadima. Tako da je na jedinstvenom prostoru Evropske unije naročito posle 2004. godine teroristički napad u Madridu kada se dogodio pojačana njihova aktivnost, ali je pojačana i aktivnost na usaglašavanju propisa i mera i saradnje policijskih i pravosudnih organa u prevenciji i borbi protiv terorizma između članica, a potom i unutar same Evropske unije stvaranjem pravnog okvira pre svega u borbi protiv pranja novca kojim se finansira terorizam, kao i stvaranjem Europola.

Dakle, Srbija na ovom planu sarađuje i sa Evropskom unijom i sa svim drugim državama, ali naročito sa svojim tradicionalnim prijateljima, kao što je Ruska Federacija i iz toga proizilazi Sporazum o kome ću danas govoriti. Sporazum sa Ruskom Federacijom jeste jedan od najvažnijih na polju suprotstavljanja terorizmu i izraz je obostrane želje naših država da se kroz pre svega bilateralnu saradnju unaprede svi aspekti borbe protiv terorizma, kao globalnog problema koji jeste najozbiljnija pretnja svetskom miru.

Sporazum koji zapravo predstavlja pravni osnov saradnje, njime su precizirani i svi aspekti saradnje nadležnih organa dveju država, počev od razmene podataka i iskustava stručnjaka sa antiterorizmom, korišćenje primera dobre prakse, pa sve do učešća u akcijama prevencije i sprečavanja terorizma.

Na bazi ovog Sporazuma Republika Srbija i Ruska Federacija kao članice pre svega Ujedinjenih nacija daće svoj veliki doprinos međunarodnoj borbi protiv terorizma. Nekako uska veza između terorizma postoji kada je u pitanju organizovani kriminal koji je često materijalna osnova terorizma, jer terorističke organizacije pribavljaju svoja sredstva uglavnom na nelegalan način putem pranja novca od nelegalne trgovine narkotika, oružja ili neke druge švercovane robe do trgovine organima i toga smo nažalost svedoci kao država i kao narod.

Zato je osim prevencije i borbe protiv terorizma potrebno je sprečiti i sve nelegalne puteve njenog finansiranja, jer je to prosto najefikasniji put za preveniranje terorizma generalno.

Ovim se potvrđuje i jedno tradicionalno uzajamno poverenje, prijateljstvo, ali i dugogodišnja saradnja u sektoru bezbednosti i ovo bezmalo jeste Sporazum od strateškog značaja za naše dve zemlje, naročito za Srbiju jer partnerstvo u borbi protiv terorizma sa nama prijateljskom zemljom Rusijom, koja ima ogroman odbrambeni potencijal, predstavlja dodatni impuls sigurnosti.

Da bih ostala verna sebi moram da naglasim i da navedem par primera koji jasno ukazuju koliko je terorizam sam po sebi opasan i kolika je to pošast. Imali smo ne tako davno, 2014. godine po podacima koje ja imam, grafite na kojima je pisalo – kalifat dolazi, ni manje ni više nego na imanju manastira Visoki Dečani, što je bila ne samo uznemirujuća poruka, nego otvorena pretnja koju su dobro razumeli i malobrojni stanovnici, ali i bratija manastira Visoki Dečani. Negde je ta tradicija još od 1998. godine pa na ovamo postojala kada su u pitanju Albanci. U nekom trenutku verovatno u svojoj potrebi da eventualno pokažu bez obzira što su kvazi država da imaju težnju da se bore protiv terorista, postojala su i neka hapšenja od strane antiterorističke policije, tako se valjda zovu, samoproglašene republike Kosovo, pa su uhapsili 4. novembra sedmoricu muškara. Ne znam šta se sa njima desilo. Određen im je bio pritvor od 30 dana, ali su tvrdili da imaju dokaze da se radi zapravo o obučenim vojnicima terorističkim organizacija koji su došli nazad na Kosovo ne bi li regrutovali nove borce za taj, kako ga zovu, visoki cilj.

I sami ste, predsedniče Skupštine, u vreme kada ste bili ministar spoljnih poslova 2015. godine kada su insistirali da budu primljeni, odnosno na predlog Albanije je trebalo da budu primljeni u UNESKO rekli da je to ravno tome da neko traži da se u UNESKO primi ni manje ni više nego islamska država i postane članica organizacije u sklopu UN.

U tom smislu osim što je ovo nužno za Srbiju i što ovakav sporazum zaista daje jednu dodatnu dozu sigurnosti pre svega stanovnicima južne srpske pokrajine, ja to tako vidim i imam pravo da ga naglasim, mislim da je važno naglasiti i da ta svetska borba protiv terorizma napokon treba da poprimi one konture koje neće biti selektivni pristup u odnosu na to odakle nam teroristi dolaze.

Ono što je već rečeno ja ću ponoviti, a to je da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje svakako podržati sve predložene sporazume i glasati za njih. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predsedništvo, kolege narodni poslanici, pitanje je upućeno Kancelariji za Kosovo i Metohiju, direktoru Kancelarije.

Naime, radi se o gospodinu Svetomiru Bačeviću koji je pre par dana uhapšen u Peći pod optužbom od strane privremenih vlasti u Prištini da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništava.

Kancelarija za Kosovo angažovala je advokata u odbrani ovog nedužnog Srbina i ja postavljam pitanje, uz navođenje činjenica šta se tačno dogodilo. Milić – Bačević koji je bio toga dana zajedno sa svojim bratom u pokušaju da izvade dokumenta u Peći, a sve u cilju da 37 ari uzurpiranog zemljišta vrate u svoj posed i objasne se da nije prirodno da neko sagradi kući na nečemu što je vaše.

Dakle, gospodina Svetomira Bačevića koji je napominjem oslobođen obaveze služenja vojnog roka zbog svog zdravstvenog stanja, optužili su za težak ratni zločin protiv civilnog stanovništva bez dokaza, na bazi svedočenja Samija Čekua koji je rođeni brat Agima Čekua.

Optužen je da je maltretirao izvesnu Hatidžu Kadriraj, Hadrijaj u stvari, koja je ni manje ni više, sestra od tetke Ramuša Haradinaja. Optužbe su apsolutno netačne i sam rođeni brat Svetomira rekao mi je – ako bi 1% od onoga što stoji u toj optužnici bilo tačno ja bih insistirao da ga streljaju. Dakle, govorimo o čoveku koji pre svega nema mogućnosti zbog svog zdravstvenog stanja da u bilo čemu učestvuje, a pouzdano se zna i mislim da država ima podatke da nije bio angažovan za vreme NATO agresije kao pripadnik niti vojske, niti policije, niti rezervnog sastava u bilo kom smislu.

Dakle, imamo pred nama slučaj koji nije prvi, nažalost, ali se ja bojim da neće biti ni poslednji, jednog klasičnog zastrašivanja. Govorim o porodici koja je živela i još uvek ima kuću u selu Belo Polje nadomak Peći. Slučajno ili namerno, najzainteresovaniji za otkup zemljišta srpskog Belo Polje, ni manje ni više, nego Sami Čeku. Procena je da je do sada preko 20 miliona uložio u otkup zemljišta.

Dakle, bilo koji Srbin, kao što je porodica Bačević, koja ima potrebu da se vrati na svoje vekovno ognjište, kada shvate da zaista ozbiljno to žele onda jednog od njih uhapse pod lažnim optužbama.

Ja znam da je advokat bio na tom prvom ročištu koje je zakazano, da su gospodina Svetomira izveli okovanog kao najgoreg zločinca, ali ono što ne znam to je kako je moguće da jedna tako, uslovno, odgovorna vlast koja predstavlja privremene organe u Prištini od 1999. godine i teškog zločina nad Maricom Mirić. Svi se sećate tog slučaja devojke koja je bila ometena u razvoju, koja je silovana i zaklana pre majkom. Nikada nisu nađeni počinioci ovakvog zločina, ali na bazi tvrdnje Samija Čekua uhapšen je Svetomir Bačević za maltretiranje izvesne gospođe, čak tu nema navoda ni o kakvom se maltretiranju radi.

Medijski spin je širi od svega ovoga. Oni su prikazivali snimke za koje, na inostranim televizijama istina, niko ne može da ih prepozna. Porodica je šokirana. Znam da je Kancelarija za KiM uradila sve što može, ali molim za odgovor kako je prošlo to prvo ročište i kakve su procene advokata angažovanog od strane Kancelarije za KiM.

Ono što je nezvanično, ali bi možda moglo biti upućeno eventualno i na adresu ministra policije, jeste da li su tačni navodi da Sami Čeku ima neke poslove i nesmetano često iz Peći dođe do Novog Pazara. Govorim o čoveku koji sam priča o svojim ratnim zločinima kao poduhvatu.

Dakle, pitanje na ove dve adrese i nada da će porodica Bačević doći do pravde. Samo ću na kraju još reći da je do novembra meseca u 2020. godini 63 napada bilo na pripadnike Srba na teritoriji KiM. To govori o pravima koja se ne poštuju i koja se nemaju. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedniče.

Uvažena gospodo ministri i najpre građanke i građani Srbije, nastaviću u duhu svoje koleginice Zagorke, a na temu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu.

Da, Srbija jeste bila i ostala deo Evrope bez zvaničnog papira kako smo članica EU, ali verujemo da ćemo i to biti. Poslanici SPS će apsolutno glasati za zaključke Skupštine Srbije.

Međutim, čulo se u diskusijama i pre moje, ništa ja novo neću reći, ima ovde kritika za koje mi svi mislimo da su malo bez osnova, da su malo, kako bih rekla, a da ne budem previše gruba, da mi ne biste zamerili i ja ću se osvrnuti na dva dela ovog izveštaja. Prvi je onaj koji se tiče Skupštine i on zaista tretira jedno vreme iza nas koje smo u aktuelnom mandatu već tu i tamo prevazišli. Sve njihove preporuke su manje više u jednom kratkom roku u maltene dva meseca ispunjene, moglo bi se reći.

Međutim, ono što meni negde najviše para uši je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Ja sam tu beskrajno subjektivna i moja će diskusija biti apsolutno subjektivna na temu pre svega zato što, smeje se ministarka Čomić, zna ona za moj manir, ja sam sebe ovde očekivala zaista i u izveštaju jer se nekako smatram slučajem EU kao raseljeno lice i jedna od 200 i nešto hiljada moralo je da bar jedan red bude posvećen tim ljudima.

