Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, saradnici ministra, dame i gospodo, narodni poslanici, dobro je da imamo danas zakone iz oblasti obrazovanja i vaspitanja na dnevnom redu. Moram na samom početku da iskažem, a ponoviću to i na kraju da će poslanička grupa SPS podržati ove zakone.

Vreme svakako donosi nove okolnosti, novu praksu, određene novitete koji utiču na sferu obrazovanja i vremenom zbog toga zakoni koji regulišu ovu oblast budu prevaziđeni, neprimereni i neupodobljeni sa onim što jeste realna stvarnost. Tako da smo imali u proteklom vremenu evoluciju zakonske regulative u ovoj oblasti, počev od 2003. godine, kada je donet npr. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim su započete reforme u oblasti školstva. Imali smo donošenje novog zakona pod istim nazivom 2009. godine. Konačno, u 2017. godini, tj. sada ponovo donosimo novi zakon u potpunosti, koji reguliše ovu materiju, što govori o potrebi da se zakonska regulativa osavremeni i upodobi sa onim što je stvarnost danas kod nas i u širem okruženju.

Naravno, ne mislim da naš obrazovni sistem je tako loš kao što se često i ocenjuje, naprotiv. Naš obrazovni sistem proizvodi da tako figurativno kažem, odnosno daje dobre obrazovne proizvode, odnosno stručnjake koji su često veoma cenjeni sa zavidnim obrazovnim kvantumom i upotrebljivi i u širem okruženju, i na evropskom i na svetskom prostoru.

Daleko od toga da sve to ne može i ne treba da bude bolje i mi u tom pravcu treba i da stvorimo jedan ambijent koji će poboljšati naš obrazovni sistem, pa i kroz zakonsku regulativu. Zato, mi poslanici iz SPS pozdravljamo da je primarni cilj donošenja novog zakona postizanje optimalnih rezultata na svakoj etapi u obrazovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja. U tom smislu je važno da u punom kapacitetu funkcionišu svi delovi i sve karike u oblasti praćenja, unapređivanja, vrednovanja, stručno-pedagoškog nadzora obrazovnog procesa. Ove alate, odnosno mehanizme, u cilju podizanja kvaliteta, potrebno je razvijati i učiniti ih delotvornim i bez njih nije moguće učiniti nešto dobro i nešto bolje što se očekuje u obrazovnom procesu. Stručno-pedagoški nadzor naročito treba poboljšati.

Reći ću ono što je konstatacija često u ovim diskusijama da je nadzor u oblasti obrazovanja gotovo se sunovratio od 2000. godine na ovamo i da se on postepeno sada diže, ali on mora da bude zaista na jednom zavidnom nivou, jer bez te karike, bez te komponente ne možemo da popravimo ono što moramo učiniti u obrazovnom procesu.

Kada je reč o Nacionalnom prosvetnom savetu, imamo smanjenje broja članova Nacionalno-prosvetnog saveta i ne bih tu imali neke primedbe, izuzev što mislimo da tu treba umesto onoga što je kategorija zajednica muzičkih i baletskih škola, da treba ubaciti strukovno udruženje, što je sasvim prirodno jer strukovna udruženja su najkompetentnija za učešće u onome što je uloga Nacionalnog prosvetnog saveta, a to je Udruženje muzičkih i baletskih pedagoga, koje obuhvata stručnjake i iz predškolskog i iz osnovnog i iz srednjeg obrazovanja iz visokog obrazovanja, dok zajednica muzičkih i baletskih škola predstavlja pravna lica. Tu imamo kategoriju gimnazija i kategoriju srednjih stručnih škola. Ako bi to išlo na zajednice škola onda bi bilo s pravom da i poljoprivredne škole traže da ubace svoje stručnjake, odnosno ne stručnjake nego predstavnike svoje zajednice ili zajednice srednjih hemijskih škola itd.

Uostalom, to obrazloženje ćemo dati kroz amandman koji smo podneli da ne bi sada o tome diskutovali i ulazili u detalje.

Kada je reč o autonomiji ustanove, veoma je značajno da u duhu onoga što jeste praksa na evropskom obrazovnom prostoru, da imamo unapređenje i proširenje autonomije ustanove. Jedna od komponenti autonomije ustanove jeste i predlaganje, odnosno izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organu upravljanja i stručne organe. Mi smo tu komponentu imali u dosadašnjem zakonu, odnosno još uvek važećem aktuelnom zakonu, pod jednom tačkom koja je glasila – izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organ upravljanja i stručne organe. Uostalom, u drugim delovima zakona i imamo to da tzv. kategoriju ovlašćenih predstavnika, odnosno subjekata koji predlažu članove školskog odbora i samim tim onda to predstavlja i kategoriju autonomnosti, zapravo to su autonomni ovlašćeni predlagači. Nema razloga, ako već to postoji, da to ne definišemo i u zakonu.

Kada govorimo o organima upravljanja, o organima rukovođenja, reći ću da nikada ne polazimo mi iz SPS da postoji tendencija predlagača da to politizuje i da praktično kontroliše taj sastav koji će rukovoditi i baviti se pitanjima od značaja za rukovođenje i donošenje odluka u školi.

Mislim da je i ranije i sada zakonodavac, pa i vi gospodine ministre, sada upravo tragate za nekim najboljim rešenjima sa najboljim namerama i sa druge strane i mi, pa i ja lično, to tako posmatram u želji da zaista tu stvar unapredimo i učinimo školu nepolitizovanom ustanovom, jer je ona od opšteg interesa i ne pripada nikakvoj političkoj opciji. Ona treba da pripada onome što je nacionalni interes naše države i ono što je interes društva i svih pojedinaca u njoj.

Tripartitni sistem, odnosno sastav školskog odbora je svakako jedan dobar pokušaj koji se pojavljivao u praksi, ne samo kod nas, nego i u drugim evropskim zemljama i da on daje dobre pretpostavke da se izabere jedan takav organ koji neće omogućiti politizaciju škole. Međutim, tu postoje i određeni problemi, a ti problemi su u onome što je praksa pokazala u proteklom periodu, da se često vrše pritisci, da jedinica lokalne samouprave ne izglasa ono što je predložio ovlašćeni predlagač tj. nastavničko veće u ime kolektiva i savet roditelja sa svoje strane.

Mislim da je dobro da u ovom trenutku imamo u zakonu da se posebnim stavom reguliše ovo pitanje, da je jedinica lokalne samouprave obavezna da uvaži predloge ovlašćenih predlagača. U lokalnim samoupravama nažalost imamo slučajeve da tamo politiku vode i utiču oni koji malo znaju o obrazovanju, koji su politički neiživljeni i koji zapravo po svaku cenu žele da na određenim mestima dovede one koji nisu kadri i nisu na visini zadatka da učestvuju u organu upravljanja, niti da rukovode školom. Iz tih razloga valjalo bi u zakonu još više učvrstiti tu klauzulu koja će garantovati autonomnost u predlaganju i uvažavati ono što je predlog ovlašćenih predlagača, ali ne bih dalje zalazio u detalje jer i tu imamo neke amandmane kojima ćemo obrazložiti zbog čega je to potrebno.

Lično mislim da je potrebno da vi, gospodine ministre, u ovom delu donesete određeno uputstvo u onome što je procedura predlaganja i izbora organa upravljanja, da ne bi bilo tumačenja koja mogu da iskrive ovu vašu nameru kao zakonodavca, da se oslobodimo opasnosti da dođe u tom delu i u tom činu do politizacije i zloupotrebe. Zato bi to i predložio.

Raduje nas i činjenica da je sada po ovim novim rešenjima ministar nadležan da na predlog školskog odbora izabere direktora i može ga izabrati ili ne izabrati. Ali, naravno, pred sobom vi ćete imati sve predloge, odnosno dokumentaciju svih onih koji su konkurisali za mesto direktora. Dakle, raduje nas činjenica da će na osnovu određenih kriterijuma direktor biti izabran, na osnovu onoga što je njegov rezultat, a rezultat se meri kroz ono što je stručno pedagoški nadzor učinio pregledom i sistema rukovođenja samog direktora i rezultata drugih nastavnika u okviru škole kojima je on, recimo, rukovodio u slučaju da on ponovo konkuriše.

Takođe je veoma važno da eksterna evaluacija, odnosno spoljašnje vrednovanje ima značajnu ulogu u vrednovanju onoga što je rezultat rada i da će na osnovu toga biti ponovo, recimo, izabran ili neizabran direktor ako je u pitanju kadar koji je već bio u ranijem periodu.

Svakako da je nedozvoljeno i neprihvatljivo da, recimo, lokalna samouprava po svaku cenu, nepoštovanjem onoga što je procedura izbora organa upravljanja, kroz neuvažavanje predloga ovlašćenih predlagača, nastoji da izabere nov školski odbor koji će biti instrumentalizovan u službi politike. Tako se dešavalo, na primer, i u mojoj opštini da bude smenjen direktor koji je u spoljašnjem vrednovanju, od strane ministarstva škola je dobila najvišu ocenu, a direktor dobio najvišu ocenu u sistemu rukovođenja školom. Ako zatvaramo oči pred tim, pred takvom praksom, onda činimo zlo sebi i sečemo granu na kojoj obrazovanje sedi.

Na kraju, napomenuo bih još nešto što mislim da je veoma značajno da se čuje. Vi niste bili ovde, gospodine ministre, kada su ovde postavljena pitanja, ali je jedan poslanik govorio o onome što su rezultati Matematičke gimnazije itd. Neću ponavljati to što je on pričao, ali mene zapravo veoma impresionira, a verujem da ne samo mene, to da rezultati nekih škola, u ovom slučaju je reč o školi i o školama, ne samo o matematičkoj, od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, postižu veoma značajne i velike rezultate koji su vredni pažnje na evropskom i na svetskom nivou. Ja mislim da moramo iznaći način da to više promovišemo, javnosti prikažemo i da je za nas to ponos i dika, kao za društvo, kao za državu, kao što su, na primer, značajni veliki rezultati sa kojima se ponosimo, sportski rezultati na evropskom i svetskom nivou.

Zato bih zamolio, gospodine ministre, da bar sa servisima, odnosno sa sredstvima informisanja koja su u vlasništvu države, sa nacionalnom frekvencijom, se nađu termini za popularizaciju takvih dostignuća, a samim tim i za promociju takvih mladih ljudi koje treba svakako podržati na svaki način.

