Dozvolite mi da vas na početku ispravim, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica, tako se zove poslanički klub. Ovo mi nemojte računati u vreme diskusije.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije za koje verujem da pratite ovaj prenos, a naročito zbog vas koji gledate ovaj prenos dužan sam da kažem da je moje uverenje da na današnjoj sednici građani Srbije ne biraju predsednika Narodne skupštine. Građani Srbije ga biraju posredno preko narodnih poslanika, a u ovom slučaju čak ni to.
Da li možete da zamislite, da li ste ikada mogli da zamislite da ćete doći u situaciju, svi vi koji ste glasali za političke stranke koje sticajem okolnosti uglavnom sede sa moje leve strane, odnosno desne strane Narodne skupštine, da će imati zajednički predlog za izbor Slavice Đukić-Dejanović, bivšeg potpredsednika SPS na mestu predsednika Narodne skupštine? Ovo ne pričam zbog ličnosti gospođe Đukić-Dejanović, jer u to neću ulaziti, nego zbog toga što izbor predsednika Narodne skupštine u sebi krije izvesnu političku simboliku. Ni tu neću ići previše daleko i previše duboko. Ona se odnosi isključivo na dnevnu političku simboliku jer označava ono što u političkoj praksi znači formiranje skupštinske većine.
Dakle, sadašnja skupštinska većina očigledno je formirana na osnovu dva dana nekakvih konsultacija i pregovora koji su se vodili u okviru sadašnjeg formiranog bloka između Liste za Evropsku Srbiju, Socijalističke partije Srbije i njihovih partnera na njihovoj listi, u kojima nemamo pojma da li su uopšte ikakvi principi funkcionisanja te nove vlasti utvrđeni.
Zašto u to sumnjamo? Prosto zbog toga što su svi bili u prilici da prate tok izborne kampanje. U izbornoj kampanji političke stranke su izlagale svoje programske ciljeve, ono za šta će se zalagati u narednom periodu ukoliko budu bili u prilici da vrše vlast u Srbiji.
U toku te izborne kampanje moja politička stranka, naša DSS i Nova Srbija, naša lista zalagala se za četiri principa. Prvi princip je odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, drugi princip su bile evropske integracije, treći princip ekonomski oporavak društva i borba protiv siromaštva i četvrti borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Manje-više sve druge, veće političke stranke su iznosile slične principe u ovoj kampanji, pa bi se čovek pitao u čemu je onda razlika. Razlika je, dame i gospodo, dragi građani, u političkoj praksi, ne u onome što se govori, nego u onome što se čini.
Bez obzira na sličnost principa koji su se mogli čuti sa govornice onih političara koji su interpretirali stavove političkih stranaka tokom izborne kampanje, na osnovu samo jednog događaja bilo je dovoljno proceniti ko govori istinu, a ko ne, barem kada je reč o nečemu što DSS smatra suštinskim pitanjem za ovu državu, a to je odbrana integriteta same države.
Za nas je Srbija nešto što je prioritet. Za nas ne mogu biti prioriteti učlanjenje u razne međunarodne institucije ili evropske integracije, to je nešto što je potreba države, to je nešto za šta se traba boriti, ali ne može biti prioritet svih prioriteta.
Ako nemate državu koja ima svoj integritet, koja sa svojim integritetom u celini može da učestvuje u međunarodnim organizacijama, džaba vam članstvo u tim istim organizacijama. To je nešto oko čega mora postojati konsenzus u društvu, sa svim uvažavanjem onih koji misli drugačije. Iskreno sam se nadao da će oni koji misle drugačije ostati u bitnoj manjini u ovoj državi. Na osnovu tog uverenja i postojala je prethodna vlada koja je trajala nekih desetak meseci. Na kraju se utvrdilo da to nije moguće. Koji je to bio lakmus papir, koji je bio način da se proceni da li ono što pričamo odgovara političkoj praksi ili ne?
