U principu, kada branim bilo koji dokument ovde u Skupštini, ja saslušam sve poslanike pa onda odgovaram. Ali, pošto imam toliko političko iskustvo da shvatam da je gospodin Pastor jedan od retkih koji će biti protiv ovog zakona, ne generalno, želim da mu odmah odgovorim, mladi kolega, jedan divan mlad čovek, sa kojim sam dosta dobro sarađivao, oko nekih stvari koje su ovde pomenute.
Prvo, saobraćaj, i to je moj generalni životni stav, ne trpi granice. Zbog toga sam imao dosta političkih problema, imam ih i danas. Nema granica. Mi danas u uslovima u kojima živimo kao zemlja koja ide ka EU, pokušavamo na svaki način da i one probleme koje imamo na graničnim prelazima, skratimo objedinjavajući sve te poslove koji se rade na granici, da bi vozovi i kamioni brže prošli kroz našu zemlju, da bi smo zadržali kurs i pravac pobede nad Koridorom 4.
To je onaj što ide preko Rumunije i Bugarske.
Druga stvar, nikada nisam govorio o tome da, moguće je da ste negde našli neku moju izjavu kod cepanja, ja jesam u tom smislu jugosloven i to ne krijem, apsolutno, i jugonostalgičar, ali nikada nisam govorio o tome da zbog amandmana u prošlom sazivu koji ste podnosili vi cepate Srbiju, nikada. Ti amandmani su imali dobru stranu i verovatno ćemo neke od njih, ako ste sada priložili, i usvojiti. Samo kažem, i danas, kada razgovaramo o železničkom kraku Koridora 10 ka Budimpešti, mi i danas pregovaramo baš o tom poslu, da Vojvodina sama, niti bilo koja regija u Srbiji, nema nikakvih šansi da te poslove obavi, nema. Nemojte u tome da se zaluđujemo.
Naravno, ovaj zakon daje dosta mogućnosti, gospodine Pastor, da se i lokalne samouprave uključe, naravno u dogovoru sa železnicom i sa osnovnom strategijom razvoja, ali, ponavljam još jednom, mi danas pregovaramo sa Mađarima, sutra se nastavljaju pregovori da krak od Beograda do Budimpešte završimo u rekordnom roku i da drugi kolosek u Vojvodini, eto, prođe.
U krajnjoj liniji, moj pristup tom našem politiziranju problema Vojvodine sam pokazao Koridorom 10 putnim. Prvo smo uradili Koridor 10 putni, šta mislite, da je bilo lako ubediti jug Srbije, istok Srbije da idemo prvo ka severu? Nije. Ali, naravno, ima tu nekih drugih prednosti, geografija, uslovi, naravno bolji standard građana i bolje održavanje puteva i pruga u Vojvodini je bilo.
Izvinite, još jednu stvar da vam kažem, to je gospodin Anđelković, doskorašnji pa i sadašnji predsednik upravnog odbora "Železnice", nikad se nisam složio sa tim da se bilo koja pruga u Vojvodini ukine ili je Austrougarska znala šta pravi, i danas i ove podatke što ste dali su potpuno ste u pravu, ni jedna od tih pruga nije beskorisna, samo ih moramo dovesti u stanje da mogu da žive i da rade.
Ponavljam, zakon ima nekoliko dobrih rešenja, verovatno ću o tome govoriti kad budem izneo vaše amandmane, ali bih želeo o tome da detaljnije razgovaramo kada budem govorio o amandmanima. Hvala.

Zahvaljujem se i zaboravio sam da kažem kada sam rekao da je ovde predsednik Upravnog odbora Železnica, gospodin Anđelković, da je i Mića Marković, dojučerašnji generalni direktor Železnica.
Zahvaljujem mu se na svemu što je radio zajedno sa mnom i sa Anđelkovićem. Mićo, hvala ti.

Zbog toga što je gospodin Bauer posle zaista sjajne diskusije i govora jedno pitanje na kraju postavio, moram da ga obavestim, a i sve poslanike, da će zakon o bezbednosti i interoperabilnosti biti usvojen vrlo brzo. Nadam se da će već za mesec dana biti ovde pred vama. Sada je ušao u tu čuvenu proceduru u Vladi. Mi smo ga napravili i Vlada se izjašnjava. Hvala najlepše gospodine Bauer.

Da se zahvalim gospodinu Jeremiću, kome se nisam zahvalio, sad moram ponovo da diskutujem.
Gospođo Popović, vi ste jedna mlada, lepa žena. Ovi se smeju, mangupi, znaju šta mislim. Meni nemojte govoriti o kadrovskoj politici. Godine 2008. sam postao ministar. Svi ovi mladi ljudi, sem ove žene na kraju lepe, su bili tada pomoćnici gospodina Ilića i ostali su moji i danas. Dakle, moj pristup, sem možda vas, mislim da znaju poslanici ovde i svi građani Srbije koji me znaju. Nikad nisam vodio politiku politikanstva u kadrovskoj politici. Tri pomoćnika su iz Veljine vlade, od 2004-2008, i sad su ovde.
Što se tiče kadrovske politike, naravno da ima puno toga sa čime se ja ne slažem, da skinemo i to sa dnevnog reda, ali ako jedna partija u ovoj zemlji ima takvu vlast, onda nek rukovodi, šta je problem? On odgovara za kadrove koje postavlja i ja sam to prihvatio, ali ministar saobraćaja sam i dalje ja. Ja vama odgovaram i za sve te ljude. Samo jednog ste spominjali ovde koji za mene sad nije bitan. Za sve te ljude o kojima govorite ja odgovaram, kao što sam četiri godine odgovarao i za direktora Agencije za letenje i za Direktorat i za JAT itd. Ako tu vidite neki problem, onda stvarno prihvatam svaku vašu kritiku. Kadrovsku politiku, ovakvu o kojoj vi govorite, nemojte meni pripisivati.
Sve vaše kritike su dobre, prihvatam ih. Jednu ne prihvatam. Lepo je gospodin Bauer rekao – moramo učiniti prvi korak, da bi se nešto na železnici promenilo.
Naravno, i vlade pre mene su imale tu mogućnost od 2000. godine, pa nisu radile. Ništa nije novo odvajanje infrastrukture od saobraćaja. Evropa to godinama radi. Nismo to uradili. Počeli smo u prošlom mandatu i evo završićemo. Dakle, otuda je moj optimizam. Odvojićemo saobraćaj od infrastrukture, donećemo petogodišnji nacionalni program o ulaganju u železničku infrastrukturu koja je katastrofalna i najzad ćemo imati posle toliko godina, a ja sam 40 godina u železnici, prvi put zakon koji će reći šta i koliko treba da potrošimo da bi tu infrastrukturu, da bi te koloseke doveli do nekog nivoa. Otuda je moj optimizam. To je vrlo važna činjenica.