Ponoviću da ćemo mi ove zakone, Zakon o visokom obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja svakako podržati, kao i vas, naravno, u onome što je vaša namera da unapredimo i poboljšamo obrazovni sistem u Republici Srbiji.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kao član poslaničke grupe SPS, pridružujem se podršci usvajanju ovih izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, sa konstatacijom da je vrlo korisno da imamo ove izmene i kroz ove izmene dobijemo dva ministarstva, koja su veoma značajna, i preko potrebna za budući rad Vlade, a to je ministarstvo za evropske integracije i ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Srbija je već u dobrom jeku, da tako kažem, i u procesu evrointegracija, već je uzet zamah i dosta toga je već urađeno, i svakako da u takvom jednom procesu koji uzima maha, potrebno je da se ovi poslovi skoncentrišu i studioznije obave u okviru jednog ministrastva, ministarstva za evrointegracije. U tome vidimo pravednost svega ovoga.

Što se tiče ministarstva za zaštitu životne sredine, tu bi i više posvetio pažnju ovom ministarstvu i smatram da je ono veoma, veoma neophodno. Ipak, smatram da ovi poslovi, koji se tiču zaštite životne sredine, su dobro i kvalitetno urađeni u proteklom periodu, u okviru Ministarstva energetike, koje je ranije vodila ministarka Mihajlović.

Takođe, je dosta urađeno i za vreme mandata ministarke Snežane Bogosavljević Bošković, tada je ovaj deo bio pri Ministarstvu za poljoprivredu. Tada, za vreme ministrovanja gospođe Snežane Bogosavljević Bošković, deset zakona je usvojeno iz ove oblasti, vraćen je „Zeleni fond“, od 19 strukturnih projekata značajnih za životnu sredinu, a koji su finansirani sredstvima EU i sufinansirani iz budžeta Republike Srbije, rešeno je i završeno je 16 projekata. Prema tome, i te kako bilo je rezultata iz ove oblasti.

Ipak, smatram, da je jedan iskorak napred učinjen ovim predlogom da se uvede posebno ministarstvo. Mi kao poslanička grupa podržavamo, jer smatramo da u okviru posebnog ministarstva ova pitanja, značajna u najširem smislu, mogu kvalitetnije da se obave.

Životna sredina predstavlja sveobuhvatan resurs za normalno funkcionisanje i budućnost civilizacije. Zapravo, samo u punom kapacitetu i bogatstvu živog sveta i biološke raznovrsnosti čovek kao posebna vrsta može dugoročno da nađe svoj održivi opstanak i budućnost.

Antropotcentristički pristup po kome je čovek apsolutni gospodar prirode, i gospodar nad florom i faunom i nad prirodom, je poguban za čoveka i njegovu budućnost, ali i za opstanak i trajanje života na zemlji.

Takođe, važno je reći da je očuvanje životne sredine globalno pitanje, pitanje broj jedan, par ekselans, koje postaje aktuelno i zbog činjenice da je već dosta negativnog učinjeno od strane čoveka na prirodu i na uslove života, a to znači da je učinio mnogo i protivu sebe.

Inače, u političkom pogledu valja istaći činjenicu da životna sredina predstavlja jednu od najširih i najzahtevnijih oblasti na putu pridruživanja Srbije EU. Zaštiti životne sredine posvećeno je posebno Poglavlje 27, koje podrazumeva harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa osnovnim ciljevima politike životne sredine u EU. Uticaj čoveka na životnu sredinu nikada nije bio intenzivniji, obuhvatniji i dalekosežniji. Budućnost naše planete, što znači ukupan živi svet, kao i sama ljudska civilizacija, praktično zavise od čovekovih međuodnosa sa prirodom.

Danas brojnost svetskog stanovništva, uz rapidno smanjenje zaliha priordnih resursa, nagomilavanje zagađivača, dramatično upozoravaju na ozbiljnost nastalog stanja.

Samo istupanje iz Pariskog sporazuma, nedavno smo to imali prilike da pratimo, svakako zabrinjava i čini se da nema dovoljno svesti, niti promišljanja, o tome koliko je ovo važno.

Mnoga od ovih pitanja bila su predmet rasprave na prvoj konferenciji o zaštiti životne 1972. godine u Stokholmu, koja je značila prekretnicu u odnosu čoveka prema životnoj sredini.

Veoma je važno reći da u globalnim akcijama očuvanja biološke raznovrsnosti razmatra se, ne samo njen fundamentalni značaj, već i njene estetske, kulturne, etičke i duhovne vrednosti za prošlost, sadašnjost i budućnost ljudi i čovečanstva.

Veliki broj naučnika i filozofa se bavi ovim pitanjem. Vredno je pomenuti profesora sa Harvarda, Edvarda Vilsona, koji smatra da postoji značajna psihološka relacija u odnosu na potrebu očuvanja prirode i raznovrsnosti u živom svetu. Najbolji primer za ovo što profesor tvrdi, jesu iskrene misli i reči indijanskog poglavice Sjetla, koji je uputio američkom predsedniku Frenku Pirsu 1854. godine, na ponudu predsednika da se otkupi zemlja Indijanaca na kojoj su oni živeli.

Reći ću i ovo, da, zapravo, čovek u toku svoje evolucije je iznikao i stasao u savršenom skladu biološke raznovrsnosti, što je bio savršen ambijent za njegov evolutivni domet koji je on danas dostigao. Samo u takvom jednom promišljanju, u takvom jednom kontekstu, može se razumeti važnost očuvanja životne sredine, ne za razvoj jedne države i jednog društva, kao što je Srbija, koja je mala zemlja, već i, uopšte, za opstanak života na zemlji.

Iz tog razloga ističem da je ovo veoma značajno, globalno, pitanje, a takođe ću reći svoje mišljenje, to mislim da nije neka velika mudrost, ali mislim da je velika istina, da Evropska zajednica, odnosno unija, kao skup država, ima najrazvijeniju legislativu, odnosno zakonodavstvo u ovoj oblasti, a čini se i sve po potrebi očuvanja životne sredine.

Koliko je to važno, završiću, takođe, jednom izjavom i jednim stavom, i jednom misli, profesora sa Harvarda, profesora Edvarda Vilsona, koje sam i ranije, jednom prilikom u Skupštini ovde istakao, a mislim da je vredno ovde istaći.

On hipotetički kaže – ukoliko bi se planeta Zemlja našla u istraživačkom fokusu biologa sa neke druge planete, ja verujem, kaže on, da bi on posmatrajući i analizirajući nas ovde na zemlji zaključio da je tamo, dakle da je na zemlji dominanta jedna vrsta u srednjoj fazi svog sopstvenog uništenja. Iz tih razloga, svakako je važno produbiti svest o tome koliki je značaj životne sredine, ali u sklopu onoga što je globalni pokret na planu očuvanja životne sredine i zato ovo pitanje, ova tema i ovaj problem u kontekstu izbora nove Vlade zaslužuje svakako da nova Vlada u svom sastavu ima ministarstvo za očuvanje životne sredine. To je još jedan razlog zbog kog će SPS sa puno zadovoljstva glasati za ove izmene i dopune Zakona o ministarstvima.

