Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7461">Radojko Obradović</a>

Govori

Gospođo potpredsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, gospođo ministarka, govoriću u vremenu koje je na raspolaganju našoj poslaničkoj grupi, ali ću se osvrnuti i na čitavu ovu sednicu, pošto ovom tačkom dnevnog reda završavamo sednicu, odnosno dve sednice koje su bile u toku.

Kolege iz Poslaničkog kluba DSS-a su do detalja govorile o ovom zakonu i u raspravi u načelu i u pojedinostima. Predložili smo i veliki broj amandmana. DSS ima i sporazum o saradnji sa Nacionalnom asocijacijom osoba s invaliditetom. Zajedno s njima smo i pripremali neke od amandmana i mi ćemo ovaj zakon podržati, ako se amandmani koji bitno popravljaju ovaj zakon, a koje smo mi predložili, usvoje. Smatramo da je ovaj zakon neophodan, ali i da mora da se popravi predloženim amandmanima.

S druge strane, red je da se osvrnemo na dve sednice koje završavamo danas, a koje smo imali prethodnih mesec dana. Latinska poslovica kaže – ponavljanje je majka nauke, ali ponavljanje u smislu stalnog obnavljanja i ponavljanja nekih stvari, a ne u smislu ponavljanja razreda i učenja na sopstvenim greškama.

Imali smo dve sednice sa 50-ak tačaka dnevnog reda. Počeli smo s državnim grbom, zastavom i himnom, odnosno izbacivanjem jedne poslaničke grupe, nastavili zakonima o zaštiti životne sredine, zakonima o političkim strankama, zakonima o Fondu za razvoj, brojnim ratifikacijama i, naravno, usvojili smo prvi rebalans budžeta u ovoj godini.

Rečeno nam je da su brojni od ovih zakona reformski i da će bitno popraviti stvari. Mastilo se na nekim od usvojenih zakona, a usvojen je budžet pre nekoliko dana, još nije osušilo, a ministarka Diana Dragutinović je danas najavila nove mere, pod uslovom da ove neće biti završene, a guverner je juče rekao ne da će biti minus 2%, kako je usvojeno u budžetu, nego će biti minus 6%, uz velikih optimizam, a verovatno minus 7% pad bruto društvenog proizvoda.

Ako smo imali rebalans kada smo pretpostavili da će biti minus 3%, pa se ispostavilo da je minus 2%, onda je potpuno jasno da nas čeka novi rebalans, pošto neće biti minus 2, nego će biti minus 6 ili minus 7%. Pad bruto društvenog proizvoda od 5% znači pad industrijske proizvodnje, ili pad industrijske proizvodnje uzrokuje jedan ovakav pad bruto društvenog proizvoda, a sve to zajedno znači nove nezaposlene, a u ovom trenutku ih ima svakog meseca 12 hiljada novih.

Rečeno nam je da rebalans predstavlja jedan od oblika štednje, a u isto vreme iz Direkcije za imovinu nam kažu da u ovom trenutku postoji zahtev za 50 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora koji je potreban državnim ministarstvima, agencijama i ostalim državnim organima. Kakva je to štednja, ili kako ćemo smanjiti administraciju, ako nam je potrebno 50 hiljada kvadratnih metara? Ako je prosečan stan 50 kvadrata, potrebno je napraviti jedno naselje od hiljadu stanova da se samo smeste državni organi.

S jedne strane, pričamo o regionalizaciji, a ne pada nam na pamet da neku od tih agencija preselimo u Kosjerić, kod gospodina Vukadinovića, ili u neki drugi grad Srbije. S druge strane, priča se o aranžmanu sa MMF-om, a taj aranžman, ili taj tekst sporazuma je tajna za narodne poslanike.

Ono što je tajna za narodne poslanike u Skupštini Srbije, postoji na Internet sajtu MMF-a. Sve ono o čemu mi nagađamo i čitamo iz novinskih članaka, možemo da pročitamo na sajtu te međunarodne organizacije, pa, između ostalog, i da je deo tog aranžmana privatizacija "Galenike" u 2009. godini, privatizacija "Telekoma" i "Aerodroma" u 2010, pa da je privatizacija "Elektroprivrede Srbije" u 2011. godini. Takođe, da je obaveza, ako se ne realizuju prihodi u meri u kojoj su planirani, a guverner kaže da neće biti realizovani, odnosno mera –povećanje PDV-a.

