Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je vezano za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, te zato je pitanje upućeno ministru državne uprave i lokalne samouprave, odnosno ministarski Kori Udovički.
Naime, finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina je regulisano Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i u članu 114. definisano je da su sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta, da se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, iz budžeta Autonomne Pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, iz donacija i ostalih prihoda.
Sledeći član 115. govori o tome koja je visina sredstava iz javnih izvora koja se obezbeđuje za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta i da se određuju za svaku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukama o budžetu Autonomne Pokrajine i odlukama jedinica lokalne samouprave kada se donose lokalni budžeti.
Ovo je ujedno i pitanje, ali skrećemo i pažnju, kao poslanička grupa SPS na nedovoljnu definiciju onoga što je odredba ili stav koji reguliše finansiranje nacionalnih saveta iz budžeta lokalnih samouprava. Naime, sredstva koja se određuju iz lokalnih samouprava raspoređuju se u skladu sa odlukom nadležnog organa lokalne samouprave nacionalnim savetima koji predstavljaju nacionalne manjine, koje u stanovništvu jedinice lokalne samouprave dostižu najmanje 10% od ukupnog broja stanovnika.
Rekao bih da tu postoje različite prakse. Možda je ovo pitanje manje problematično, manje bolno u Vojvodini, mada iz razgovora sa kolegama poslanicima iz Vojvodine, a koji su iz redova nacionalnih manjina, iskazuje se da lokalne samouprave u nejednakoj meri ispunjavaju svoju obavezu, a da u ostalim delovima Srbije čak imamo mnogo drastičnije slučajeve, da neke lokalne samouprave uopšte ne ispunjavaju svoju obavezu da finansiraju delatnost nacionalnih saveta. Tako na primer u istočnoj Srbiji od 19 opština u kojima postoji Vlaška nacionalna manjina samo četiri opštine su ispunile svoje obaveze u nekom iznosu minimalnom za finansiranje Vlaškog nacionalnog saveta za 2015. godinu.
Previđa se u organima lokalne samouprave da i predstavnici manjine su stanovnici tih lokalnih samouprava, da i oni treba da zadovolje neke svoje interese, naročito u oblasti kulture, oblasti obrazovanja, oblasti obaveštavanja, odnosno informisanja i službene upotrebe jezika i na takav način, ostvarivanjem tih manjinskih prava, zapravo budu u ravni sa pravima većinskog naroda.
Dakle, ova odredba zakona samo deklarativno obavezuje lokalne samouprave, ali ne definiše, ne postoji instrument koji do kraja to će učiniti.
Kroz finansijske izveštaje koje nacionalni saveti dostavljaju ministarstvu može se videti u kojoj meri lokalne samouprave ispunjavaju i zato bi tražio izveštaj od strane ministarstva na koji način su se lokalne samouprave odnosile prema ovom pitanju, a sa druge strane skrećemo pažnju da u narednom periodu…

… kada budu izvršene izmene i dopune ovog zakona, ovo pitanje se preciznije definiše i reguliše. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, predsednice Narodne skupštine, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS, svakako predlažem da se ovakav amandman ne prihvati. Zašto? Zato što stav 2. u članu 1. je ključni stav koji pretpostavlja sređivanje stanja u ovoj oblasti, koji je u ovom periodu do sada omogućavao haos, jedno haotično stanje, velike zloupotrebe, uzurpiranje. Dalje, velike površine su bile neobrađene. Ovakav jedan stav zapravo pretpostavlja zaista jedan drugačiji sistem rada u korišćenju poljoprivrednog zemljišta i stav koji glasi da je poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe je zapravo stav ili  odredba zakona koja ne može istinski nikome da smetam, svakome kome je stalo do unapređivanja stvari i sređivanja stvari u oblasti poljoprivredne proizvodnje.
Dakle, brisanjem ovog stava značilo bi poništavanje mnogih drugih pretpostavki koje treba da se srede ovim zakonom. Kažem, ovo je ključni i stubni momenat i stav koji pretpostavlja ono što želimo da postignemo ovim zakonom. Znači, da zaključim još jednom, ovakav amandman treba odbiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. sporan je taj stav 3, odnosno on se negira. Još neki amandmani predviđaju njegovo brisanje. Ali, zapravo, to je najjednostavniji mehanizam da se taj program mora uraditi i na osnovu toga da se izvede dalja procedura oko zakupa i oko ubiranja sredstava po tom osnovu. Teza da sada treba da trpi cela samo lokalna samouprava zbog toga što neko ne donese program, te to nije politika koja može da prođe i da tu postoje nelogičnosti, apsolutno je neutemeljena i ne može da se prihvati. Zapravo, i predsednik opštine i svi organi koji su u toj lokalnoj samoupravi moraju da poštuju određene obaveze jer neispunjavanjem tih obaveza oni lično doprinose tome da sistem ne funkcioniše.
Ako određena lokalna samouprava po ovom ili po nekom drugom osnovu ne bude dobila transfere koje treba da dobije, oni su odgovorni za to, oni treba da polože račune građanima. Oni su nesposobni i oni treba da trpe određene političke i druge posledice. Ne možemo da zamenjujemo teze. Tako da, zbog nečinjenja određenih obaveza od strane organa lokalne samouprave odgovornost snosi ministarstvo ili možda, ako hoćete, premijer ili predsednik Republike. Nemojmo stvari da izokrećemo naopako. Ovo su sasvim jednostavne stvari i sasvim jedan mehanizam koji je logičan. Stvar je u tome da se moramo okrenuti obavezama koje moramo izvršavati ako hoćemo da funkcionišemo i ako hoćemo da nam poredak stvari bude na onom mestu odgovarajućem koje odgovara građanima u svakoj lokalnoj samoupravi. Za to snose odgovornost i predsednici opština i svi oni koji su ispod njega. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da je prihvaćen prethodni amandman kojim se rešava otkup zemljišta i pomera se sa pet na 10 godina.
Međutim, moj amandman se odnosi na jedan drugi deo ovog člana 72g i zapravo u tom članu 72g u stavu 2. reči: „Najmanje 10 godina“, zamenjuju se rečima: „Najmanje 15 godina“. Reč je da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je predmet ugovora o kupoprodaji ne sme otuđiti niti dati u zakup najmanje 10 godina, a mi predlažemo - ne sme se otuđiti niti u zakup dati najmanje 15 godina.
Ovo nije u suprotnosti sa već usvojenim amandmanom, samo je reč o produženju roka da se ne sme otuđiti. Naglašavam da u prvom predlogu zakona, odnosno u predlogu zakona taj rok za otkup je bio pet godina, a otuđenje nije moglo da se izvrši 10 godina. Sada smo usvajanjem prethodnog amandmana došli u situaciju da čim se završi otkup od 10 godina, ako ovo ostane ovako kao što je napisano, onda može istog trenutka i da se otuđi.