Poštovana predsednice, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS podržaće ovaj set zakona, a ja ću u kratkom obraćanju posvetiti pažnju Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Narodna skupština je u februaru 2016. godine po prvi put donela zakon kojim je trebalo da se uredi sistem plata za oko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, tako da se za sve budžetske korisnike utvrde jedinstveni principi u pogledu kriterijuma – jednak rad i jednaka plata za sve.
Na ovaj način treba da se stimuliše javni sektor za dalje reformske korake sve do dostizanja osnovnog cilja, a to je efikasna, racionalna, profesionalna i transparentna javna uprava, odnosno lokalna samouprava. To se odnosi i na sve nezavisne samostalne organe i ustanove čiji su osnivači republika, AP i lokalna samouprava.
Znamo da nema dobro uređene države, a da nema dobro uređenu, profesionalnu javnu upravu, javni sektor u celini. Da bi javni sektor bio profesionalan i kvalitetan, neophodno je bilo sveobuhvatno rešavati ravnopravni status svih zaposlenih i ujednačiti status zaposlenih u lokalnoj samoupravi, AP sa zaposlenima u državnoj upravi i javnim službama.
Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru bilo je predviđeno da se donesu posebni zakoni kojima će se sagledati specifičnosti pojedinih delova javnog sektora i urediti ravnopravni status plata i drugih primanja zaposlenih u javnim službama, organima AP, jedinice lokalne samouprave, javnim agencijama i drugim organima i organizacijama koje je osnovala republika, AP ili jedinica lokalne samouprave.
Rok za donošenje ovih posebnih zakona bio je 1. januar 2017. godine. Takođe, do 1. januara 2017. godine sa odredbama ovog zakona trebalo je da se usklade zakoni kojima se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u državnim organima.
Kako bi se doneli ovi posebni zakoni, posebno oni koji se tiču plata u lokalnoj samoupravi i AP, Vlada je nakon usvajanja Zakona o sistemu plata u javnom sektoru donela Uredbu o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika AP i jedinicama lokalne samouprave. Na osnovu ove uredbe su lokalne sredine dobile zadatak da prikupe sve neophodne podatke kako bi se dalje nastavilo sa razvstavanjem i kvalifikacijom radnih mesta, samim tim i definisanjem plata i drugih primanja zaposlenih na nivou AP i jedinice lokalne samouprave.
Kako se ovakav zakon donosi prvi put, a treba da obuhvati preko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, očigledno je da je dati rok za donošenje posebnih zakona kojima će se urediti ravnopravni status i plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi i AP kratak, te je neophodno iste produžiti, što se ovim predlogom zakona i čini.
Dakle, nije jednostavno doneti kvalitetan zakon i ujednačiti plate i uzeti u obzir sve specifičnosti pojedinih delova kao što su npr. obrazovanje, zdravstvo, napraviti pravedan model tako da niko ne bude oštećen. Naprotiv, svi posebni zakoni o platama treba da doprinesu poboljšanju i ujednačavanju položaja zaposlenih, da se ostvari princip za isti rad – ista plata.
Reklo bi se da je ovo ključno. Bilo bi pogrešno, i cela strategija bi bila kontraproduktivna ako se ne postigne ovaj cilj, te je bolje produžiti ove rokove, nego doneti loše zakone. U tom smislu, poslanička grupa SPS podržaće ovaj zakon kao i sve zakone koje razmatramo na ovoj sednici. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, saradnici iz ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona koji danas razmatramo, smatram da predstavlja set kvalitetnih zakona koji su prethodno dobro pripremljeni i izašli na dnevni red.
Naravno, ne osporavam mišljenja drugih poslanika koji tvrde da ima puno nedostatka i da ti zakoni i ne valjaju. Ali, moje gledište, zapravo gledište SPS jeste da ovim zakonima mi uređujemo važne oblasti i da je važno da činimo jedan iskorak napred sa pokušajem boljeg funkcionisanja određenih oblasti u životu i radu naših građana. To je ono osnovno. Uvek sam govorio da mi jednim zakonom ne možemo postići neki veliki kvalitet i neke ideale na polju zakonodavstva ili zakonske regulative, ali je važno da uređujemo te oblasti. Važno je da posle nekog vremena izvršimo analizu i da činimo ispravke u onome što se nije pokazalo kao dobro.
Iz tih razloga želim da sa tog gledišta, afirmativnog kažem nekoliko reči o ovome što je danas na dnevnom redu i pre svega smatram da je veoma važno da smo stavili na dnevni red Zakon o transportu opasne robe i da je tu važno urediti važne stvari koje se tiču ove materije. Jer, kada se dogode određene nesreće ili kada se dogode neke stvari koje su opasne po život i zdravlje i životnu sredinu, onda nam ne vredi pametovati.
Naravno, ovaj Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji je izgleda najviše polemike izazvao, ja ne sporim da tu ima određenih manjkavosti, ali je pitanje da li to želimo da naglasimo, a ja želim da naglasim jednu drugu stvar da u ovoj oblasti ipak pokušavamo da uvedemo više reda nego što ga je bilo do sada. Za sada je to dovoljno, ali evo, proći će neko vreme, pa možemo i da ispravimo neke stvari.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, smatramo izuzetno važnim ovo za funkcionisanje svake lokalne samouprave, bilo to da je mala opština ili da je veliki grad. Komunalne delatnosti su od opšteg interesa i tiču se svakog građanina, svake ustanove, svakog pravnog lica. Korisnici komunalnih usluga su svi ili većina građana, odnosno stanovnika ove zemlje i od kvaliteta komunalnih usluga u velikoj meri zavisi kvalitet života naših građana.
Uostalom, može se reći i to da kvalitet komunalnih usluga treba posmatrati kao meru dostignutog standarda jednog društva, a sa druge strane cene komunalnih usluga, kao meru standarda pojedinaca.
Oblast komunalnih delatnosti temelji se na Ustavu i regulisanje nekim drugim zakonima, a na osnovu kojih lokalne samouprave regulišu ovo važno pitanje na svom prostoru.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se, rekli smo, preciznije definisanje pojedinih komunalnih usluga, a to je u cilju jačanja komunalnih sistema i u cilju bolje funkcionalnosti i izgradnji odgovarajuće infrastrukture koja je potrebna za ovu oblast.
Veoma je važno da zakon omogućava različite vlasničke modele i uvodi konkurenciju u ovoj oblasti, omogućava i partnerske odnose, ali zapravo uvođenje privatnog sektora u ovoj oblasti treba da dovede do rasterećenja budžeta i budžetskih obaveza u lokalnim samoupravama.
Sa druge strane, kada govorimo o privatnom sektoru koji ulazi u ovu oblast sve više, možda je budućnost da će samo retke nadležnosti u oblasti komunalnih delatnosti biti kao javni interes u rukama države, odnosno u rukama lokalne samouprave, a da će većina delatnosti biti u privatnom sektoru. Moramo da obezbedimo da na zdravim ekonomskim principima privatni sektor može da učestvuje u ovoj oblasti.
Imali smo do sada ili u prošlosti praksu da se komunalne usluge plaćaju jednako bez obzira na kvalitet i na kvantitet izvršene usluge i da svi plaćaju jednako, što ne može nikako da opstane. Sa druge strane, imali smo i ranije, ali lokalne samouprave u ovom trenutku, kada će biti sve više poveravanja privatnom sektoru, moraju da obezbede i kontrolu vršenja komunalnih usluga, i to je za svaku pohvalu da će se kroz kontinuirano izjašnjavanje građana vršiti ocena kvaliteta.
Na kraju, samo bih rekao da mora da postoji i određena kreativnost i drugačiji pristup u ovoj delatnosti i da vršioci komunalnih usluga treba da, a zakon treba to da im omogući, mogu da se bave i nekim drugim delatnostima, u smislu proširenja svoje delatnosti, pa tako npr. recikliranje ili obrada komunalnog otpada, pa na pijacama zeleni otpad može da se kompostira, pa zatim javne garaže ili zelene pijace koje su pokrivene mogu da imaju solarne ploče itd.
Sve su to neke ideje o kojima mi, kao socijalisti, razmišljamo o tome. Možda treba pronaći modalitete kako bi te usluge bile kvalitetnije, a vršioci usluga bi se više oslanjali na svoju zaradu, a manje na budžetska primanja iz lokalnih samouprava. Glasaćemo za ovaj set zakona u celini.

