Zahvaljujem, gospođo predsednice, kolege narodni poslanici, gospođo ministarka, izuzetno važan set zakona je na dnevnom redu. Osim predlagača, kažete, vezani su za prirodu, ne vidim baš razlog da samo u jednoj raspravi govorimo o tako važnim temama. Kao što je već kolega Jovanović istakao, značaj privredne komore, ali i značaj regionalnog razvoja apsolutno zaslužuju da im se u ovoj sali posveti dovoljno duga rasprava.
U načelu i u pojedinostima ćemo govoriti o svakom od ova tri zakona.
(Isključen mikrofon.)
(Predsednik: Morate ponovo da se prijavite, molim vas.)
Ne bih rekao ništa loše za Vladu, ne morate da mi oduzmete reč.
(Predsednik: Nije bilo tendenciozno.)
Gospođa Kalanović nam je istakla značaj Fonda za razvoj i mi to apsolutno podržavamo. Osnovni ciljevi donošenja tog zakona i osnovni ciljevi zbog kojih je taj fond napravljen jesu podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, podsticanje konkurentnosti i likvidnosti i podsticanje zapošljavanja. U uslovima krize, a Vlada konačno priznaje da je kriza ipak zahvatila i Srbiju, značaj ovog fonda je tim pre veći i značajniji.
Kakve su regionalne razlike i šta je sve sa do sada preduzetim merama dalo takve rezultate? Beograd i Novi Sad se značajno odvajaju u odnosu na drugi deo Srbije, odnosno slučaj Novog Sada i Vojvodine. Beograd iz godine u godinu i pored svih ovih mera preuzima sve značajniji deo u ekonomiji Srbije, a Novi Sad u ekonomiji Vojvodine. Kada pogledamo statističke podatke, učešće Beograda u društvenom proizvodu Srbije je u poslednjih 20 godina povećan sa 24, 9% od 1989. godine na 34% u 2005. godini. Udeo Novog Sada u društvenom proizvodu je sa 4,6% otišao na 8,4%. Čitav drugi deo Srbije stagnira, a Beograd i Novi Sad beleže značajan rast. Broj zaposlenih je u Srbiji smanjen za 77.000, a pri tom je u Beogradu i Novom Sadu povećan broj zaposlenih.
Prema tome, sve ove mere i kada o njima govorimo treba da imamo i ovakve stvari na umu. Iako je u Beogradu i u Srbiji smanjen broj stanovnika, samo 10 opština u Srbiji beleži porast broja stanovnika, i to pre svega Beograd i Novi Sad. To ima logično objašnjenje.
Javni i privatni monopoli koji su koncentrisani u Beogradu i Novom Sadu, mnogo više nego mere koje može da obezbedi neki fond za razvoj, utiču na to da se koncentracija sprovodi na dva grada.
Kada pogledamo podatke o primanjima, Beograd i Novi Sad zajedno učestvuju sa 25% ukupnog stanovništva Srbije, a 50% svih isplaćenih zarada je u ta dva grada. Odnos Novog Sada i najsiromašnije opštine Vojvodine, a to je Opovo koje ima najmanju zaradu po glavi stanovnika, jeste 13 prema jedan. Beograd ima 60% veći fond zarada nego ostatak Srbije.
Kada se uzme u obzir broj stanovnika, prosečna zarada u Beogradu je tri puta veća nego prosečna zarada u Srbiji.
Kako to izgleda u apsolutnim iznosima? Dohodak, odnosno zarada po glavi stanovnika u Beogradu je 14.500, a u Topličkom okrugu je 2.900, u Opovu je 1.200, u Ražnju 1.500, u Malom Crniću 1.600.
To su posledice koje moramo da lečimo i formiranjem samo jednog ovakvog fonda neće samo po sebi rešiti nijedan problem.
Druga stvar koju ste posebno istakli je likvidnost. To je gorući problem privrede i tom problemu se moramo, pre svega, ozbiljno posvetiti. U Skupštini se odbija da se o tome razgovara, a predložene mere ne daju apsolutno nikakve rezultate.
Sa druge strane, ko je najveći neplatiša u Srbiji? Najveći neplatiša je država i dokle god budemo insistirali na odgovornosti svih subjekata i pojedinačnog građanina, a dok god se država ponaša tako kako se ponaša u Srbiji će postojati problem.
Drugi problem je rešavanje broja nezaposlenih. Nezaposlenost iz meseca u mesec raste i moraju se preduzeti aktivne mere da bi se i taj problem rešavao.
Ovde pričamo samo o posledicama. Apsolutno ništa ne govorimo o uzrocima i apsolutno ništa ne preduzimamo da rešavamo i neutrališemo te uzroke. Kao što ste videli iz ovih podataka, pored svih preduzetih mera, razlike ne da se smanjuju nego se iz godine u godinu povećavaju. Moram da pohvalim obrazloženje, obavešteni smo da je ovo pisao ministar Dinkić, a ne vi, ali vi ste ovde predstavnik Vlade, pa prihvatite pohvale u ime Vlade.
Moram da pohvalim način na koji je napisano obrazloženje. Ovde imam izuzetno puno vrlo korisnih informacija.