Vi ste već pohvalili i s tim se slažem, imamo mogućnosti da otvorimo tržište i za druge operatere, da ne vozi samo železnica. Ima i danas ljudi u Srbiji koji imaju vozna sredstva i koji konkurišu, ali ne mogu iz ovih ili onih razloga. Dakle, to je druga stvar koju ovaj zakon pruža, da svi učestvuju u slobodnoj pijaci, da tako kažem, na tržištu tih železničkih usluga koje danas traži naša privreda. To je druga važna stvar.
Treća važna stvar, ta direkcija železnice, o tome je takođe gospodin Bauer lepo govorio, ona ima tu regulatornu ulogu u realizaciji tih projekata i programa same železnice. To su novosti koje su sasvim dovoljne da nas ovaj zakon, što do sada nismo imali, približi EU. To su mogućnosti i preduslovi.
Slažem se sa vama, zakon koji ne poštujemo ne znači ništa, ali ću se truditi dok sam ministar da taj zakon poštujemo maksimalno i da ovo o čemu smo danas ovde govorili i o čemu ćemo govoriti ceo dan danas stvarno počne da živi.
Svi znamo kakvo je stanje u železnici i neću se vraćati nazad godinama, jer kao najstariji među vama ovde i kao stručnjak imam i najviše odgovornosti, jer se godinama o tome pričalo. Nismo uradili, nažalost. Na Koridoru 10, o kojem vi govorite, železničkom, ima polovina pruga jednokolosečnih, što je nezamislivo. Nije najgora pruga od Subotice do Novog Sada, to je samo jedan kolosek, ali je ravan teren pa relativno dobro izgleda. Najgora je pruga od Niša do Dimitrovgrada. Tamo je kao na divljem zapadu, kao u Teksasu. Tamo su male bandere i voz ne može da prođe. To je ono što je nasleđeno iz prošlosti na železnici. Ne branim železnicu.
To moramo izmeniti i zato smo uzeli taj ruski kredit i zato smo uzeli češki kredit. Nije tačno da se ne zna šta se nalazi u ruskom kreditu, pet, šest, sedam projekata ima. Šta je strašno? Neko može da misli da možda nešto treće treba, ali odluku o tome će doneti Vlada i tačno ćemo znati u koji projekat ulazimo.
Sem toga, jedna stvar je isto tako značajna. Odmah da vam kažem kad sam već kod kredita, Evropa, i to vi dobro znate, većina vas to vrlo dobro zna, danas obe evropske banke koje su ubedljivo najpovoljnije daju kredite za celu magistralnu prugu. Dakle, to je evropski projekat i to je logično. To je veza Turske sa EU. To je interes Evrope i zato problem oko novca nije, problem je u drugim stvarima. Mi nemamo spremnu dokumentaciju, projekte itd. Zato se dešava ovo što se dešava da se preko novina prepucavamo oko toga šta i kako uraditi. Drugo ništa. Svako može da misli ono što hoće, ali Vlada Republike Srbije će doneti stav šta će iz kojih sredstava da se finansira.
Danas, pored tog ruskog kredita, mi imamo još dva velika kredita od po sto miliona iz EBRD, kojim se finansiraju vozna sredstva. Prve vozove smo dali baš u Vojvodinu. Kada govorimo o ovoj pruzi Beograd-Budimpešta, ona će biti verovatno, po mom mišljenju, prva kojom ćemo ući u rad. Ne zaboravite, mi nismo izgradili ni jedan kolosek, ni kilometar koloseka zadnjih 20 godina. Koju smo prugu mi to gradili? Počeli smo Valjevo-Loznica i stali. Ni jednu, mi samo vršimo remonte i održavanje toga što imamo takvo kako jeste. Ovaj zakon će stvoriti preduslove da se i to promeni.
Prema tome, ulaganje u železnicu nije sporno, ali moramo se za to spremiti kadrovski i profesionalno i zato je optimizam i moj i cele Vlade Republike Srbije u programu modernizacije srpskih železnica. To je jedan od najvećih projekata danas u Srbiji. Zbog toga kritiku prihvatam, sve što ste rekli. Što se mene lično tiče, prihvatam. Nemojte shvatiti sada da sam kao nešto ljut, ne, sem ove kadrovske strukture. Evo, to su ovi mladi ljudi koji sede ovde pored mene. Među njima je, nadam se, i budući ministar. Nisu članovi nijedne partije, pa čak ni ona mlada dama na kraju, moj šef kabineta. To su sve mladi ljudi. Čak je i ona bila šef protokola gospodina Borisa Tadića. Dakle, nisam čovek koji se apsolutno ne oslanja na kadrovi koji nešto znaju. Hvala najlepše.

Nisam razumeo jednu reč koju ste rekli, ali nije ni važno.
Kada govorite i kada kritikujete, bez obzira što znam da svi poslanici nemaju isto znanje iz oblasti kojom se ja bavim, ali onda morate imati činjenice. Kažete – vi ste obećavali, a ništa niste uradili. Do 2008. godine, podsećam vas brojevima, niko u rukovodstvu države nije znao šta su koridori. O koridorima se priča od 1991. godine. Nažalost, bio sam učesnik svih tih dogovora baš u oblasti saobraćajne infrastrukture. Prve kilometre smo napravili za ove četiri godine baš kroz Vojvodinu. Dovršili smo taj famozni auto-put. Što to ne kažete onda? Sada stižete do Budimpešte, kada kažem za dva sata novinari će da se smeju, kažu – Mrka vozi većim brzinama, ali stižete. Što to ne kažete? Kako ste putovali do tada?
Napravili smo taj jedan most, pa drugi most, pa treći most, uz velike napore i velike probleme. Obezbedili smo sredstva za ceo putni Koridor 10. Obezbedili smo milijardu i 200 miliona. Duž celog Koridora 10 se gradi. Sporo, ima problema, ali gradimo. Pokušavamo da zaposlimo našu operativu, naše ljude. Što to ne kažete? Što ne kažete – bravo, ta vlada je uradila to? Ne Mrkonjić, ne ja, nego Vlada. Cela Vlada i država je stala iza tih projekata. To je suština. To je istina. Ide se sporo, Mrka to ne zna da radi, uzmite drugog. Evo, ovde su mladi ljudi, sutra mogu da sednu na moje mesto i kraj. Vi uvek kritikujete i ovde kažete – vi ste rekli da sam ja lepa žena. Pa dobro, rekao sam i šta sad? Mogu da kažem valjda i to. Hvala.