Poštovani predsedavajući i gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, da se vratimo na dnevni red. Dakle, danas pred sobom imamo diskusiju o Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, kao i još jedan Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini.
Koliko se sećam i prošle godine smo imali otprilike u isto vreme ovu tačku dnevnog reda i pretpostavljam da će to tako biti i sledeće godine.
Naša poslanička grupa SPS zajedno sa ZS će svakako glasati za ove odluke kao i većina poslanika u ovoj Skupštini i zato ću ovde izgovoriti afirmativno neke reči i neke stavove po ovom pitanju, ne osporavajući pravo nekih drugih poslaničkih grupa da iz nekog drugog ugla imaju neki kritičniji stav, možda i opravdano po određenim pitanjima, ali neću zalaziti u to.
U svakom slučaju, aktivno učešće članica UN u multinacionalnim operacijama ima dragocen značaj uzimajući u obzir veliki broj kriznih žarišta, oružanih sukoba, slučajeva ugroženosti vladavine prava, što je od ključno značaja za očuvanje mira i bezbednosti u svetu. Suviše je kriznih tačaka i zato funkcija UN je veoma važna u angažovanju ovih misija, odnosno multinacionalnih operacija.
Odlukom se stvara mogućnost učešća u skladu sa našim mogućnostima i u humanitarnim organizacijama, odnosno tamo gde je potrebno, a to ne možemo da pretpostavimo uvek kada to može nekoga da zadesi i sasvim je u redu da u okviru ovog plana imamo i tu odluku da možemo upotrebiti naše snage u humanitarnim operacijama.
Takođe, da podsetim da je u skladu sa članom 5. tačka 4) Zakona o odbrani, odbrana zemlje se ostvaruje učešćem u multinacionalnim operacijama, tako da je to praktično i naša obaveza, nije samo stvar dobre volje ili ne, mi igramo i tom kolu. Ne živimo zasebno, nismo ni u političkom, ni u ekonomskom, ni u svakom drugom pogledu pod navodima autistični, da nam ne treba saradnja drugih zemalja. Živimo u jednoj međunarodnoj zajednici i mi smo deo toga i moramo da budemo aktivni u tom pogledu. Za pohvalu je i to je dobro u političkom i u svakom drugom smislu da smo aktivni učesnik u očuvanju mira i bezbednosti u svetu.
Ono što je važno reći jeste svakako da upotreba vojske i drugih snaga u ovim multinacionalnim operacijama se uvek uspostavlja na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti. Prema tome u onom formalnom smislu iza toga stoji ona pravna osnova koju ne može niko da ospori, takođe u manjem broju slučajeva na osnovu odluka Saveta bezbednosti, odnosno EU.
Naravno, učešće naše zemlje sa svojom vojskom i drugim snagama odbrane u multinacionalnim operacijama i u mirovnim misijama ima i druge važne dimenzije o kojima valja izreći neki stav i progovoriti neku reč.
Već 60 godina naša zemlja učestvuje u mirovnim misijama i da podsetim, to je naš ovlašćeni predstavnik Vlada Zagrađanin i rekao, da je prva naša misija i to u velikom obimu bila na Sinaju od 1956. do 1967. godine i da je praktično to što mi danas radimo, kroz jedan manji obim, na jedan smislen način, u skladu sa našim mogućnostima nastavak jedne blistave tradicije koju je naša zemlja imala u ranijem periodu, mislim na SFRJ, znači, za vreme Tita.
To je zaista bila jedna velika i veoma snažna promocija mirotvornosti i onoga što je bio politički stav tadašnje zemlje, da treba izgraditi jedno takvo okruženje i treba čuvati mir u svetu, a da naša zemlja bude aktivni činilac u svemu tome.
Reći ću i taj podatak da je naša zemlja u to vreme učestvovala sa nekih 70 hiljada vojnika i učesnika u mirovnim operacijama, a da od toga je Srbija zajedno sa Crnom Gorom dala negde oko 50 hiljada, što znači oko 70% učesnika je iz Republike Srbije i delom iz Crne Gore.
To je važno izreći u smislu da se podsetimo koliko je to važno tada bilo i koliko je to takođe važno da danas nastavimo tim putem. Znači, učešće u mirovnim operacijama na Sinaju, rekao sam 1956. do 1967. godine, zatim u Jemenu 1963. do 1964. godine, zatim u Iranu i Iraku na liniji razdvajanja 1988. do 1991. godine.
U misiji na Sinaju imamo impresivno učešće Jugoslavije, u 22 rotacije za 11 godina učestvovalo je 14.265 vojnika, odnosno od ukupne te mirovne misije koja je toliko trajala, naša zemlja je dala 21,54% svojim učešćem tamo. Znači, možemo kroz to videti koliki je značaj bio učešća naše zemlje u tim operacijama.
Takođe, želeo bih da napomenem da su naši komandni kadrovi veoma značajni bili u tim mirovnim misijama i bili su često na komandnim funkcijama. Tako da ću pomenuti ovom prilikom a ne treba da se zaboravi i valja to i pomenuti i prilika je da je pukovnik Lazar Mušicki šest meseci bio vršilac dužnosti komandanta mirovne misije na Sinaju. Pukovnik Branko Pavlović bio je vršilac dužnosti komandanta vojnog dela misije u Jemenu, a general major Slavko Jović dve godine je bio na liniji razdvajanja komandant i uspešno je izvršio svoj zadatak.
To je svakako bilo u onom smislu na spoljno političkom planu da jedna zemlja kao aktivan činilac i graditelj mira dobija određene ocene, dobija i nove prijatelje i da bude kao zemlja, kao takva prihvaćena u svim drugim sferama života i rada u međunarodnoj zajednici.
Prema tome, neosporno je da je veliki ugled SFRJ stekla učešćem u održavanju mira i bezbednosti u svetu. Zato je to važno da Srbija nastavi tim putem danas, jer učešćem se sklapaju i nova prijateljstva, otvaraju se mnogi drugi aspekti i mogućnosti za privredno-ekonomsku saradnju, zatim, za napredak vojne industrije, za sklapanje novih aranžmana u pogledu onoga što proizvodi namenska industrija pri vojnim snagama i otvaraju se mnoga druga vrata za uspešnu saradnju.
Iz svih tih razloga nema potrebe da ulazimo u neke druge detalje i da nalazimo određene manjkavosti u pogledu onoga gde će biti naše snage angažovane, već podržavamo jednu takvu politiku i naravno da je dobro da sa te politike nismo skrenuli, da je to jedna generalna politika koja će, nadam se, ostati i u budućnosti bez obzira ko bude bio na vlasti.
Na kraju opet da istaknem da će poslanička grupa SPS zajedno sa Zelenima glasati za ove odluke. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nama iz poslaničke grupe SPS i ZS izuzetno je drago da je prihvaćen amandman o kome smo do sada pričali mada je naš amandman apsolutno u istovetnom tekstu bio predložen uz određene finese u metodologiji kako je rečeno, nešto se razlikuju, što nije suštinski deo bio amandmana, odnosno samog teksta, ali nećemo zalaziti u to.
Veoma je važno da smo danas završili jedan veoma važan posao koji je doneo ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, odnosno da ćemo to privesti kraju i nadamo se da će to biti od koristi kako studentima na osnovnim studijama tako i na post diplomskim studijama. Znači, oni koji treba da magistriraju i doktoriraju i naravno u korist cele Srbije.
Mislim da bez upotrebe se isuviše sukobljavamo oko pitanja oko kojih se suštinski slažemo i smatram da treba da budemo ekspeditivni i u radu. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o ovom amandmanu, želim samo da kažem da smo mi na Odboru za obrazovanje taj amandman odbili i da je glasanje bilo jednoglasno. Glasovima i drugih političkih opcija koje su ovde danas, a koje su u redovima opozicije.
Ali, moram da kažem da je zaista bilo jedno lepo zalaganje koje nije bilo bojeno politikanstvom od strane gospodina Božovića, u korist rešavanja problema ovih prvih bolonjaca koji su upisali 2006, 2007. godine, a koji nisu upisali kojima sada ističe rok i koji podležu reupisu i imaće mnogo problema i oko novih programa možda, ako se programi menjaju i novčanih teškoća, materijalnih, itd, da pored takvog jednog zalaganja imali smo takođe na isti način, zalaganje prof. Stojmirovića, pa onda prof. Žarka Obradovića, svih narodnih poslanika koji su u sastavu Odbora. Da je gospodin ministar Šarčević prihvatio jedan zaključak koji je proizašao iz jednog takvog sveopšteg zalaganja da se sačini jedno uputstvo na nivou Ministarstva koje će biti obavezujuće i koje će se uputiti fakultetima sa tim da se ovo pitanje reši na jedan drugačiji način, bez naknade troškova oko reupisa, bez promene studijskih programa novih, itd, već da važe ovi stari i da na takav način ne diramo u zakon koji tretira pitanje bolonjskog programa. To ćemo učiniti već možda vrlo brzo ili sledeće godine na jedan celovit način.
Znači, ako smo se svi konsenzusom složili u okviru Odbora i da su tu bili predstavnici opozicije koji sada diskutuju i zalažu se za ovo, ja mislim da posle takvog jednog zalaganja, posle takvog jednog dogovora, jednog zaključka u kome smo se svi složili u ime, da tako kažem, celog parlamenta, naravno i ne isključujem pojedinačna mišljenja narodnih poslanika, iako se sa tim saglasio i ministar i on je ovde i potvrdio, mislim da previše diskutujemo u tom pravcu i da su zapravo narodni poslanici i ova Skupština i te kako na mogući jedan način vodili računa i vodi računa i o tim studentima prvim bolonjcima o kojima svakako treba povesti računa, s obzirom na njihovu situaciju da su bili prvi u redu da se oprobaju u tom jednom novom i nepoznatom programu. Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o Zakonu o visokom obrazovanju, tačnije rečeno o izmenama i dopunama ovog zakona koji je donet još 2005. godine. U međuvremenu je bilo više izmena i dopuna ovog zakona, a dosta tih izmena se odnosilo zapravo na produženje rokova studiranja. Jedna od tačaka i članova koji se ovim zakonom menja govori o produženju roka za završavanje osnovnih studija i ovim članom se tretiraju prava studenata koji studiraju po starom programu, tzv. bolonjskom programu i ovim predlogom se treba produžiti taj rok za dve godine.
Razlozi za produženje rokova kao i razlozi za produženje prava studenata za budžetsko finansiranje, kao i za broj bodova kojim stiču pravo za budžetsko finansiranje, što takođe tretira ovaj zakon, nalazi se u tome da najveći broj studenata, predbolonjaca su apsolventi ili su u završnoj fazi studiranja. Svakako da bi dve godine bile realno potrebne da najveći broj tih studenata završi svoje studije.
Naravno, ne usvajanje ovog predloženog zakona proizvodi mnoge probleme, a ti problemi su pre svega problem ekvivalencije, morali bi da polože programsku razliku koja se ogleda u polaganju diferencijalnih ispita, a opet sa svoje strane bi učinilo da se mnogi studenti vrate unazad na prethodne godine studiranja. Zatim, ne usvajanje ovog zakona, odnosno njihovo prebacivanje na bolonjski proces, na bolonjsku nastavu izazvalo bi problem u tome da treba da ispune određene predispitne obaveze, a mnogi studenti su već napustili fakultetske centre, već se nalaze u drugim gradovima, osnovali su porodice ili zasnovali radni odnos itd. Tu su i troškovi administrativne obrade i ekvivalencije i oni bi bili previsoki, a studenti bi ostali u statusu samofinansiranja, bez uslova za korišćenje smeštaja u domovima i korišćenja pogodnosti oko ishrane.
Jedan broj fakulteta još uvek nema definisane modele prebacivanja na modele nastave u bolonjskom procesu, tako da je i tu veliki problem. Dalje, nisu svi fakulteti po bolonjskom programu istovremeno otpočeli sa nastavom. Obično početna godina za bolonjski proces, odnosno za uključivanje u bolonjsku nastavu bila je 2006. godina. Međutim, ima fakulteta koji su to započeli 2007, pa čak i 2008. i 2009. godine. Ti studenti, koji nisu završili, su danas u najgoroj situaciji, u najgorem položaju.
Verujemo da će ovo produženje rokova i ove izmene i dopune svakako učiniti da u naredne dve godine najveći broj studenata završi studije. Više puta je ovo bilo pomerano, ali može se reći da i ovo pomeranje uslova, produžavanje, davanje pogodnosti za studiranje po starom programu ne treba i ne može da ide u nedogled.
Ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju omogućavaju i veći obuhvat studenata za korišćenje budžetskih sredstava, što znači da time budžet ostvaruje svoju socijalnu funkciju kada je reč o davanju pogodnosti studentima.
Podsetiću, iz budžeta danas se finansira oko 28.000 studenata, od toga je na osnovnim studijama 16.000, na strukovnim studijama oko 5.700, na doktorskim studijama 775 studenata. Nema mi ne bude zamereno, ali reći ću i to i podsetiću da je sa budžetskim finansiranjem master i doktorskih studija započeto za vreme ministra prof. dr Žarka Obradovića 2009. i 2010. godine. Tada je započet i program besplatnih udžbenika, a sa kojim svakako treba nastaviti.
Ovim izmenama i dopunama nisu obuhvaćena prava, uslovi i pravila studiranja doktorskih studija. Smatramo, kao poslanička grupa SPS, da i to treba staviti u ovaj zakon. Podneli smo amandman koji reguliše ovo pitanje. Naravno, podneli su i drugi. Nemamo sa tim problem da li će naš amandman biti prihvaćen ili amandman neke druge poslaničke grupe, već je važno da se to pitanje i taj obuhvat učini i za ove studente. Tu takođe ima mnogo razloga, jer najčešće je veliki broj studenata, da tako kažem, post diplomaca pred kraj završavanja svoje doktorske disertacije ili su je već završili i zaista u kratkom roku bi to mogli da završe.
Naravno, u protivnom njima propada mnogo štošta, mnogo novca, mnogo truda i napora, bačeno vreme itd, jer sve je to koštalo istraživanja, prijavljivanje doktorske teze i ocena od strane komisije koja to ocenjuje itd. Prema tome, smatramo da je to zaista potrebno.
Takođe, smatramo da ako je neko mislio da ovim izuzimanjem doktorskih studija bi se sprečila inflacija u sticanju akademskih zvanja da to sad sigurno nije mehanizam koji to može da spreči ili pravo rešenje, već su sasvim drugi mehanizmi koji treba to pitanje da regulišu.
Konačno ja ću pomenuti još jednu kategoriju studenata, a to su prvi bolonjci koji su upisali 2006, 2007. i 2008. godine i koji sada podležu reupisu, a taj reupis je sticanje novog indeksa, iziskuje mnogo novca i velike troškove. Znači, mi nismo mogli da podnesemo amandman na član 94. koji reguliše ovo pitanje, jer predmet podnetog Predloga zakona koji danas rešavamo nije taj član 91. Znači, naplaćuju se troškovi reupisa, izdavanje novog indeksa, reupis proizvodi različita prava na različitim fakultetima tako da on važi za Pravni fakultet u Beogradu dve godine, za ekonomski osam godina. Troškovi reupisa se razlikuju od fakulteta do fakulteta.
Smatramo, gospodine ministre, da ako već ovo nije rešeno zakonom, a konačno ti studenti mogu da nastave studije ponovnim upisom, znači, ne može se u pravom smislu povući paralela između ovih starih studenata i ovih bolonjaca, ali u svakom slučaju treba obratiti pažnju na velike troškove koji fakulteti propisuju za reupis. Ako bi to moglo da se snizi, da se primeri današnjoj materijalnoj situaciji studenata mislim da bi oni bili zadovoljni.
Poslanička grupa SPS će svakako glasati za ovaj zakon i za ove izmene. Zahvaljujem.

