Zahvaljujem. Reklamiram povredu člana 151. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Ovaj poslovnik predviđa proceduru sednice i ima opšte delove koji se odnose na sve zakone, ali ima poseban segment koji se odnosi na budžet, gde se između ostalog kaže da se za budžet može glasati u bilo kom trenutku. Taj isti član kaže da pre otvaranja pretresa Skupština mora da dobije izveštaj Odbora za finansije. Neki drugi član kaže da za neke druge zakone, to je član 139, to i ne mora da bude, jer ako odbori ne dostave mišljenje, član 139. poslednji stav 5, onda može da se raspravlja i bez toga.

Međutim, u posebnom poglavlju koje važi samo za proceduru donošenja budžeta eksplicitno se kaže da pre otvaranja pretresa Odbor za finansije mora Skupštini da dostavi svoj izveštaj i ne ostavlja se nikakva praznina i mogućnost da se raspravlja bez tog izveštaja. Administrativni odbor, odnosno Zakonodavni odbor, izvinjavam se, kojim predsedava gospodin Ratković, zasedao je, dostavio svoj izveštaj. Molim da se zakaže sednica Odbora da bismo stvorili uslove za nastavak rada sednice. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća. Javljam se po čl. 225. i 226, da bih dobio informaciju.
Ustav Republike Srbije, to svi ovde znamo, definiše nespojivost funkcija i da bi neko bio izabran za ministra, on mora da podnese ostavku kao narodni poslanik. To se obično dešava. Bilo je takvih slučajeva i prilikom izbora prethodne dve vlade, da se obavi glasanje, a ministar se postaje činom podnošenja zakletve. U tom međuperiodu su poslanici koji su tu bili, koji su izabrani za ministra, podnosili zakletvu.
Moje pitanje je sledeće. Danas smo izabrali tri člana Saveta Narodne banke. Član 28. Zakona o Narodnoj banci kaže da članovi Saveta ne mogu da budu poslanici i ne mogu da budu funkcioneri političkih stranaka. Jedan od izabranih članova Saveta je poslanik ispred jedne političke organizacije. Da li je on podneo ostavku i u kom trenutku? Hvala.

Mislio sam da su narodni poslanici u Skupštini Srbije pročitali biografiju i da znaju o kome se radi. Reč je o poslaniku, gospodinu Vunjaku, pošto je poslanik i u Skupštini Vojvodine, mislim. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Sugerisao sam da reklamiram povredu Poslovnika pre nego što je bilo glasanje, iz prostog razloga što je povređen član 83. Molim vas da ubuduće date reč pre nego što pristupimo glasanju.
Član 83. Poslovnika kaže da svi akti moraju da budu u skladu s Ustavom i ovim poslovnikom. Tačka 1. je izbor članova Saveta Narodne banke.
Doneli smo novi ustav Republike Srbije i u članu 105. Ustava Republike Srbije kaže se da Skupština bira Savet guvernera Narodne banke. Prema novom ustavu Republike Srbije, više ne postoji Savet Narodne banke, nego se to telo zove Savet guvernera.
Pre godinu dana, kada smo raspravljali na ovu istu temu, mi smo pripremali zakon koji je predvideo da se izmeni Zakon o Narodnoj banci koji predviđa da se to telo drugačije zove.
Danas na dnevnom redu imamo izbor članova nepostojećeg organa. Tu je direktno prekršen Ustav. S druge strane, kada pogledate postojeći zakon, članom 92. Zakona o Narodnoj banci predviđeno je, u stavu 3, da se pet članova Saveta, predsednik i četiri člana, biraju na jednu, dve, tri, četiri i pet godina. Stavom 4. se kaže – u slučaju prestanka mandata, novi član se bira do kraja mandata člana kome je prestao mandat.
Ideja je više nego jasna iz ova dva stava. Prvi član je izabran na godinu dana, drugi na dve, tri, četiri, pet, i njihovi mandati prestaju 2005, 2006, 2007. i 2008. godine i Narodna skupština svake godine bira po jednog člana Saveta.
Sada je predloženo da se izmene dva člana, da se izaberu dva člana Saveta kojima mandat traje pet godina, što znači da će biti prekršen član 92. Zakona o Narodnoj banci, jer, jedne godine ćemo imati izbor dva člana, a ne – svake godine po jedan.
Zbog ovoga smatram da ova tačka ne treba da bude sastavni deo dnevnog reda, jer su prekršeni, s jedne strane, Ustav, s druge strane, Zakon o Narodnoj banci. Tačka treba da bude povučena i usklađena s jednim, odnosno drugim aktom.
Molim da se predsednik Narodne skupštine izjasni o ovom predlogu, pošto je, istovremeno, i predsednik Odbora za ustavna pitanja i da nakon toga vidimo šta ćemo dalje. Hvala.