To me niste ni pitali, evo sada pitate i ja vam odmah kažem. Opet niste u pravu, žao mi je. Znam, vi često verovatno putujete na sever, pa koliko ima od Novog Sada do Subotice, pa koliko ima oko Beograda obilaznice, pa koliko ima dole na jugu, pa to nije 10 kilometara i koja je to zemlja brže uradila. Vi stalno spominjete Hrvatsku, a ne znate 14 godina su ljudi radili svi ministri su u zatvoru jer ima korupcije itd. U Srbiji toga za sada nema, bar ne na koridorima. Dakle, nisu u pravu, ne 10, 220 kilometara je Vlada uradila do danas na Koridoru 10. Otvorila je 60 kilometara na Koridoru 11 i to se gradi to je ono što su činjenice. Nemojte ulaziti sa ciframa tako ofrlje, kažite ono što je istina i onda možemo da polemišemo.
Dakle, modernizacija srpskih železnica, a to ste dobili, već nekoliko puta smo govorili ovde, cela modernizacija da bi se pruga na Koridoru 10 od Subotice preko Niša do Vranja i do Preševa i do Dimitrovgrada, pa prema Zagrebu završila i dovela na 160 kilometara na sat, da bude dvokolosečna svuda, da bude elektrificirana svuda i za mešoviti saobraćaj košta četiri milijarde i 600 miliona evra. To košta već 20 godina. Od tada ništa nismo uradili da se to poboljša do ove Vlade sada. Prema tome, to svi znaju i to jeste razvojna šansa Srbije i to govori samo o Koridoru 10, ne o Koridoru 11 jer je to pruga Beograd – Bar. Toliko to košta i to znamo. Devet dokumenata je potpisala Srbija, odnosno stara eks Srbija i Jugoslavija, a zadnji je potpisao gospodin Vuk Drašković pre pet ili šest godina kada je bio ministar da su ovo što ja pričam naše obaveze do 2017. godine. To je istina i to znamo. Hvala.

Nisam hteo da komentarišem, ali slažem se sa kolegom Mitrovićem. To nije tema, tema je Zakon o železnici, a ne o putevima. Imaćete prilike o tome da govorite. Niste u pravu, nije fer da gospođu Kalanović, koja je jedna korektna žena i koja svoj posao radi profesionalno, sada ubacujete u priču o zakonu. Zato pričamo o zakonu, ne pričamo o putevima. Nije to jedini objekat koji nema dozvolu i to svi dobro znate, da ne širim sada temu dalje.
Dakle, pošto sam već uzeo reč, želim da se zahvalim Mirku Čikirizu, ne na političkom delu, nego na onom stručnom udelu. Pre toga je gospođa Filipovska na jedan korektan način podržala zakon, što sam i očekivao jer je dosta vaših primedbi usvojeno.
Zašto optimizam, Dušane? Optimizam jer krećemo od neke nule. Šta da radimo, krećemo od nule. Sada kada bih rekao jednu stvar ovde, svi bi se zapanjili. Zoran Đinđić je hteo sve ove projekte da radi 2003. godine. Onda, do 2008. godine, drugi put ponavljam, niko nije znao šta su koridori u Srbiji. Niko, ni među stručnjacima, možda samo Mitrović. Krenuli smo 2008. godine, pa smo nešto uradili, pa ide 2009. godina, pa idemo dalje. Nažalost, u Srbiji se veliki infrastrukturni objekti rade od vlade do vlade. Vreme je da vaša generacija, Dušane, to prekine. Dajte neki kontinuitet, da kažemo – ovaj projekat mora da se radi 10 godina, dajte da ga radimo 10 godina. Nažalost, tu ste u pravu, politička aktivnost nije takva da bi to mogli danas da kažemo.
Dakle, optimizam zato što ovaj zakon barem stvara preduslove da možemo, kao što ste i sami pohvalili i rekli nekoliko stvari, da definišemo šta je to ta direkcija za železnicu i šta su njene obaveze. Kažete – kako ćemo sada da gledamo troškove? Tako što će biti petogodišnji nacionalni program infrastrukture usvojen ovde među vama na Skupštini, koji će kontrolisati, kao i budžet, opet neka komisija odavde. To je stvar koja se odnosi na infrastrukturu, tu su najveći troškovi. Kvalitet je to što će druga preduzeća, drugi pojedinci, privatnici moći da prevoze. Ponavljam još jedanput, danas u Srbiji ima ljudi koji imaju vozna i vučna sredstva, a ne mogu da dođu do toga da konkurišu u Železnici. To su neke stvari koje će biti ovim novim zakonom omogućene.
Naravno, koliko verujete meni i ovoj vladi, toliko ćemo uspeti. Ako ne verujete, videćemo, smenićete me, dovešćete boljeg ministra koji će to da sprovede. To je već znak da mora da bude nekog optimizma. Zbog toga ponavljam još jedanput, nije bilo Resavske škole. U moje vreme je bilo, Dušane. Zakoni se naravno i prepisuju. Zašto je to loše, ako je nešto dobro iz nekog zakona ili iz evropskih zemalja? Molim vas, ja sam i u prepodnevnoj diskusiji to rekao, o razdvajanju infrastrukture od saobraćaja govori se u Evropi 30 godina i sprovodi se to. Negde uspe, a negde ne uspe. Mi smo to sad uradili 2013. godine. Dajte da pokušamo da vidimo šta će biti dalje.
Naravno, neizbežna tema rukovodstva. Menadžment će birati oni koji su za to zaduženi. Neko je rekao prepodne da je Zakon o javnim preduzećima stupio na snagu. Po tom zakonu biće birani svi direktori, kao što u zakonu i piše. To će tako i biti, barem u resoru kojim ja rukovodim. Tu ne treba da bude skepticizma. Ja nisam čovek veliki optimista u godinama u kojima sam. Šta sam sve preživeo, u tom delu nisam veliki optimista, ali sam optimista u tom delu da moramo da krenemo i prvi korak napravimo ka tome da našu železnicu dignemo iz pepela u kome se danas nalazi. Nažalost, to je rezultat pedesetogodišnjeg rada. Lepo je neko rekao – svi mi volimo da se vozimo automobilima i avionima, a niko ne voli železnicu. Nažalost, tako je. Hvala najlepše.