Poštovani podpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS učestvovaće u glasanju i daće svoj glas za izbor novih članova Regulatornog tela za elektronske medije.
Ovo pitanje je svakako značajno da se REM kao regulatorni organ popuni što pre, jer činjenica da su postojale određene manjkavosti u radu ovog regulatornog tela i naravno da u svakom trenutku ubuduće ovo regulatorno telo mora da opravda epitet samostalnosti i nezavisnosti u odnosu na druge subjekte, a naročito prema vlasti.
Inače, Savet REM-a ima devet članova koja bira Narodna skupština iz reda uglednih stručnjaka, iz delatnosti značajnih za rad REM-a, a to su medijski stručnjaci, pravnici, ekonomisti, inženjeri telekomunikacija.
Po zakonu postoji osam ovlašćenih predlagača, a među njima su i udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara i nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, kao i udruženja čiji su ciljevi ostvarenja slobode i izražavanja i zaštite dece i o čijim predlozima mi danas raspravljamo, a koje ćemo u danu za glasanje sigurno glasati i izvršiti selekciju predloženih kandidata.
Popuna upražnjenih mesta u sastavu regulatornog tela je važna jer će omogućiti da rad REM-a bude u buduće u punom kapacitetu, što jedno vreme to i nije bilo i doprinelo je određenim manjkavostima o kojima smo ovde čuli.
Da podsetimo, Regulatorno telo za elektronske medije, skraćeno REM, kao samostalna nezavisna regulatorna organizacija, to telo je osnovano po Zakonu o elektronskim medijima usvojenim u Narodnoj skupštini 2014. godine.
Ovim zakonom REM-u je povereno vršenje javnih ovlašćenja u oblasti elektronskih medija kojima bi se na najbolji način sprovodila javna politika u oblasti pružanja medijskih usluga u Srbiji.
Pre svega REM ima zadatak da svojom aktivnošću doprinosi unapređenju kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, zatim da doprinosim očuvanju i zaštiti razvoja sloboda, mišljenja i izražavanja, a sve u cilju zaštite interesa javnosti i emitera sa jedne strane i zaštite korisnika usluga, a to su građani.
Zbog svega ovoga REM je svakako u velikoj meri u žiži interesa javnosti. U današnje vreme veoma često smo izloženi neprimerenim sadržajima u elektronskim medijima koji se nalaze u programskim šemama nekih elektronskih medija.
Tako da na pojedinim medijima vidimo u sred bela dana veoma neprimerene sadržaje od kojih nas je, mogu reći, sramota naročito u društvu mlađih generacija u kući u krugu porodice i pitanje je ko to može da reguliše i da spreči i svakako da REM ima u značajnoj meri tu ulogu. Pitanje je samo kojim zakonskim instrumentima za sprovođenje javnih ovlašćenja REM može da kao regulator utiče na kvalitet medijskih sadržaja?
Kontrola emitera medijskih sadržaja odnosi se pre svega na ispunjavanje tehničkih uslova, ali i na kontrolu sadržaja koji treba da budu u skladu sa onim što je dozvola koja je njima izdata za njihov rad.
Dakle, REM ima zakonske mogućnosti da izriče mere neodgovornim emiterima, a to su opomena, upozorenje, privremena zabrana emitovanja itd.
Dakle, da li su zakonom predviđene mere dovoljne za ustrojavanje primerenih sadržaja koje imamo pred sobom, a time i sistema vrednosti kojima bi naše društvo trebalo da teži i svakako da to kada postavimo ovakvo jedno pitanje dolazimo do zaključka da mnogo treba uraditi na ovom planu i mnogo treba učiniti, a da i sam REM treba da se primeri svom zadatku u većoj meri nego što je to činio do sada.
Emiteri su najčešće spremni da plate i velike kazne i da nastave da emituju neprimerene programe koji im donose veliki profit. Pre svega, mislim na one programe koji se emituju u dnevnim i večernjim udarnim terminima i mislim na rilajiti programe, koji pre svega emituju neprimerena ponašanja pojedinaca i učesnika u tim programima. Tu često učestvuju i kompromitovane ličnosti koje se nama gledaocima, pre svega mladoj generaciji, nude kao pozitivni primeri. Velika je zaista šteta što u programskim šemama i sadržajima nemamo mnogo drugih sadržaja koji služe za primer i koji bi promovisali prave vrednostima kojima treba da teži jedno društvo.
Ja danas, u ime poslaničke grupe SPS, želim da podržim REM u nastojanju da svim raspoloživim kapacitetima što bolje kontroliše kvalitet medijskih sadržaja i nadam se da će u tom pravcu ovo regulatorno telo dalje raditi. Međutim, mislim da je za kvalitetnije i primerenije medijske sadržaje potrebna ozbiljnija društvena podrška i akcija, neka vrsta organizovane kampanje, da tako kažem, svih subjekata u društvu, kojom ćemo se boriti za sadržaje primerene našoj deci, gde su nam potrebni pozitivni, a ne negativni primeri, gde se promoviše rad kao vrednost, zatim učenje, trud, posvećenost određenim vrednostima, a ne kriminal, nerad i nekultura. Za takvo stanje smo na neki način svi odgovorni, a i mnoge institucije sistema, i to moramo da priznamo. Tako da, ono što Regulatorno telo za elektronske medije ne izvršava u svom punom ovlašćenju i obimu i možda nedovoljno kako treba, i mnogi drugi su krivci za to. Zato svi moramo da idemo drugim pravcem, drugim razmišljanjem i drugim postupanjem, kako bi dostigli jedan viši cilj, odnosno veće domete u regulisanju ove sfere. Naravno, Regulatorno telo elektronskim medija kao regulator treba i mora da dobije još preciznija zakonska ovlašćenja.
Dakle, ono što se vode spočitava i govori u smislu da ima određenih zloupotreba, možda ih i ima i svakako da ne može niko danas tvrditi da smo mi dostigli danas u našem društvu i u našoj državi visoke domete funkcionisanja mnogih subjekata i aktera u društvenom, političkom i u privrednom životu, a takođe i u onome što je rad nezavisnih organa. Mi moramo da postavimo pred sobom visoke ciljeve u tom pravcu kako bi to bolje funkcionisalo ubuduće. Zato verujem i želim da istaknem nadu u ime poslaničke grupe SPS, da je ovo prvi korak u tome da će ovo Regulatorno telo za elektronske medije ubuduće raditi u punom kapacitetu, a zatim da ćemo i mi kao Narodna skupština, nadam se ubrzo, ako se ukaže potrebe, a čini se da jeste potreba, da poboljšamo zakonsku regulativu rada ovog tela.
U svakom slučaju, važno je da posle ove rasprave izaberemo nove članove REM-a i damo punu podršku ovom nezavisnom regulatornom telu za bavljenje svojih javnih ovlašćenja. Socijalistička partija Srbije, zapravo poslanička grupa, njeni poslanici, glasaće za izbor novih članova REM-a. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku mog izlaganja želim da kažem da će naša poslanička grupa kao što je već rečeno od strane našeg predstavnika juče glasati za ovaj zakon i mi podržavamo donošenje ovog zakona, Zakona o izmenama o finansiranju lokalne samouprave.
Naravno pravo je i uvek može da se nađu argumenti da budemo za ili protiv, uostalom to je u sferi politike i sasvim je razumljivo i ne treba se oko toga uzbuđivati. Mislim da, kada razgovaramo o ovome možda i suviše fokusirano uskom polju ovo pitanje i previđamo strašno velike razlike u razvijenosti pojedinih sredina, što je veoma značajno za budućnost Srbije i da to mora da se prevaziđe u određenom trenutku, a da bi to prevazišli moraju se i ovakve mere učiniti kao što su i ove izmene zakona. Naravno, ovo je samo delić onoga što može da doprinese ovom krupnom pitanju, ali naravno postoje i druga mesta i drugi zakoni i druge odluke koje treba doneti u tom pravcu.
Dalje, mi donošenjem ovakvih zakona treba da omogućimo državi, odnosno centralne vlasti izgrađivanje određenih instrumenata za preduzimanje strateških mera u cilju ujednačavanja razvoja pojedinih delova u Srbiji, pojedinih područja.
Konačno, centralna vlast iako preuzima određene nadležnosti, odnosno preuzima deo sredstava kroz ubiranje poreza, pa sigurno da ta centralna vlast će isto to ulagati u Srbiju i u pojedine delove Srbije neće ta sredstva ulagati negde na Marsu ili negde ne znam gde, na štetu naše Srbije. Finansiranje čitave lepeze izvornih i poverenih poslova lokalne samouprave uvek je značajno za lokalne samouprave posebno za nas iz manjih nerazvijenih sredina u kojima sredstva na prihodnoj strani su uvek mala i nedovoljna. U takvim sredinama nema mnogo zaposlenih pa samim tim nema ni mnogo prihoda od poreza na zarade kao jednog od izvora koje lokalna samouprava s jedne strane prihoduje, dobija, sa druge strane to isto čini i centralna vlast. Zato uloga države u preraspodeli fiskalnih prihoda, ne samo poreza na zarade, je veoma, veoma važna.
Kada je reč o Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, 2006. godine je donet ovaj zakon, koji je u primeni od 2007. godine. Raspodela ubranog poreza na zarade bila je 40% u korist lokalne samouprave, a 60% u korist centralne vlasti. U tom vremenu do 2011. godine, u vremenu velikih lutanja i eksperimentisanja u sferi ekonomske politike, činilo se da je bilo potrebno pronaći nov odnos u preraspodeli ubranog poreza na zarade, a takođe pod geslom preko potrebne decentralizacije, 2011. godine, izvršena je nova izmena u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i to tako što se procenat koji pripada lokalnoj samoupravi udvostručio sa 40% na 80%, u korist države je ostalo 20%.
Dakle, ova izmena koja se pravdala prekom potrebom decentralizacije je trebala da dovede do realizacije novih razvojnih projekata, ali pod punom odgovornošću lokalnih samouprava, nažalost to se nije dogodilo u punom kapacitetu. Mislim da se u velikoj meri u ovom pogledu tapkalo u mestu.
Sa druge strane, ovakvom raspodelom poreza na zarade, efekat je bio 40 milijardi deficita u republičkom budžetu. Ovim aktuelnim izmenama o kojima danas razgovaramo imamo novu preraspodelu sredstava od poreza na zarade. U nominalnom iznosu ići će 4,8 milijardi sa lokalnog na republički nivo, što je samo deo onoga što nedostaje itd. Rečeno je da će opštine dobijati umesto 80%, 74%, gradovi sa 80%, 77%, a Grad Beograd sa 70% na 66%. Izmene su ipak male.
Međutim, ovo predstavlja korekciju procenta preraspodele sredstava od poreza na zarade i to je mera fiskalne konsolidacije u cilju smanjena ukupnog fiskalnog deficita i očuvanja makroekonomske stabilnosti, što je veoma značajno i to je, rekao bih i ključna reč u pogledu onoga što treba da se dogodi u buduće.
To će učiniti da će država biti u mogućnosti da preduzme neke kompezacione mere u većem obimu u cilju podsticanja razvojnih projekat. Reč je o namenskim transferima ili o subvencijama, a ta sredstva mogu biti veća i značajnija od onih sredstava koja se dobijaju, na primer, ubiranjem poreza od zarade na lokalnom nivou.
Dakle, tu je ključ, umesto da sitničarimo i da gledamo to što možemo da uberemo po osnovu poreza na zarade, a često u lokalnim samoupravama imamo mali broj zaposlenih, prema tome taj efekat nije značajan, mi bijemo i lomimo koplja oko tog procenta, oko tog iznosa, a zapravo previđamo da država treba da dobije jedan instrument kojim će kompezacionim merama učiniti da te lokalne samouprave često dobiju veći iznos sredstava od onoga koji bi one ubrale porezom recimo, na zarade itd.
Lično mislim da će u sledećem koraku, kada bude došlo do novih izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave ili bude donet nov zakon, ne znam u potpunosti, da će taj procenat biti veći u korist države u odnosu na lokalnu samoupravu, ali i to će imati svoje opravdanje u strateškom smislu.
Dakle, mi iz tih razloga vidimo da je veoma dobro da podržimo ovaj zakon, i to će biti šansa i da konačno onu priču o ravnomernom regionalnom razvoju nekako pokrenemo. Mi smo uvek ostali na rečima i to je bilo mrtvo slovo na papiru, a mi danas imamo drastično velike razlike u razvijenosti pojedinih područja u Srbiji, tako da je to ujedno i ključ za ulaganje u nerazvijene delove Srbije.
Pre neki dan kada je premijer zajedno sa još nekim ministrima bio u Homolju, sa zadovoljstvom mogu da konstatujem, a bio sam i prisutan, da su oni dobili sistem za vodosnabdevanje za četiri naselja, a oni to nikada ne bi mogli da urade iz onih sredstava koja imaju u svom lokalnom budžetu.
Takođe je tada dogovoreno i jasno je rečeno da će to područje dobiti 25 kilometara novog asfalta širine šest metara, što je naravno ogromna suma od šest sedam miliona evra itd.
Jedno takvo nerazvijeno područje ne bi moglo da to dobije ako bi ostalo samo na onome što je borba za dobijanje nekog većeg procenta po osnovu ubiranja nekog poreza, pa i na zarade. Taj procenat bi mogli možda da uvećamo i na 200 i na 300% a on pet ne bi imao nekog efekta.
Mi moramo svi zajedno učiniti i naterati rukovodstva lokalnih samouprava da sveobuhvatnije uključe sve moguće resurse i mogućnosti za veći prihode u njihove budžete. Poraditi na većoj racionalnosti i raspodeli u trošenju budžetskih sredstava i najvažnije da lokalne samouprave moraju mnogo revnosnije i ambicioznije raditi na pripremi i realizaciji novih razvojnih projekata.
Prevaziđen je obrazac funkcionisanja jedne lokalne samouprave tako što će se preko veze ili preko nekog ministra ili neke značajne ličnosti iskukati neka dodatna sredstva ili da se čeka transfer ili neki novac iz budžetske rezerve, ili boriti se, kažem, za neki veći procenat, ma koliki on bio ne može da bude dovoljan za te nerazvijene opštine, pogotovo što je tamo za sada status kvo i malo zaposlenih.
Mi moramo kroz ravnomerniji regionalni razvoj i kroz smišljenu politiku ulaganja u nerazvijena područja učiniti ta područja privredno moćnim, uvećati broj zaposlenih i na takav način dostići jedan boljitak.
U krajnjoj liniji sve ovo što je naša borba i put ka EU je besmislena ako mi ostanemo na nivou ovakve raslojenosti i privrednom razvoju kakva je danas. Zato ova Vlada zaslužuje punu podršku na čelu sa premijerom u tom pogledu da se vodi jedna strateška bitka ka tome da Srbija bude sposobnija, da ona bude moćnija, ali ne samo u Beogradu ili u nekim veći centrima, nego u svim delovima Srbije.
Na kraju još jednom da kažem da svakako ćemo podržati ovaj zakon, jer smatramo da on gleda unapred ka boljoj budućnosti Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani prvi predsedniče Vlade, gospodine ministre Iliću, gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo ja bih rekao važno pitanje na dnevnom redu, a to je izbor novog ministra odbrane.