Smatram da moj amandman nije u protivrečnosti i ne smeta već usvojenim rešenjima i prihvaćenom amandmanu i da samo poboljšava tekst u smislu da se otuđenje ne može izvršiti 15 godina, što znači da opet ostaje razlika od pet godina između završetka plaćanja u ratama otkupa i prava da se otuđi. Pa vas molim, poštovana ministarka, da to razmotrite i ako je mogućnosti da se taj deo prihvati i da na takav način imamo jedno kompletno rešenje koje bi omogućilo da i pravo otuđenja, odnosno ne stupi pre petnaeste godine, što u krajnjoj liniji to produženje roka za zabranu otuđenja i davanju u zakup smanjuje mogućnost zloupotreba u ovim pitanjima. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, ja sam se javio na amandman na član 3. Balše Božovića, ali vi verovatno…

Prošlo je, ali evo ja ću da se priključim ovde uz podršku ovog amandmana koji je gospodin Pavićević predložio i mi podržavamo njegov amandman, ali zapravo u kontekstu člana 3, želim da kažem da je zapravo ovaj zakon na sveobuhvatan način uređenja i zaštite životne sredine, kao privrednog resursa od nacionalnog interesa, ali zaštita zemljišta nije samo od nacionalnog interesa, to je od internacionalnog interesa, rekao bih, i to je univerzalna kategorija, kao što je veoma značajno zaštita vode, zaštita vazduha, tako da uz činjenicu da ovaj zakon se donosi kod nas u Srbiji kao prvi zakon takve vrste, veoma je značajno uputiti reči pohvale Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, kao i Vladi Republike Srbije, da je predložila jedan ovakav zakon.
Dakle, takvi predlozi za ukidanje, na primer, člana 1. ili člana 3, zapravo je jedna čista opstrukcija, nemaju nikakvo utemeljenje i neku argumentaciju i s tim u vezi, želim da kažem da treba podržati sve ono što je bilo konstruktivno.
Evo da se vratim na amandman gospodina Pavićevića. To je jedan primer konstruktivnosti u ovom slučaju, što nije bio uvek slučaj i ne podržavamo uvek, ali podržavamo ovo. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako je značajno da danas raspravljamo o veoma dva važna zakona iz oblasti poljoprivrede, ali i životne sredine, očuvanja životne sredine, rekao bih.
Smatram u ime poslaničke grupe SPS da je ovo pravi trenutak ili gotovo nije se moglo više ni odlagati donošenje ovih važnih zakona koji su u interesu Republike Srbije, u interesu zaštite jednog velikog i važnog resursa za našu državu i za naš narod, u interesu građana Republike Srbije.
Dakle, zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao što je ovde rečeno, dugo se i očekivao, dugo se i pripremao. Drugi zakon o zaštiti zemljišta je zakon koji bar u ovom regionu se po prvi put donosi i on ima veliki značaj. Nešto kasnije o tome ću i reći.
Dakle, ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu predlažu se brojna rešenja, nova rešenja kojima treba da se unapredi gazdovanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, kako sa aspekta bolje iskorišćenosti, tako i sa aspekta ostvarivanja budžetskih prihoda po osnovu korišćenja ovog resursa.
Rekao bih da je bilo haotično stanje u ovoj oblasti i onako kako se to radio do sada, davalo je mogućnost velikih zloupotreba od strane i lokalnih samouprava i mnogih drugih koji su u tome učestvovali.
Vlada Republike Srbije daje ovom strateškom prirodnom resursu, znači zemljištu veliki značaj i ove izmene zakona, ovim izmenama po prvi put u našem zakonodavstvu ustanovljava se da je poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa za Republiku, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i koje se ne može koristiti u druge svrhe i da ovim zemljištem raspolaže i upravlja Republika Srbija preko nadležnog ministarstva.
Dakle, to je osnovna i jedna kategorija koja se ovde definiše i koja je veoma značajna da bi se sve ostalo dovelo u red.
U ovom Predlogu zakona vođena je duga javna rasprava u kojoj su učestvovale sve zainteresovane strane i čini se da su brojni predlozi u toku rasprave bili i prihvaćeni.
Reći ću da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje oba zakona glasati jer zapravo smatramo da rešenja ovim zakonima doprinose odgovornom upravljanju i mnogo većoj iskorišćenosti državnog poljoprivrednog zemljišta, kao i očuvanju zemljišta kao važnog resursa.
Ja bih se posebno osvrnuo na neke izmene i ciljeve koji treba da se ostvare usvajanjem ovih zakona. Po prvi put, naša država ovim zakonom, tj. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, izmenama i dopunama, omogućava malim poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima koja poseduju do 30 hektara, da mogu da uvećaju svoj posed kupovinom zemljišta još 20 hektara, znači ukupno bi imali do 50 hektara obradivog zemljišta.
Predlogom zakona je predviđen rok za otkup od pet godina, ali poslanička grupa SPS smatra da je to mali period. Mi smo i podneli amandman u tom smislu, da se taj rok poveća na 10 godina.
Kada govorimo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, naravno da kroz ove izmene zapravo i dolazimo do nekih rešenja koja su veoma važna, a koja su u interesu naših poljoprivrednih proizvođača da to otkupe na vreme, a s druge strane, važno je da država iznađe mogućnost da bude realno vreme za otkup, odnosno za kupovinu tog zemljišta.
Čuli smo i, evo, da ponovim, uslov je da se zemljište može kupiti u lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji poljoprivrednik ima svoje boravište, odnosno prebivalište najmanje tri godine, da ima registrovano i aktivno poljoprivredno gazdinstvo, veoma je važno da je ono aktivno.
Malim poljoprivrednim proizvođačima koji u Srbiji, to je veoma značajno, jer oni nose onu primarnu bazičnu poljoprivrednu proizvodnju, a to je opet lančano važno i za one velike proizvođače koji treba da investiraju u neke cikluse, u prerađivačke kapacitete, ali uvezivanjem ove proizvodnje malih i velikih proizvođača dolazi se do onog pravog efekta.
Važno je istaći da se ovim zakonom predviđa da se pre svega ponudi ovo zemljište koje se više godina ne obrađuje.
Inače, prema evidenciji, u Srbiji, prema evidenciji ministarstva, 240.000 hektara ima neizdatog državnog poljoprivrednog zemljišta. To znači da je gotovo polovina od ukupnih površina u državnom vlasništvu neizdata, neobrađena ili, što je još gore, uzurpirana i da se to zapravo nalazi u sivoj zoni.