Izvinjavam se, zapisao sam Dušan, a ne znam prezime pošto vas ne znam, prvi put vas vidim, evo sad znam i prezime.
O tome, šta ću ja da govorim nećete vi da mi držite predavanje, govoriću ono što želim da govorim. Sram vas bilo. Hvala najlepše.

Žao bi mi bilo da gospođici ili gospođi Gerov ne odgovorim, barem malo da polemišemo.
Mislio sam da u godinama, u kojima sama kratkoća vremena u priči znači plus, u nekim drugim stvarima možda minus, upravo sam bio kratak. Svi poslanici su imali zakon na uvidu, pa nisam hteo da vređam svojim nametanjem misli, zašto me gospođa ili gospođica optužuje, šta mislim o zakonu. O zakonu mislim onoliko dobro koliko smo neke stvari primenili iz evropskih standarda i koliko ćemo neke stvari da promenimo na vazi tog zakona, a nijedan zakon nije idealan. Zbog toga sam bio vrlo kratak i uvek ću biti kratak kada govorim o zakonima.
Što se tiče kritike, naravno da u godinama u kojima se zna vrlo dobro, to drugi put kažem, kakvo je stanje u istočnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji i na severu. Nisam spomenuo pruge, nego sam govorio o putu. Kao i uvek u Srbiji, godinama unazad, ovde ima dosta ljudi koji pamte ovo što ja govorim. Gledam Momu Čolakovića, mog prijatelja, uvek se tako i odlučivalo, da li sever, da li jug, da li istok, da li zapad. To ne treba kriti, šta je problem? Ali, kada smo o tome razgovarali, onda smo rekli – idemo, recimo, na Koridor 10 auto-put, idemo prema severu, prema istoku i prema jugu paralelno i to smo uradili. Sada se na tim gradilištima radi. Sever je završen jer je jednostavno geografija bila lakša. Znači, govorio sam o putu, ne o pruzi.
Što se tiče same železnice, neće zakon koji danas usvajamo, zato sam smatrao da treba veću pažnju da posvetimo zakonu, da promeni ništa ako mi u sprovođenju tog zakona, kad kažem mi, mislim na sebe pre svega, ne budemo u tom smislu efikasni, da pratimo ono što zakon kaže. Ja sam jednom rekao i podvući ću još jednom. Važno je da odvojimo infrastrukturu i troškove infrastrukture od prevoza. To je već velika stvar za našu železnicu. To je ono što garantuje da ćemo moći da pratimo troškove i da ovo što vi govorite, subvencije države, da ih tako nazovem, skratimo. Lično ću pokušati, ako ne bude rekonstrukcija u Vladi ili nekih drugih promena, a vama sam zahvalan na tome što predlažete da me smenite. Sa posebnim zadovoljstvom, možda ću to i da uslišim, a ako toga ne bude pratiću i trudiću se da ovo ostvarim, da najzad znamo šta nas košta šta. To je suština. Do sada tako nije bilo. Sada se nadam da će biti.
Ono što je vrlo važno, ta konkurencija prevoza, to treći put ponavljam, mnogo je važno da i privatnici koji imaju mogućnosti krenu u takmičenje sa državnom firmom u prevozu. Smatram da su to važne stvari u zakonu i da zakon to definiše. Naravno, program železnice u celini, tu ste potpuno u pravu, mora da bude pod dnevnom kontrolom ne samo Vlade nego i Skupštine, videćemo kako ćemo to ostvariti. Železnica je jedan veliki sistem bez koga država ne bi smela da posluje i ne može da posluje.
Što se tiče ostalih stvari, zahvalan sam na predlogu da me smenite. Sa posebnim zadovoljstvom ću prihvatiti to. Ne ljutim se na vas. Kad me tako lepa žena smenjuje, to je velika stvar i verujte mi da sam vrlo radostan zbog toga. Hvala.

Moram da kažem da verujem da će gospodin Simonović, zajedno samnom, ovaj zakon izneti.
Još jedanput podvlačim, stranka, mada ne volim da govorim o politici, koja ima najviše glasova, ima prava da postavlja i kadrove. Naravno, naše je da tražimo odgovornost tih kadrova.
Nisam odgovorio na pitanje oko gospodina Mirkovića. Jeste, Mirković je pomoćnik ministra za saobraćaj u oblasti bezbednosti saobraćaja. On je postavljen na mesto o kome govorite pred praznik i sutra ili prekosutra imaćemo tačan stav, šta može da se desi sa njim u vezi ovoga što ste vi rekli. On je ostavku podneo, ali je povukao ostavku i danas je na godišnjem odmoru i ja ne mogu da ga kontrolišem, ima prava da bude i u Zaječaru. Prema tome, znaću za dan, dva. Lično vas pozivam, dok me ne smenite, izvolite, ja sam u Nemanjinoj 11, kad god hoćete. Sve ove teme o kojima ste govorili, svakog poslanika, spreman sam ceo dan da provedem i da se oko toga dogovorimo i da vam kažem svoje mišljenje i stanje kakvo je na železnici.
Hvala najlepše na razumevanju.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici i poslanice, uvek mi je čast da u ovom visokom domu govorim o novim zakonima, posebno o onima koji se dotiču saobraćaja i infrastrukture u celini.
Konvencija o međunarodnim železničkim prevozima COTIF je osnovana Konvencija iz međunarodnog železničkog saobraćaja i doneta je 9. maja 1980. godine, u Bernu sa ciljem ustanovljenja jednobraznog pravnog sistema za prevoz putnika, prtljaga i robe u direktnom međunarodnom železničkom saobraćaju.
Istovremeno, države potpisnice ove Konvecnije osnovale su međunarodnu organizaciju za međunarodne železničke prevoze OTIF sa obavezom praćenja i razvoja ustanovljenog jednobraznog pravnog sistema.
Članice organizacije su sve ervoprske države, kao i Alžir, Maroko, Tunis iz Afrike i Gruzija, Irak, Iran, Jermenija, Liban, Sirija i Turska iz Azije. Dakle, ukupno 47 zemalja.