Mi to treba svakako da završimo, bez obzira na činjenicu što će za par dana biti raspisani izbori, ali zapravo neizborom ministra odbrane, mi bi imali stanje interregnuma u ovoj oblasti, kada nova vlast nije, ili aktuelna vlast nije ozakonila sebe u toj oblasti, odnosno u resoru odbrane. To bi značilo međuvlašće ili bezvlašće. Dakle, ne može u jednom resoru koji je deo Vlade da ostane važna kadrovska praznina, a posebno u uslovima potencijalnih bezbednosnih rizika. Mora da postoji jedan kontinuitet i Vlada mora da vlada, svaki resor mora da vlada u punom kapacitetu legitimno i potpuno. Zato tu nema zbora i diskusije za drugačije tumačenje ovog pitanja.

Prava je prilika da u kontekstu izbora ministra odbrane ukažem na značaj i tradiciju naše vojske, jer još od najstarijih vremena u Srbiji Vojska je imala veliki značaj, uživala je uvek podršku i veliki ugled, bila je velika čast biti vojnik u Srbiji ili u Jugoslaviji. Vojnik se slao u vojsku u veselju i sa pesmom, u velikoj radosti. Vojska je bila velika životna škola, kroz nju, njeni pripadnici su sazrevali, vaspitavali se i iz nje su izlazili kao bolji ljudi. Nekako, svako ko je služio vojsku, osećao se mnogo važnijim, jačim, pozvanijim i mogao je da se suočava mnogo bolje sa životnim problemima.

Na drugoj strani, rekao bih da je i ranije, a i danas, Vojska Srbije uživa zaista veliko poverenje građana. To je jedna institucija koja je najcenjenija, da tako kažem. Vojska je uvek bila garant mira i slobode. Služiti Vojsku bilo je služiti otadžbini i biti u službi najsvetijeg cilja a to je odbrana mira i slobode, što je pretpostavka za svetlu budućnost svih naših građana, našeg podmlatka i budućnosti Srbije.

Koreni naše vojske vuku iz davnina, ajde da kažem iz vremena Nemanjića, a onda preko ustanaka, u Prvom i Drugom Srpskom ustanku u 19. veku. Velika je slava i žrtva bila naše vojske u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu do 1918. godine. Naša vojska u Drugom svetskom ratu bila je na strani antifašizma, a u posleratnom vremenu „Titova vojska“ bila je primer za potpunu borbenu gotovost i jedna vojska koja je bila zaista na glasu i meni je bila čast da služim „Titovu vojsku“ u to vreme.

Rekao bih i drugo da je to narodna vojska i zato se zvala Jugoslovenska narodna armija. Danas se Srbija nalazi pred stalnim bezbednosnim izazovima i rizicima u sklopu svega onoga što se dešava, pa i u okviru migrantske krize. Vojska, na sreću i danas, uživa ogromno poverenje građana. Njen ugled je išao uzlaznom linijom i u poslednjih četiri godine, pogotovu je značajno i taj ugled je uvećan i činjenicom da su i pripadnice lepšeg pola postale pripadnici Vojske Srbije.

Rado naši mladići i devojke upisuju vojne gimnazije, Vojnu akademiju, biti vojnik je veoma privlačan cilj a biti podoficir i oficir je prestižno zanimanje. Naši vojnici uživaju veliki ugled i u međunarodnim mirovnim misijama i oni predstavljaju svojevrsne ambasadore u korist Srbije.

Takođe je važno pomenuti vojnu industriju, tj. namensku industriju koja doprinosi privrednom i ekonomskom oporavku naše zemlje. Dakle, mnogo toga bi se moglo pozitivnog iskazati, ali rekao bih i nešto vama, gospodine Đorđeviću, a to je da moram reći da vojni aparat koji se bavi raznim pitanjima, često sagledava neke probleme iz imovinskih odnosa na jedan neadekvatan način. Primera radi, Dom Vojske Srbije, ranije Dom JNA u Petrovcu na Mlavi, je 50 i neke godine ustupljen Vojsci, a on je inače vlasništvo Udruženja zanatlija i opštine Petrovac na Mlavi i dat je na upotrebu i korišćenje Vojske, sve dotle dok bude stajala potreba da ga Vojska koristi. On se više ne koristi skoro 20 godina i danas bi bio gotovo ruina u kojoj bi samo zmije bile stanovnici takve jedne ruine, na sreću naša opština je apsolutno održavala takav objekat i koristi ga kao Dom kulture. Ovo pričam što očekujem da ipak to treba sagledati u jednom drugom kontekstu i voditi računa.

Na kraju želim da kažem da je Vojska velika inspiracija za ono što je edukacija naše omladine i bilo je zadovoljstvo i biće i nadalje da gledamo „Vojnu akademiju“, a to je zaista jedan serijal koji iskazuje sve najbolje vrednosti za razliku od onoga gde se iskazuju razne primitivnosti i kamo sreće da na takav način gajimo ono što je dobro u našoj zemlji, kao što prikazujemo vrednost vojske.