Imamo mi ovde kritike na račun toga šta Srbija nije uradila ili jeste uradila. Nemamo kritike na temu toga šta tzv. Kosovo nije uradilo. To je dete, u dobroj meri, EU. Neka mi ne zamere. Apsolutno nemam ništa protiv evrointegracija, šta više, ali ne evrointegracije po cenu da se sada ja osećam manje važnom od tamo nekog koji im je draži, bliži, na koncu, više ih je platio i na to imaju pravu. Ne bih da remetim njihove navike, ali hoću da kažem jednu stvar. Ako Srbija svoju decu u školama edukuje na način da im objasni i gde je Ajfelova kula i kome pripada i zašto je Big Ben lep, tako ih učimo i gde je Pećka Patrijaršija i ko je sagradio. Nemojte mi pod patronatom i pod izgovorom koječega karikirati istorijske fakte. Nemojte mi ono što je naše pripisivati nekome drugom, koliko god da vas se u ovom trenutku činio onako kako vidim da je izjava gospođe Suzane Šic – Srbija prepoznaje da se nezavisnost Kosova ne može poništiti, ne znam o kojoj Srbiji govori. Ne znam o kojoj nezavisnosti govori, osim o onoj koja može da bude lični stav određenih članica EU, imamo i one države koje to apsolutno nisu priznale, pa jesu li manje važne?

Na kraju svih krajeva rekao je prof. Žarko Obradović, čini mi se, suštinu. Pokušavam da što više kažem u što kraćem roku da bi ostalo vremena i za mog kolegu Zvonka Stevića, a to je da 2020. godina jeste bila teška za sve nas, pa i za EU kroz mnogo aspekata posmatrano. U tom smislu smo verovatno bili i manje važni, ali prosto moramo da shvatimo da kada izgovorimo jednu ovakvu rečenicu, pa još nju prati i pretnja da će od 20. januara postojati druga administracija u SAD ne znam kako da to doživim, osim da mi treba i hoćemo da razgovaramo i ja sam neko ko je učestvovao u neformalnim razgovorima i uvek sam za to da čujem šta druga strana misli, ali nisam za to da mi po svaku cenu namećete svoje mišljenje i objasnite mi kako i Srbija i Kosovo će menjati Ustav. Možda i hoće. Onaj tzv. republike Kosovo je u dobroj meri prepisan iz Ustava Srbije i čak sam i sa njima razgovarala o tome da on suštinski nije loš. Malo ga ne primenjuju, jer kada bi ga oni primenjivali onda ja danas ne bi mogla ovde da u parlamentu Srbije kažem ono što želim da čuju i predstavnici Evrope, a to je da ako primenite Ustav i poštujete ljudska i građanska prava onda ne može da vas se dogodi da 1% ljudi ne može na svoje imanje 20 godina. Znate, to više nisu ni ljudska ni manjinska prava i u tom smislu sve diskusije koje su se odnosile na prava manjina u Srbiji, koja su ugrožena ili ne znam ni ja – padaju nekako u vodu.

Neću ja da zamerim kolegi Kamberiju. On je tu da bi pričao tu priču. Ja ću zameriti onima koji su, čini mi se, neuko probali da kažu jednu suštinu, ali na pogrešan način. Ne može se od gospodina Kamberija, koliko god on bio vezan za prištinske lidere, i od njega, preko njega, zapravo od njih milost za predstavnike Srba u južnoj srpskoj pokrajini. Za nju se moramo boriti mi odavde. Mi i u Evropskom parlamentu. U tom smislu predstavnici Vlade Republike Srbije nemaju lak zadatak i vrlo im je teško da o tome pregovaraju i oni koji će sedeti u Briselu i koji su u zvaničnim pregovorima briselskim, ali i ovi koji pokušavaju poput ministarke Joksimović da zaista ispoštuju zahteve Evrope bez da nanose štetu pre svega državi Srbiji pred kojom smo odgovorni, gospodo, nas su izabrali građani Srbije, da o Srbiji vodimo računa i da budemo dovoljno državotvorni da šta god uradili to ne naruši ništa od interesa Srbije, a kamoli njen suverenitet i teritorijalni integritet. Hvala.
Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima, počeću mimo dnevnog reda, pa ću dragoj deci Srbije, sprske pravoslavne veroispovesti čestitati praznik Materice, oni se njemu raduju.

Vi koji ste jutros imali nesreću da su vam mame poslanice, verovatno ćete poklončiće dobiti nešto kasnije. Dakle, želim da u lepom raspoloženju i najpre u zdravlju, provedete i ovaj praznik i sve praznike koji predstoje.

Kao što smo čuli od kolega, pred nama važan dnevni red, važni zakoni. Nekako kad je ministarka Gojković tu, nas dve smo i u prošlom mandatu bavile se kulturom i informisanjem, pa je za nas ovo kontinuitet, samo što sada ja to malo drugačije gledam, nekako se osećam komotnije kad sedite preko puta.

Važni zakoni, najpre Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Govorile su moje kolege koliko je važno stabilno finansiranje javnih medijskih servisa i u svom obrazloženju ste rekli kljune stvari, , čini mi se, a to je, da s pozicije države, pre svega, pomoći da ostanu na onom nivou na kom očekujemo.

Da li ih kritikujemo, da li čujemo kritike, da li smo i sami u ovoj sali često nezadovoljni, da, ali, svako ko radi taj i greši, i bilo bi negde neprirodno da mi ne bismo imali kritike na temu javnih servisa Srbije. Prosto se nigde u svetu ne dešava da sve bude kako treba.

Treba biti pošten i prema sebi, ali i prema ljudima iz javnih servisa u onom delu u kom je godina, evo polako iza nas 2020. bila teška i izazovan na različite teme, pa i na temu ispratiti sve ono što su bila dnevna dešavanja.

Tu ću se složiti sa kolegom Starčevićem koji je napomenuo da je javni servis odgovorio zaista zadatku kada je u pitanju on lajn nastava, čini mi se da je to bio jedan od važnijih momenata, pre svega zato što se ticao obrazovanja naše dece koja su sticajem okolnosti, sudbinskih dešavanja, izložena tome da ne mogu da imaju redovnu nastavu, ili su bar izvesno vreme bili osuđeni na tu on lajn. Slažem se, ona nikad nije toliko kvalitetna koliko interaktivna komunikacija nastavnog osoblja i dece. Međutim, uspeli su i svi predstavnici Ministarstva prosvete, odnosno zaposleni u prosveti i javni servisi da odgovore tom nikako malom zadatku.

Iskreno se nadam da će 2021. godina doneti neku relaksiranu situaciju kada je u pitanju bar ovaj segment koji se tiče virusa korona, i da ćemo, sada već, izvesno je, sa vakcinom zaustaviti jednu pošast koja nam je poremetila i navike i život, i u nekom trenutku čini mi se, sve nas uplašila da se više nikada nećemo vratiti na staro.

Dakle, odgovaramo svom zadatku, kao Narodna skupština i vi kao Ministarstvo, usvajanjem ovog zakona, on je sadržan i u budžetu Republike Srbije za koji smo svi glasali, pa bi bilo manje više, neprirodno da danas ne podržimo jednu ovakvu promenu.

Drugi zakon koji se tiče Ministarstva kulture i informisanja, pred nama je, jeste taj zakon o saradnji kinematografskoj između Srbije i Francuske, i neću reći ništa novo, ako kažem da je ta saradnja dve države tradicionalna.

Istina, nekako istorijski kad se unazad vratimo uvek smo bili saveznici, istina je, imamo po malo razloga da nekad imamo neki gorki osećaj u ustima, ali je i istina da je u našoj tradiciji da zaboravimo ono što nam uvek nije prijalo. Uvek verujemo u to sutra i negde smo kao država skloni tome da učinimo maksimu da bi nam to sutra bilo kvalitetnije.

Ovakav jedan predlog zakona o kinematografskoj kooprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, obećava. Suludo bi bilo da bilo šta dodam na diskusiju moje uvažene koleginice Nataše, koja je lepo govorila o tome šta je tradicija tog francuskog filma, važno je reći još jednu stvar, a to je da je Srbija pokazala da takođe zavređuje pažnju jedne ni malo naivne kinematografije, govorim o Francuskoj, jer pravo je i većeg i kvalitetnijeg da izabere svoje saradnike. U tom smislu mislim da je na ponos Srbiji i činjenica da su u srpskoj kinematografiji prepoznali kapacitet za saradnju, za kooprodukciju i za stvaranje nekih novih filmova u budućnosti, koje će generacije pamtiti. Svako vreme će jednog dana biti istorija, o njemu će neko i govoriti i pisati, pa i snimati filmove, zašto da ne.

Ono što treba reći jeste da, ministarka je rekla, potpuno se sa vama slažem, nemate nikakav uticaj ni na kakvu programsku šemu bilo kog, pa ni predstavnika javnih servisa Srbije, niti komercijalnih televizija, i o tome smo razgovarali kada je tema ovde bilo izbor članova REM-a.

Svi bismo mi pomalo da se bavimo uređivačkom politikom, svejedno da li mi iz ove sale, ili oni koji su oko ove sale, i oko ove zgrade, i oko neke sopstvene ose, u kojoj su kritike neretko i brutalne.

Slažem se takođe, da bi imalo šta dodati, ali s druge strane kada obezbedite jednu ovako stabilnu situaciju, a čini mi se, sa ovim obezbeđujemo, onda to obećava i da će relaksiranije oni koji imaju pravo da utiču na programsku šemu na istu uticati, pa ćemo nadam se, biti ponosni i na te pomake.

U tom smislu, i kažem da je ova saradnja, odnosno ovaj zakon o saradnji na temu kooprodukcije, odnosno kinematografske kooprodukcije jako važan. Unaprediće sve ostale saradnje, rekla je Nataša, čini mi se, da smo snimili preko 10 dugometražnih filmova u toj zajedničkoj kooprodukciji, verujem da će ih biti još više.

S druge stane negde računam da to sve zajedno pomalo govori u prilog onoga o čemu ćemo razgovarati sutra, a to je da je Srbija oduvek bila i ostala deo Evrope, bez obzira što formalno još uvek nemam papir da smo članovi EU.

Sve su ovo koraci na putu ka EU i nisu mali i nisu zanemarljivi. Mislim da je dobro praviti ih baš sa ovih pozicija, sa pozicija kulture koja je negde sinonim za civilizaciju, bez razlike o kojoj državi govorimo, koga se tiče. Tamo gde kulture nema, nema ni normalnog življenja.