Evropska unija pristupila je Konvenciji 1. jula 2011. godine. Konvenciji COTIF su prethodnile sledeće tri konvencije iz oblasti međunarodnog železničkog saobraćaja: Međunarodna konvencija o prevozu robe železnicama CIM iz 1970. godine, Međunarodna konvencija o prevozu putnika i prtljaga železnicom CIV iz 1970. godine i Dopunska konvencija uz CIV o odgovornosti železnice za smrt i povrede putnika iz 1976. godine.
Od svog donošenja, 1980. godine, pa do danas, Konvencija COTIF je pretrpela više izmena, od kojih su najznačajnije izmene u skladu sa Protokolom iz 1999. godine, kojima se primena ove konvencije, pored prevoza putnika i robe, proširuje i na oblast upotrebe kola, korišćenja infrastrukture i sva tehnička pitanja iz oblasti međunarodnog železničkog saobraćaja u delu voznih sredstava.
Izmene koje su predmet ovog zakona odnose se na dalji razvoj pravne materije iz domena važnosti ove konvencije i to posebno u delu pravila za usvajanje jedinstvenih tehničkih opisa i procedura za odobravanje i korišćenje železničkih vozila i drugih železničkih sredstava u međunarodnom železničkom saobraćaju.
Naveden izmene usvojene su na redovnim organima OTIF i u skladu sa odredbama Konvencije COTIF. U užem smislu, obavezne su za primenu u svim državama članicama OTIF.
Republika Srbija je punopravni član ove organizacije. Naime, članstvo u OTIF od SRJ pravno je nasledila državna zajednica Srbije i Crne Gore, a potom samo Republika Srbija. Inače, država SFRJ je bila osnivač i članica OTIF sve do 1992. godine, kada je Odlukom Upravnog odbora OTIF njeno članstvo, u skladu sa Rezolucijom UN, suspendovano. SRJ od 1. avgusta 2001. godine postaje punopravni član ove organizacije.
Napominjem da Konvencija COTIF u užem smislu predviđa u izvesnim slučajevima mogućnost odstupanja i rezervi, kao i delimični izbor prava, što nadležne institucije u našoj državi, prvenstveno stručne, Direkcija za železnice kao i nadležna ministarstva pomno i detaljno prate i u skladu sa stručnim procenama interesima naše države razmatraju posledice eventualne ne primene, odnosno mogućnost izjave rezervi. U slučaju izmena, u Predlogu ovog zakona u ovom momentu za takvu meru nema potrebe, tako da se može doneti zakon o potvrđivanju izmena i dopuna na predloženi način, odnosno usvojiti zakon u celosti.
Za izvršenje ovog zakona nisu potrebna nikakva finansijska sredstva, osim redovne kotizacije za članstvo u Međunarodnoj organizaciji za međunarodni železnički saobraćaj OTIF, koju naša država, kao i sve druge članice, mora da plati nezavisno od ovog zakona.
Očekujem podršku u diskusiji poslanika. Hvala.

Kao i uvek kad dođem u Skupštinu, to je već postala praksa, pa neki misle da je fraza, ja kažem da sam iznenađen, jer uvek nešto novo naučim ovde, mada se ovim poslom bavim 40 godina i nosim odgovornost za većinu kritika koje danas dajete ovde "Železnici Srbije", jer sam na železnici proveo više od dve trećine mog radnog veka.
Zahvaljujem svim poslanicima koji su govorili sjajno i onima koji su kritikovali.
Sada ću ipak da uvažim ljude, da pokušam da odgovorim samo na neka pitanja.
Dakle, COTIF nije sporan, da se odmah razumemo. Mi po njemu već radimo i treba da radimo. Nisam shvatio da je bilo ko od poslanika bio protiv toga. Možda neće glasati iz ovih ili onih razloga, ali mi po tim principima i danas radimo. Naša vučna i vozna sredstva, tu je gospodin Mitrović najbolje govorio, kao stručan čovek, kao čovek koji dugo radi na železnici, mi vozila koja idu napolje moramo po tome kodifikovati. COTIF ne govori o tehničkim elementima i o građenju novih pruga.
Odgovoriću samo na neka pitanja vezana za opšte stanje na železnici, s tim što ovo shvatam kao uvod u diskusiju o Zakon o železnici, koji nije usvojen u prošlom mandatu Vlade, ali će biti na dnevnom redu za 15-20 dana, pa će onda gospodin Blažić sve ovo što je sada ovde rekao da dobije.
Dakle, nemojte da shvatite da hoću da polemišem sa vama. Gospodin Jeremić nije tu i neću da komentarišem. Dao je podršku i čovek dobro zna železnicu. Gospođa Jelena nije takođe tu, ali bih nju vezao na gospodina Karolja, slažem se kao čovek koji dugo radi i železnicu znam, u to vreme o kome govorite, jeste, železnica je bila uzor u svakom pogledu. Sećam se još belih rukavica otpravnika vozova i discipline koje su bile na našim prugama, ali, kao jedan od najstarijih među vama ovde, pošto vidim da nema mojih prijatelja iz PUPS, moram da kažem da je železnica uložila sve te svoje kvalitete, pre svega, odmah iza Drugog svetskog rata u modernizaciju države u celini, pa je tu oštećena, bez obzira što je drug Tito imao više razumevanja i onda polako ide osipanje železnice. Pošto je tu moj drug Baki Anđelković, predsednik Upravnog odbora, lepo objašnjavao, meni je lakše da manje o tome govorim. Tako je, slažem se.
Vraćanje na staro nas neće odvesti nigde. Dakle, reforma železnice, na to pitanje da odgovorim sada gospodinu Karolju, reforma železnice kakva sada ide je potrebna železnici i mi ćemo je zajedno sa zakonom završiti, nadam se, u toku naredna dva meseca. Ona je, ono što govori većina poslanika ovde, odvajanje putničkog od teretnog saobraćaja, stvaranje uslova za skidanje monopola železnice, uključivanje novih operatera itd.
Što se tiče gospodina Mitrovića, nemam šta tu da dodam. Čovek može da bude ministar danas, bez obzira kojoj stranci pripada. On to dobro zna. Sve ono što je on rekao, potpuno je u pravu, i o podacima vezanim za stanje na železnici i o današnjem stanju na železnici. Ali, njemu ću da odgovorim sada i u tome odgovaram u paketu šta je železnica u Srbiji danas.