Gospođo predsednice, uvažene kolege potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, dame i gospodo kandidati za ministre u Vladi Republike Srbije, počeću onim čime je gospodin Cvetković završio svoj ekspoze, odnosno programom vlade koja će danas biti izabrana zato što postoji skupštinska većina.
Gospodin Cvetković je na kraju, govoreći o rezultatima i uspešnosti vlade i oceni onoga što će ova vlada uraditi, rekao - taj sud treba dati na osnovu činjenica, a ne na osnovu predubeđenja. Tu se a njim potpuno slažem. Kada govorimo o programu ove vlade treba da govorimo o činjenicama i treba da govorimo o onome što je gospodin Cvetković istakao u svom ekspozeu.
Slažem se s gospodinom Bajatovićem kada je rekao (neće biti osnova za repliku) da ekspoze nije mesto kada može da se govori baš o svakom segmentu delovanja vlade, baš o svim elementima, ali sigurno ekspoze ukazuje na pravce prioriteta, na one ključne stvari koje vlada ima nameru da uradi i sa čime moraju da budu upoznati narodni poslanici i svi građani Srbije.
Istakli ste šest ključnih elemenata i na prvom mestu su evropske integracije. Kažete da će krajem ove godine i početkom naredne Srbija dobiti status kandidata, a na kraju mandata ove vlade Srbija će u potpunosti biti spremna za članstvo u Evropskoj uniji.
Sporazum o ratifikaciji i pridruživanju još uvek nije ratifikovan u Skupštini Srbije. Ako pažljivo pogledate Sporazum o ratifikaciji i pridruživanju, znate koji su to koraci, ratifikacija u našoj skupštini, u svim skupštinama članicama, Evropska komisija donosi brojne odluke i tek onda kreću pregovori.
Taj sporazum kaže da u najvažnijim oblastima u kojima treba Srbija da se razvija i koje treba da pomognu ostvarenju i boljem životu i svim ključnim stvarima predviđaju period prilagođavanja od šest godina. Vi kažete, pod uslovom da vam vlada traje pun mandat, za četiri godine biti ispunjeni svi uslovi.
Da li to znači da se u oblasti privrede neke od tih stvari menjaju? Da li to znači da se taj sporazum menja, pa on nije baš ovakav kakav jeste ili to znači nešto drugo? Mislim da je za privredu i za sve one koje to interesuje izuzetno važno da se da odgovor na ova pitanja.
Napravili ste vezu između dve važne stvari - između jačanja ekonomije i jačanja socijalne odgovornosti vlade. Tu ste potpuno u pravu, i nema socijalno odgovorne vlade i nema rešavanja socijalnih problema bez jačanja ekonomije.
Predviđate rast zaposlenosti, rast privredne aktivnosti, povećanje standarda građana, ravnomerni regionalni razvoj. Predviđate rast bruto društvenog proizvoda konstantno i minimum 7% godišnje i 200 hiljada novih radnih mesta. Interesantno je uočiti, kažete da je stopa nezaposlenosti 18,1%, a Republički zavod za razvoj, zvanično glasilo Vlade Republike Srbije, u svom glasilu kaže da je stopa nezaposlenosti 28,4% , pa je sada pitanje koji od dva broja je tačan, da bismo imali bazu za sve ono što sledi.
Što se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, kao i kod ovih drugih stvari, predviđaju se određene mere. Nema tu jasnih naznaka, ali je za pohvalu to što kažete da će se razmotriti i razmeštanje državnih institucija. Nema rešavanja ravnomernog regionalnog razvoja bez razmeštanja i dislociranja institucija iz glavnih centara u manja mesta i tu ne treba to razmotriti - već to treba i uraditi.
Nažalost, za mnoge bitne stvari nema nikakvih konkretnih mera koje će to uraditi. S pravom ističete da je poljoprivreda izuzetno važna za našu zemlju. Tu ste predložili gospodina Dragina, koji već ima iskustvo i kažu da je prilično dobro radio dok je bio u Izvršnom veću Vojvodine zamenik sekretara.
Pored industrije, poljoprivreda takođe predstavlja značajnu privrednu granu za Srbiju, pa je zbog toga važno definisati adekvatnu agrarnu politiku, treba da da odgovor na potrebu unapređenja stanja u ovoj oblasti. Apsolutno se slažem, i ovo postoji u svim programima svih stranaka u Srbiji i verovatno u svim programima svih stranaka u zemljama koje interesuje poljoprivreda, ali ovo teško da može da pomogne da se razvije poljoprivreda i teško da može nama da da naznake u kom pravcu će se poljoprivreda razvijati.
Planirate povećanje konkurentnosti privrede i to je odlična stvar. U nekim oblastima, u nekim sektorima, naša privreda biće lider u svetu - odlično i tu nema, naravno, poslanika koji ne može i ne treba da pozdravi to da će naša privreda u nekim oblastima biti lider u svetu. Samo nam recite na koje oblasti ste konkretno mislili i kojim merama ćemo to omogućiti da te grane budu lideri sveta?
Interesantno, ali u ekspozeu nema nijedne reči o poreskoj politici. Slučajno ili namerno, morali smo analize da pravimo iz predizbornih obećanja. Da li ostajete pri tome da se stopa poreza na zarade smanjuje sa 12 na 10%, da se porez na promet nekretnina smanjuje sa 2,5 na 1%, da se smanjuju carine i akcize?
Još uvek niste izabrani, pa ste još uvek ministar finansija u tehničkoj Vladi. Vaš zamenik, gospodin Guzijan kaže - da smanjenja poreza koja su obavljena u narednom periodu nisu dala odgovarajuće pozitivne efekte, da su trajno smanjila prihode budžeta i da su dala potpuno suprotne efekte od onih koji su očekivani. To je objavio "Blic", nemam tačan datum, ali poziva se na konkretnu izjavu gospodina Guzijana. Interesantno je dati odgovor i na to pitanje.
Najavljeno je povećanje socijalnih davanja, socijalne sigurnosti seoskih domaćinstava, nove investicije, pruge, putevi, mostovi, apsolutno je sve za pohvalu. Pitanje je samo kako će biti izbalansirana ta prihodna i rashodna strana budžeta - jedino na to nemamo odgovor.
Pozivam se na vašu izjavu od pre mesec ili dva, gde kažete da će do kraja godine u budžetu nedostajati 440 miliona evra. Usklađivanje penzija, koje je inače zakonska obaveza, zahteva još dodatnih sredstava, pa je vrlo interesantno da nam kažete kako ćete te dve strane da uravnotežite?
Nijednom rečju niste pomenuli spoljni dug koji je u ovom trenutku 27,5 milijardi dolara. Da li ćemo biti u stanju da ga servisiramo i kako sa svim ovim novim investicijama, socijalnim davanjima, kako će se to dovesti u ravnotežu?
Nijednom rečju niste komentarisali skok cena hrane i skok cene energenata i kako će se Srbija organizovati u periodu koji dolazi? Kao što kaže gospodin Bajatović, nema vremena da se u ekspozeu govori o svim segmentima, ali je vrlo interesantno da se nijednom rečju ne pominje turizam. Svi govore da je turizam jedna od razvojnih šansi Srbije. Pažljivo sam pročitao, nijednog slova o turizmu nema.
Nema telekomunikacija, nema prosvete, osim rečju da će se unaprediti obrazovanje. Nema gospodina Milosavljevića, ali ni jedne jedine reči nema o zdravstvu, samo se pominje na jednom mestu - da će biti obezbeđeno besplatno zdravstvo. Nema rudarstva i energetike, zaštite životne sredine, nema NIP-a, nema planiranja i izgradnje. Osnovno je pitanje zašto tih oblasti, čak ni u naznakama, nema u ekspozeu? Hvala.