Dakle, jedna zemlja koja pretenduje da na sveukupnom planu dočeka jedan boljitak, da poveća svoj bruto proizvod, da dođe do boljeg standarda, da se više proizvede, da se efekat u privređivanju ostvari na jedan drugačiji način, ne može da dozvoli ovakvo jedno haotično stanje koje je postojalo u ovoj oblasti.
Rekao bih da je važno da se zakonom stavlja zabrana na prodaju kupljenog državnog poljoprivrednog zemljišta u roku od 10 godina, a i to je pitanje, možda i to treba povećati taj rok.
Takođe, poslanička grupa SPS je podnela amandman kojim se pravo zabrane otuđenja u toku važenja kupoprodajnog ugovora odnosi i na potomke i na pravne sledbenike, a ne samo na one koji su u trenutku sklopili ugovor.
Drugi važan segment ovog zakona jeste davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Omogućava se zakonom zakup poljoprivrednog zemljišta za period od 30 godina, čime se daje velika sigurnost i isplativost investitorima koji su ulagali i koji će da ulažu u višegodišnje zasade, a takođe, ovo zakonsko rešenje pogodovaće i velikim zemljišnim posednicima koji trebaju da pokrenu investicione cikluse da grade prerađivačke kapacitete itd. Dakle, sigurnost poljoprivrednih proizvođača treba da bude ovde značajna da bi sve ovo bilo realno.
Jedan od važnijih efekata ovih zakona jeste da poljoprivredno zemljište mogu kupiti domaća fizička lica i to mali poljoprivredni proizvođači, rekli smo, oni koji poseduju do 30 hektara. Ne mogu ga otkupiti stranci, a često smo čuli zlonamerne komentare u ovom pravcu, jer po važećem zakonu i po ovim izmenama i dopunama zakona, zabranjena je prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima. Treba sve učiniti da do trenutka kada stupi SSP na snagu omogućimo da naši ljudi, naši građani, proizvođači uđu u proces kupovine poljoprivrednog zemljišta na koje imaju pravo.
Kao jedan od izuzetno važnih ishoda ovog zakona biće i mnogo odgovorniji odnos lokalnih samouprava prema korišćenju državnog poljoprivrednog zemljišta. Zahvaljujući neodgovornošću nekih lokalnih samouprava, velike površine bile su uzurpirane i to je po pravilu bilo najkvalitetnije zemljište, a da država nije imala nikakve koristi od svoje imovine.
Naravno da pojedini centri moći i oni koji su držali monopol u ovoj oblasti su protiv ovakvog jednog zakona, jer se gube određene pozicije koje su im omogućavale da i dalje zloupotrebljavaju uz pomoć raznih subjekata kako u lokalnim samoupravama i na državnim funkcijama da zloupotrebljavaju ovaj veliki i važan državni resurs.
Zato je važno, i ovo se zakonom rešava, da se uvede evidencija, odnosno da se uvede registar državnog poljoprivrednog zemljišta na celoj teritoriji i na taj način više neće biti moguće prikrivanje pojedinih parcela, niti njihovo nezakonito korišćenje.
Obaveza je svake lokalne samouprave da sačini precizan program zaštite uređenja i korišćenja ovog zemljišta, pri čemu će se davanje u zakup javno oglašavati i organizovati javno nadmetanje u dva kruga, čime se obezbeđuje potpuna transparentnost, a zakonom su precizirani uslovi za pravo prečeg zakupa i pravo prvenstva u zakupu.
Još jedna mera obezbeđenja zakonitosti ovog postupka jeste da Ministarstvo daje saglasnost na programe lokalne samouprave, tako da će država imati uvid u svaku parcelu. Takođe, zemljište koje nije bilo izdato najmanje u tri poslednje godine moći će putem javnog nadmetanja, sa početnom cenom od nula dinara da se da na korišćenje aktivnim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za poljoprivrednu proizvodnju i to na period od pet godina.
Zakon za neodgovorne lokalne samouprave predviđa sankcije, što je svakako dobro i svako izbegavanje donošenja odgovarajućeg programa po kome će se postupati i biti sve transparentno, imaće za posledicu da se obustavljaju transferi, kao i pripadajući porez za plate. S druge strane, oni koji ne poštuju i budu uzurpirali to zemljište ili ga budu koristili nezakonito, nelegalni uslovi će biti oduzeti.
Zakon uspostavlja u celini antikoruptivni sistem, što je veoma važno. Na državno poljoprivredno zemljište atakovano je u postupcima tzv. burazerske privatizacije u prošlosti, tokom koje do najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta su došli malobrojni pojedinci i napravili su od toga svoje velike imperije. To je danas jako vidljivo i ne treba to mnogo objašnjavati.
Pre početka privatizacije u Srbiji je uspešno radio 91 poljoprivredni kombinat i 108 poljoprivrednih dobara privatizacijom je, zapravo, za male pare preko 120.000 hektara otišlo u ruke malog broja zemljoposednika koji su na lak način došli do najkvalitetnije zemlje u Srbiji.
Ovakvom privatizacijom uništena je baza poljoprivrede, a to je stočni fond, uništene su zemljoradničke zadruge, kooperantske mreže, posebno u ratarstvu i stočarstvu. Procena je da je ovakvom privatizacijom nekoliko stotina hiljada ljudi ostalo bez posla.
Dakle, svakako, sve su ovo razlozi za donošenje ovog zakona i kada se sve ukupno to sagleda onda ne možemo doći do zaključka koji je zdravog razuma da ovo nije u interesu građana Srbije, nije u interesu države Srbije, nije u interesu poljoprivrednih proizvođača.
Ovaj zakon, još jedanput da istaknem, jača male poljoprivredne proizvođače, jer je država upravo prvi put omogućila njima da kupe državnu zemlju. Ovom kupovinom omogućava se malim proizvođačima da ukrupnjuju svoj posed, a velikim da budu nosioci jedne veće proizvodnje, većih investicije i izgradnje prerađivačkih kapaciteta.
Da podsetim da je jedan od razvojnih ciljeva naše privrede ukrupnjavanje malih poseda, a drugi cilj o kome, kao strateškom opredeljenju, uvek govori i naša ministarka poljoprivrede, a to je obezbeđivanje tzv. tri K-a, a to znači kvalitet, kvantitet i kontinuitet.