Železnica ima dva života – tekući, to je sve ovo što ste govorili o negativnostima vezanim za železnicu i razvojni. U tom delu, moram da podvučem, Vlada Republike Srbije u prethodnom mandatu, gde sam ja bio ministar, i danas apsolutno daje železnici punu podršku. Naravno, krećemo na neki način od nule. Nije bitno šta je bilo pre toga, da ne ulazim dalje u to. Prvo smo usvojili taj master plan, definisali šta železnica treba da uradi. Kroz reforme pokušavamo da tekući život stavimo na noge, a onda kroz razvoj, o tome uvek volim da govorim, samo razvoj zapošljava nove mlade ljude, razvoj i razvoj. Tekući život zadržava postojeće kapacitete, dakle, nema otpuštanja. Čovek sam koji ne prihvata otpuštanje.
Da odgovorim na pitanje poslaniku, Blažić mislim da je o tome govorio, ili je gospođa Vojić Marković o tome govorila. Od 2000. godine, odnosno do 2003. godine do današnjeg dana, železnica je smanjila broj ljudi sa 30.000 na 18.000. Vi ste rekli u zadnjih pet godina. Dakle, nije stanje takvo da bi sada ljudi bili višak, ali ono što je takođe važno, mi moramo držati jedan kontinuitet i bivša Vlada upravo nije ulazila u železnicu tako brzo, jer nismo imali potrebnu pripremu, dokumentaciju itd.
Danas najveći broj banaka, ove dve evropske i jedna svetska banka, upravo su spremne da uđu u cifru o kojoj je govorio gospodin Mitrović, 4,5 milijarde za modernizaciju Koridora 10. Danas, naravno, ako država nije prezadužena, ili ako taj problem ne stoji pred nama.
Što se tiče kredita, mislim da je o njemu govorio Mirko Čikiriz, delimično, u stvari svi ste govorili po malo o tome, pa i Judita. Naravno, 2008. godine je bilo dosta neiskorišćenih kredita i u putnoj i u železničkoj infrastrukturi. Pokrenuli smo sve te kredite u putnoj. U železničkoj, nažalost, ova dva kredita nismo, ali smo ih danas pokrenuli. Oba kredita idu. Jedan je bio za vozna sredstva i za vučna sredstva. Bilo je dilema i na železnici i među stručnjacima, ja tu dilemu nisam imao, ali, izvinite, javno preduzeće odgovara samo za realizaciju tih svojih kredita.
Bilo je dilema koje vozove da uzimamo, a pruga nam ima komercijalnu brzinu od 40 kilometara na sat. Ne možemo uzimati vozila koja će ići 200 na sat na pruzi od 40 kilometara itd. Tih dilema više nema. Oba kredita su danas aktivna i oba kredita kreću. I dalje sve ove banke su spremne da uđu i da ulažu u našu železnicu.
Gospođo Marković, drago mi je da ste analizirali sve članove i dobru ste analizu postavili. Odgovorio sam vam u vezi kredita, ali dosta vas je govorilo o kadrovima, mislim i gospođa Marković. Poznat sam kao čovek koji je stavio stručnost i pre Mlađana Dinkića u prvi plan. Ni danas ne pitam ko je koja stranka kada uđe u ministarstvo. Partija koja je najsnažnija mora da uzme odgovornost i kroz kadrove.
Drugo je pitanje koliko ćemo tražiti odgovornost od ljudi koji to rade, ali moramo ići tim putem da oni uzimaju najveću odgovornost. U tom delu se nisam mešao u kadrove ni sada u ovoj Vladi, ali ću ih terati da sprovode politiku Vlade Republike Srbije vezano za železnicu i za master plan i da do te 2017. ili 2020. godine u "Bane Mitroviću" stvarno moramo završiti procese o kojima sada govorimo.
Ukoliko budem bio ministar ja ću to isterati do kraja. Naš cilj se zna, moramo do 2017. godine imati Koridor 10 završen za pruge od 160 kilometara na sat, elektrificirane sve pruge i dvokoločne pruge za mešoviti saobraćaj. To nam diktira EU, a to je zadnji put potpisao gospodin Drašković kao ministar inostranih poslova i svaka mu čast. To je zakon.
Gospođo Vojić Marković, nikada nisam govorio o Evropi u smislu o kome je većina nas govorila. Nikada. Čak sam izbacio jednu Hrvaticu kada su me kritikovali oko Koridora 10. Država je uvela Evropu kroz Koridor 10, završetak tog dela autoputa u Evropu. Pre svega, uvek razmišljam o tome šta je interes građana Srbije.
Zastupam tezu – u Srbiji stvaramo uslove kao što su u Evropi. To je cilj i ove Vlade, barem što se mene tiče, a i svake druge buduće Vlade. To je suština i kroz kontinuitet poslova o kojima govorimo u ovakve projekte je teško ulagati novac a ići od mandata do mandata. To je srpski manir. Svi smatramo da sa nama počinje život i to je greška. Život ne počinje sa nama i to moramo da shvatimo, ali moramo nastaviti tamo gde je neko pre nas stao.
Drugu Bakiju neću komentarisati. On je predsednik Upravnog odbora.
Mnogo mi je lakše kada tu ima više ljudi koji odgovaraju. On je sve to sam ispričao. Gospođa Ljubica je lepo definisala problem i sa time se potpuno slažem.
Jedino neću odgovoriti gospodinu Čikirizu, a posle ćemo polemisati oko politike. Jesam '90-tih godina bio nosioc uopšte programa razvoja srpske železnice i puteva. U tome sam učestvovao do danas. Nažalost u raznim političkim vremenima, da ne kažem vremenima i sistemima kroz koje je naša zemlja prolazila. I tada su otpori bili ogromni, gospođo Vojić Marković. To je modernizacija železnice. Ni '90-tih godina nije bilo razumevanja, ali i tada smo definisali šta Evropa od nas traži kao saobraćajne zemlje i koji su naši putevi.
Danas sam ponosan a često sam i kritikovan u mandatu ove Vlade. Kao to da je ministar saobraćaja pustio da se neki drugi bave putevima. Pa, zašto? Postoji master plan i on je definisao sve ovo što sada radi Vlada Republike Srbije. Zašto? Neka svaki ministar odgovara za svoj deo posla koji radi. Moj zadatak je da to pratim.
U železnici je stvar malo jednostavnija. Koridor 10 – naravno. Ruski kredit – naravno biće realizovan. To garantujem. Da li će biti ovo što je gospodin Anđelković govorio, pruga Valjevo – Loznica, ili Koridor 10? Ako bude spremna dokumentacija, jer smo imali dosta muke sa ruskim kreditom, to moram da kažem, jer nismo imali spremnu dokumentaciju. Nema projekata. To je priprema.