Vrlo prosto, to je bio jedan veliki izazov koji je za nas nastao tokom predizborne kampanje, a to je nuđenje potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je nešto čemu je DSS svih ovih godina težila i krvavi znoj smo prolili da bi došli u stadijum, u fazu da se jedan takav sporazum može uopšte potpisati.
Onog trenutka kada je sporazum bio parafiran u decembru 2007. godine, političke okolnosti, političke činjenice su bile takve da se on mogao parafirati, jer tada niko nije proglasio nezavisnost Kosova i Metohije, tada u tom trenutku ni jedna država EU nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije.
Onog trenutka kada je to bilo učinjeno pojedine odredbe tog sporazuma, koje kasnije valja interpretirati i primenjivati u praksi, naročito one koje se odnose na dobrosusedske odnose sa državama koje nas okružuju, jednostavno su nalagale izvesno pojašnjenje ili redefiniciju tog sporazuma, pre nego što bi se iko usudio da ga potpiše.
To je bio razlog zbog čega smo imali nove parlamentarne izbore, to je bio razlog zbog čega je došlo do ozbiljnog nesporazuma između DSS i DS, to je bio razlog zbog čega mi danas, a ne za tri godine, imamo konstitutivnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
Tokom izborne kampanje DSS i NS, naročito nakon te kampanje, tokom kampanje smo izlagali svoj program i obeležavali razlike, a nakon izborne kampanje pokušali smo da napravimo dogovor sa onim političkim strankama o formiranju izvršne vlasti u Srbiji, odgovorne nacionalne vlade, koja će minimalno zaštititi jedan prevashodan interes, a to je interes održanja države, integriteta i suvereniteta države.
I sve razlike koje postoje između političkih stranaka, koje postoje objektivno između DS i DSS, SRS i DSS i NS, SPS, DSS i NS, bi da je sreće valjalo da ustuknu pred tom okolnošću. Mi smo nakon izbora bili u prilici da samo sa dve političke liste pregovaramo o formiranju nove vlade zbog toga što smo mogli da pronađemo, činilo nam se u tom trenutku, sporazum oko ovog pitanja.
Sve je to naravno propalo iz prostog razloga što jedna od tih lista, lista koju predvodi SPS, jednostavno je promenila svoju politiku, promenila je politiku u onom delu u kome je vrlo jasno tu politiku predočavala tokom izborne kampanje građanima, bar kada je reč o najosnovnijem i najvažnijem pitanju, a to je zaštita teritorijalnog integriteta države.
Dana 29. aprila kada je potpisan od strane DS, a u ime države Srbije navodno, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, predsednik SPS Ivica Dačić je, parafraziram jer nemam tekst kod sebe, dao izjavu koja sadrži sledeću konstataciju - da niko nema pravo u Srbiji u tom trenutku da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer bi potpisivanje tog sporazuma značilo implicitno priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Samo par meseci nakon toga ta politička stranka, odnosno njen predsednik sklapa sporazum sa DS, na bazi čega mi to ne znamo. Kada je SRS, DSS i NS pregovarala sa listom koju predvodi SPS mi smo javno izlagali principe na kojima bi formirali novu vladu, koja podrazumeva i druge kompromise oko vrlo važnih političkih razlika koje postoje između ovih stranaka, a samo radi zaštite jednog, prvog i osnovnog principa.
Tada smo o tome javno govorili, a mi sada uopšte ne znamo o čemu se radi. Čitamo po novinama da postoji podela nekih resora, ko će šta preuzeti, što nas navodi na pomisao da, za razliku od onoga što smo mi razgovarali javno, ovde je bilo nešto sve vreme tajno i to pre svega politička trgovina u najbanalnijem smislu te reči.
Jer kada je reč o zaštiti državnih principa, od toga ovde ne vidim ništa. Jedino što mogu da primetim, što je možda bilo tajno, a nije bilo rečeno javno ili se javno naslućivalo na osnovu izjava pojedinih funkcionera DS ili nastupa predsednika DS Borisa Tadića, nažalost predsednika države u ovom trenutku, da je očigledno namera ove novostvorene koalicije zapravo zaštita Misije Euleksa u Srbiji.