Znači, nema potrebe da gatamo i da nagađamo nešto što već piše i nešto što je već poznato i jasno. Naravno, ako se prihodi ne realizuju u meri u kojoj je predviđeno, moraće se ići na smanjenje plata u svim onim oblastima u kojima nisu smanjene, kao i na reformu sistema penzionog osiguranja.

Nema potrebe da čekamo trenutak da se nešto desi, potrebno je da država i Narodna skupština reaguju na vreme, da ukažu na sve probleme i da o svemu tome vodimo ozbiljnu raspravu.

Ko je u pravu? Da li je u pravu guverner Narodne banke, ili je u pravu Vlada Republike Srbije i statistički podaci, koji jasno govore o trendovima i o ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazimo? Mi smo na sve to ukazivali. Kažem – ponavljanje je majka nauke i stalno treba ukazivati na sve te stvari. Dakle, kada dođe novi rebalans, da ne budemo iznenađeni onim što bude u septembru ili oktobru.

Bord direktora MMF-a zasedaće 11. maja i postoji puno razloga da mi kao DSS podržimo hitno donošenje sporazuma iz aranžmana sa MMF-om i da Srbija stane u red sa Islandom, Mađarskom, Češkom, Litvanijom. U svim tim zemljama, neposredno po potpisivanju ovog aranžmana, pale su vlade i raspisani su novi izbori. Prema tome, što pre u aranžman sa MMF-om.
Zahvaljujem gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je set vrlo interesantnih amandmana Poslaničke grupe SPS - JS. Pažljivo smo posmatrali sve amandmane i još jedan prilog tome da zakon nije dobar govori to što i vladajuća većina ima veliki broj amandmana. Ovi amandmani koje su obrazlagali kolege poslanici iz SPS su vrlo interesantni amandmani. Pažljivo ćemo razmotriti te amandmane do kraja ove rasprave u pojedinostima. U danu za glasanje ćemo verovatno podržati te amandmane. Ali je pitanje šta će uraditi Poslanički klub, a to je ono što meni nije do kraja jasno, ako Vlada ostane pri svom stavu da ove amandmane ne prihvata. To je jedna stvar.

Druga stvar, rekli ste nekoliko interesantnih i važnih stvari, gospodine Petronijeviću. Jasno je da je Vlada za sada podržala penzionere. Kada uzmete u obzir da ima 50.000 novih nezaposlenih u proteklih nekoliko meseci, ako uzmete u obzir da je 20% pad industrijske proizvodnje februar 2009. na 2008. godinu, ako su projekcije da će biti pad bruto društvenog proizvoda od 5%, a to znači da će pad zaposlenosti biti dodatnih 5%, onda je ozbiljno pitanje kako će se puniti taj budžet i kako će penzioneri biti zaštićeni u septembru ili oktobru mesecu.

Ja sam ovde izneo procene koje je radila Poslanička grupa i organi DSS, naši resorni odbori, ali su me onda ispravile kolege iz MMF. Oni su rekli da je naša procena da će biti isplaćeno 11 penzija prilično optimistička, da oni imaju malo drugačije procene, da to neće biti tako. Druga stvar, ovo o čemu ste vi govorili, naravno da mi podržavamo potrebu da se ova oblast reguliše i to nije sporno, ali da li se oblasti regulišu tako što se samo donese zakon, ili se u praksi radi nešto drugo? Ako mi imamo jedno ponašanje u praksi, a ako zakonima to regulišemo na drugi način, onda je to, takođe, ozbiljan problem. S jedne strane, Vlada hoće da pomogne da se reši problem nezaposlenih, a sa druge strane, Vlada najviše duguje, Vlada je najveći neplatiša u Republici Srbiji.

Od 60 hiljada preduzeća koja su pod blokadom, najveći broj preduzeća je pod blokadom zbog države Srbije. Vaš kolega priča o Koridoru 10 i o infrastrukturnim projektima, ali Vlada Republike Srbije najviše duguje građevinskim preduzećima. Zbog Vlade Republike Srbije dve hiljade građevinskih preduzeća je prošle godine ugašeno, 20 hiljada ljudi je ostalo u građevinarstvu bez posla zato što im Vlada duguje 600 miliona evra. Jedna je stvar ako to regulišete zakonom, a potpuno je druga stvar ako u praksi sve radite suprotno.