Podvlačim, priprema je isto toliko važna koliko i sama realizacija tih projekata. Priprema nosi onoliko vremena koliko i realizacija. Ako planiramo da gradimo put pet godina i priprema traje pet godina.
Nažalost, svesno sam ušao sa Koridorom 10, severnim krakom, bez dovoljno priprema, nisam ni znao šta se dešavalo između 2000. i 2008. godine. Ipak, taj koridor smo završili, uz veliki napor, ali smo ga završili.
Zbog toga, zahvaljujem poslanicima što imaju razumevanja, a pozivam ih da sada kada bude zakon o železnici, upravo ovu diskusiju usmere u tom cilju. Nadam se da ću kao ministar saobraćaja izneti predlog kako vidim u kom vremenu šta od ovih projekata da može da se uradi. Sada imamo barem orijentaciju šta treba da radimo. Hvala.

Hvala najlepše.
Poštovani predsedniče i poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, imam čast kao i uvek da u ovom visokom domu progovorim nekoliko reči o ovim šest dokumenata.
Prvi je Predlog zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila. Prvi i najznačajniji razlog za donošenje Predloga zakona se ogleda u pojednostavljenju postupka upisa plovila, ukidanjem uloga sudova i prenošenje kompletnog postupka upisa u nadležnost lučkih kapetanija i Ministarstva saobraćaja, što je u skladu sa zahtevima reforme, uloge i zadatka pravosuđa.
Predlogom zakona su propisani uslovi pod kojima brodovi unutrašnje plovidbe, u vlasništvu domaćih brodara, mogu da steknu svojstvo rajskog plovila. Sticanjem navedenog svojstva automatski se proširuje mreža vodnih puteva, na kojima brod pod srpskom zastavom može da plovi.
Predlogom zakona izvršena je liberalizacija uslova za upis brodova u domaće upisnike, u skladu da zahtevima EU, u odnosu na slobodan upis, dok su uslovi za fakultativan upis maksimalno liberalizovani, uz poštovanje zahteva Međunarodne konvencije o pravu mora, zaposlenjem tzv. strane veze između broda i države čiju zastavu viju.
Drugi zakon, zakon o potvrđivanju konvencije Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, 2006. godine. Međunarodna organizacija rada, u daljem tekstu MOR, od osnivanja 1919. godine do danas, veliku pažnju posvećuje radnim odnosima pomoraca. Tome u prilog govori i činjenica da je do danas usvojeno 70 konvencija i preporuka, kojima se reguliše materija radnih, životnih i socijalnih uslova rada pomoraca.
Konvencija o radu pomoraca iz 2006. godine predstavlja konsolidaciju postojećih pravila i modernizaciju standarda koji su do danas bili predmet regulisanja u 68 različitih konvencija MOR, a Republika Srbija ratifikovala oko 28 ovih konvencija. Ratifikacijom o konvenciji MOR o radu pomoraca iz 2006. godine, Republika Srbija će ubuduće imati obavezu da izveštava samo o primeni ove konvencije, umesto o dosadašnjih 28 konvencija.
Zakon o potvrđivanju konvencije MOR o radu pomoraca iz 2006. godine je usvojila Narodna skupština 18. oktobra 2011. godine, "Službeni glasnik RS", međunarodni ugovori broj 8/11.
Treći je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja i Protokol iz 1996. godine o izmenama i dopunama Konvencije o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja. Konvencija o ograničenju odgovornosti za pomorska potraživanja usvojena je 1976. godine, a stupila je na snagu 1. decembra 1986. godine. Cilj ove konvencije bio je uspostavljanje većeg stepena međunarodne unifikacije u oblasti ograničenja odgovornosti brodovlasnika za pomorska potraživanja.
Ovom konvencijom utvrđene su visoke granice odgovornosti brodovlasnika, ali u meri koja omogućava da se iznosi odgovornosti osiguraju po prihvatljivoj premiji osiguranja. Takođe, uspostavljen je siguran kriterijum za gubitak prava na ograničenje. Konvencija iz 1976. godine izmenjena je u Protokolu iz 1996. godine. Protokol iz 1996. godine bilo je potrebno doneti zbog potreba podizanja granica odgovornosti za pomorska potraživanja, usled depresijacije vrednosti specijalnih prava vučenja u kojima se izražavaju granice odgovornosti brodovlasnika.
Takođe, Protokolom iz 1996. godine uspostavljen je jednostavniji postupak za povećanje visina iznosa odgovornosti. Protokol je stupio na snagu 2004. godine.
Sada dolaze dva sporazuma iz putničkog, odnosno kamionskog saobraćaja. Republika Letonija i Ukrajina su do sticanja nezavisnosti bile u sastavu SSSR. Drumski saobraćaj sa SSSR bio je uređen Sporazumom o međunarodnom drumskom saobraćaju, potpisanim u Moskvi 1970. godine, izmenjenim i dopunjenim 1985. godine. Ovim sporazumom je predviđeno da su u režimu dozvola linijski i vanlinijski prevoz putnika, osim dve vrste vanlinijskih prevoza, koji se obavljaju bez dozvole, u režimu dozvola je i prevoz stvari, osim u osam slučajeva prevoza stvari regulisanih ovim sporazumom, koji se obavljaju bez dozvole.
Šesti je Sporazum o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore. Sporazum o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore potpisan je 3. februara 2012. godine u Beogradu. Oblast vazdušnog saobraćaja između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore nije posebno ugovorno regulisan na bilateralnom nivou, obzirom da su obe države potpisnice multilateralnog Sporazuma o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazdušnog područja i da su isti ratifikovale i podnele instrumente ratifikacije depozitaru generalnom sekretaru Saveta Evrope Unije i to Republika Srbija 24. novembra 2009. godine, a Crna Gora 15. novembra 2007. godine.
Strane će obezbediti uslove da ministarstva nadležna za poslove odbrane i saobraćaja međusobno zaključe odgovarajuće akte kojima će se stvoriti i obezbediti uslovi za regulisanje koncepta fleksibilnog korišćenja pripadajućih vazdušnih prostora. Direktorat Civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Agencija za civilno vazduhoplovstvo Crne Gore treba da sačine procenu potreba i mogućnosti za formiranje zajedničkog nadzornog tela nad pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, podržavajući inicijativu za formiranje budućeg funkcionalnog bloka vazdušnog prostora i zajedničkih pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi na potpisivanje međunarodnih sporazuma regulisanih u inicijativi itd. Poštovani poslanici, hvala najlepše.