– Jedan od razloga zašto se ova dva fonda spajaju jeste zato što je bila otežana koordinacija u radu te dve državne institucije.
– Drugi razlog je što se značajno smanjuju troškovi.
Zanima me kako u Vladi postoji koordinacija između mnogo organa koji se bave istom ovom problematikom.
Koliko smo mi upoznati, a poslanici nisu baš previše upoznati u današnje vreme, u Vladi postoji Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, postoji Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, postoji Fond za razvoj, postoji ministar bez portfelja koji je, takođe, zadužen za regionalni razvoj, postoji Zavod za razvoj, a čini mi se da je jedan od prioriteta vašeg Ministarstva upravo razvoj nedovoljno razvijenih područja. Kako funkcioniše koordinacija između vas?
S druge strane, treba posebno naglasiti značaj Ministarstva za rad i zapošljavanje. To ministarstvo je izuzetno važno za rešavanje čitavog problema.
Kako funkcionišu ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj, gospodin Ugljanin, i kakva je koordinacija gospodina Ugljanina sa gospodinom Ljajićem, koji vodi ovo važno ministarstvo? Bilo bi izuzetno važno da čujemo kako sve to funkcioniše.
Koliko ukupno ima agencija? Saznali smo da ih ima stotinak. Kako one funkcionišu? Dalje u obrazloženju kažete – Fond ne zavisi od budžeta. Juče smo od guvernera čuli da ni Narodna banka nije budžetska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, takođe, nije budžetska institucija, pare koje idu iz tekuće rezerve nisu budžetska sredstva, pa je sve to dodatno interesantno.
Ono što je naš osnovni problem u ovom trenutku, to je prekomerna potrošnja, i svaki način smanjenja te potrošnje u svakom slučaju može da bude pohvalan.
Što se tiče samog zakona, predloženo je da fond može da funkcioniše kao akcionarsko društvo, s tim da Republika Srbija mora da ima 51% većinskog vlasništva. Treba istaći da fond ne funkcioniše kao komercijalna institucija, odnosno kamate po kojima on plasira sredstva su značajno manje nego što to rade komercijalne banke. Rečeno je da je to maksimum 5%. S druge strane je napravljena analiza, gde je kod komercijalnih banaka to između 15 i 20%.
Ko može da bude zainteresovan da bude akcionar u jednoj tako neprofitnoj organizaciji, gde svoja sredstva može da plasira po značajno lošijim uslovima, nego da je, recimo, akcionar neke komercijalne banke? Koji je interes nekoga, osim da se možda u perspektivi ne napravi ono protiv čega se gospodin Dinkić žestoko borio.
Sećate se situacija kada su u nekim sličnim institucijama, gde je država bila većinski vlasnik, bila glasanja gde su pojedini većinski akcionari glasali u korist manjinskog akcionara. Gospodin Dinkić se žestoko borio protiv toga. Čudi me da je predloženo nešto što u perspektivi može da ukaže na nešto slično?!
Interesantan je način na koji se formira upravni odbor. Apsolutno odslikava situaciju današnje koalicije. Upravni odbor se ne bira, nego se postaje član upravnog odbora, očigledno po automatizmu. Upravni odbor ima članove po funkciji koji su direktno predstavnici ministarstva, predsednik je ministar zadužen za poslove ekonomije, a članovi su ministar zadužen za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i socijalne politike, ministar za infrastrukturu i ministar za poslove trgovine i usluga, tačna proporcija koalicionog sporazuma, jer su zastupljeni predstavnici svih stranaka.
Šta će se desiti ako mi usvojimo ovaj zakon, a u najavljenoj rekonstrukciji ministarstava se promeni broj ministarstava i u novoj vladi ne bude neko od ovih ministarstava? Da li ćemo morati ponovo da raspravljamo o ovom zakonu i da menjamo upravni odbor? Zar to nije jednostavnije, ako već postoji dogovor koalicionih partnera, neka Vlada izabere članove, neka po hitnom postupku to dostave, pa da vidimo.
Sa druge strane, uobičajeno je da postoji dvostepenost u odlučivanju. U ovom slučaju ministar za ekonomiju i regionalni razvoj je predsednik upravnog odbora, ali je istovremeno i Ministarstvo zaduženo za ukupnu kontrolu rada ove agencije. Neka Vlada odluči varijantu koju hoće, pa ćemo videti kako će to funkcionisati.
Da li ste možda razmišljali o tome da se umesto ovakvog fonda napravi jedna razvojna banka? Zašto banka, zašto ne fond? Na primer, .za banku važe mnogo stroži uslovi pod kojima ona treba da funkcioniše. Kontrola rada banke je neuporedivo rigoroznija, nego što je kontrola rada jednog ovakvog fonda. Ako država već hoće da subvencioniše kredite i daje povoljne uslove, nema nijedan razlog da to ne uradi ako ima razvojnu banku u kojoj je ona većinski vlasnik.
Ne sumnjam da stoje dobre namere iza svega ovoga, ali sve dok u Srbiji ne budemo rešili uzroke zbog kojih postoje problemi, dok god budemo rešavali samo posledice, onda zakonska rešenja neće biti dovoljno dobra. Hvala.