U tom smislu ste dobili težak zadatak i nekako u ovim teškim godinama za državu Srbiju kultura je često znala da bude, uslovno rečeno, oštećena. Ja ne mislim da se kvalitet rada, niti kulture, niti ustanova, niti radnika, meri po tome koliko će sredstava biti izdvojeno, ali jeste važno, jeste jako važno da o tome vodimo računa. Juče sam čula, mislim da je u poslaničkoj grupi neko od kolega komentarisao, Čerčilovu izjavu u vreme kada su nedostajala sredstva pa su predložili da se to uzme iz nekog fonda predodređenog za kulturu, odgovorio je – za šta ćemo ratovati ako odatle uzmemo sredstva.

Morali bi da budemo malo obazriviji u tom smislu, ali to sada nije tema, besmisleno je o tome govoriti. Malo smo se probali na to osvrnuti kada je tema bio budžet Republike Srbije i zaista tu nema mesta za kritički osvrt pod okolnostima da jeste budžet razvojni i da on jeste poređao prioritete, ne na uštrb kulture, prosto, sada imamo pod ovim okolnostima i, nažalost, neke ne važnije stvari ali prioritetnije, tako bih rekla, pa na kraju i taj nagoveštaj masovne vakcinacije. Ni to nije mali izazov i o tome smo imali priliku da čujemo da se nije lako snaći.

Treći zakon po redu, ministre Udovičiću, ja mislim da ste vi u ovom sazivu prvi put sa nama i dobrodošli kao zvanični predstavnik Vlade na temu jednog zakona, potvrđivanje ugovora između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.

Ja imam dvostruku odgovornost kada govorim o ovoj temi, pre svega kao predsednik Poslaničke grupe prijateljstva Srbije i Japana. Opet jedno tradicionalno prijateljstvo, ja bih rekla, opet prijateljstvo koje je imalo svoje oscilacije, kao i sva prijateljstva. Važno je da se ne raskinu, važno je da ne prestanu da postoje kao takva, ali jeste imalo svoj plus i minus od nekog perioda vladanja komunista pa naovamo. Danas nekako, čini mi se, ulazimo u jednu fazu ozbiljne saradnje. Ovaj sporazum u tom smislu jeste važan.

Ovaj Ugovor između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja potpisan je u Beogradu, ako se ne varam, 21. jula 2020. godine, a ne varam se, odnosi se na otklanjanje jedne anomalije koja bi loše uticala na sve naše buduće saradnje. Potreba za ovom vrstom ugovora javila se usled procesa globalizacije i te neke naše težnje da se granice brišu, ne samo u odnosu na države u regionu, tu smo već pokazali jasan stav i na koncu bili inicijator nečega što zovemo Mini Šengen, nego i šire.

Srbija mora biti otvoreno tržište za sve zemlje, za sve velike privrede. Japan definitivno jeste jedna od njih. U tom smislu je ovakav sporazum, ovo nije prvi sporazum ovog tipa, ja mislim da imamo već potpisane sporazume ovog tipa sa nekoliko država pre Japana, naše razmišljanje mora biti globalno i u tom smislu nam nije dozvoljeno da se ograničavamo. Tako da pozdravljam jedan ovakav sporazum, jednu ovakvu inicijativu i uopšte jedan ovakav iskorak, zato što će obezbediti prostor i za jednu drugu saradnju koja je privredna.

Negde u prilog tvrdnje da sa ovim sporazumom to ima veze je i nedavni dolazak japanske kompanije „Tojo Tajers“ u Inđiji, koja je odlučila da izgradi svoj pogon za proizvodnju guma za automobile i kamione. Vrednost te investicije je 382 miliona dinara. Ovo govorim zbog javnosti, ne zbog toga što bilo ko u ovoj sali ili bilo ko od vas ko predstavlja Vladu ne zna o čemu se radi, već da bismo shvatili da će ta fabrika zaposliti 560 radnika, da će parcela na kojoj se prostire imati oko 64 hektara i to je obezbeđeno, koliko ja razumem, od strane opštine Inđija, što govori o jednoj sinhronizaciji između svih organa vlasti u državi Srbiji, a što jeste važno.

Po planu bi trebalo da se u fabrici, koliko stoji u najavama, proizvodi pet miliona guma godišnje, koje će se izvoziti i na tržište EU i na tržište Rusije. Dakle, „Tojo Tajers“, jedan od najvećih svetskih proizvođača guma, osnovan je 1945. godine.

Ovde ću završiti tu priču o važnosti saradnje sa Japanom, ne zato što se ne bi imalo šta reći, nego zato što zaista ove brojke govore da će i za japanske privrednike jedan signal da je „Tojo Tajers“ kao jedan od većih proizvođača i giganata japanske privrede došao u Srbiju, biti svakako motiv. A za nas je to potvrda da smo ovaj deo posla koji se tiče jednog stabilnog tržišta jedne zemlje koja obećava zaista uradili kako treba.

Sporazum o kome danas govorimo i za koji će poslanici SPS, u čije ime danas govorim kao ovlašćeni predstavnik, svakako glasati je jedan kontinuitet dobre saradnje i ja se nadam, ne samo sa Japanom. Svi ostali naši bilateralni odnosi koji, opet kažem, tradicionalno su dobri i bez obzira što, ja moram i na to da se osvrnem, Japan jeste priznao nezavisnost Kosova, ali smo imali jednu simpatičnu situaciju u momentu za nas jako važnu, u vreme kada je aktuelni predsednik Skupštine bio ministar spoljnih poslova, a to je da je Japan, ako se ne varam, bio uzdržan kada je bilo u pitanju glasanje za prijem Kosova u Unesko i u Interpol. To su postupci koji su važniji od onog gorkog ukusa koji smo imali kada je Japan priznao Kosovo. Jer, to šizofreno priznanje Kosova koje se desilo u nekom trenutku u svetu, bilo je zaista bez naše reakcije, pa većina zemalja, gotovo to mogu i da tvrdim, nije ni imala svest o tome koliku štetu nanosi Srbiji sa jednim takvim priznanjem koje je bez pokrića.

Japan je ovakvim potezom uzdržanosti na jednu važnu temu, zaista za nas važnu temu, pokazao u stvari taj svoj prijateljski odnos, a možda i nama objasnio koliko smo u određenom trenutku na jednu važnu temu ostali kao država nemi.

Ali, opet, da ne bih skrenula sa onoga što je tema i umanjila ono što je važnost tačke dnevnog reda, ja ću se ovde svakako zaustaviti.

I kao četvrto, ali ne i najmanje važno – Potvrđivanje Ugovora o zajmu (Izgradnja auto-puta E-80 Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik, faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Ugovor je potpisan 25. novembra 2020. godine. Svrha projekta je pomoć u izgradnji deonice auto-puta, približne dužine oko 32 km, prema standardima polu-profila auto-puta između Niša i Pločnika u Republici Srbiji, koja je deo E-80 rute Niš-Merdare. Ovo je zajam od 85 miliona evra, period raspoloživosti zajma je do 31. decembra 2026. godine, što je i rok za završetak radova.

Projekat je važni deo rute sedam, kao veze između rute šest i koridora XS, povezujući Niš sa Albanijom i Jadranskim i Jonskim morem i njihovim lukama. Time će se postići poboljšanje veze Bugarske, Srbije i Albanije. Nije ovo nevažno. Čitam ove zvanične podatke potpuno svesno, da ne pogrešim, jer, možete biti koliko god hoćete pametni, ovo je struka koju čovek mora da poštuje kada o njoj ne zna mnogo, a ja, na moju veliku žalost, ne znam. Kada bih imala kapacitet jednog Milutina Mrkonjića, danas bih znala o čemu govorim, ovako moram da pročitam ono što su fakti.

Projekat će sprovoditi privredno društvo Koridori Srbije, što je takođe važno, jer mislimo da domaći subjekti treba da rade sve ono što je moguće uraditi i ova deonica auto-puta dolazi do mesta Pločnik za koji ja, sticajem okolnosti, baveći se ovim zakonima, dođoh do podatka da se u Pločniku nalazi jedan arheološki lokalitet Vinčanske kulture u istoimenom selu nadomak obale Toplice i nedaleko je od Prokuplja.

To je kompleks naselja iz mlađeg kamenog doba i prostire se na površini od 110 hektara, a otkrića iz prve decenije XXI veka ukazuju da je reč o najstarijem metalurškom mestu na svetu. Sam lokalitet je značajan i po pronađenim ostacima keramike i primercima figuralne plastike.

Negde početkom septembra 2009. godine počela je izgradnja rekonstrukcije Neolitskog sela, a postoje zamisli da se lokalitet turističkim vozom poveže sa Prokupljem, Kuršumlijom i Đavoljom Varoši.

Evo nas opet kod jednog od onih bisera Srbije koje ona u sebi ima, koje čak ni mi koji u njoj živimo nismo znali do kraja... pre nego nas je, nažalost, korona naterala da upoznamo svoju zemlju, jer nismo mogli da se divimo tuđim.

Ja verujem da će arheološko nalazište i lokalitet koji se nalazi u Pločniku biti sada još atraktivniji činjenicom da se ova deonica završava i da nije naivna kopča i tranzitna, ako hoćete, pa je važno reći da ponekada ti putevi vode tačno onamo kuda treba da prođu, da bi ceo svet i svi oni koji imaju ambiciju za putovanjima upoznali tradiciju i kulturu naše ne tako velike, ali lepe Srbije, koja zaista obiluje biserima različitog tipa.

Ističe mi lagano i vreme. Na kraju ću naglasiti da će poslanici Socijalističke partije Srbije svakako glasati za sva četiri predložena zakona i da smo, kao i do sada, mislim da je jutros o tome predsednik Skupštine govorio, radili u skladu sa, pre svega Poslovnikom, ali najpre sa potrebom građana da se njihov kvalitet života unapredi poboljšanjem nekih zakona.

Kada je u pitanju 2021. godina, ja sam gotovo sigurna da ćemo se viđati, naročito sa ministarkom kulture.

Uvek imam problem ove rodne ravnopravnosti kada zaletim se da kažem - sa ministrom kulture, a onda shvatim da to nije dobro, ali mi ovo „ministarka“ zvuči nekako još od Nušića na ovamo, kako bih vam rekla…

Sve u svemu, sigurna sam da postoje zakoni iz oblasti kulture i informisanja kojima ćemo se baviti. Poznavajući Maju Gojković, znam da će se to brzo desiti. A sve ostale zakone koji su pred nama, u 2021. godini sa zadovoljstvom ćemo i analizirati i pomoći da možda budu za nijansu kvalitetniji od onoga što kao izvršna vlast predložite. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženo predsedništvo, poštovani gospodine Martinoviću, kao predlagač ove važne odluke o kodeksu ponašanja narodnih poslanika u Skupštini Srbije i van nje, kodeks ili pravilnik o ponašanju je u civilizovanom svetu nešto čemu te nauči baka kada si mali, a ako nisi imao sreće da imaš baku, onda te uče roditelji, vaspitači u vrtiću, nastavno osoblje i grade jednu personu koja raste kao vaspitana ili nevaspitana.