Ovom prilikom bih hteo da pomenem i novi zakon o zadrugama koji je juče bio na dnevnom redu i hteo bih da pozdravim ovu odluku Vlade, naše Vlade, da posle mnogo godina ponovo vrati na privrednu scenu zadruge i zadrugarstvo. Pre svega, tu mislim na poljoprivredne, odnosno zemljoradničke zadruge, jer sam uveren da će obnavljanje zemljoradničkih zadruga biti veliki podsticaj, dati veliki podsticaj našoj poljoprivredi.
Samo nekoliko reči o drugom zakonu koji se odnosi na zaštitu zemljišta. Ovaj zakon zaslužuje posebno veliku pažnju zbog činjenice da je Srbija prva zemlja u regionu koja donosi ovakav jedan zakon. Zemljište je neobnovljivi planetarni resurs i mora da se obrati pažnja na njega. Do sada su voda, odnosno možda do početka trećeg milenijuma, i vazduh imali prioritete u razmatranju, kada je reč o očuvanju i unapređenju životne sredine. Isto tako je važno i očuvanje zemljišta, i te kako, u istoj ravni, kao što su voda i zemljište.
Zemljište kao resurs je proizvod biodiverziteta, proizvod onoga što je živi svet na zemlji. Nestane li taj resurs nema života na zemlji. Dakle, kroz dugotrajnu evoluciju koja je trajala i milijardama godina, reći ću samo i to da za obnavljanje jednog centimetra zemljišta sa svim svojim svojstvima, koji pretpostavlja i daje mogućnost života na zemlji, je potrebno oko 250.000 godina. Iz tih razloga veoma je važno da se obrati pažnja na ovaj resurs, a u smislu njegove zaštite i očuvanja za buduća pokoljenja i za perspektivu civilizacije na zemlji.
Socijalistička partija Srbije će svakako podržati ova dva zakona i izražavamo veliko zadovoljstvo da su Vlada Republike Srbije i ministarstvo stavilo na dnevni red ove veoma važne zakone koji su u interesu Srbije, u interesu njenih građana. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre Vujoviću, gospodo ministri, mi podržavamo formulaciju u stavu 2. u članu 47. onako kako je Vlada predložila i to „kad se za to stvore tehnički uslovi“ ne znači beskonačnost, nego čim se stvore zapravo uslovi, to će se i primeniti.
Međutim, u konsultaciji sa ministrom Verbićem, ministrom prosvete i njegovim saradnicima, kao i sa zajednicama stručnih škola, smatramo da u drugom stavu su podrazumevane i srednje stručne škole i domovi učenika, što stvara, takvo postojeće rešenje dovodi u pitanje funkcionisanje pojedinih ustanova u oblasti obrazovanja, pre svega srednjih stručnih škola, domova učenika, pa i nekih drugih ustanova u oblasti prosvete.
Ukoliko sredstva koja navedene ustanove ostvare proširenom delatnošću ne zadrže karakter sopstvenih primanja i ne koriste se za namene utvrđene posebnim zakonom, ova sredstva po Zakonu o budžetskom sistemu imaju se uplatiti u budžet Republike Srbije.
Ipak, u stavu 3. utvrđeni su izuzeci, tako da se izuzeci odnose na prihode po osnovu naplate sudskih taksi, prihodi koji se ostvare u visokoškolskim ustanovama, naučnim ustanovama i ustanovama kulture čiji su osnivači Republika i lokalne samouprave. Dakle, ta sredstva zadržavaju karaktere sopstvenih prihoda i koriste se za namene utvrđene posebnim zakonom.
Smatramo, a to smatra i Ministarstvo prosvete i ono je vama, poštovani gospodine Vujoviću, su vama to i predložili, da se izuzmu i ove ustanove, jer to je veoma problematično rešenje koje je ostalo ovako, s obzirom na to da ove škole imaju, ove ustanove ekonomije koje su složene organizacione strukture i koje su praktično poligon za obavljanje praktične nastave.
Ukidanje mogućnosti korišćenja sopstvenih sredstava, ugrozilo bi opstanak školskih ekonomija, jer poljoprivreda, onda proizvodnja u tim oblastima i ti poslovi i ti problemi koji se pojavljuju, ne mogu se unapred planirati. Zato su potrebna raspoloživa finansijska sredstva.
Na primer, nastane kvar traktora, kombajna, itd. Setva ode ili žetva prođe, sve se upropasti ako se u trenutku ne reaguje sa sopstvenim sredstvima koja se zarađuju u ovakvoj jednoj delatnosti.
Ministarstvo prosvete je apsolutno razumelo ovu potrebu. Iz tih razloga smatramo da je trebalo voditi računa o tome. Naravno, sada je kasno. Jedino je moguće da kroz amandman Odbora, da se ovo pitanje ispravi, a praksa će pokazati da je manjkavost zakona ako se ovo ne uvaži. Zahvaljujem.

Prvo da pohvalim ministarku i njene saradnike da u ovom jutru evo u tolikom broju su prisutni.

Naravno da podržavamo tekst predloženog, a ne podržavamo dati amandman, iz razloga što subvencije treba da se ulože u stvaranje proizvoda, a ne da se posle dobijenog proizvoda daju subvencije.

Zatim, zbog toga što je cilj valjda ravnomerni regionalni razvoj, zatim smanjenje razlika izmešu severa i juga, davanje šanse malim proizvođačima sa posedom do 20 hektara. Cilj je da se što veći broj poljoprivrednih proizvođača stavi u funkciju da proizvode za sebe i za državu, a ne i da budu socijalni slučajevi. Zato je veliki napredak u ovakvom jednom zakonu koji voda računa o ovim činjenicama.

Poštovana predsednice, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, odmah da kažem da amandman na član 1. koji kaže da treba taj član brisati svakako ne može da se podrži i takav jedan amandman je besmislen. Elementarno je valjda po Ustavu Republike Srbije da se donese budžet za svaku godinu i zapravo mi smo ovom raspravom u procesu donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu i to je naša ustavna obaveza.
Zakon o budžetu Republike Srbije je jedan od najvažnijih zakona u funkcionisanju države, po kome, i to piše upravo u tom prvom članu koji se negira, uređuju prihodi i primanja, rashodi i izdaci u našoj državi. Dakle, negiranje takve jedne potrebe koja je definisana u članu 1. ovog zakona o budžetu je obična destrukcija, a rekao bih i pozivanje na kršenje Ustava Republike Srbije. Zato svakako da je ovaj amandman zaista bespredmetan i besmislen.
Moramo se svi mi složiti da moramo doneti Zakon o budžetu Republike Srbije za sledeću godinu. Mi možda možemo i da predložimo brisanje nekog člana u ovom budžetu. Svakako, nećemo se svi složiti sa predloženim rešenjima u Predlogu budžeta za 2016. godinu i to nije sporno i ne treba da budemo jednoglasni u svemu tome, ali praktično negiranje potrebe donošenja budžeta je lakrdija i nema nikakvog smisla.