Zaštita Misije Euleksa u Srbiji je zapravo ono što je okosnica formiranja ove nove vlade. Zaštita Misije Euleksa, namerno upotrebljavam izraz zaštita Misije Euleksa, jer je to nešto što je conditio sine qua non konačnog rešenja za nezavisno KiM, jer je Euleks i odluka o Euleksu ima samo jedno značenje, po papirima na osnovu kojih se može pročitati kako je doneto u Evropskoj komisiji, Misija Euleksa znači samo jedno - podrška primeni Ahtisarijevog plana na teritoriji Srbije, tj. dela Srbije koji se zove Kosovo i Metohija, radi stvaranja prve NATO države u istoriji. To je dakle istorijska uloga ove koalicije.
Možda to neko ne želi javno da prizna ili ne može, možda to neko i ne razume, ali to je ono što će se dešavati u političkoj praksi u budućnosti - živi bili pa videli.
Kada je reč o načinu na koji je sazvana ova sednica, o čemu smo već do sada pričali, način na koji je sazvana ova sednica najbolje govori o tome kakve su vaše namere. Da je ova sednica sazvana na jedan pristojan način, jer nikakvi ustavni rokovi ili zakonski rokovi nisu nikoga pritiskali da to mora biti završeno od srede do nedelje, onda bi verovatno morali sebe da dovedete u situaciju da objasnite ove stvari, da razjasnite ova pitanja koja su ovde postavljena i da vidimo zbog čega i kako je moguće da u istoj koaliciji sede oni koji su tražili međusobnu zabranu rada političkih stranaka.
Dovoljno je samo navesti Nenada Čanka, koji je tražio više puta zabranu najmanje dve političke stranke u Srbiji - to je SRS i SPS. Da vidimo kako je moguće da s tim istim Nenadom Čankom sarađuju u okviru iste koalicije Ivica Dačić, koji je tražio zabranu Čankove stranke. Istini za volju, pominjao sam to kao mogućnost svojevremeno, a to i dalje mislim.
Kako je moguće da predsednik DS primećuje da je došlo vreme kada se može potpuno neometano, bez ikakvih kompleksa i problema, sarađivati sa SPS, koja je do pre neki mesec bila apsolutno zabranjena politička stranka sa DS? Kako je to moguće, da li to neko može da objasni građanima Srbije?
Nemojte misliti da brinem zbog toga što ste vi prevarili vaše birače? Nemam tu vrstu brige, meni to odgovara i slobodno to činite. Zato što kada ljudi budu osetili i videli šta ste im učinili staviće prst na čelo i razmisliće o tome kome će dati poverenje na sledećim izborima kada budu bili. To je u redu, ali mi je tih ljudi iskreno žao, zato što nemamo pravo da se iživljavamo nad njihovim sudbinama, nad njihovim životima, i da će makar 10 minuta njihovog vremena koje će upotrebiti da stanu na biračka mesta, čak i ako ne razmišljaju o politici cele godine, biti zloupotrebljeno na ovaj način - to nema niko pravo da radi.
Ono za šta smo se mi zalagali u izbornoj kampanji jeste ono na čemu smo radili i posle izborne kampanje i to je ono čemu smo stremili.
Kada je reč o međusobnoj saradnji političkih stranaka u Srbiji, nemojte da mislite da sam ovim što sam do sada izneo rekao da je ta saradnja nemoguća. Ono je potrebno i za mene nema nelegitimne političke stranke u Srbiji. Za mene su sve političke stranke u Srbiji legitimne, jer tu legitimnost daju građani, i dok se ponašaju i rade političke stranke u skladu sa Ustavom i zakonima ove države, one imaju pravo da postoje i ne postoje tzv. zabranjene političke stranke.
Problem je, na osnovu kojih principa se formira vladajuća većina u Srbiji? To je ono što je problem. Mi smo naše principe, onih par koje smo izneli, izneli javno, javno smo ih branili, svesni činjenice sa kojim političkim strankama ulazimo u koaliciju, svesni činjenice prošlosti tih političkih stranaka, svesni činjenice šta je ko od njih radio.