Ja ne mogu da sa ove distance prihvatim ono što bi moglo da proizađe iz svega ovoga, a to je da smo mi neka grupa ljudi koja se ponaša van kodeksa i nekako ne u skladu sa onim što je vaspitano. Da li ima propusta? Da, naravno, ima. Da li je pametno doneti jednu ovakvu odluku? Apsolutno da.

Pošto govorim, onako kako me je potpredsednica Skupštine i najavila, kao zamenik šefa poslaničke grupe SPS, moje kolege pre mene su rekle da ćemo glasati za odluku o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, ali se potpuno slažem i sa zadovoljstvom sam slušala sve svoje prethodnike, prof. Žarka Obradovića koji je govorio o iskustvima od pre 15 i 20 godina, pa i kolegu Rističevića koji je ovde postavio, čini mi se, ključna pitanja.

Slažem se da narodni poslanici Skupštine Srbije trebaju biti prvi koji su doneli kodeks ponašanja i neka to bude model po kome će se ponašati i svi ostali, zato što mislim da javni diskurs mora da dobije neki drugi smer u odnosu na ovaj koji trenutno ima.

Branislav Nušić je bio bibliotekar u Narodnoj skupštini Srbije. Kažu da je jednom prilikom, u afektu, izvesnoj gospođi rekao da je krava. Ona ga je tužila, dobila na sudu, on je platio svoju novčanu kaznu, a onda je pitao sudiju: „Izvinite, gospodine sudija, da li je dozvoljeno kravi reći da je gospođa?“ Sudija je rekao: „Da“. On je izašao iz sudnice i rekao: „Doviđenja gospođo“. Dakle, naše vaspitanje ili nevaspitanje je osnovni element.

Poverenje građana Srbije koje je dobio svaki od nas ponaosob ili svaka lista koja je zaslužila poverenje građana da bude deo aktuelnog saziva parlamenta Srbije bila je vrlo transparentna, svi smo tamo bili imenom i prezimenom. Svi smo imali pravo da ne budemo izbor nekoga i verovatno nekog nismo bili, ali jedan ozbiljan procenat nam je ukazao poverenje, čak i u ovom delu u kome od nas očekuju da ćemo se civilizovano ponašati i zastupati građane koji su nas birali.

Kodeks koji ćemo doneti je važan i zbog svih budućih saziva Skupštine Srbije. Kamo sreće kada bi on bio neko Sveto pismo, a neće biti, i Poslovnik je u ovoj sali grubo kršen bezbroj puta u godinama iza nas. Dakle, sve polazi od čoveka.

Meni se takođe dopada što smo po preporuci, pre svega GREKO-a, implementirali neke stvari kroz amandmane u kodeks ponašanja narodnih poslanika, ali se takođe slažem da ništa tragičnije u parlamentu Srbije mi nismo čuli, šta više, svašta smo gledali po ostalim parlamentima i u okruženju, i u Evropi.

Dakle, samo ne mogu da prihvatim činjenicu da smo, ne dao Bog, najgori. Možda nismo sjajni, možda se ne dopadamo svima. Ja lično nikada, čak i ne koristim te termine koji bi mogli da budu ponižavajući, uvredljivi, ja ne bih mogla nazad u svoju porodicu sa jednom takvom izjavom, prosto mi takva stvar nije dozvoljena.

S druge strane, mogu da razumem i da se u afektu određene stvari kažu. Neke su se ovde čule, neću se ja vraćati u nazad, imala bih čega da se setim, jer ovo nije moj prvi mandat, ali je jako važno doneti jedan ovakav akt, baš sada, nekoliko je pokušaja bilo i mi smo to na radnoj grupi, čini mi se, i čuli kao konstataciju. Znate, kad nešto hoćete da uradite, vi nađete način, kad nećete, obično nađete izgovor.

Da li je ovaj dokument savršen? Verovatno da nije, on će vremenom trpeti i neke svoje korekcije i promene, i prirodno je da tako bude. Ništa ne može trajati za navek. Da li je jedna ovakva forma mogla da se usvoji i pre pet, i pre 10, i pre 15 godina, da, sigurna sam da jeste, nije bilo dobre volje, bilo je lakše posvađati se na temu nego se usaglasiti oko nečega što bi trebalo da bude primarni dokument, pa ajte da nam praksa pokaže da to nije dobro.

Prihvatila sam sugestije da kaznena politika, kada je kodeks u pitanju ne sme da bude preterano oštra i jesu u pravu, inače bih verovatno imala ambiciju da ta kaznena politika bude oštrija od ovoga što trenutno ovde stoji, a stoji da će biti narodni poslanik 30 dana, hajde da ne čitam sada to, u nekoliko navrata je to pomenuto. Za mene su to blage kazne u odnosu na jednog predstavnika naroda, međutim postoji Poslovnik koji bi to svakako mogao da nadomesti i koji će moći da nadomesti ako do toga dođe.

Da ne bih bila neko ko je sad ko zna kako rigorozan u toj kaznenoj politici, neću dalje o tome. Opet kažem, prihvatila sam sugestiju da kodeks sam po sebi ne tretira neke ko zna kako visoke kazne, ali jeste negde to novčano jedino što prepoznamo, jedino što nas, na kraju svih krajeva, zaboli.

Bojim se da 1% ljudi koji učestvuje u javnom životu i sada, zaista, ne govorim samo o poslanicima koje će tretirati ovaj kodeks, nego uopšte o učesnicima u javnom životu.

Ne možemo se ponašati na način da je nekome dozvoljeno sve, a nekome nije dozvoljeno ništa.

Ja ću sa posebnim zadovoljstvom glasati za kodeks ponašanja narodnih poslanika. Biće mi apsolutno drago što sam pripadala sazivu koji je doneo jedan ovakav dokument, jednu ovakvu odluku ali ću se naročito radovati ako ova odluka bude baza da svi učesnici u javnom životu Srbije, svi pobrojani koji pripadaju izvršnoj vlasti ili uopšte javnom životu počnu da se ponašaju u skladu, pa zašto da ne i sa ovim kodeksom, ako za neki drugi nemaju vremena i volje.

Ako je ovo zakonodavno telo, ako je ovo najveći organ po Ustavu, onda je prirodno da on bude i model. Evo, neka glasanjem za kodeks o ponašanju narodnih poslanika postavimo kodeks o ponašanju u državi Srbiji na različite teme, uključujući i ispada koje smo ovde imali, koje su nas iritirale.

U tom smislu, ono što je već rečeno, ja ću ponoviti da bi ostalo još malo vremena za moju uvaženu koleginicu Jelicu, poslanička grupa SPS, svako će glasati za kodeks ponašanja narodnih poslanika, opet kažem, sa posebnim zadovoljstvom, jer je uvek lepo učestvovati u donošenju dokumenata koji Srbiju prikazuju i kao lepšu i kao bolju i obećavaju da će to sutra biti lepše od onog juče. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici, građani i građanke Srbije, drugi načelni pretres, opet tri važna zakona, govorio je šef poslaničke grupe SPS o celom setu zakona, govorio je kolega Uglješa Marković takođe, a ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana. Imaću krajnje lični pristup, nemojte mi na tome zameriti.

Drago mi je da je ministar Vulin sa nama, pre svega zato što se dugo poznajemo i što smo se, čini mi se, upoznali još u mojoj rodnoj Peći, pa nam je tim pre ova tema važna i nadam se da ćete razumeti ugao iz kog ću govoriti o ovom zakonu.

Veliki je iskorak države Srbije sadržan u ovom sporazumu. Ja to potpuno svesno kažem. Ne umanjujem važnost iskoraka koji je napravila država Albanija. Potpuno svesni vremena koje je iza nas, mi imamo u članu 1. sada stav koji kaže – važećim putnim ispravama za državljane Republike Srbije, prema ovom sporazumu, smatraju se pasoš, diplomatski pasoš, službeni pasoš, putni list i biometrijska lična karta. Važećim putnim ispravama za državljane Republike Albanije, prema ovom sporazumu, smatraju se pasoš, diplomatski pasoš, službeni pasoš, važeći putni dokument za povratak u Republiku Albaniju i biometrijska lična karta.

Važno je, najpre, zbog Srba koji žive u Albaniji, jer im ovo olakšava da posete svoje rođake koji žive u Srbiji, ali je važno i zbog Albanaca koji žive u Srbiji, jer će takođe moći uz biometrijsku ličnu kartu da posete svoje rođake koji žive u Albaniji.

Šta je važnije čak i od ovoga? Vreme iza nas u kome smo granicu između nas i naše komšijske države Albanije prelazili pasošima, bar kada je u pitanju država Srbija, a imali smo iz kontra smera prelaženje i bez bilo kakve isprave i na konjima i na magarcima i sa oružjem i sa tajnim planovima i sa svim onim što nas je dovelo do epiloga koji smo imali 1999. godine ili imamo i danas.

Zato sam rekla da će moj pristup ovoj temi biti potpuno ličan, jer zaista mislim da kada Srbija odluči da zaboravi na trenutak i da drugu šansu nekome ko je grubo prekršio u jednom momentu njen teritorijalni integritet i suverenitet, onda to govori u prilog diskusije mog prethodnika, kolege koji je govorio o tome da nam je zaista važnije sutra u smislu da treba brinuti o tome kako prevazići te razlike na kojima, slažem se potpuno sa vama, jedan ozbiljan procenat igrao je, igra i nada se da će imati prostora da igra još uvek.

Nemam čak ni u podsvesti nameru da raspirim bilo kakvu mržnju svojom diskusijom, ali imam moralnu obavezu da ukažem na nivo tolerancije, da ukažem na nivo spremnosti države Srbije i na tu pruženu ruku po ko zna koji put. Ja zaista mislim da je treba pružiti i zaista se nadam da neće ponovo biti zloupotrebljena.

Važno je za građane i Srbije i Albanije da imaju svest o međusobnom poštovanju, o činjenici da jesmo komšije, da to traje godinama, o činjenici da jedan ovakav sporazum čak pravi bitnu razliku između onoga što jeste zvanična Albanija i onoga što se krije ili bi htelo da se sakrije iza zvanične Albanije, a to su ljudi koji sebe nazivaju i ovako i onako, a zvanično su optuženi za zločine. Ja ih samo tako vidim i neću promeniti svoj stav.