Jedno je sigurno, da je ova Vlada veoma posvećena napretku Srbije i oporavku Srbije i to se pokazuje i kroz reforme koje ona donosi u toku svog postojanja i svakako i ovim što su rezultati u poslovanju, rekao bih, Srbije i po ovome što je projektovan ovaj budžet. Dakle, posvećena je napretku i boljitku Srbije kao retko koja Vlada u prošlosti.
Dajte da zaista razgovaramo argumentovano, da budemo toliko kooperativni i da u svemu onome što predlažemo ima punog smisla.
U svakom slučaju, o ovakvom amandmanu nema potrebe da se diskutuje. Dajte da budemo ozbiljni u ovome što radimo.

Poštovani ministre, saradnici, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, svakako ovo pitanje materijalnog položaja obrazovanja, pa samim tim i prosvetnih radnika izaziva veliku pažnju i ono je veoma važno pitanje i smatram da je korisna svaka diskusija koju ovde čujemo, bez obzira što problem posmatra iz različitih uglova, možda ponekad sa isključivom političkom namerom u smislu politizacije problema, ali u svakom slučaju smatram da najveći broj nas poslanika ima nameru da da doprinos rešavanju ovog problema koji ne može da se reši preko noći.
Ja bih istakao u ime poslaničke grupe SPS da je dobro da će se amandmanom proširiti ova pomoć u smislu prava i dobijanja i na visokoškolske ustanove, da će ono obuhvatati osnovno obrazovanje, srednje obrazovanje, studentski standard, odnosno ljudi koji rade na tim poslovima, u domovima učenika i studenata, itd.
Nisam shvatio ili nisam čuo da li je predškolsko obrazovanje i ovim obuhvaćeno? Mislim da nije. Naravno, znam da primanja za predškolsko obrazovanje ide iz budžeta lokalnih samouprava, ali to jeste realan problem o kome treba razgovarati i trebalo bi videti da li je moguće pronaći neki način. Ako ne može drugačije, onda da iz budžeta lokalnih samouprava se to nadomesti.
Mada, tu postoje veliki problemi jer čak u pojedinim ili u nekim lokalnim samoupravama ni ta primanja nisu na odgovarajućem nivou koja su predviđena određenim koeficijentima za predškolsko obrazovanje zbog njihovog materijalnog položaja, zbog visine budžeta. Tu imamo i problem određenih limita, ne sme da se prekorači masa sredstava za takve namene, tako da je problem svakako veoma složen, ali smatram da su i oni veoma važna karika u sistemu obrazovanja i vaspitanja u našoj zemlji i da bi trebalo videti da li možemo tu nešto da uradimo.
Sistem obrazovanja i vaspitanja je najveći sistem koji je korisnik budžeta, budžetskih sredstava i u najširem smislu prema podacima Zavoda za statistiku, pre dve godine, on je obuhvatao preko milion korisnika, tačnije milion i 285 hiljada korisnika. Tu su obuhvaćeni ne samo zaposleni u predškolskom obrazovanju, osnovnom obrazovanju, srednjem obrazovanju, u visokom obrazovanju, već i sami predškolci, učenici osnovnih škola, učenici srednjih škola, studenti, njihove stipendije, učenički i studentski standard, ustanove i institucije iz oblasti obrazovanja, obrazovanje odraslih, udžbenici, investicije, materijalni troškovi, itd.
Dakle, svakako je to jedan veliki sistem koji zahteva mnogo, mnogo sredstava i samim tim, u ovim uslovima u kojima se danas nalazi Srbija, teško je zadovoljiti sve apetite, a ne apetite, već i one realne potrebe, da tako kažem.
Naravno da mi treba da težimo tome da se poveća procenat BDP koji će se izdvajati za obrazovanje i da on treba da bude preko 5%, mada je teško to utvrditi samim tim da imamo i deo tog privatnog sektora u oblasti obrazovanja i tu se stiču određena sredstva i određena ulaganja.
U svakom slučaju, taj procenat je i padao i prethodnih godina, a i danas nije na zadovoljavajućem nivou zbog ekonomske krize koja je zahvatila jedan širi prostor, to je globalnog karaktera itd. Ali, naravno, ove reforme koje smo preduzeli ovde na čelu sa Vladom Republike Srbije obećavaju da jednim istrajnim radom, doslednim radom, što stalno propagira i trasira naša Vlada, da ćemo mi uspeti da stanemo u red evropskih zemalja koje će imati stabilnu ekonomiju i time obezbediti stabilan priliv sredstava u budžet, što će omogućiti rešavanje položaja obrazovanja u našem društvu.
Nama je poznato da u sadašnje vreme, ali i već duži period unazad, od ukupnih budžetskih sredstava koja se izdvajaju za obrazovanje 96% ide na plate, a da svega 4% ide na sve ostalo, što je jasno apsolutno da je to zaista malo. Međutim, to je naša stvarnost i kažem, reformama i oporavkom Republike Srbije, na čemu radi predano naša Vlada, ovi parametri moraju i verujem da će se promeniti na bolje.
Rekao bih i to da već duže vreme loš materijalni položaj obrazovanja generiše negativnu selekciju kadrova u samom obrazovanju i svakako to da ima određene posledice koje su veoma značajne. Ovde smo i čuli da je veoma značajno da kvalitetno obrazovanje koje je nama potrebno treba da u krajnjoj rezultanti omogući bolju produktivnost, što je veoma značajno, naravno, ne samo bolju produktivnost, nego obrazovanje treba da nam obezbedi jedan drugačiji vrednosni sistem u posmatranju stvarnosti u onome što jeste život koji je pun svesti, pun znanja, pun vrednoće, poštenja itd. U uslovima gde smo imali izvrnute vrednosne sisteme, mi smo imali jedan haos, jedan neprikladan i neprimeren odnos prema onome što je obrazovanje, prema onome što je potreba da se obrazujemo i tu moramo zaista dosta da uradimo i da te stvari promenimo.
Strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine projektovani su dugoročni ciljevi. Ti ciljevi: su poboljšanje uslova rada u obrazovanju, poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika, uslova školovanja naše dece, veće investicije, koje su potrebne obrazovanju i te kako. Ja bih rekao da je za pohvalu, za svaku pohvalu trud i zalaganje Vlade, a i sleđenje jedne takve politike da se stvaraju bolji uslovi u našim obrazovnim ustanovama kroz renoviranja, kroz adaptacije i ovo što je poslednje rečeno, za svaku je pohvalu i renoviranje sanitarnih uslova u školama i kamo sreće da to uopšte nije na dnevnom redu. To je u jednom normalnom društvu trebalo davno da bude rešeno. Nažalost, mi smo zaista po svemu onome što je naša stvarnost jako nisko i zaista treba predano i dugo da radimo, mukotrpno, da bi isplivali na jednu površinu koja predstavlja jednu sasvim drugačiju stvarnost, normalnu stvarnost u kojoj možemo objektivno i na jedan valjan način da vodimo računa o potrebama raznih sfera u našem društvu.
Naše obrazovanje svakako da treba konačno da tretiramo kao investiciju u budućnost, a ne kao trošak. Dakle, to što obrazovanje stvara danas, kao gotov proizvod se dobija za 15-20 godina. Znači, unapred moramo da razmišljamo, jer taj proizvod, figurativno rečeno, će biti nosilac ove države, ovog društva i prosperiteta našeg društva, naše zemlje itd.
Zato obrazovanje ima tu veoma, veoma važnu ulogu kojih moramo da budemo veoma svesni i koje drugačije treba da tretiramo. Ja bih rekao u ime poslaničke grupe SPS da se ovim pitanjem naša aktuelna Vlada i ova poslanička grupa i te kako zalaže u tom pravcu. Međutim, stvari ne mogu svakako da se promene preko noći i da sve stvorimo za veoma kratko vreme.
Naravno, naša poslanička grupa ovu pomoć od 7.000 ne smatra konačnim rešavanjem materijalnog položaja prosvetnih radnika. To je zaista nešto što je i malo i nedovoljno, ali osnovna misao koja mora da se javno saopšti u našim postojećim uslovima u kojima mi živimo, privređujemo i radimo prosto je nemoguće da ta pomoć bude veća i to treba prihvatiti. Svi bi mi voleli da ne samo obrazovanje, nego i druge sfere i druge oblasti imaju mnogo veća primanja, mnogo veće plate, ali je to u ovom trenutku zaista nemoguće.
Takođe, zaslužuje podršku i povećanje plata u prosveti od 4%. U ovom trenutku to je taj najveći procenat koji će biti izdvojen za prosvetu od 1. januara i to je sasvim opravdano, uzimajući u obzir da u sistemu obrazovanja radi najveći broj visokoobrazovanih kadrova, a da su njihova primanja ispod nivoa visokoobrazovanih kadrova u drugim oblastima. Tako da, svakako je to jedan od poteza, jedan od koraka u pravcu izjednačavanja položaja sa kadrovima u drugim oblastima, a što će opet omogućiti da kada dođe na dnevni red usvajanje zakona o platnim razredima budu ljudi iz obrazovanja u jednakoj poziciji sa odgovarajućim stepenom obrazovanja u drugim oblastima.
Svakako da donošenje zakona o platama i platnim razredima je sistemsko rešenje koje bi trebalo da reši to na jedan pravedan način, jer će to svakako onemogućiti gledanje u tuđe dvorište, pa onda upoređivanje, pa onda nikada kraja tim raspravama ko je zaslužio, ko nije itd.
Naravno, zakon o platama i platnim razredima smatram da nije, po onome što ja znam i naša poslanička grupa, došao do onog potpunog uobličavanja i neke konačne verzije. Čini se da tu treba još dosta poraditi na tome. To nisu, da tako kažem, jednostavne stvari, ali verujem da ćemo dobiti jedan kvalitetan zakon određenog trenutka i da će i on doprineti rešavanju svih ovih pitanja.
Na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre i saradnici, poslanička grupa SPS u svakom slučaju podržava dopunu budžeta kroz izdvajanje ovih sredstava u visini od 7.000 dinara za sve zaposlene u obrazovnim institucijama.
Naravno, mi bi apelovali na to da treba svi da shvatimo da je teško vreme, da ne možemo iz ničega stvoriti novo, nešto više itd, i da svi treba da budemo strpljivi i da predano radimo na svojim zadacima. Naravno, to se očekuje i od prosvetnih radnika koji su veoma značajni za budućnost Srbije, za vaspitavanje i obrazovanje naše dece. I sam sam prosvetni radnik i potičem iz te oblasti i zato se zalažem, da tako kažem, za sve ovo na ovakav način i ovakvim rečima i uvek sam govorio da raditi u prosveti sa mladim ljudima, sa decom, je privilegija, sa jedne strane. Mislim da nema lepšeg posla od takvog posla raditi sa mladim ljudima, sa decom, uobličavati ih kao ljude i stvarati nov kvalitet u ljudskom smislu kroz znanje, kroz vrednosne sisteme itd, ali sa druge strane to je i te kako velika odgovornost, a to ova država, društvo, mora da ceni i zato prosvetni radnici i svi zaposleni u obrazovanju zaslužuju veliku pažnju. Dakle, poslanička grupa SPS glasaće svakako za ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega u ime poslaničke grupe SPS izrazio bih zahvalnost na prisustvu predsednika Vlade Aleksandra Vučića ovom zasedanju, jer smatram da njegovo prisustvo i njegova reč je u znatnoj meri dopunila ono što smo ovde čuli od uvaženog ministra finansija. Svakako je to bilo važno za kvalitet rasprave, za razumevanje svega onoga što je bilo na dnevnom redu, a svakako i za same građane.
Ovde opasku koju smo imali da se samo krivica svaljuje na Demokratsku stranku, a ne na Socijalističku partiju Srbije koja je od 2008. do 2012. godine bila zajedno sa njima na vlasti, ja moram da u ime poslaničke grupe reagujem, jer, zapravo, mi u to vreme, od 2008. do 2012. godine nismo mogli bitnije da utičemo na kurs politike koju je tada Vlada vodila, imajući u vidu da smo zaista imali mali broj poslanika.
Na naše zadovoljstvo, mi danas u koaliciji sa SNS imamo jedno puno saglasje i jedan cilj koji je pred nama, koga mi vidimo, koji nije dostižan za kratko vreme, ali koji će biti dostižan i svakako ćemo stići do njega, jer smo saglasni u svemu tome i to je velika razlika.
Lako je kritikovati demagoškim pristupom, samo zarad postizanja političkih poena, ali je mnogo teže raditi na ostvarivanju svojih ciljeva, koje je Vlada postavila. Zahvaljujući tom kursu, ova Vlada zaista postiže u uslovima krize velike rezultate kroz reforme, kroz ono što je ekonomski oporavak, na jednoj strani.