Kada sam branio zakon uvek sam imao praksu da saslušam mišljenje uvaženih koleginica i kolega poslanika pa da onda odgovaram. Međutim, gospođa Donka je toliko iscrpno obrazložila zakon, bolje nego ja, i svaku tačku i svaku stavku i sve što je rekla sem ovih razvojnih projekata što ću i da komentarišem ću da prihvatim.
Nisam toliko pametan da vam objašnjavam kako je svaki zakon dostupan ministru, ali zakon je prošao proceduru i očekivao sam da će u toj proceduri, da ne komentarišem gde jer svi znate kako zakoni idu kod nas, biti ovo iščišćeno, barem što se tiče teksta. No, već njene amandmane znam i mislim da će u konačnoj verziji zakon dobiti formu da bude razumljiv svima.
Jedna stvar koja je važna za zakon i za sve ovo što je gospođa Donka govorila, vodni saobraćaj nosi 7,8 ili 9% ukupnog saobraćaja u našoj zemlji. To je malo. U Evropi je to 15 do 30%, zavisi od konfiguracije terena tih zemalja i sposobnosti privrede da to prati. U železničkom saobraćaju je takođe mali procenat, 20%, iz objektivnih ili subjektivnih razloga, da u to ne ulazim. Drumski saobraćaj vuče najviše i to je ono što mora da bude politika ove Vlade i svake naredne vlade, da se taj odnos menja. Da se menja u korist vodnog i železničkog saobraćaja. Rasuti tereti moraju da idu na reku i železnicu i taj program smo i napravili.
Zašto do sada nismo to uradili? Zato što naše reke, Dunav, Tisa i Sava, da ne govorim o ostalim rekama i kanalima, nisu očišćene i prvi posao ranije Vlade u kojoj sam takođe bio je bio taj da pripremimo čišćenje Dunava, Save i Tise, i to smo počeli. Danas je na 82 mesta na Dunavu čistija reka Dunav. Po jednom povoljnom ugovoru vodi ga Vlada RS, gde smo na bazi izvađenih tereta, odnosno gvožđa itd, plaćeni radovi. Prema tome, neće koštati državu ništa a imaćemo očišćen plovni put. To je bio preduslov da možemo da razgovaramo dalje i o afirmaciji naših luka i stvaranju novih luka i o velikom interesu stranaca da u naše luke uđu.
Što se tiče elemenata vezanih za sam zakon vezano za pomorski saobraćaj, nemamo tu toliko iskustva, barem ovi ljudi mladi koji su te zakone radili, ali sigurno da ovaj stav koji se odnosi na liberalizaciju upisa stvara mogućnost i stranim brodovlasnicima da upišu svoje brodove u naše registre i da na taj način, ovo što ste rekli vezano za Slovačku, stvore uslove da i tu naša privreda živne i dobije barem neki dinar od tih elemenata.
Na kraju, idemo na razvojne projekte, da ne uzimam puno vremena. Naravno da kao čovek koji se bavi 40 godina razvojem znam šta znači razvoj. Najteži poslovi su oni koji se odnose na razvoj, da se razumemo. Čovek koji predlaže novu ideju onda mora da tu ideju obrazloži i građanima i organima vlasti. Kroz ta sam iskustva prošao i sa brzim prugama i sa koridorima i sa svim tim elementima i sami ste svedoci koliko kritike danas trpim jer do 2008. godine do mog ulaska u Vladu niko nije znao šta su koridori. Danas neki izjavljuju da su koridori i ranije tretirani. Nikada. Sada se koridori znaju i sada se ja kritikujem, iako se kritikujem, ali mi je drago da svi građani znaju da je Koridor 10 prioritet i on treba da bude prioritet, i to je naš ulazak u Evropu.
Ista stvar je i sa kanalom. Četrdeset godina sam u tim vodama. Stotinu godina se o tome razgovaralo. Ista stvar je i sa prugama. Danas opet neko pokušava da objasni kako to ne valja. To nije tačno. Svi ti razvojni projekti u fazi kada dođu u realizaciju moraju da budu definisani potpuno.
Kanal o kome govorite mora da bude definisan barem u obliku nekog projekta kada bude došlo do odlučivanja o tome da li ćemo u taj posao ući. Sada je faza pripreme i molim još jedanput, uvek koristim priliku da to kažem, u izradi tako velikih projekata dve su faze – priprema, koja sadrži ove osnovne elemente, dokumentaciju, pa idejne projekte, pa eksproprijaciju, pa obezbeđenje sredstava, i realizaciju projekta a onda počinje građenje. Ako se tako pristupi … Odnos mora da bude jedan na jedan kao u svetu. Ako gradite godinu dana, pripremajte godinu dana. Ako gradite pet godina, pripremajte pet godina i onda ćemo imati rezultate.
Moram da kažem primer Koridora 10. Svesno smo ušli bez pripreme u realizaciju projekta jer je to bilo značajno. Sa tim sam ponosan i dalje ističem. Kanal o kome govorite je u fazi pripreme i dajte da damo ljudima da pripreme projekat pa ćemo videti kada budemo o tome odlučivali. Studija će pokazati kolika je isplativost tog projekta. Hvala najlepše.

Evo kako čovek menja principe u trenutku. Dve divne dame su bolje shvatile zakon i pročitale zakon, nego ja. Zahvaljujem se gospođi Filipovski i gospođi Donki, ali nisam Donki odgovorio kada će biti završen Koridor.
Govorio sam o tome da kada počne faza građenja, kada se ugovore poslovi, tada možemo pratiti rokove u sat i u dan, a na Koridoru 10, sem Grdelice, svi su ugovoreni, sve deonice su ugovorene. Po tim ugovorima, koje imamo, početak 2015. godine je kraj Koridora 10. Dakle, završićemo 330 kilometara Koridora.
Svi poslovi na Koridoru 10, sve deonice su pred ugovaranjem, samo je jedna ostala. Samo Grdelica nije ugovorena i ona je najteža. Svi rokovi u tim ugovorima su vezani za kraj 2014. godine i početak 2015. godine. Ima 12 deonica. To su rokovi koje moramo pratiti. To su fiksni rokovi. Naravno, sigurno će biti probijanja tih rokova, ali to je normalno u građevinarstvu, ali time će se baviti neke druge službe.
Dakle, Koridor 10 će biti u mandatu ove Vlade, ako se ne bude nešto drugo dešavalo, mora da bude završen. Hvala.