Dakle, Socijalistička partija Srbije, odnosno poslanici Socijalističke partije Srbije glasaće, naravno, za ceo set zakona koji se nalazi i tiče drugog zajedničkog jedinstvenog pretresa, ali će moje lično zadovoljstvo biti veće činjenicom da glasam za jedan ovakav sporazum, opet kažem, sa verom da će on biti put u bolje sutra. Svesno ne govorim o ekonomskoj važnosti ovog sporazuma, jer ste o tome sve rekli. Ja zaista želim da ovo bude jedan znak da mi još uvek imamo snage da jedni drugima verujemo i da imamo svest o tome da ne smemo ponoviti greške. Čije su bile veće, o tome ćemo verovatno dugo razgovarati, ali je najvažnije od svega da naše greške više ne smeju biti sadržane ni u kakvim brojkama, a kamoli u broju žrtava. Hvala vam najlepše.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, najpre da naglasim, pošto govorim drugi put danas, to je ta dinamika o kojoj je predsednik Skupštine govorio, ja sam negde mogla i da pretpostavim da će dinamika rada biti baš onako turbulentna, jer Ivicu Dačića poznajem dugo. Čim je postao predsednik Skupštine, znali smo da ćemo mnogo raditi. Dakle, nije do mene, ne bih da dosadim.

Pred nama u trećem pretresu na dnevnom redu je izbor za članove tri veoma važna državna tela. Prvi je izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, drugi je izbor člana Fiskalnog saveta i treći je izbor dva nedostajuća člana Saveta REM-a.

Želim da istaknem ovom prilikom značaj izbora svih kandidata, jer se tim činom omogućava kompletiranje organa koji imaju veoma značajna zakonska ovlašćenja.

Kada je u pitanju Savet guvernera Narodne banke Srbije, moramo pohvaliti rad ovog organa, na čelu sa guvernerom Narodne banke dr Jorgovankom Tabaković, zato što su zahvaljujući visokoj stručnosti i pravim makroekonomskim analizama omogućili i obezbedili pre svega stabilan kurs dinara, odgovorno upravljanje deviznim rezervama zemlje i sve ostale finansijske elemente iz svoje nadležnosti, koji su uticali na makroekonomsku stabilnost.

Savet guvernera kao tim odgovornih i stručnih ljudi iz oblasti bankarstva i ekonomije pokazao je u ovom mandatu koliko je za ukupan razvoj zemlje važan upravo timski rad rukovodećih organa Narodne banke Srbije, što mi koji spolja gledamo kao našu nacionalnu banku prepoznajemo upravo kroz najpre stabilnost monete i stabilnost na bankarskom tržištu, uprkos svim spoljnim faktorima na koje nismo mogli uticati u ovoj godini, pandemija Kovida – 19.

Danas treba da izaberemo jednog člana Saveta guvernera, to je uvaženi dr Miladin Kovačević, koji je i do sada bio član ovog organa. Činjenica je da će biti reizabran i to samo potvrđuje njegovu stručnost i doprinos koji je dao obavljajući u prethodnih pet godina ovu dužnost.

Drugi izbor odnosi se na nezavistan državni organ, to je Fiskalni savet. Zadatak Fiskalnog saveta je da ocenjuje kredibilitet fiskalne politike, da nezavisnom analizom fiskalne politike i stručnim stavovima doprinosi unapređenju kulture fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji. Takođe, ima zadatak i da proverava makroekonomske fiskalne pretpostavke korišćene za izradu vladinih fiskalnih dokumenata, daje nezavisnu i kredibilnu ocenu ekonomske politike, procenjuje fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti fiskalne ciljeve u budućnosti. Dalje, procenjuje u kojoj meri je Vlada u prošlosti poštovala fiskalna pravila koja je utvrdila. On ocenjuje i nacrte ili predloge najvažnijih fiskalnih dokumenata, kao što su fiskalna strategija i nacrt republičkog budžeta.

O radu Fiskalnog saveta koga bira Narodna skupština i koji Narodnoj skupštini podnosi izveštaj govorili smo temeljno upravo prilikom razmatranja izveštaja ovog nezavisnog državnog organa i tada smo saopštili i stavove poslaničke grupe SPS. Nismo možda do kraja oduševljeni tim radom, ali da se ne ponavljamo, zaista se temeljno razgovaralo o izveštaju Fiskalnog saveta.

Kako Fiskalni savet ima tri člana od kojih se jedan bira na predlog guvernera Narodne banke, drugi na predlog predsednika Republike a treći na predlog Ministarstva finansija, neophodno je da uvek bude u kompletnom sastavu, kako bi obavljao ulogu koja mu je zakonom poverena. Danas biramo kandidata na predlog guvernera Narodne banke.

Predlog ćemo podržati, s nadom da će ovaj nezavisni državni organ vršiti svoja zakonska ovlašćenja u korist naše državne fiskalne politike, ali i državnog interesa, pre svega.

Treći predlog kojim Narodna skupština ostvaruje svoju izbornu funkciju odnosi se na Savet REM-a – Regulatornog tela za elektronske medije, koji u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i sa medijskom strategijom za period 2020-2025. godina, usvojenom početkom ove godine, ima važnu ulogu u sprovođenju medijskih zakona, pre svega Zakona o javnom informisanju, ali i ostvarenjem javnog interesa u sektoru informisanja.

U tom smislu, Regulatorno telo za elektronske medije, čija je uloga stalno pod lupom javnosti, ima ulogu nezavisnog regulatornog tela u sprovođenju politike u oblasti pružanja medijskih usluga, da se bavi unapređenjem kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, kao i da doprinese očuvanju i razvoju slobode mišljenja. Prioritet je upravo zaštita javnosti u oblasti elektronskih medija, ali i zaštita korisnika usluga elektronskih medija, a to su građanke i građani Srbije.

Kao član Odbora za kulturu i informisanje ja sam imala čast i privilegiju da razgovaram sa predloženim kandidatima i moram priznati, ponoviću ono što sam rekla i na Odboru za kulturu i informisanje da se radi o četiri kvalitetna kandidata ovaj plenum ne bi pogrešio kakvu god odluku da donese.

Naša očekivanja su uvek velika kada je u pitanju Regulatorno tele za elektronske medije, nekako i kao posledica činjenica da su u proteklih, pa čini mi se godinu i po dana bili glavna tema. Dozvoliću sebi luksuz da kažem da su i precenjeni u delu u kom se od njih očekivalo nešto što nije njihova nadležnost. Oni su u jednom trenutku bili i predmet pregovora, ali će o tome govoriti moj uvaženi kolega Đorđe Milićević, koji je u pregovorima i sam učestvovao. Ja neću ulaziti u taj deo.

Ono što sigurno želim da verujem, najpre, jeste kada izaberemo dva nedostajuća člana Regulatornog tela za elektronske medije, on će biti u svom punom sastavu i ne očekujem da će imati ni lakši posao, ali je negde još sa Odbora ostao dogovor da ćemo pomoći kao Skupština Srbije i narodni poslanici, najpre, Regulatornom telu za elektronske medije u onom smislu u kom bi možda trebalo korigovati i sam zakon i to na način da se razmotri i ta njihova ovlašćenja.

Poslanici SPS će svakako dati svoj glas za dva od četiri predložena kandidata, dajući time doprinos, ponovo kažem, pre svega, konstituisanju Regulatornog tela za elektronske medije, a onda i kao pomoć za sav posao koji je pred njima. Stojimo im na raspolaganju i u smislu da treba možda doraditi zakon koji uređuje i njihovo ovlašćenje i njihove obaveze. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici i pre svega građani Srbije, ovaj skupštinski pretres sadrži važne zakone. Tu je možda kolega Voja Vujić bio u pravu, teško je sve obraditi u jednoj diskusiji, za ovlašćene malo teže nego za nas koji smo podelili zaduženja između sebe. Tako da ću govoriti samo o dva zakona iz ovog seta od 16 zakona koliko je pred nama, ali ću svakako reći da je važno naglasiti da je jedan od zakona, zapravo novi Zakon o digitalnoj imovini, bilo bi suludo da bilo šta dalje na tu temu kažem, toliko ste se trudili da svi objasnite, ja mislim da nema građanina Srbije koji je želeo da zna, a da ne zna o čemu se zapravo radi i koliko je to važno za sve naše građane.

Ostali zakoni koji se nalaze, to je niz poreskih zakona kojima se obezbeđuje, pre svega dohodovna strana budžeta. Zakon o izmeni javne svojine, privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni servis, zakon kojim ću se ja primarno baviti, ali i izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije i izgradnje građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.

Dakle, najpre o zakonu koji se odnosi na promenu visine takse za Javni medijski servis, potpuno svesno ispred poslaničke grupe SPS, a naglasiću i zašto. Kada god povećavate takse onda to izaziva negativnu reakciju kod ljudi, međutim ovo zaista ima i svoje opravdanje i svoje obrazloženje. Ona jeste privremeno sredstvo finansiranje Javnog servisa i nije prvi put da menjamo njenu visinu.

Imamo pravo da na to gledamo iz različitih uglova pa i na način što ćemo predložiti amandman u kome kažemo da bi taksa trebalo da bude jedan dinar. Potpuno je nerealno. Ako sa jedne strane, kao narodni poslanici, stalno apelujemo na Javni servis i sveukupni medijski prostor i medijske kuće Srbije, da moraju da budu odgovorniji kada je u pitanju emitovanje programa, onda je više nego neodgovorno pričati o taksama od jednog dinara.

Dakle, ako bi moglo da se razgovara o taksama od jednog dinara pravo bi socijalista bilo da to prvi kažu naglas, međutim mi ne možemo biti nerealni, ne sedimo u ovoj sali da bismo lagali ovaj narod i u tom smislu i jesam preuzela obavezu da o tome govorim.

Javni medijski servis koji obuhvata RTS i RTV ostvaruju funkciju javnog informisanja građana u Republici. Proizvode, ne samo informativni, već i kulturno-obrazovni program i ta proizvodnja apsolutno nije jeftina.

Ono što ću naglasiti jeste da i RTS i RTV imaju u svojim programskim šemama informativne emisije i na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Srbiji i mislim da je i to važno reći, jer to u dobro meri demantuje neke navode koje smo u proteklom periodu imali priliku da čujemo i u Skupštini.

Da li građani sa pravom očekuju da javni medijski servis bude u pravom smislu te reči servis građana? Da. Da, ali sa pravom očekuju da zadovoljava te informativne, kulturne i obrazovne potrebe građana? Opet, da. Da li je to uvek lako uraditi? Ne, moramo biti podrška u tom smislu i javnom servisu i ja mislim da ovo povećanje od, čini mi se, 43 ili 44 dinara u odnosu na aktuelnu cenu takse nije toliko strašno za građane Srbije koliko će značiti javnim servisima. Iskreno se nadam i čvrsto verujem unaprediti ono na šta ne može niko od nas da utiče, možemo samo da sugerišemo, a to je programsku šemu.