Hvala, gospodine Dačiću.
Saglasno članu 85. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, danas ćemo raditi do završetka ove tačke dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba LDP-a.
Izvolite.

Hvala. Reč ima Suzana Grubješić, šef poslaničkog kluba G17 plus. Izvolite.

Reč ima Pastor Balint, šef poslaničkog kluba manjina. Izvolite.       

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 118 narodnih poslanika.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Riza Halimi.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVATIZACIJI (pojedinosti)
Nastavlja se povodom amandmana na član 16. koji je podneo narodni poslanik Željko Vasiljević.
Pre toga, po Poslovniku, narodni poslanik Vlado Sekulić.

Vaše pitanje ćemo odmah uputiti ministru Popoviću i direktoru EPS i dobićete odgovor.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Željko Vasiljević.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević.

Hvala, gospodine Vasiljeviću.
Reč ima po Poslovniku narodni poslanik Pastor Balint, a zatim narodni poslanik Laslo Varga. Narodni poslanik Rajko Baralić se javio po amandmanu.

Kao što ste rekli, danas će Skupština raditi do 15,00 časova, a ovo ćemo preneti predsedniku Narodne skupštine i do 15,00 časova će svi poslanici dobiti informaciju o toku sutrašnjeg radnog dana. Gospodine Varga, izvolite. Samo vas molim da citirate na koji član Poslovnika se pozivate.

Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.

Po Poslovniku, narodni poslanik Dragan Todorović, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Hvala, gospodine Todoroviću. Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.
Predsednik parlamenta pre podne danas nije u Skupštini. Informisaću ga o ovome.
Samo da ne bude zabune, u medijima , gospodine Todoroviću, sednica je najavljena za 28. Izvolite.