Kada je ovde konkretno reč o SPS, SPS je u ranijem sazivu podržavala manjinsku Vladu DSS i G17 plus i nekih naših partnera. Ruka koja nam je pružena od strane SPS u tom trenutku je bila prihvaćena, jer je to bilo u tom trenutku za državni interes jedino moguće i mi smo tada od jedinih reči hvale za SPS izneli samo to - da je dobro što se ponašaju u skladu sa principom zaštite državnih interesa i to je sve.
Nikada DSS nije iznosila okolnosti ili lamente nad onima koji nažalost danas s nama više nisu, izražavajući zajednički bol i slične druge stvari. Nikada DSS nije hvalila SPS, iznosila hvalospeve o toj političkoj stranci, kako se usudio predsednik DS, nažalost predsednik države Boris Tadić, kada je reč o SPS ovih dana, e ne bi li opravdao tu koaliciju, koja je bila pre tri meseca bila nemoguća.
Kako je to nemoguće?
Kako je to moguće, sem ukoliko neki drugi interes nije povezao sve vas, moja draga svetla na semaforu, da bi se zaštitila Misija Euleksa u Srbiji, razorio integritet ove države, nažalost, i da bi se završili neki drugi poslovi?
Ne verujem, sem rukovodstva ovih političkih stranaka, da je bilo ko u širem članstvu ovih političkih stranaka naročito oduševljen ovim što je urađeno, a još manje verujem da je ono što se sada radi nešto što će produkovati dobro za građane Srbije.
Nažalost, ovo moram da kažem, vladu ćete vrlo brzo formirati, i to će biti za neki dan i opozicija na to ne može uticati, jer je opozicija tu da bude u manjini, svaki dan do formiranja vlade - to je poslednji srećan dan za državu Srbiju, dok se ta vlada koju vi budete formirali jednog dana ne promeni.
To je nešto o čemu sada može da se govori.
Kada budemo govorili o predlogu predsednika Srbije za mandatara i kada ova semafor koalicija bude sutradan konačno formirana preko izvršne vlasti, u toku te sednice koja će nadam se biti naredne nedelje, u jednoj normalnoj atmosferi radnog dana, a ne hajdučki preko vikenda, onda ćemo govoriti detaljnije o ovim razlikama.
Govorićemo detaljnije o ovome kako je moguće da u istim klupama sede oni koji jedni druge optužuju za politička ubistva, koja po nekima i do dan-danas nisu razrešena? Kako je moguće da jedan sudski proces koji je trajao, za nešto što se zvalo političko ubistvo, tako naglo bude završen baš u oči formiranja same vlade sa SPS itd. To su neka pitanja koja su vrlo interesantna.
Kada smo mi pregovarali o formiranju izvršne vlasti, kada je DSS imala ulogu u ovoj državi vođenja izvršne vlasti u zemlji, mi smo to radili i isključivo se bazirali na nekim principima, bez ikakvih emotivnih, plačnih istupa sažaljenja ili sabratskih odnosa sa političkim partijama s kojima radimo. To smo radili isključivo da bismo odbranili određene interese i svaku saradnju koja je tada postojala tumačili smo u tom kontekstu.
Ništa drugo ne mogu da kažem nego svaka čast vama, svaki problem građanima Srbije koji su danas ovo dočekali, ali se nadam da ćemo dočekati i mi onaj trenutak i onaj dan kada će se ovaj cirkus koji vi pravite promeniti jednom stabilnom nacionalno odgovornom državnom vlašću.
Nažalost, proteći će neki period kada će se naneti dosta štete samoj državi Srbiji, ali je srećna okolnost za nas, koji u ime građana Srbije, onoliko koliko su nam dali legitimitet, pokušavamo da interpretiramo njihove stavove i volju, svaka sreća po nas - makar mi nećemo biti neposredno odgovorni za ono što nam naredni period, nažalost donosi. Hvala vam.