Sa druge strane, komercijalne televizije koje znaju da često budu kritikovane imaju pravo takođe na svoju programsku šemu, ali smo apelovali, bar ja nekoliko puta, verujem da ćemo o tome sutra ili prekosutra ponovo razgovarati, da bi taj televizijski sadržaj možda za nijansu mogao da bude kvalitetniji.

Dakle, da zaključim, sa taksama Srbija nije jedina zemlja u kojoj se putem taksi koje građani plaćaju finansira funkcija javnog informisanja. Taj model nije loš, daje nam mogućnost izbora i činjenica da postoje komercijalne televizije. Dakle, možemo se opredeliti šta ćemo pratiti, to je tačno, ali ja čvrsto verujem da kao država moramo podržati najpre javni servis iako to, opet kažem, ne umanjuje odgovornost nekih drugih medijskih kuća sa nacionalnom frekvencijom.

Izmene zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije, izdavanje građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Ove izmene se odnose, i o tome ste ministre govorili, najpre na rokove iz prostog razloga, jer je do usporavanja projekta došlo zarad Kovida 19 i to su negde čini mi se razlozi koji su opravdani u mnogim segmentima.

Ono što je važno i zbog čega ću svesno o tome govoriti jeste da svima jasno, pa i skepticima i protivnicima ovog projekta, da se on realizuje uspešno i brzo. Na tom prostoru mi sada vidimo jedan potpuno drugačiji Beograd. Vidimo našu metropolu u jednom novom svetlu, ali ima jedna simpatična stvar koje se nismo odrekli i naglasiću je, Železnička stanica Beograd je građena između 1882. i 1885. godine, koliko ja imam podatak, po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića i ako se ne varam ona će ostati, odnosno biti pretvorena u muzej. Jedno važno zdanje, koje ima status spomenika kulture od velikog značaja će nastaviti da živi na mestu gde je bilo.

Neposredno pored toga, ja moram da istaknem zadovoljstvo zbog činjenice da se na tom Centralnom savskom trgu završava spomenik Stefanu Nemanji, osnivaču srednjevekovne srpske države, državniku koji je udario temelje ove naše države. Oni nisu porušeni ni u vreme Turaka i, na kraju, zahvaljujući Nemanjinoj Srbiji mi smo danas tu gde jesmo.

Koliko umemo da odemo u politikanstvo, govori činjenica da čak i ovo kritikujemo. Kritikujemo i težnju da sačuvamo svoju tradiciju, kritikujemo potrebu da, koliko god modernizovali glavni grad Srbije, imamo i tu dozu naše tradicije i naše duhovnosti, pa smo to kritikovali i sa pozicije čak izgleda, čini mi se, tog spomenika. Raznih je malicioznih komentara bilo. Kada bih imala uticaj lično, možda bih insistirala na tome da se ceo taj trg zapravo dobije ime trga Nemanjića. Ja mislim da mi toj dinastiji dugujemo toliko. Ipak je ona vodila Srbiju puna tri veka.

Zašto sam govorila u ime SPS najviše o ova dva zakona? Zato što mislim da će se o njima najmanje govoriti, jer jesu praktično ovi zakoni koji, rekla sam, u ovom trenutku nemaju alternativu, možda su i sigurno da jesu manje važni od zakona koji govori o digitalnoj imovini, ali je važno zarad javnosti reći da sve što Skupština Srbije donese kao zakon i odluku potpuno svesno to radi i u saglasju sa Vladom Republike Srbije, da ne bismo bili izloženi onome što često ume da nam se dogodi, a to je da nazovu nekim pogrdnim imenima, prepoznavajući pretpostavljam sebe u ogledalu.

Da li možemo biti kritikovani? Da. Da li se naše izjave seku brutalno? Da. Da li je iz ovoga što sam danas rekla nekome nešto zasmetalo? Pretpostavljam da da. Ali, naglasiću još jednom, poslanici Socijalističke partije Srbije glasaće svakako za sve zakone iz prvog seta o kojima danas razgovaramo. Opet kažem, najveće zadovoljstvo će mi biti upravo u činjenici da ćemo u mandatu uraditi nešto što ima svoj put ka 21. veku, ali se seća i svog 14, 15. i 16. veka. Hvala vam.
Zahvaljujem, potpredsednice.

Reklamiram član 106. Nadovezaću se na vas u objašnjenju šta on znači, a kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Rasprava je u pojedinostima, o amandmanima, kvalitetna je, nema nikakve dileme. Međutim, ne mislim da je postojala zla namera prozvati predsednika Skupštine na način na koji je to urađeno. Ne mislim da ima maliciozne težnje, ali zarad javnosti koja je ovo čula, hoću da kažem da predsednik Skupštine Srbije, čak i kada ne sedi tu, nego ga zamenjujete vi ili neko od vaših kolega potpredsednika, zasigurno ima obaveze koje se tiču rada parlamenta Republike Srbije. U tom smislu, i od mene pohvale za ministra Malog, jeste vreme koje je proveo u Skupštini dugo i kvalitetno, ali nemojmo da pokušavamo da od toga pravimo paralelu, čak i pod uslovom da bismo eventualno želeli par sekundi medijskog prostora.

Dakle, zahvaljujem se i molim da još jednom govorimo o činjenicama, a ne o nekim ličnim stavovima. Hvala.
Zahvaljujem se, potpredsedniče.

Uvažena ministarko, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, pre svega mi je drago da imamo tu šansu, potpredsedniče, na tome vam zavidim, možete da čestitate mladim kolegama koji govore prvi put, a govore kvalitetno, što znači da smo posao iza nas uradili dobro, a da je pred nama vreme koje će biti još bolje. Čestitke i od mene u tom smislu za sve vas koji ste hrabri da u ime svoje generacije kažete ono što mislite u parlamentu Srbije, jer je to važno čuti, jer vama pripada ovo sutra u koje svi verujemo da će biti bolje.

Danas na dnevnom redu set fiskalnih zakona, među kojima je i završni račun budžeta Republike Srbije za 2019. godinu. Lepa praksa.

Završni račun, zapravo zarad javnosti Srbije, naglasiti su fakti o planiranim izvršenim rashodima budžeta za određenu godinu, i on govori o tome koliko smo realno planirali budžetska sredstva za ove budžetske korisnike i u kom obimu su ta sredstva realizovana, odnosno koliko smo efikasno namenski koristili sredstva budžeta.

Završni račun za 2019. godinu je još jedan od dobro planiranih budžeta i to u godini u kojoj je Srbija postigla, rekla bih, odlične razvojne rezultate. Napomenuću da je ukupan javni dug 31. decembra 2019. godine, iznosio 52%, što je odličan rezultat, naročito ako bismo se vratili unazad, ja to neću raditi, neka godine iza nas ostanu tamo gde jesu.

Mene, kao član odbora za privredu, naročito interesuje realizacija privrednog budžeta. U tom smislu prema budžetu za 2019. godinu, za Ministarstvo privrede bilo je planirano preko 32 milijarde dinara, izvršeno je 23,5 milijardi. Žao mi je što ministar finansija nije tu, moja uvažena koleginica Marija u tom trenutku nije bila ministar, nego je bila naša koleginica, ali bih zaista želela da dobijem odgovor na pitanje šta je to u 2019. godini, ostalo nerealizovano iz sektora Ministarstva privrede. Ne sumnjam da postoje opravdani razlozi da nije došlo do 100% realizacije, ali, zarad javnosti je i to važno i čuti i reći.

Ovoga puta bih ipak svoju diskusiju o završnom računu za 2019. godinu, povezala i sa diskusijom o Predlogu budžeta za narednu godinu. Napominjući još jednom da mi je drago da se uspostavlja praksa da završne račune za prethodnu godinu razmatramo redovno i to uz predloge budžeta za narednu godinu. To znači da sve radimo planski, a ne stihijski i da su kritike ka parlamentu samo zlonamerne, možda malo lične, ali to sad nema mnogo veze sa onim što mi radimo.

Budžet za 2021. godinu, po mom mišljenju planiran je na realnim osnovama uz balansiranje razvoja i javnog duga države. Budžetom se, ali to smo već čuli, postižu dva suštinska, odnosno dva strateška cilja. Prvi je rast investicija, posebno onih od kapitalnog interesa za Republiku Srbiju, a drugi je rast plata i penzija, čime se stimuliše tražnja, a time i javna potrošnja kao stimulator, pre svega dalje proizvodnje i ukupnog razvoja.

Šta su strateški ciljevi budžeta govorio je predsednik poslaničke grupe, moj uvaženi kolega, Đorđe Milićević, ja se neću ponavljati, ja ću se baviti delom budžeta koji se odnosi na privredu, odnosno na razvojnu politiku, koja u stvari i predstavlja zdravu komponentu razvoja i omogućava realizaciju zacrtanog privrednog rasta od 6% kako nam to kaže planirani budžet za 2021. godinu.

U odnosu na budžet za 2020. godinu, sektor u ekonomske u razvojne politike je namenjeno manje sredstava i to za 147,6 milijardi, pre svega zbog mera za ublažavanje posledica pandemije kovid, što znači da se na razdelu Ministarstva privrede nisu za 2021. godinu našla planirane mere za ublažavanje kovida i to je po meni dobar signal, nadam se da će čovečanstvo izaći iz ove krize u kojoj se trenutno nalazi.

Međutim, mere po osnovu kovida jesu planirane na razdelu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije i možda kada je Srbija u pitanju jednog ministarstva, odnosno delatnosti koja je pretrpela najveći udar i najveću štetu od pandemije korona virusom u iznosu od 1,4 milijarde, očigledno se smatralo da sektoru turizma treba pomoć u tom smislu i u narednoj godini.

Kod Kancelarije za javna ulaganja veliko je smanjenje iznosa namenjenog sanaciji posledica od elementarnih nepogoda i pretpostavljam da i to ima svoj opravdani razlog. S druge strane, najveće povećanje kod privrede se odnosi na osnivački ulog Republike Srbije u privrednim društvima u kojima će država povećati svoje udele, kao i za mere fiskalizacije, odnosno obezbeđivanja subvencija za nabavku fiskalnih kasa. Ova subvencija se planira u iznosu od tri milijarde dinara.

