Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, Predlog zakona o Fondu za razvoj, predviđa da briše tačku 6. u članu 2. koja kaže da je cilj Fonda da podstiče razvoj infrastrukture, uz obrazloženje da se uglavnom, kada se o infrastrukturnim projektima radi, skupim i velikim projektima i da Fond nema dovoljno para da prati te projekte. Naravno, isto tako uz obrazloženje da bi infrastrukturni projekti trebalo uglavnom, pogotovo oni veći, da se oslanjaju na resorna ministarstva ili na javna preduzeća u vezi sa projektima koji su iz njihove nadležnosti.
DSS smatra da ova tačka ovog člana treba da ostane i da i dalje stoji da je jedan od ciljeva Fonda za razvoj – podsticanje razvoja infrastrukture.
Zašto to kažemo? Zato što bez razvijene infrastrukture prosto ne možemo da postignemo ciljeve, pogotovo one na koje pre svega Fond podvlači, a to je podsticanje ravnomerno ragionalnog razvoja i to posebno onih nerazvijenih područja, podsticanja poslovanja pravnih lica i preduzetnika, i da istaknem samo još nešto, podsticanje zaposlenih.
Koliko je važno bez svega ovoga što je temelj ekonomskog i privrednog razvoja u Srbiji, bez razvijene infrastrukture, puteva, gasovoda, telekomunikacija, elektroenergetskih objekata, vodovoda, nema ni novih investitora, nema ni novih radnih mesta, nema ni ekonomskog razvoja.
Koliko su infrastrukturni projekti važni, govori i podatak da je uglavnom 80% lokalnih samouprava unazad pet ili šest godina, sve svoje kapacitete usmerio da infrastrukturno opremi neke nove industrijske zone, ne bi li na taj način privukao nove investitore, domaće ili strane, svejedno i ne bi li svakako na taj način, a već sam rekla, pospešio ekonomski razvoj.
DSS iz ovih razloga smatra da ovaj član treba da ostane. Kada sam već kod funkcionisanja Fonda za razvoj, ja ću iskoristiti vreme ovlašćenog predstavnika i istaći samo neke primedbe koje su mi dali kada je trebalo da se govori o Fondu za razvoj, baš privrednici iz opštine iz koje ja dolazim.
Prosto je u interesu da se i to kaže. Trebalo bi, kako privrednici kažu, da se isključi iz programa Fonda za razvoj, državna preduzeća i njih treba finansirati iz nekih drugih izvora finansiranja. Trebalo bi izjednačiti uslove kreditiranja za preduzetnike i preduzeća i limitirati iznos kredita prema bonitetu firme, a ne prema obliku organizovanja tog pravnog lica.
Dalje, limitirati period odobravanja kredita na mesec dana. Danas imamo situaciju da su krediti, odnosno zahtevi za kredite koji su podneti u maju ili junu mesecu, još uvek nisu odobreni, čak imam i podatak, a ja hoću da me gospodin ministar demantuje ako nije istina, da od 21. maja nije ni zasedao upravni odbor koji je sada u v.d. stanju, niti odobravao nove kredite, tako da imamo preduzetnike i pravna lica koja čekaju osam ili devet meseci da im se kredit odobri.
Dalje, uvek veću podršku za nerazvijena područja i tu dati stimulativnu kamatu, jer bez razvijene infrastrukture, pogotovo u nerazvijenim područjima, nećemo imati ni pravna lica, ni preduzetnike koji će aplicirati za ove kredite.
Bojim se da će dobar deo ovih sredstava Fonda ponovo otići kod pravnih lica i preduzetnika iz već razvijenih područja, tako da bi ta razvijena područja možda trebalo malo kamatom destimulisati, a nerazvijena stimulisati.
Dalje, za one firme koje ne mogu da obezbede hipoteku, prosto je predlog privrednika, zbog raznoraznih administrativnih razloga da se omogući garancija kod Garancijskog fonda, na osnovu boniteta, pa između ostalog, da se uzme ugovor sa stranim kupcem koji jasno određuje i vidi se u kom cilju će ići poslovanje, uzeti poslovanje unazad nekoliko godina, sve one finansijske izveštaje koji govore kako je preduzeće poslovalo.
Sledeća primedba bi bila, ili sugestija, da se u potpunosti prihvate procene veštaka koje je fond ovlastio, kada su u pitanju neke bitne procene za odobravanje određenih kredita. Pre svake sednice upravnog odbora bi trebalo, jer uglavnom privrednici kažu da nisu obavešteni o rokovima za predaju zahteva pred tu sednicu, a rezultate konkursa ko je dobio kredit, a ko nije dobio kredit, privrednici kažu da više nigde ne mogu da vide i čak šta više istakli su mi, ne zato što sam ja iz DSS, da je jedino u vreme Vlade Vojislava Koštunice postojao izveštaj jasan, transparentan ko je dobio kredit iz Fonda, ko nije dobio, iz kojih razloga nije dobio.
Unazad, tako kažu, pet ili šest godina ne postoji jasan izveštaj, transparentan ko je dobio kredit, ko nije, zašto nije, pa se prosto javlja sumnja da li je u stvari sve to regularno i da li postoje razlozi koji ne treba da se znaju i vide i da možda neke firme dobijaju kredite, a nisu ispunile sve uslove.
Na kraju, pošto je dosta sada sertifikovanih konsultantskih agencija, a koje rade i sarađuju sa Fondom za razvoj, predlog je da se unificira postupak kod predaje dokumentacije za aplikaciju kredita, jer sve te agencije koje su sertifikovane, nalaze se na spisu agencija za regionalni razvoj, pa kako Fond prihvata i veštake koji su sa tog spiska, prosto je njihova sugestija da se i ove konsultantske agencije uključe u ovaj rad i da mogu da na unificirani način apliciraju u ime privrednih preduzetnika kod Fonda za razvoj. Toliko i hvala vam.