Naša poslanička grupa će svakako glasati za vaš izbor, gospodine Đorđeviću.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo set važnih zakona iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredina kojima Srbija svoj zakonodavni okvir usklađuje sa primarnim i sekundarnim izvorima prava Evropske unije i na taj način prihvata standarde Evropske unije, za čije je članstvo kandidat. To su izmene i dopune ranije donetih zakona, Zakona o zaštiti prirode, Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o upravljanju otpadom, a na dnevnom redu su izmene i dopune Zakona o stočarstvu, kao i dva međunarodna sporazuma.
Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, želim na samom početku da iznesem pozitivan stav o predloženim zakonima i mi ćemo o tim zakonima glasati. Govoriću o nekim aspektima zakona iz ovog pretresa. Činjenica je da zaštita životne sredine predstavlja jednu od najširih i najzahtevnijih oblasti na putu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Zaštiti životne sredine posvećeno je posebno Poglavlje 27, koje podrazumeva harmonizaciju našeg nacionalnog zakonodavstva sa osnovnim ciljevima politike životne sredine Evropske unije. Suština ove politike je očuvanje prirodnih vrednosti, promocija resorno odgovorne ekonomije i održivog razvoja i briga o zdravlju stanovništva. Dakle, ovi predloženi zakoni ne rešavaju sve probleme, niti smo dostigli vrh savršenosti u ovoj oblasti kada je reč o zakonodavstvu i o regulativama, ali svakako da je ovim učinjen jedan veliki napredak u ovoj oblasti i naravno da u narednom periodu treba pratiti okolnosti i sve ono što je aktuelno i što treba nadograditi u datom trenutku.
Politika zaštite životne sredine je multisektorska i ne može se bez usklađenih i integrisanih sektorskih politika ni planirati ni sprovoditi efikasno. Dakle, sprovođenje principa održivog razvoja u svim delatnostima i sektorima privrednog i društvenog razvoja preduslov je opstanka čoveka i naše planete. Zato je obaveza svih nas, a naravno države pre svega da stvara uslove za održivi razvoj koji je u skladu sa prirodom i njenim resursima i vrednostima. Ne smemo da zaboravimo da je čovek samo deo prirode i da on ne može mimo nje, te na taj način mi imamo obavezu da sačuvamo sve što je priroda, sve što je život i da se uskladimo i primerimo zakonima prirode da bi sačuvali prirodu i živi svet za naše potomstvo.
Zato i zakone koji su danas na dnevnom redu posmatram kao odgovorni napor države, odnosno naše Vlade i Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, da naš zakonodavni okvir uskladimo sa evropskim standardima, ali i da pre svega odgovorno postupamo sa svojim prirodnim resursima i da ih zaštitimo, takođe, da odgovorno upravljamo posledicama privrednog razvoja kojima se ugrožava životna sredina. Pre svega, to je stvaranje ogromnih količina otpada, komunalnog, opasnog, industrijskog otpada, otpada iz domaćinstva itd.
Kada je u pitanju prvi u nizu zakona, Zakon o zaštiti životne sredine istakao bi značaj nekih izmena kojima se unapređuje sistem zaštite životne sredine i sistem odgovornosti za ugrožavanje, devastiranje svih elemenata životne sredine. Kao posebno dobro zakonsko rešenje treba svakako pohvaliti ponovno osnivanje Zelenog fonda Republike Srbije kao posebnog budžetskog fonda o kome se već duže vreme govori, kao i o dobrom modelu za finansiranje životne sredine. Pokazalo se da nije bilo dobro ukidanje Zelenog fonda koji je ranije bio prisutan.
Sredstva Zelenog fonda će se dodeljivati i to je dobro, isključivo na osnovu javnog konkursa koji će raspisivati ministarstvo isključivo za finansiranje zaštite i unapređenja životne sredine, za precizno utvrđene aktivnosti i projekata, mehanizmima strogog nadzora koji će vršiti ministarstvo. Rizik zloupotrebe svodi se na minimum, a ovo posebno ističem iz razloga što je bilo raznih zloupotreba u korišćenju sredstava iz Zelenog fonda u proteklom periodu.
Sredstva za zaštitu životne sredine će se obezbeđivati kako iz budžeta Republike Srbije tako i iz lokalnih budžeta, iz predpristupnih fondova, iz raznih donacija i iz drugih fondova. Takođe, osnivaju se i budžetski fondovi, zeleni fondovi na svim nivoima, što znači da će se odgovornost za zaštitu spustiti direktno do lokalnih nivoa na kojima i posluju zagađivači u praksi, u životu.
Drugi zakon koji je iz ovog seta jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona zaštite prirode. Ovaj zakon pored ostalog obuhvata i aspekt zaokruživanja sistema zaštite životne sredine, zaštite prirode i svih njenih vrednosti, divlje flore i faune, geomorfoloških, geoloških vrednosti koje su svedoci istorije nastanka života na zemlji. Imamo dobar primer koji govori o tome da treba sačuvati ono što imamo. Na dan državnosti 15. februara Republike Srbije, „gugl“ je na svoju naslovnu stranu postavio jednu od najlepših geomorfoloških vrednosti Srbije Đavolju varoš. Stvarno je bilo lepo što je ceo svet mogao da vidi takvu jednu prirodnu lepotu.
Zakonom se uvode novi pojmovi kao što je geopark. Geopark se posmatra kao područje jasno definisane površine u okviru koje se štite, čuvaju, prezentiraju i promovišu objekti geonasleđa kao i druge kulturnoistorijske vrednosti od značaja za nauku, obrazovanje, kulturu i ekonomiju. Zakonom se uspostavlja još jedan novi institut, a to su ekološke mreže Republike Srbije koji ima za cilj zaštitu područja sa staništima retkih vrednih vrsta divlje flore i faune. Ovo je značajna novina u zakonu jer dugoročno štiti naše retke endemske vrste biljaka i životinja i naravno njihova staništa.
Posebno je važno istaći da delom zakona se normiraju uslovi za držanje i obeležavanje živih primeraka divljih životinja u zatočeništvu. Posebno je predviđeno da se živi primerci divljih vrsta životinja mogu držati u zatočeništvu samo ako im dobrobit nije ugrožena, odnosno ako im se obezbede životni uslovi koji odgovaraju fizičkim i biološkim specifičnostima, odnosno zdravstvenom stanju životinja. U tom smislu definisanje pojma prihvatilišta za životinje iz zoološkog vrta, propisivanje uslova za njihovo osnivanje i rad predstavlja veliki korak ka uspostavljanju reda u ovoj oblasti.
Odredbe ovog zakona imaju za cilj sprečavanje nezakonitog sticanja vrednih primeraka divljači i primeraka divlje flore i faune i sprečavanje nelegalnog prometa u zemlji i prekograničnom prometu.
Takođe, propisuje se obavezno evidentiranje i obeležavanje živih primeraka zaštićenih divljih vrsta životinja, dakle, propisuje se obaveza svakog ko postane vlasnik živog primerka strogo zaštićene ili zaštićene divlje vrste.
Ono što Srbija ima kao stalni problem, a to je zbog toga što je područje Srbije atraktivno lovno područje jeste iznošenje iz zemlje ulovljenih primeraka, kapitalnih primeraka divljači. Koliko mi je poznato procedure su bile nedefinisane u potpunosti, tako da je dosta njih ilegalno iznešeno iz zemlje, a sada se ovim zakonom uređuje pitanje prekograničnog prometa divljih vrsta, delova kao i njihovih derivata. Pooštravaju se uslovi i preciziraju procedure i predviđaju sankcije i kontrole ovog prometa, a to se sada daje u nadležnost carinskim organima.
Treći zakon o kome bih nešto govorio jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o otklanjanju otpada koji takođe ovu oblast mnogo preciznije i kvalitetnije uređuje. Posmatrajući upravljanje otpadom, njegovu reciklažu i plasman novog proizvoda ne samo kao faktor zaštite životne sredine već kao novi privredni prostor za ostvarivanje brojnih zelenih radnih mesta. Zakonom se uvodi novi pojam nus proizvod čime prestaje status otpada, jer otpad dobija status robe, odnosno dobija određenu upotrebnu vrednost, a njegova prerada privredni karakter.
U tom smislu je prepoznata potreba da se zakonom potpunije i preciznije urede odnosi svih učesnika u reciklaži. Preko organizovanog tržišta otpadom trgovina i promet otpadom i otpadnim materijalima se uvodi u legalne tokove čime se eliminiše nelegalno tržište otpada čime država obezbeđuje povećanje budžetskih sredstava odnosno prihoda po osnovu povećane naplate PDV i drugih zakonskih, poreskih obaveza. Dobro rešenje u ovom zakonu je i to što će se obezbediti kontinuitet u radu novih reciklažnih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole.
Četvrti zakon na dnevnom redu danas jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu. Važeći Zakon o stočarstvu je donet pre sedam godina sa izmenama i dopunama koje su izvršene 2012. godine. U međuvremenu se puno toga promenilo u stočarskoj proizvodnji tako da je potrebno dalje zakonsko uobličavanje ove oblasti, pogotovo što znamo da je stočarstvo baza, odnosno osnova svake ozbiljne poljoprivrede.
Cilj ovih izmena jeste stvaranje preduslova za dalje unapređenje stočarstva, proizvodnje i proizvodnje u Srbiji, što prvenstveno znači podizanje obima stočarskog fonda, ali i podizanje kvaliteta svih proizvoda stočarstva.
U poslednjih 15 godina, suočeni smo sa čestim poremećajima na tržištu stočarskih proizvoda. Stočni fond je godinama opadao. Na sreću, u prošloj godini trend opadanja je prestao. Krenuli smo ka stabilizaciji i rastu stočnog fonda, što je rezultat dobrih podsticajnih mera za stočare koje je Vlada i Ministarstvo poljoprivrede preduzimalo u prethodne dve godine. Osim brojnosti stočnog fonda, ukoliko želimo stabilizaciju na domaćem tržištu i povećan izvoz, mi moramo obezbediti i kvalitet.
Zakonom se definišu i novi pojmovi i preciziraju stočarsku proizvodnju i proizvode. Tako se definiše i pojam akvakultura, kao prostor za uzgajanje riba, ali i proizvoda ribarstva i bliže se uređuju svi uslovi i procedure za njihovo otvaranje, za uzgoj i promet.
Zakon kao novi pojam uvodi i farme i divljači, koji predstavljaju novi način organizovanog uzgoja divljači.
Zakon kroz brojna rešenja štiti uzgoj autohtonih rasa domaćih životinja i uvodi obavezu vođenja registra odgajivača autohtonih rasa domaćih životinja, što treba da omogući preciznu evidenciju, zaštitu domaćih rasa, proces oplemenjivanja i uvećanje brojnog stanja.
Mere nadzora su takođe značajne nad prometom stoke i stočarskih proizvoda i one su ovim zakonom pojačane, a u prekograničnom prometu će te mere sprovoditi granični veterinarski inspektor, koji se kao nova kategorija inspekcijske službe uvodi ovim zakonom.
U celini posmatrano, ove izmene o stočarstvu omogućavaju realizaciju ciljeva poljoprivredne strategije koji se odnose na stočarstvo, a to je povećanje stočnog fonda, zaštita i razvoj domaćih rasa i adekvatna kontrola prometa stočarskih proizvoda, kako sa stanovišta bezbednosti hrane, tako i sa stanovišta legaliteta tog prometa.
Pošto dolazim iz mlavsko-homoljskog kraja, želim da naglasim da taj kraj, mlavsko-homoljski je pčelarski kraj i vama je to poznato, u tom pogledu. Vi ste, poštovana ministarko, imali prilike da posetite njihove izložbe, sajmove i manifestacije, ali, želim da u ime pčelara mlavsko-homoljskog kraja pohvalim i to da je u Zakonu o stočarstvu uvedena i ova oblast i sprovođenjem Zakona o stočarstvu, uključena su i pčelarska udruženja, koji su motori i pokretači pčelarske proizvodnje i ta pčelarska udruženja dobijaju sada zakonom nova ovlašćenja da prikupljaju podatke za pčelinje paše i za katastar pčelinje paše, a imaće i obavezu da svoje pčelare blagovremeno informišu o akcijama suzbijanja komaraca, kako bi zaštitili svoje pčelinjake.
Na samom kraju, da se kratko osvrnem na dva međunarodna sporazuma, koja razmatramo u okviru ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa. Predlogom zakona o potvrđivanju Amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu vrši se usklađivanje sa međunarodnim obavezama koje Srbija kao potpisnica Konvencije ima.
Druga Konvencija se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala i ona je takođe značajna za nas. O tome ne treba posebno pričati, u vremenu kada su postojali veliki aksidenti takve vrste i naravno da mora da se predupredi svaka eventualna nesreća u ovom pogledu i s tim u vezi dobro je da smo pristupili takvom jednom sporazumu, koga ćemo ovih dana i ratifikovati.
Još jednom ću izraziti zadovoljstvo da će Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasati za ove zakone. Zahvaljujem.