Jasno je da će dinamika investisticione aktivnosti u 2021. godini zavisiti od daljih povećanja proizvodnih kapaciteta privrede, odnosno, od svih privrednih investicija, a pre svega, nastavkom realizacije započetih infrastrukturnih projekta za koje se u 2021. godini, procenjuje učešće u BDP u čak 5,5%.

O investicijama neću govoriti dalje i ne bi imalo smisla posle Milutina Mrkonjića koji je juče govorio u ime poslaničke grupe SPS, suludo bi bilo da i pokušam da nešto kažem.

Kada su u pitanju pojedine namene privrednog budžeta za 2021. godinu, istakla bih nekoliko stvari. To je da su povećana sredstva za podsticaj konkurentnosti privrede za čak 58,4%. Ovo bi trebalo i hoće unaprediti domaću proizvodnju i učiniti je konkurentnom kako na domaćem, tako i na regionalnom i međunarodnom tržištu i to je važno.

Za privlačenje investicija planira se u narednoj godini čak 114,6% više sredstava i ova sredstva će biti namenjena predlaganju i sprovođenju mera, podsticanju investicija, povezivanju privrednih društava sa strateškim investitorima i radu slobodnih zona.

Ovde je najveći deo sredstava namenjen subvencijama za ulaganja od posebnog značaja za direktna ulaganja, kao i za ulaganja u proizvodnju audio-vizuelnih delova. Ovaj projekat će sprovoditi Ministarstvo privrede i Uprava za slobodne zone, zato je važno naglasiti i to.

Odvojena su sredstva za podsticaj regionalnog razvoja. Na ovom razdelu je 4,5 milijardi dinara, što treba da bude državna podrška ujednačavanju razvoja i smanjenju regionalnih razlika u Republici. Ja sam slušala ministarku Obradović, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, jako važan resor. Lepo ste rekli i ja ne sumnjam ni jednog trena da ćete stići do svake opštine u Srbiji i da ćete prepoznati sve, to sam rekla ja, obavezujući vas pri tom. Šalim se, naravno. Ali, poznavajući radoholika u vama, ja znam da ćete uraditi više od mogućeg da stignete do svakog problema koji se, nažalost, uvek javlja kada su u pitanju lokalne samouprave, jer, prosto, Srbija je takav teren, svaka je opština, da ne kažem svako selo, priča za sebe.

Za razvoj nedovoljno razvijenih opština i devastiranih područja, ovde imate i blagu pomoć, obezbeđena su određena sredstva i to na poziciji ministra bez portfelja zaduženog za razvoj, gospodina Tončeva, i ja verujem da ćete tu imati kvalitetnu saradnju.

Najbitnije kada je privreda u pitanju je da se završi proces privatizacije i da se sva ta preduzeća, gde god je to moguće, stave u funkciju razvoja, da se reše pitanja zaposlenih u ovim preduzećima. Prema nekim podacima koje imamo, Ministarstva privrede, na privatizaciju čega više od 70 preduzeća u ovom trenutku. Međutim, važno je istaći da privredni razvoj podrazumeva i društvenu odgovornost privatizovanih i novonastalih preduzeća i kompanija koje treba da ispunjavaju svoje zakonske obaveze, dakle, da posluju u regularnoj zoni i da prema radnicima ispunjavaju svoje obaveze. Naravno, tu su i nadležni državni organi koji treba o tome da brinu i ovo je sada blago nadovezivanje na ono što je moj mladi kolega rekao pre mene. Dakle, ako svi budemo radili svoj posao, sigurna sam da ćemo imati manje problema.

Teška vremena, ali država Srbija u ovom trenutku podstiče i subvencioniše privatne kompanije i preduzeća, što je takođe dobar iskorak, sve u cilju da se osnaži realan sektor, jer je to zapravo motor razvoja i to je ono što se u praksi zove realna ekonomija.

Svakako moramo više podsticati domaće preduzetnike, domaća preduzeća, obezbediti im ako treba i subvencije i povoljne kredite. Mi moramo domaću proizvodnju prilagoditi standardima Evrope, to jeste pravi razvojni put Srbije. To hoće u dobroj meri zaustaviti i odlazak mladih i stručnih kadrova, to hoće pomoći da nam se deca rađaju u Srbiji, jer, nažalost, ne možemo govoriti o budžetu a da se ne osvrnemo i na problem bele kuge i visokog mortaliteta i jednog zadatka koji je ova Vlada, koja za mene praktično ima kontinuitet, sa dobrim pojačanjem u ovom mandatu, imala kao strategiju i u prošlom mandatu i sigurna sam da će nastaviti u istom smeru.

Ono što želim još da kažem, i sa tim ću završiti, jeste socijalni aspekt ovog budžeta. U tom smislu smo juče imali i neke diskusije koje su možda bile neadekvatne, da ne upotrebim neki drugi termin jer prosto ne volim da to radim, pa smo to probali da merimo i da imputiramo Vladi Srbije da je ona nekako regionalno pristupila ovom budžetu, pa negde ima manje, negde ima više, ali ja ne stičem takav utisak.

Ja stičem utisak da je Vlada Srbije, Ministarstvo finansija pre svega, prepoznalo prioritete i da se odnosilo u skladu sa tim i planiralo budžet u skladu sa tim. Za apsolutnu je pohvalu i ja ću ponovo biti lokal patriota i nemojte mi na tome zameriti, što su izdvojena sredstva za Kancelariju za KiM u iznosu od 2,7 milijardi, ako se ne varam, gde se kaže da je to… nešto mi suflirate, dobro, sedam milijardi, ali ja govorim o kategoriji od 2,7 milijardi za unapređenje kvaliteta života. U tom delu se nismo razumeli. To je jako važno, imati svest o tome da moramo da pomognemo da se popravi kvalitet života naših ljudi koji žive u nehumanim uslovima. Nije odgovorno, više je od toga. I to demantuje svaki pokušaj da se ovoj Vladi imputira neodgovornost ili nekakav selektivni pristup u odnosu na bilo koji deo teritorije Srbije.

Marija bi od mene u svakom trenutku očekivala da ja govorim i o rodnom budžetiranju, ali su juče govorili. Ja se sećam onog perioda kada smo imale saradnju na temu da pre svega podignemo svest o tome koliko je teško biti žena u politici. Na tom putu nije bilo lako, ali nismo bile same, imale smo punu podršku i to nas je dovelo do toga da jedan procenat mojih dragih prijateljica kojima sam pomagala amaterski čak u onom prošlom mandatu, jer ste vi već bile iskusne, danas sedi u Vladi. To obećava i to sam rekla i kada smo birali Vladu.

Ja ću u raspravi u pojedinostima svakako još govoriti o budžetu.

Kada je u pitanju sve ono što bi moglo da bude kroz promene zakona, eventualno unapređenje i postojećeg stanja, time ću se baviti kao narodni poslanik u smislu da ostavljam sebi prostor da možda probam i da u par rečenica korigujem neke zakone za koje mislim da je došlo vreme da budu korigovani. Hvala vam najlepše.
Vrlo kratko, manje više, replika, zahvaljujem se ministarki Obradović. Moja tendencija je i bila da čujemo ono što ste rekli, ne radi mene, nego radi javnosti i radi svih onih spočitavanja.

Pa na koncu, imali smo izveštaj Fiskalnog saveta koji je kritikovan i kako bih vam rekla, mogao je da bude demantovan u svakom trenutku i mogla sam time da se bavim, ali bez ambicije da zamaram i vas i sebe i srpsku javnost, zato sam postavila pitanje za koje sam znala da imate odgovor, uprkos činjenici da ministar finansija trenutno nije tu, jer je važno da srpska javnost čuje da čak i ono što nije doživelo svoju realizaciju, nije zatureno, nije izgubljeno, nije na bilo koji način koji je neadekvatan potrošeno, nego je prosto u nekom trenutku procenjeno da je tako bolje.

To su neki odgovori koje mi razumemo, propustimo ponekad da ih kažemo na glas, a onda se iz jedne takve, potpuno racionalnog takvog pristupa, napravi cela neka plejada priča od kojih se jedva branimo, zato što je dokonost najopasnija, a dokonost je sve prisutnija u jednom delu kritičara i onda se iz nekih naših neizgovorenih reči prosto naprave priče od kojih se kao sistem teško branimo.

Ovde kada govorim zaista ne pravim nikakvu ideološku razliku. U tom smislu, podržavam i potpredsednika, postoje pitanja koja su nad svim pitanjima, budžet je jedno od tih. Budžet definiše kako ćemo svi živeti, bez razlike kojoj političkoj opciji pripadamo, koje smo veroispovesti, iz kog smo dela Srbije. Ja ne mislim da to ima bilo kakve veze sa planiranjem i realizacijom budžeta i kvalitetom života svih nas zajedno.

Hvala vam još jednom na odgovoru i hvala na podršci za Žensku parlamentarnu mrežu. Sandra Božić je koordinator nakon konstituisanja i ja sam sigurna da će ova mlada energija nastaviti tamo gde je prošli saziv stao, a možda čak i iskoračiti malo više. Hvala.
Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predsedništvo, poštovana kolege, dragi građani Srbije, kao što je rekla koleginica Tomić, danas raspravljamo o izveštajima i finansijskim planovima jednog broja regulatornih tela.

Pred nama su izveštaji Komisije za hartije od vrednosti za 2019. i Finansijski plan za 2021. godinu, Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije i Regulatornog tela za elektronske medije.

Zarad građana je važno reći da je Srbija u svoj pravni sistem ugradila regulatorna tela kao nezavisne organe, kojima su pre svega poverene funkcije regulatora, i svojevrsnog kontrolora određenih procesa u društvu. Taj proces se može i mora nazvati decentralizacijom državnih funkcija i prenošenjem nekih funkcija na nezavisne organe. Svi navedeni regulatori, bez obzira na oblast kojom se bave, sve ih bira Narodna skupština i njoj su i odgovorni za svoj rad.

Iz tog razloga izveštaj o njihovom o radu usvaja Skupština, koja takođe, daje saglasnost i na njihove finansijske planove. Probala sam da pojasnim građanima Srbije zašto su danas na dnevnom redu tačke koje jesu. Možda najvažniji regulator jeste Komisija za hartije od vrednosti, zato što je pre svega, regulator tržišta kapitala u Republici Srbiji.

Važno je istaći da je Srbija osnovala Komisiju za hartije od vrednosti još 1990. godine, kada se nakon nekoliko decenija planske privrede i planskog razvoja Ustavom iz 1990. godine uvodi tržišna ekonomija i vraćaju institucije tržišta kapitala. Najpre bih pomenula, pre svega, ponovno aktiviranje u tom smislu, Beogradske berze i trgovanja akcijama.