Mi ćemo vaše amandmane podržati u danu za glasanje, ali je pitanje šta ćete vi uraditi u danu za glasanje. Hvala. (Aplauz.)
Što se tiče vlada, možemo vrlo lako da se setimo da smo tri godine vladali zajedno, tako da smo bili zajedno u koaliciji, a sledeće dve godine Demokratska stranka je bila  u vlasti, tako da možete to da pitate njih, ali moje pitanje je u stvari bilo vrlo jednostavno.

– Mi ćemo vaše amandmane podržati, šta ćete vi da uradite ako Vlada vaše amandmane odbaci, kao što ih je već odbacila?
Po amandmanu i neću se više javljati vezano za ovu stvar.

Jasno nam je da ne postoji nikakav uslov i to je jasno i građanima Srbije, da su ti amandmani i da su ti uslovi da se nešto popravi samo da bi se stekao alibi kod birača, a da to ni na koji način ne utiče na tekst zakona, kao što je jasno i da u Vladi postoji Ministarstvo rada, a ministar rada uopšte nije zainteresovan za problematiku o kojoj raspravljamo. Toliko o tome.
Gospođo ministarka, smisao ovog amandmana je da se još jednom potvrdi da je Vlada ovakvim predlogom budžeta prekršila Zakon o budžetskom sistemu.
Naime, ovaj budžet će ostati upamćen po tome što u članu 13. Vlada sama kaže da krši Zakon o budžetskom sistemu. Obaveza je da se memorandum dostavi zajedno sa budžetom, a memorandum u sebi sadrži i raspodelu sredstava koja se raspoređuju na opštine i gradove.
Smisao ovog amandmana je bio da se, ako nije moglo da stigne na vreme, da se bar do 30 aprila, kada će biti usvojen budžet, to je smisao tog datuma, 30. april, da zajedno sa budžetom bude usvojen i memorandum, koji u sebi sadrži tako značajnu stavku, naročito za funkcionisanje u opštinama i gradovima. Da ne govorimo o tome da memorandum, po našem zakonu, mora da predstavi i definiše okvire za ukupnu ekonomsku politiku.
Ako su svi bitni parametri promenjeni, na bazi kog dokumenta oni jesu promenjeni, ako ne na bazi memoranduma. Vlada sama u članu 13, a onda i u odgovoru na moj amandman kaže da će jednog dana Ministarstvo finansija i Komisija za finansiranje lokalnih samouprava sesti i dogovarati se, a u to svakom slučaju neće biti do trenutka kada ovaj budžet bude usvojen.
Mi ćemo, kada ovaj budžet bude usvojen, imati onaj stari memorandum, one stare parametre, i apsolutno nećemo imati sredstva kojima će biti finansirana lokalna samouprava. Da li oni imaju više sredstava nego što im je potrebno? Da li imaju višak zaposlenih?
Da li to tamo ne funkcioniše kako treba i Vlada nema mogućnost da iskontroliše njihovo funkcionisanje, o svemu tome možemo da razgovaramo, ali ono što ostaje kao činjenica, to je da memoranduma nema i da zajedno sa usvajanjem budžeta nećemo znati koja su to sredstva.
Smisao ovog amandmana je da još jednom istkane važnost garancija koja daje država Srbija i da još jednom otvori pitanje šta to u stvari jeste javni dug, a šta nije javni dug.
Ovde imam spisak dokumenata koja su potrebna da biste dobili kredit od 20.000 dinara. To izgleda ovako. Mora nekoliko puta da zaseda kreditni odbor, morate više puta da idete u banku i da tražite sva moguća dokumenta.
Da bi se Srbija zadužila za tri milijarde evra mi još uvek nemamo nijednu zvaničnu odluku, a ni na jednom mestu u budžetu Republike Srbije za 2009. godinu to se ne pominje. To će biti u aktima Narodne banke. Savet Narodne banke nema nikakve nadležnosti nad time. Ispada da to, a pošto Vlada ne može da se meša u rad Narodne banke, ne može ni na koji način da utiče na bilo šta što je vezano za taj dug.
Ispada da odlukom guvernera, bez ikakve saglasnosti Narodne skupštine, Republika Srbija će, nadamo se, 11. maja biti zadužena za te tri milijarde koje su neophodnost.
S druge strane, ovaj dokument, odnosno član i amandman u zakonu predviđaju kada se pojavi nešto što je ne predviđeno da će u stvari Vlada Republike Srbije dati tu garanciju iako nije unapred predviđena Zakonom o budžetu.
Smisao ovog amandmana je bio da se Skupština blagovremeno informiše Zakonom o javnom dugu, a mora da bude urađeno, jer to mora da ima snagu zakona. Ne može drugačije Republika Srbija da da garanciju.
Pitanje je samo još jedno i mi smo to isticali više puta, jer i u odgovoru na poslaničko pitanje koje je postavljeno ovde, predsednik Vlade nam je rekao da je Vlada usvojila platformu mesec dana nakon što su pregovori završeni i na bazi neke stare platforme.