Na drugoj strani, vodi diplomatsku borbu za interese Srbije i našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Ja bih iskoristio priliku da u ime Poslaničke grupe uputim sve čestitke za uspeh na konferenciji UNESKO-a u Parizu. Pre svih, veliku zaslugu ima predsednik Republike, Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, ali i ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade, Ivica Dačić. Eto, i to je jedan primer gde se koordinirano i usaglašeno radi na jednom kursu, i tada dolaze i rezultati.
Ovde je važno, i kroz ovo smo i videli, da mi zapravo imamo danas dobro vođene, konsolidovane i kontrolisane finansije, koje obezbeđuju jednu izvesnost u narednom periodu. Prihvatanje takvog jednog koncepta je pretpostavka za dalji napredak Srbije i svakako nova povećanja plata u prosveti, ali ne samo u prosveti, nego i u drugim oblastima.
Na kraju, još jednom da kažem, da svakako ono što je naša usaglašena i zajednička politika, mi ćemo i ovoga puta sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon i sve druge koji vode napretku Srbije i oporavku njene ekonomije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine potpredsedniče, poštovana ministarka, dame i gospodo saradnici ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, izneću stavove u vezi predloženih zakona u ime Socijalističke partije Srbije, u ime Poslaničke grupe. Dakle, govorimo o Predlogu zakona o jakim alkoholnim pićima i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola u pravljenju nanosom, uz Okvirni sporazum o slivu reke Save.
Pre nego što izložim stavove, želeo bih da istaknem i na neki način se pohvalno izrazim oko intenzivne zakonodavne aktivnosti Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, s obzirom na činjenicu da smo do sada imali na dnevnom redu devet zakona i preko 15 zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine. To govori o tome da Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine u sklopu naše aktuelne Vlade zaista agilno i odgovorno radi.
Novi zakon o jakim alkoholnim pićima, koji Skupština treba da usvoji, predstavlja još jedan veoma važan zakonski projekat koji reguliše na jedinstven način pitanje proizvodnje i kvaliteta jakih alkoholnih pića, a istovremeno otklanja mnoge nedostatke koje smo imali u prethodnom zakonu.
Srbija je sa svojim geografskim odlikama vekovno i veoma rodno mesto šljive, jabuke, kruške, ali i drugih voćnih sorti i ako bi se gledalo po čemu je Srbija prepoznatljiva, sigurno da jedno od stvari, ili jedno od pet stvari po kojima je Srbija prepoznatljiva u svetu, svakako je proizvodnja voća i proizvodnja destilata iz kojih se dobijaju jaka alkoholna pića, koja su veoma specifična i kvalitetna. Naravno, da bi bila kvalitetna, mora da se i to pitanje reguliše na adekvatan način.
Ranije je ova oblast bila uređena Zakonom o vinu i rakiji iz 1994. godine, ali su uočeni mnogi nedostaci ovog zakona, zbog primene zajedničkih odredaba o proizvodnji vina i proizvodnji rakije, pa je zato donet poseban Zakon o vinu i Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima 2009. godine. Međutim, ovaj Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima nije bio usklađen sa regulativama EU u pogledu podele alkoholnih pića na kategorije, registracije, geografske oznake, pravila vezanih za starenje i deklarisanje, kao i zbog neadekvatnog rešenja pitanja proizvodnje voćnog destilata fizičkih lica.
Jedno od zakonskih rešenja koje je uticalo na pad proizvodnje i prodaju alkoholnih pića u Srbiji bio je zakonski uslov da svaki poljoprivredni proizvođač koji proizvodi rakiju više od sopstvenih potreba mora da ispuni veoma oštre tehnološke uslove, inače nije mogao na legalan način da svoje voćne destilate dalje stavlja u promet, tako da je veliki broj fizičkih lica, dotadašnjih proizvođača rakije, odlučio da ne registruje proizvodnju u skladu sa zakonom, jer su bili veoma nezadovoljni uslovima i troškovima koje je neophodno napraviti, kako bi se ispunili uslovi za proizvodnju. Tu pre svega mislim na trošak stalno zaposlenog tehnologa, koji nije mogao da se iskoristi, da tako kažem, u punom radnom kapacitetu na duži period i to se svakako nije isplatilo.
Rezultat takvog jednog zakona jeste da se smanjio broj proizvođača, koji je bio registrovan sa nekih 2.000 na 400. Značajan deo proizvodnje se time odlio u sivu zonu i veliki proizvođači su morali da prekinu višegodišnju saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima koji su pekli kvalitetan destilat. Dakle, to su ti problemi koji su se iskazali kroz primenu još uvek važećeg Zakona iz 2004. godine.
Važno je istaći da ovaj zakon o kome danas raspravljamo rešava ovaj problem i zakon će se pozitivno odraziti pre svega na primarnu proizvodnju voća, koja je bazna sirovina, za proizvodnju jakih alkoholnih pića i vratiće veliki deo prometa voćnih destilata u legalne tokove.
Takođe je važno istaći da je ovaj predloženi zakon usklađen sa Zakonom o bezbednosti hrane, što je veoma važno, jer prioritetan cilj mora biti zdravlje krajnjeg potrošača. Ovim zakonom se potrošaču omogućava da na tržištu ima kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod. Da bi se ovaj cilj ostvario, pored ostalog, zakonom je predviđeno da etil-alkohol, koji je osnovno bazno jedinjenje, koji se koristi u proizvodnji jakih alkoholnih pića, bude isključivo poljoprivrednog porekla. Dakle, nijedno alkoholno piće ne sme da sadrži drugu vrstu alkohola sintetičkog porekla i to je garant onoga što treba da bude u skladu sa standardima o bezbednosti hrane.
Naravno, mi ovde ne možemo da se bavimo, ovde smo čuli i određene stavove o štetnosti alkohola i o tome da treba da se vodi kampanja, da se vodi i mnogo toga preventivnog u raznim oblastima o štetnosti alkohola, ali, naravno da, niti ovo ministarstvo, niti ovaj zakon, treba time da se bavi. Ovaj zakon treba da se bavi upravo utvrđivanjem svih regulativa koje će obezbediti ispravan i bezbedan proizvod za tržište i u tom smislu zaštititi potrošače, a to su zdravstveni, obrazovni, vaspitni i drugi. Ali, to su sada drugi aspekti, koji treba da se trasiraju kada je u pitanju upotreba alkohola na drugim mestima i u drugim sferama.
Ovde smo, da čuli smo i to je, znači ne bih govorio o tome da se uvodi registar proizvođača i alkoholnih pića, da se ne ponavljam, ali ovde je u zakonu takođe propisano da se vode i neke druge evidencije kao što je i podrumska dokumentacija koja treba da da podatke o nabavci sirovina, o proizvodnji, prometu, o svim odlikama sirovina i to predstavlja efikasan mehanizam za kontrolu proizvodnje kada se vrši kontrola proizvodnje.