Osnovni zadatak ove Komisije je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržišta kapitala i zaštite investitora. Pored svoje regulatorne funkcije Komisija ima i nadzornu ulogu kada su u pitanju subjekti na tržištu kapitala, a to su berze, investiciona društva, depozitari, društvo za upravljanje, otvorenim i investicionim fondovima, kao i samim fondovima.

Dakle, zakonodavni okvir koji reguliše rad ovog nezavisnog organa, usklađen je sa međunarodnim standardima, a kao član međunarodne organizacije Komisija za hartije od vrednosti sarađuje i sa ostalim članicama.

Nadležnosti ove Komisije utvrđene su u više zakona, tako da njen rad apsolutno nije jednostavan. Podrazumeva veliku odgovornost u sektoru regulisanja tržišta kapitala, i što je najvažnije, obezbeđuje zaštitu investitora na tržištu hartija od vrednosti, sprečava monopolski položaj, što je jako važno, i eventualne koruptivne radnje.

Osim osnovnih regulatornih i nadzornih funkcija na tržištu hartija od vrednosti, Komisija ima i svoju edukativnu ulogu, koja nije manje važna, i izdaje licence za sticanje zvanja portfolio menadžera, investicionog savetnika i brokera. Iz ovakvih ovlašćenja, nesporno proističe i odgovornost, i otuda pred nama i Izveštaj o radu za 2019. godinu, ali i finansijski plan Komisije za narednu 2021. godinu. To je povezana celina i zato i danas na ovaj način razmatramo.

Kada je u pitanju drugi regulator o kome želim da govorim, to je Regulatorno telo za elektronske medije, koje je svoj prvobitni naziv po formiranju 2003. godine imalo Republička radiodifuzna agencija, i to je bilo u skladu sa Zakonom o radiodifuziji.

Zbog toga što je REM neretko bio tema u periodu iza nas, naglasiću da je status REM-a danas regulisan Zakonom o elektronskim medijima donetim 2014. godine. Definisano je njime da je REM potpuno nezavistan organ koji vrši javna ovlašćenja u cilju sprovođenja medijske politike, odnosno utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga. U pitanju je nadležnost regulatornog tela za elektronske medije u oblasti unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti medijskih usluga, a posebno bih podvukla ulogu REM u brizi za očuvanje i razvoj slobode mišljenja i izražavanja u medijima, što je najvažniji cilj koji REM treba da ostvaruje, jeste interes javnosti, odnosno društvo u oblasti elektronskih medija.

Moja koleginica Tomić govorila je o tome da elektronski mediji koriste nacionalne ili lokalne frekvencije kao javni resurs i da imaju obavezu, pogotovo korisnici nacionalne frekvencije da kroz svoje programske šeme i sadržaje doprinose javnom interesu u svim oblastima. Koliko je anomalija u medijskom programu jednog dela elektronskih medija o tome bismo mogli da govorimo.

U plenumu će se uskoro naći i izbor nedostajuća dva člana REM-a kojima je istekao mandat. Odbor za kulturu je završio svoj posao. Dakle, plenarna sednica će biti blizu.

Mi smo na Odboru čuli i ono što je problem članova Saveta REM-a, pošto je kritika moguća jednosmerno, ali bi saradnja morala da bude apsolutna da bismo ispravili ono što u ovom trenutku eventualno ne valja.

Kada govorimo o kritikama, onda ne govorim o onom malicioznom pristupu koji u poslednje vreme imamo, a to je da reagujemo u zavisnosti od toga ko nam se dopada ili nam se ne dopada, pa da onda kroz prizmu pojedinca ili nekoliko ljudi definišemo i samo regulatorno telo, kakav je REM.

Neophodno nam je profesionalno novinarstvo i greh bi bio reći da ga nema, neophodno nam je racionalno izveštavanje, a ne pravljenje koje kakvih vesti samo da bi to bila vest. Žrtve pravljenja koje kakvih vesti često umemo da budemo svi mi koji se bavimo nekim javnim poslom i uslovno smo javne ličnosti, ali i svi oni koji su možda važniji od nas i to su građani Srbije koji su izloženi tome da to slušaju i žive.

Bezbroj puta smo u ovoj sali i u prošlom mandatu čuli kritike i na temu preteranog tajminga rijaliti programa i možda neadekvatnog tajminga u kome se emituju i sigurna sam da ćemo i o tome razgovarati kada budemo razgovarali o budućim članovima REM-a.

Razgovarali smo i o tome da programi umeju da budu i nekvalitetni i površni, a pre svega ozbiljno dezinformisani. Pri tom, negde možda zaboravljamo važnu činjenicu da REM nije nevažno, ali nije ni svemoćno. Moramo se i nadam se da će tako i biti, kao aktuelni saziv Skupštine Srbije eventualno pozabaviti i Zakonom o elektronskim medijima, koji bi trebalo unaprediti i možda ostaviti još malo prostora regulatornom telu da u tom smislu raguje. Nezadovoljni smo često izostankom pre svega ja lično, a verujem i dobar deo vas, nečega što se zove školski edukativni program, nečega što se zove program za našu decu, nečega na čemu smo imali sreće mi kao generacije da odrastemo, a današnja deca bojim se da ne.

Ali sa druge strane, ne možemo spočitati REM-u kao grešku ili nedostatak činjenicu da toga nema. Moramo se kao društvo osvestiti i izvršiti sve ono što je do svakoga od nas, da eventualno vratimo jedno zadovoljstvo kakvo je bilo gledati Branka Kockicu.

Ja i danas imam jedan divan osmeh kada se setim te sjajne edukativne emisije koju su deca imala mogućnost da prate, čini mi se u nekom terminu između osam i devet ujutru. Sigurna sam da i danas imamo i te kako mogućnosti da na taj način edukujemo našu decu. Sigurna sam da sve medijske kuće, sve televizijske kuće imaju prostora da se na ovaj način pozabave svojom programskom šemom, tačno onoliko koliko sam sigurna da REM ne može da utiče na istu. Može da skrene pažnju da je nešto neadekvatan sadržaj, ali zašto sam rekla da se moramo pozabaviti Zakonom o elektronskim medijima? Zato što bi morali da im ostavimo i prostor da eventualno, grubo će zvučati, ali kaznena politika ne bude samo na onom nivou - to niste smeli, dobro nećemo drugi put. I onda se ponašamo potpuno isto u nekom vremenskom periodu koji nije tako dug.

Dakle, ako prekinemo praksu promocije loših, umesto pravih vrednosti, ja mislim da ćemo kao društvo iskoračiti ozbiljno i imati pozitivne efekte. Da li mi koji sedimo u ovoj sali, ima nas različitih generacija, imamo mogućnost da danas budemo izloženi i tim lošim vrednostima? Možda da. Izgradili smo sebe do nekog nivoa pa bi sada taj uticaj morao da bude manji.

Ali, dugujemo našoj deci ipak nešto što nije navikavanje na loše vrednosti, što nisu važni idoli, što nisu nametnute društvene pojave koje u jednom trenutku, u sopstvenom neznanju, deca počinju da prihvataju kao idole.

Ovo je osetljiva tema i ja znam da ću možda biti i kritikovana zbog ovoga, pre svega zato što ja o ovome govorim sa pozicije iz jednog ugla, a iz nekog drugog ugla je isplativost možda kudikamo važnija od ovog detalja kojim se ja bavim. Međutim, neću odustati. I dalje ću insistirati na tome da mi moramo da promovišemo uspešne, da mi moramo da budemo podrška porodici, da mi moramo da budemo podrška porodičnim vrednostima, ravnopravnosti, svakako, pravu na odgovor onih o kojima su iznete neistine, što je takođe jako važno. Ne možemo se više ponašati na način da o bilo kome može da kaže šta god ko hoće. I to je bez razlike, da li govorimo o predsedniku Republike ili nekom drugom, vokabular je praktično isti kao kada se svađaju dve zle komšinice. Taj javni diskurs koji se događa za Srbiju je prosto nedopustiv.

Ovo možda i nije tema koja se uklapa u finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije, ali svakako kada o tome govorimo moramo da akcenat stavimo na ovaj momenat. Njihovo finansiranje se vrši u skladu sa njihovim finansijskim planom. Međutim, ako se ne varam, oni su jedan procenat neutrošenih sredstava vratili u budžet Republike Srbije. Dakle, ja u tom smislu nemam čak ni dilemu da bi možda trebalo razmišljati o načinu da se zakon promeni tako što ćemo imati i novčane kazne u odnosu na prekršioca zakona, tim pre ako imamo svest da se prema tome neko neće bahato odnositi, nego da će se to opet sve vratiti u budžet Republike Srbije.

Nisam pristalica kazni po svaku cenu, bez obzira što važi za nas sa zapadnog Balkana da najveće kazne koje osetimo su one koje nas udare po džepu. Pristalica sam toga da o svemu razgovaramo. Čini mi se da smo u prazno razgovarali izvestan period iza nas. Možda treba probati još jednom. Uvek sam za dijalog, pa i za dijalog sa medijskim kućama, u smislu da moraju zaista da obrate pažnju na to kakvi su im sadržaji i programske šeme i uvek sam za to da nekim dogovorom dođemo do sredine, ali zaista najpre razmišljajući o tome šta je dobro za generacije koje dolaze posle nas i za decu koja odrastaju i u svom odrastanju moraju biti vaspitavana najpre u duhu sa našom tradicijom.

Nemamo mi razloga da se odreknemo svoje srpske tradicije, štaviše, trebalo bi da se vratimo malo unazad i eventualno se setimo da smo neke zdrave generacije podigli na nekim zdravim, pa i programskim sadržajima. Možda je vreme da razmislimo i o tome, koliko god to delovalo retro, čini mi se da u ovom trenutku, osim ovih teških okolnosti u kojima se planeta nalazi, pre svega i zbog samog virusa, mi imamo i dodatni pritisak koji negativno utiče na svako biće, a naročito na našu decu, pa i naše frustracije koje uglavnom svi ponesemo, bez razlike da li ih nosimo sa posla, ulice, sami sa sobom ili iz same porodice, direktno i negativno utiču na naše potomstvo od koga nam zavisi sutra i od koga nam zavisi prekosutra. Možda smo mi sebi danas dovoljni, ali svojim praunucima dugujemo zdravo vreme.

Socijalistička partija Srbije i poslanici će svakako glasati i podržati i Izveštaj i Finansijski plan, opet kažem, u nadi da ćemo uspeti da svojim činjenjem pomognemo da nam situacija na temu, pre svega elektronskih medija, bude malo bolja nego što je danas. Hvala.