Na bazi stare platforme su prihodi budžeta bili toliki da nismo trebali da radimo rebalans. Što na bazi te stare platforme ne sprovodimo ekonomsku politiku. Tražićemo da se pojavi ovde i guverner da konačno utvrdimo ko je doneo odluku i u skladu sa kojim zakonom će se Srbija zadužiti i sklopiti aranžman sa MMF.
Ovo je moj poslednji amandman na Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu. Smisao ovog amandmana je još jednom da ukaže na značaj reformi koje nas očekuju u ovom sektoru i na važnost kontrole svih budžetskih prihoda, odnosno i svih sopstvenih prihoda.
Mislim da je prihvatanje mog amandmana na član 1. ovog zakona prvi korak u toj vrsti kontrole, jer će ubuduće u članu 1. zakona u budžetu biti iskazani i svi oni dodatni prihodi direktnih i indirektnih budžetskih korisnika.
Ono što je neophodno da uradimo u sledećem periodu, tu će ministarka finansija imati punu podršku naše poslaničke grupe, to je donošenje novog zakona o budžetskom sistemu. Novog, potpuno promenjenog, sa vrlo jasnim pravima i obavezama.
Da nam se ne desi da budžet onda kasni mesec i po dana, da se raspravljamo o tome da li je memorandum deo budžeta ili nije, iako to jasno piše, da konačno utvrdimo sva prava i obaveze svih budžetskih korisnika.
Gospođo ministarka, moj amandman je u čitavom ovom setu amandmana koji govori upravo tome da bi trebalo razmisliti o načinu na koji se naplaćuje ovako visoka taksa i da Ministarstvo bi trebalo da napravi jedan pravilnik kojim tu visinu upodobljuje sa starošću vozila na primer.
Hteo da sam se osvrnem i na ono što ste govorili u završnoj reč. Po ovakvom Poslovniku za vas ne postoje ograničenja, a mi imamo svega po nekoliko minuta o kojima treba da govorimo.
Budžet Republike Srbije ima dva problema – jedan je nelikvidnost, a drugi deficit. U tom budžetu i u obrazloženju ste nam niste nam naveli na koji sve način ćete rešavati deficit. Piše da je to – iz privatizacionih prihoda i ostalih, ali nije navedeno u kojoj meri i koliko.
Tačno je da emitovanje državnih hartija od vrednosti može da reši problem likvidnosti, ali ako je to u sumi od 40 milijardi, nije sto, nego jeste 40, time se povećava ukupan dug države. Ako ćemo emitovati onih 40, koje nećemo vratiti, plus kamata kao troškovi zaduživanja. Kad bi tako mogao da se reši deficit – to bi onda bila genijalna stvar. To se u fizici zove perpetum mobile, ali mu problem predstavlja zakon o održanju energije, jer u stvari taj zakon onemogućava da se na taj način vrši finansiranje svega toga.
Druga stvar je ukupan spoljni dug i zaduženost. U ovom trenutku to je 29% po Zakonu o javnom dugu. Nikada nisam ni tvrdio da se kod MMF-a zadužujemo na bazi tog zakona i u tome jeste probleme – što ne postoji pravni osnov za taj dug. Nije Zakon o javnom dugu pravni osnov i to nije vaš problem. Problem ove Skupštine jeste, jer nema pravnog osnova ni Zakon o NB, jer i on ne poznaje tu mogućnost da se guverner zaduži za tu svrhu i na takav način – nema toga ni u NB.
Što se vas tiče, to jeste u redu, ali što se tiče Skupštine to je ozbiljan problem. Koristiću vreme poslaničkog kluba i mislim da imamo još tri minuta.
Tako, kada uzmemo u obzir to što ne znamo šta je, a iznosi tri milijarde, pa uzmemo još ovih 40 milijardi, što je 500 miliona, pa uzmemo ovo što nam je ministar Dinkić najavio od Svetske banke, onda to više nije 29%, nego to bude 45% ili 46%.
Tako možemo o svemu tome da razgovaramo, kao i o svim ovim različitim scenarijima koji mogu da nastupe.
Gospođo ministarka, ovo je izuzetno važan amandman zato što otvara put ka pravljenju bruto budžeta. Član 1. Zakona o budžetu evidentira prihode, rashode, evidentira budžetski deficit i do sada se prihodi, direktni i indirektni, budžetskih korisnika nisu evidentirali.
Koliko su to značajna sredstva govori i podatak da je to u ovom rebalansu budžeta 82 milijardi dinara ili malo manje od milijardu evra. To je velika stvar ka pravljenju bruto budžeta.
Druga stvar na koju sam hteo da ukažem kod amandmana na član 1. je upravo pitanje deficita. Deficit je ove godine 2,4%, ali deficit republičkog budžeta. Ukupan konsolidovani budžet, a to je budžet i na ostalim nivoima vlasti, uključujući i preduzeća, fondove i lokalnu samoupravu, iznosi 3% ili oko 90 milijardi.