Predsedavajući, poštovana ministarka i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, razumljivo da je da predstavnik opozicije pokušava da nađe razloge za svoj marketing, da ospori predloženi zakon, da nalazi mane, da kritikuje, itd. Sve je to sasvim u redu i niko ne treba zbog toga da se povređuje, da bude ljut zbog toga, itd. Međutim, mi imamo iz dana u dan prisutnu teatralnost nekih poslanika, pa i gospodina Pavićevića, koja prelazi granice ukusa i lepog i primerenog ponašanja jednog narodnog poslanika. Ovo više služi za zabavu širokog auditorija i pokušaj da se jeftinim političkim poenima ostvari neki rejting.
Govori se o navodnoj nesposobnosti Vlade, kada govorimo o zakonima koji su iz oblasti životne sredine, o Zakonu o stočarstvu, itd, govori se o ostavci, navodnoj ostavci premijera, pa onda se spočitava i ministarki što je ona došla ovde u parlament da brani zakone, kada i ona treba da podnese ostavku, itd. To zaista nema nikakvog smisla i to već nije ona, da tako kažem, primerena i jedna fina, lepa, parlamentarna borba koja je razumljiva i koja treba da bude svojstvena opoziciji. Ali, to prelazi zaista granice ukusa.
Što se tiče SPS, mi nikada nismo se ponašali na takav način kada smo bili opozicija, bili smo konstruktivna opozicija, što preporučujem i gospodinu Pavićeviću da to čini, više će da mu se isplati.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodine ministre, uvaženi saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da danas pričamo o jednom predlogu zakona i o jednoj temi koja je veoma prijatna, rekao bih, i rekao bih da sa puno ushićenja i u jednoj dobroj atmosferi razgovaramo o Predlogu zakona o sportu, tim pre što mi zaista imamo dobrih rezultata u ovoj oblasti.
Mislim da ćemo se složiti sa konstatacijom, a to je i rečeno u članu 2. Predloga zakona, da je sport delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Sport je svojevrstan fenomen koji doprinosi razvoju društva, obogaćuje kulturu, ekonomiju, sastavni je deo našeg identiteta koji nas čini respektabilnim u odnosima sa drugima što je veoma značajno.
Sport doprinosi stvaranju svakako pravih vrednosti, a pre svega širenju etičkih principa, discipline, samokritičnosti, tolerancije, upornosti, poštenja. Konačno, doprinosi pravilnom psihofizičkom razvoju dece i mladih ljudi, doprinosi unapređenju zdravlja.
Može se reći da je Republika Srbija značajna sportska sila u vrhunskom sportu. Iako smo mala zemlja, imamo veoma značajne rezultate na svetskim i evropskim takmičenjima. Ti rezultati neverovatno doprinose socijalnoj koheziji i oni podižu duh, moral i motivaciju ljudi širom Srbije u prevladavanju, istrajavanju sa svakodnevnim problemima. Narod, a naročito mladi ljudi se identifikuju sa sportistima i sa njihovim rezultatima. U svesti naših ljudi, građana i mladih u prilikama velikih pobeda na sportskim terenima vrši se neverovatna projekcija pravih vrednosti i to svakako treba da bude jedan model i mehanizam u daljem vaspitavanju i dizanju duha našeg naroda, naročito mladih ljudi pri takmičenjima na svim nivoima.
Rekao bih da sport i rezultati koji se dobijaju u našoj zemlji ostavljaju večiti trag za buduće vreme i taj trag treba svakako slediti. Takav trag već su ugazili naši poznati sportisti i još ga gaze i još ga čine, kao što je Novak Đoković, kao što su naši košarkaši, naši vaterpolisti, rukometaši i mnogi drugi pojedinci koji treba da služe za primer pre svega mladoj generaciji, ali o čemu je i govorio naš poslanik Neđo Jovanović, i mediji treba da prate sve ove rezultate, a manje da favorizuju destruktivne programe kao što su rijaliti program, itd.
Takav jedan trag se ostavlja za buduće vreme i on može da traje i stotinama godina i vekovima. Ja ću reći samo jedan primer. Reč je o olimpijcu, Dragutinu Tomaševiću koji je 1912. godine nosio srpsku kraljevsku zastavu na Olimpijadi u Stokholmu i taj maratonac je svojim rezultatima praktično doprineo da Srbija po prvi put postane olimpijska zemlja, da uđe u porodicu olimpijskih zemalja.
Zato smo mi u Petrovcu na Mlavi organizovali i već traje memorijalni turnir svake godine na kome učestvuju od predškolskog uzrasta, preko školskih svih generacija, do seniora, memorijalni turnir u trčanju u maratonu i u kraćim, da tako kažem, stazama. Zatim, podignut mu je spomenik u centru grada, a sportska hala u Petrovcu na Mlavi nosi njegovo ime.
Na takav način treba zaista promovisati sport i učiniti da on bude deo svakodnevnice. Zaista uzimajući u obzir da naša nacija, naši ljudi, naši građani, naš živalj ima zaista veliki potencijal u ovome, u sportu, s tim što sport treba da bude deo jedne kulture koja treba da se razvija i tu mi imamo čime da se pozabavimo i budite uvereni da mi u poslaničkoj grupi ćemo uvek podržati vaše nastojanje i da svakako idete dobrim pravcem, gospodine ministre. Socijalistička partija Srbije će glasati za ovaj zakon.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o ovom amandmanu, mislim da je formulacija koja je data u Predlogu zakona, a uzimajući u obzir i prethodne amandmane koji su poboljšali ovaj tekst, sasvim dovoljna formulacija. Tako da, svako proširivanje formulacije ovog člana otvara mogućnost dodavanja novih pojmova koji bi možda imali smisla, ali to može ići u nedogled i otvara potrebu dodavanja novih i novih pojmova itd. Naravno, onda se gubi smisao i veća je mogućnost da se zakon tumači neadekvatno u datim situacijama.
Dakle, ova formulacija je sasvim dovoljna, tako da pojmovi opšti interes i interesi dece i maloletnika u vaspitnoj, obrazovnoj i sportskoj delatnosti su sasvim dovoljni i oni obuhvataju sve ostalo.
Čak mislim, ali ne stavljam to u raspravu jer to nije ni predloženo amandmanom, da i ovo u sportskoj delatnosti je bilo suvišno jer i taj segment je svakako deo obrazovnog vaspitnog procesa, obrazovne vaspitne delatnosti, čak da je i to možda bilo suvišno, ali neću sa tim da polemišem.
Želeo bih još da dodam, u ime poslaničke grupe SPS i u svoje ime, da predlagač zakona i ministarstvo je za svaku pohvalu, da se zaista pozabavilo pitanjem zaštite dece i maloletnih lica od javnog oglašavanja, jer u toj sferi imamo sve i svašta i da svakako, naravno, i kroz ovo što je rasprava pokazala i što su amandmani podneti i kroz tu kooperativnost i poboljšanje usvajanjem amandmana, mi imamo, znači, jedan segment zakona koji je veoma važan u zaštiti dece, u zaštiti psihofizičkog razvoja dece i to je zaista za svaku pohvalu.
Kamo sreće kada bi i ostale sfere i na televiziji i u medijima bile i u drugim nekim oblastima i segmentima toliko oprezne i odgovorne, u smislu očuvanja integriteta dece i pravilnog razvoja, kao što u ovom slučaju zaslužuje usvajanje ovakvog jednog zakona, sa rezultatom i ove rasprave, svaku pohvalu. Zahvaljujem.