Zakon predviđa i podelu na kategorije i to je kvalitetna novina ovog zakona, podela jakih alkoholnih pića na kategorije ima ih 47 čuli smo, kojim se precizno, i to u prilogu zakona postoji, i njima se ta podela reguliše pitanje naziva, sadržaja, načina proizvodnje, procenta alkohola koji sadrži jako kvalitetno piće, kvaliteta i na ovaj način su zapravo uneti međunarodni standardi koji će našim brendovima omogućiti bolju poziciju i bolji plasman na međunarodnom tržištu, a samim tim i ono što smo rekli kada je u pitanju usaglašenost sa Zakonom o bezbednosti hrane.
Naravno, pored ove jasne podele koja govori i o sirovinama, i o kvalitetu, i o tome šta, iz čega se može proizvesti jako alkoholno piće kroz jasno propisan nadzor i kroz kaznene odredbe dodatno se obezbeđuje sadržaj, kvalitet, poštovanje svih standarda u procesu proizvodnje što je veoma važno.
Dakle, u celini uzev i posmatrano, mislim da je pred nama izuzetno kvalitetan zakonski akt koji na novim osnovama uređuje oblast proizvodnji jakih alkoholnih pića, otklanja sve nedostatke i probleme uočene u primeni sada važećeg zakona i usklađuje naše zakonodavstvo, što je najvažnije, sa pravnim tekovinama EU, što daje jednu veoma važnu perspektivu u onome što je privređivanje u ovoj oblasti, jer to će svakako pospešiti razvoj onoga što je primarna proizvodnja voća, razvoj voćarstva itd, a sa druge strane daje mogućnost da se iz toga proizvede kvalitetna alkoholna pića koja mogu da budu veoma konkurentna i korisna u smislu privređivanja za nas.
Kada je reč o ovom drugom zakonu, to je Zakon o potvrđivanju protokola i upravljanju nanosom uz okvirni sporazum o slivu reke Save. Samo nekoliko reči načelno da kažem, on je potpisan od savskih država u decembru 2002. godine. Stupio je na snagu u decembru 2004. godine zajedno sa protokolom o režimu plovidbe.
Ovaj sporazum predstavlja izraz saglasnosti savskih država, znači Bosne i Hercegovine, Republike Slovenije, Republike Hrvatske i Republike Srbije o saradnji na uspostavljanju međunarodnog režima plovidbe održivog upravljanja vodama, zaštite od štetnog uticaja voda, vodnog režima i vodnih ekosistema.
Sporazum predviđa donošenje više protokola kojima će se urediti posebna pitanja koja se odnose na sliv reke Save, pa jedno od tih pitanja je svakako i od velike važnosti donošenje protokola o upravljanju nanosom u slivu reke Save što podrazumeva proceduru saradnje savskih zemalja na ovim pitanjima, praćenje kvaliteta nanosa, eksploatacije nanosa, pitanje zaštite ekosistema, pitanje zaštite od zagađenja itd.
Dakle, evo, sa ovih nekoliko stavova koje sam ovde izneo u ime poslaničke grupe SPS i uz jedno zadovoljstvo da Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine u ovom veoma teškom vremenu kada treba predano da radimo na svim poljima, daje sve od sebe da izvrši svoj deo zadatka, poslanička grupa SPS će glasati za ove zakone. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da danas treba da završimo jedan važan posao oko izbora članova Nacionalnog saveta koji se biraju na šest godina.
Svakako da je ovo važno pitanje, s obzirom na ulogu i sve one zadatke koje ima Nacionalni prosvetni savet o čemu smo ovde i čuli. To postoji i u zakonu. Takođe, mi time upotpunjujemo onaj mozaik dužnosti i obaveza koje imamo u sistemu obrazovanja i vaspitanja. Sa jedne strane imamo ministarstvo kao nadležni upravni organ, sa druge strane Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja. Na trećoj strani Nacionalni prosvetni savet i gotovo svakako da ovi segmenti ne mogu da funkcionišu u potpunosti na valjan način u korist onoga što je njihova uloga, to je obrazovanje i vaspitanje u Republici Srbiji.
Poslanička grupa SPS zalaže se da ne politizujemo ovaj momenat i da ne vodimo ove sporove zbog čega smo došli u situaciju da kasnimo. Činjenica je da je došlo do kašnjenja, što svakako nije dobro. Tu sigurno postoje i neki objektivni momenti koji su uticali na to. Možda postoje i subjektivni, ali je važno da to prevaziđemo i da idemo u pravcu rešavanja tog pitanja i konačno izaberemo Nacionalno-prosvetni savet, kako bi mogao da punovažno radi i odlučuje o važnim pitanjima iz oblasti obrazovanja.
Međutim, evo, vidite, ovi problemi koji su nastali i o kojima mi danas ovde pričamo, svakako su delom proizašli iz onoga što je i sam zakon, koji definiše proceduru i način izbora Nacionalno-prosvetnog saveta. Kao što je poznato, zakon koji je na delu, on se proverava kroz praksu, kroz primenu i već je prošlo dosta vremena da smo mogli uočiti određene nedostatke u zakonu i ja mislim da je potrebno doraditi taj deo zakona koji se upravo bavi pitanjem procedure i izbora Nacionalno-prosvetnog saveta.
Mi smo ovde imali da često ovlašćeni predstavnici, odnosno predlagači predlažu samo jednog kandidata, pa onda mi to vraćamo, pa onda imamo da smo morali da tražimo autentično tumačenje oko toga ko može da predstavlja određeno udruženje ili zajednicu koja to predlaže, kog akademskog zvanja treba da budu ti predstavnici itd. Onda imamo i činjenicu da te zajednice predlažu samo direktore iz svojih redova itd. Onda se mi ovde nađemo u situaciji da o tome razgovaramo i da razmišljamo da li je to pravo rešenje, da li nije, da li je to tako ili nije, pa opet treba da tražimo neko autentično tumačenje i onda dolazimo u situaciji da kasnimo i samo nastaju novi problemi.
Dakle, u ime poslaničke grupe SPS predlažem da se dobro razmisli, i o tome razgovaramo, da je možda vreme da poboljšamo deo zakona koji se bavi procedurom i načinom izbora članova Nacionalno-prosvetnog saveta.
Poslanička grupa SPS će glasati za ovaj predlog i zapravo biće u prilici da bira od ovih predloženih kandidata onaj broj kandidata koji je propisan. Zahvaljujem.