Kolege narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodine Obradoviću, čuli smo vaše izlaganje i verovatno bi ova rasprava bila mnogo prijatnija kada bismo mi bili podjednako zaboravni kao što ste vi.
Kada bismo zaboravili šta ste nam govorili u oktobru, kada bismo zaboravili šta ste nam govorili u decembru, kada bismo zaboravili šta smo mi govorili u to vreme, verovatno bi danas sve izgledalo drugačije.
Na kraju krajeva, ni svetska ekonomska kriza u Srbiju nije došla dok nije stigla misija MMF-a. Tek kada su oni stigli priznali smo da kriza postoji. Tek kada su nam rekli da je ukupan deficit 190 milijardi, priznali smo da je to tako.
Govoriću o onoj prvoj strani, kao i prošlog puta. Predviđate da će BDP biti oko 3.000 milijardi. Predviđate pad BDP od 2%, pad izvoza od 14,8% i pad uvoza od 21,8%. Kada pogledate samo statističke podatke za prva tri meseca, vidite da je pad prihoda više od 12%, da je industrijska proizvodnja u padu od 20%, kada pogledate prihode budžeta, u zvaničnom dokumentu piše 88,1%.
Industrijska proizvodnja u februaru je 20% manja nego u februaru prošle godine. Kada pogledate strukturu uvoza, jasno je da industrijska proizvodnja neće moći da beleži rast, izvoz je manji za 27%, a uvoz za 28%.
Kako ćete vi ostvariti ove pretpostavke onog memoranduma koje niste izmenili, to apsolutno nije jasno. Apsolutno se ne postavlja pitanje da li će biti još jednog rebalansa, nego samo kada ćemo u Skupštini ponovo raspravljati o istom ovom dokumentu.
Projektovali ste budžet na 698 milijardi, sada nam kažete da, kada bi sve ostalo kao što je danas, prihodi bi bili 619 milijardi. Ovu razliku do 650 popunjavate sa 30 milijardi dodatnih prihoda. To bi bilo u redu kada bi linearna algebra važila u ekonomiji. Kad opteretite poreze, nove namete, apsolutno uzimajući u obzir sve druge parametre, prihodi neće biti onakvi kakve vi predviđate.
Kako ćemo pomoći privredi, kako ćemo pokušati da smanjimo i umanjimo pad BDP? Rekli ste da će se investirati u infrastrukturu, da će biti značajni prihodi dati poljoprivredi. Kada pogledate, ukupna promena budžeta je sa 748 na 719 milijardi, znači 5% je manji budžet nego što je bio pre nekoliko meseci.
Kada pogledate koliko su smanjeni budžeti ministarstava koja upravo brinu o infrastrukturi i o privredi, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja je 22% manji budžet, Ministarstvu za infrastrukturu 21% manji budžet, Ministarstvu poljoprivrede 24% manji budžet i Ministarstvu za NIP 26%.
Osnovno pitanje, koliki je nama deficit. Deficit budžeta jeste 70 milijardi, ali konsolidovani deficit o kome ste malopre govorili je 90 milijardi. Valjda je i to država Srbija. Kako će se popuniti ta rupa u budžetu? Kažete nam - privatizacionim prihodima, kreditima, donacijama, kroz emitovanje državnih zapisa.
Šta to u ovoj situaciji možemo da prodamo, ako u isto vreme Vlada donosi odluku gde konvertuje potraživanja u državno vlasništvo? Šta je ostalo neprodato osim „Telekoma“?
Na koje kredite računate, koje su to donacije? Što se tiče emitovanja državnih zapisa, ne bih podsećao kako odlično ide prodaja tih hartija i po kojim kamatnim stopama.
U budžetu, ako ste primetili, kolege poslanici, nigde nema aranžmana sa MMF. Ove tri milijarde nema nigde. Zašto? Da li je to uopšte javni dug ili nije? Nema zato što će to biti na stavci NBS.
Da li je NBS deo Srbije? Pa, kada se smanjuje plata guvernera i kada se utiče na to jeste, a kada treba da se pojavi kao javni dug, onda to očigledno nije.
Ono što je potpuno jasno, to je da budžet nije ostvariv i da nije na realnim osnovama. Zbog toga DSS za ovaj budžet glasati neće.