Međutim, pažljivom analizom teksta budžeta, analizirali smo i kako izgledaju predloženi budžeti fondova, naročito Fonda PIO. Ono što je posebno važno istaći to je da, kroz sve izmene zakona i povećanja penzija koje smo imali prethodnih meseci, u odnosu na prošlu godinu budžet Fonda PIO je, otprilike, 76 milijardi veći. Vi ste ovim rebalansom budžeta značajno povećali transfere, iz prostog razloga što doprinosi koji idu na teret zaposlenih nisu dovoljno dobri.
S druge strane, u tekstu budžeta ste nam rekli da, ako uzmemo kao bazu ne budžet, pošto je on očigledno daleko, onaj što ste nam predložili pre nekoliko meseci, nego izvršenje budžeta za 2008. godinu, rekli ste nam da nema promene u fiskalnoj politici, čak i taj budžet ne bi mogao da se realizuje nego bi se, u odnosu na tih 650 milijardi, realizovalo oko 619 milijardi. To piše u Predlogu zakona. To je oko 5,5% manje nego što je budžet za prethodnu godinu.
Kada pogledamo zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku, odnosno Nacionalne službe za zapošljavanje, značajno se povećava broj nezaposlenih ili, ako hoćete, smanjuje se broj zaposlenih. Njih je oko 41.000 više nego što ih je bilo u oktobru, koji je mesec koji ima najveću zabeleženu zaposlenost. Prema podacima Nacionalne službe, 717.000 nezaposlenih je bilo u oktobru, a sada ih je 758.000. Razlika je 40.978.
Vrlo je interesantno da se i pored ovog smanjenja, i pored povećanja nezaposlenosti i pored toga što se značajno evidentira, to ukazuje Poreska uprava, da postoje poslodavci koji prestaju da uplaćuju doprinose, predviđa se rast prihoda od doprinosa na plate i to za, otprilike, 2,5%.
Ceo budžet i sve se smanjuje u odnosu na prethodnu godinu za oko 5,5%, a ovde se predviđa rast od 2,2%, što nije logično. Ako uzmemo da ta baza nije dobra, ako uzmemo da će stanje do kraja godine biti ne gore nego što je danas, to ukazuje da ćemo u ovom fondu imati manjak oko 8%. Osam procenata je jedna penzija, to je 1/12.
Prema tome, kada govorimo o deficitu i o tim problemima, važno je da istaknemo ovu činjenicu i bojim se da će ti podaci biti još gori nego što su ovi o kojima govorim. Hvala.
Hvala, gospodine Batiću. Da li još neko želi reč o amandmanu? Ne.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da. )
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podnela poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Da. )
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
Hvala. Da li još neko želi reč po amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Sulejman Spaho.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Branimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Vlada Milojković..
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podneo poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Ne. )
Na član 2. amandman je podnela poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Da. )
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milan Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Lidija Vukićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Vesna Marić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marina Raguš.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Vlada je prihvatila amandman, Odbor za finansije je prihvatio ovaj amandman, pa je amandman postao sastavni deo teksta.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Todorović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Slobodan Vuković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marina Raguš. Izvolite.
Hvala vama. Ne znam odakle vam ideja da ćete nekom dosaditi.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu?
Na član 2. amandman je podneo poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Elena Božić-Talijan.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Jadranko Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Aćimović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Judita Popović i Slobodan Maraš, i narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč?
Izvolite gospodine Maraš, pa onda gospodin Popović.